NVO vesti

Novi predsednik NUNS-a Slaviša Lekić

Skupština Nezavisnog udruženja novinara Srbije izrabrala je Slavišu Lekića za predsednika Udruženja. Novi predsednik NUNS-a će tu funkciju obavljati do Izborne Skupštine NUNS-a koja će se održati u maju 2018. godine.

Slaviša Lekić je postao predsednik NUNS-a posle Vukašina Obradovića, koji je posle sedam godina rukovođenja NUNS-om nedavno podneo ostavku, godinu dana pre zvaničnog isteka njegovog drugog mandata.

Na Skupštini NUNS-a za Slavišu Lekića je glasalo 126 redovnih članova Udruženja. Drugi kandidat Željko Bodrožić dobio je 68 glasova.

U obraćanju Skupštini, novi predsednik Slaviša Lekić je ocenio da je više od časti, ali u isto vreme i obaveza i odgovornost biti na čelu NUNS-a.

Zahvaljujući dosadašnjem predsedniku Vukašinu Obradoviću na uspešnom vođenju Uruženja, Lekić je najavio da će nastaviti sve što je NUNS sa Obradovićem radio poslednjih godina. Članovima Skupštine Lekić je poručio: “Želim da sa vama nastavim njegovu misiju. Neće biti brže, jače, bolje, kao što slušamo ovih dana, ali će biti bučnije i žešće“.

(Sekretarijat NUNS-a)

NVO vesti

Grantovi za OCD koje pružaju podršku migrantima

Fondacija Ana i Vlade Divac u partnerstvu sa NSHC, ASB i Helsinki Committee for Human Rights of the Republic of Macedonia (MHC), realizuje projekat Help on the route- Fostering protection of human rights of migrants passing through Macedonia and Serbia (EIDHR, global call 2015).

U okviru projekta objavljen je poziv za dodelu grantova organizacijama civilnog društva koje pružaju podršku migrantima. Pozivom je predviđena podrška za 20 organizacija (15 u Srbiji I 5 u Makedoniji), a vrednost granta po organizaciji iznosi maksimalno 15,000 EUR. Poziv je otvoren do 21. aprila, 2017.

Poziv se nalazi na sajtu Fondacije na linku.

(Fondacija Ana i Vlade Divac)

NVO vesti

Apel za urušenu Kliniku za infektivne i tropske bolesti

Šesto odeljenje Klinike za infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije je mesto gde se leče čak 87% pacijenata sa HIV/AIDS-om u Srbiji, ali u ekstremno lošim uslovima gde ni lekari i medicinsko osoblje nemaju osnovne uslove za rad. Vlaga i dotrajalost zgrade nisu samo ruglo glavnog grada već i mesto od kojeg i pacijenti zaziru, posebno kada moraju da neko vreme borave u bolničkom delu ovog odeljenja jer su kreveti zarđali, cevi dotrajale i korodirale, malter otpada sa zidova i plafona, pločice se odlepljuju, neupotrebljiv WC, buđ u kupatilima, rešetke na prozorima…

Higijensko krečenje nije urađeno više od 10 godina. Sa svoda ispred ulaza otpao je plafon i ostale su ogoljene grede i crep star 90 godina. Pre dve godine ovo odeljenje je renovirano, odnosno promenjeni su prozori i vrata, ali ne više od toga. Renoviranje je obustavljeno nakon obnove dva boksa za pacijente u dnevnoj bolnici, jer je došlo do totalnog urušavanja zidova. Zgrada tone, a u pukotine se uvukla vlaga. Spoljni zid je ruiniran u visini do dva metra od zemlje, a ponegde iz zidova bukvalno ispadaju cigle. Tragovi vlage i oljuštenog maltera postoje i na svim unutrašnjim zidovima, mada su najvidljiviji ispod prozora.

Klinički centar Srbije nije učinio gotovo ništa da ovo stanje promeni. Zamena prozora i vrata i renoviranje ambulante finansirani su od strane Globalnog fonda, zajednička prostorija za pacijente je urađena zahvaljujući  volonterskom radu i dobroj volji. Na ovom odeljenju se i sapuni, pored mnogih drugih potrebština dobavljaju donacijama i zalaganjem pacijenata!

Obećanja da će se nešto promeniti dolazilo je samo nakon medijskih objava. Tako je nakon reportaže Blica od 03. 12. 2015. godine, Ministarstvo zdravlja najavilo sređivanje Klinike za infektivne i tropske bolesti KCS uz stalne sastanke sa predstavnicima udruženja pacijenata kako bi se zajedničkim snagama problemi što pre prevazišli u najboljem interesu pacijenata, međutim takve aktivnosti su izostale.

S obzirom da su početkom februara pokret „Dosta je bilo!“ i časopis Nova ekonomija objavili fotografije sa ovog odeljenja Klinike za infektivne i tropske bolesti KCS sa opisom uslova u kojima se leče pacijenti, za priču su se zainteresovali i mediji među kojima i regionalna televizija N1. Iako je profesor dr Đorđe Jevtović bio voljan da govori o realnosti u kojoj radi vršilac dužnosti direktora Kliničkog centra Srbije Milika Ašanin nije dozvolio televiziji N1 snimanje, a iz Medija centra KCS su poslali kratko obaveštenje: „Iz tehničkih razloga nismo u mogućnosti da Vam odobrimo snimanje“.

Đurica Stankov, osnivač AS Centra za osnaživanje mladih osoba koje žive sa HIV-om i AIDS-om iz Beograda, predstavnik Srbije u konsultativnom odboru Evropske komisije (Evropski forum građanskog društva za HIV/AIDS, virusne hepatitise, seksualno prenosive infekcije i tuberkulozu (CSF), je o svemu ovome izvestio članove Evropske komisije i Think Tank foruma koga čine predstavnici država članica EU i zemalja u okruženju, uz ko-predsedavanje EU grupe za terapiju AIDS-a (EATG) i EU AIDS mreže (AAE).

Predstavnici Evropske AIDS mreže su posetili Beograd i na inicijativu udruženja Q-klub i AS Centar iz Beograda, lično se uverili u stanje na Klinici za infektivne i tropske bolesti KCS, što je doprinelo da se sa situacijom upoznaju i ključni akteri na ministarskom sastanku i konferenciji HepHIV2017, koji su održani krajem januara i početkom februara 2017. godine na Malti, nakon čega su fotografije prikazane i na društvenim mrežama.

Tek nakon što je početkom marta i list Kurir pisao o nehumanim uslovima lečenja na Klinici za infektivne i tropske bolesti KCS, već nakon nedelju dana, načelnik dr Goran Stevanović je za Alo i druge medije najavio prvu fazu adaptacije i renoviranje šestog odeljenja sa obečanjem da se HIV pozitivne osobe „više neče mučiti“.

Međutim, 15 dana od objavljivanja početka „užurbanih radova“, aktivisti udruženja AS Centar su posetili pacijente na šestom odeljenju Klinike za infektivne i tropske bolesti KCS u Beogradu i uverili se da osim jednog okrečenog toaleta, ništa nije urađeno. Od pacijenata smo saznali da već nedelju dana majstora nema, a da su im posle nekoliko dana korišćenja okrečenog toaleta ponovo zabranili da ga koriste na njemu postavili obaveštenje da su radovi u toku. Sada trpe svi, i medicinsko osoblje i pacijenti.

„Sve je predstava“. – rekao nam je jedan pacijent. „Prvo su pred novinare skupili neke ljude, majstore. Zatim su par dana mackali jedan WC i otišli. Sada imamo znak da su radovi u toku, merdevine, jedna kanta i stiropor tek da se vidi. A ja sam u prolazu pitao majstore kada su u planu sobe i drugi toalet koji je u još gorem stanju od ovog, ali mi je on rekao da se planira samo još nadstrešnica i to je to.“

Apelujemo nadležnima u Kliničkom centru Srbije da je ovakvo ponašanje, koje ocenjujemo kao bahato i licemerno, u potpunosti neprihvatljivo za jednu ozbiljnu instituciju i pozivamo ih da iskreno pomognu da se uslovi za pacijente poboljšaju, što je i naša jedina briga. U tome će uvek imati podršku pacijenata, udruženja i svih koji se bave unapređenjem sistema socijalne, zdravstvene zaštite i ljudskih prava, a samim tim i unapređenjem kvaliteta života ljudi u Srbiji, među kojima su:

  • Milan Tanasijević, student medicine
  • Savez udruženja pacijenata Srbije (SUPS)
  • Unija organizacija Srbije koje se bave zaštitom osoba koje žive sa HIV-om i AIDS-om (USOP)
  • AS - Centar za osnaživanje mladih osoba koje žive sa HIV-om i AIDS-om
  • Udruženje za pomoć i podršku osobama koje žive sa HIV/AIDS-om - Stav+
  • Udruženje građana Više od pomoći - AID+
  • Udruženje za borbu protiv dijabetesa grada Beograda - Plavi krug
  • Udruženje pacijenata sa bolestima jetre - Hronos
  • Omladina JAZAS-a - Požarevac
  • Gej lezbejski info centar - GLIC
  • Udruženje za podršku trans osobama – EGAL
  • Omladinska organizacija Centar E8
  • Omladina JAZAS-a - Požarevac
  • SOS - Ženski centar, Novi Sad
  • Inicijativa mladih za ljudska prava
  • Udruženje Da se zna!

(AS Centar)

NVO vesti

#EUdebata o predsedničkim izborima – Budućnost Srbije: Kome verujemo?

Institut za evropske poslove, 29. marta 2017. godine od 19:00 do 21:00 časova organizuje devetu #EUdebata na temu: Budućnost Srbije – Kome verujemo? Mesto održavanja debate je Dom omladine Beograda, Makedonska 22.

Debatu će moderirati novinarka Olja Bećković, a govoriće:

- Dušan Teodorović, izborni štab Saše Jankovića

- Aleksandar Stevanović, izborni štab Saše Radulovića

- Miloš Jovanović, izborni štab Aleksandra Popovića

- Stefan Gajić/Nebojša Prilepak, izborni štab Luke Maksimovića/Ljubiše Preletačevića Belog

- Srđan Nogo, izborni štab Boška Obradovića.

Odgovore kandidata, kao i očekivanja od budućeg predsednika Srbije komentarisaće i Dragoljub Draža Petrović, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista Danas.

Debata se organizuje uz podršku Rockefeller Brothers Fund.

Više o prošlim debatama na linku.

Registracija za debatu je obavezna.

Na debatu su pozvani svi predsednički kandidati i njihovi štabovi. Institut za evropske poslove ne podržava niti se protivi kandidaturi ni jednog kandidata. Stavovi govornika ni na koji način ne odražavaju stavove Instituta za evropske poslove ni donatora.

(Institut za evropske poslove)

NVO vesti

Zajedničko saopštenje evropskih pokreta zemalja Zapadnog Balkana

Zaoštrena retorika, mogućnost sukoba u zemljama Zapadnog Balkana ugrožavaju, ne samo odnose u regionu, već i proces evropskih integracija mnogih (potencijalnih) zemalja kandidata. Skorašnja dešavanja ogolila su slabost demokratskih sistema u regionu. Uticaj trećih strana na region usled manjeg prisustva EU, kao i erupcije istorijskih tenzija, dovode u opasnost mir i stabilnost u regionu.

Perspektiva članstva u Evropskoj uniji je skoro dvadeset godina predstavljala podsticaj za reforme u zemljama Zapadnog Balkana. Međutim, politika proširenja naglo je pala na listi prioriteta EU, usled brojnih unutrašnjih i spoljnih izazova sa kojima se EU suočava, poput promena u geopolitičkom okruženju i potrebe da se redefiniše kao Unija 27 država članica.

Pogoršanje odnosa EU i Rusije ogleda se i u dinamici odnosa na Zapadnom Balkanu. Upadljivo nedostaju pozitivan narativ i zamajac politici proširenja, uprkos razvoju i dostignućima pojedinih zemalja u procesu pristupanja.

Prisutan širom Evrope, uključujući i na Zapadnom Balkanu, Evropski pokret aktivno se zalaže za povezanu i demokratsku Evropu. Podsećamo da primeri iz poslednjih talasa proširenja potvrđuju da je proces pristupanja imao ogroman uticaj na reforme i ekonomski razvoj u tim zemljama. U zemljama Zapadnog Balkana, perspektiva ulaska u EU bila je ključna poluga za krhke demokratske sisteme da nastave proces reformi, demokratizaciju i uspostavljanje vladavine prava. Ovo takođe znači da zemlje Zapadnog Balkana treba da postanu članice EU, nakon što ispune kriterijume za članstvo, svaka za sebe i prema zaslugama. Od suštinskog značaja za njihovu tranformaciju je prihvatanje evropskih vrednosti poput mira, demokratije, pluralizma, vladavine prava, poštovanja ljudskih prava – koje su, nažalost, na iskušenju i u samoj EU, što umanjuje njen kredibilitet.

Evropski pokret izražava sve veću zabrinutost zbog osetljive situacije na Zapadnom Balkanu. Postoji realna opasnost da region bude dublje uvučen u geopolitičku igru moći, te da manipulisanje istorijskim sporenjima izazove nove sukobe. Postoji istinska odgovornost lidera regiona da održe mir i stabilnost, kao preduslov za demokratski razvoj i prosperitet. To nisu samo prazne reči već, kao što Balkan već vrlo dobro zna, jedina alternativa koja je korisna za sve građane u ovom delu Evrope. Regionalni sastanci i dijalozi o spornim pitanjima moraju biti češći, konstruktivniji i inkluzivniji.

EU treba da posveti punu pažnju razvoju u regionu, da podrži demokratski i ekonomski razvoj i poziva na oprez i uzdržanost svoje zapadnobalkanske partnere. U isto vreme, Evropska unija treba da uključi politiku proširenja u sva strateška razmišljanja o zajedničkoj budućnosti EU, kao i da preispita i poboljša raspoložive instrumente, uključujući i podršku izgradnji kapaciteta organizacija civilnog društva za uspešan proces proširenja zasnovan na gorenavedenim principima. EU bi trebalo da se angažuje i sa svakom zemljom pojedinačno, kako bi utvrdila šta može da ponudi u smislu pomirenja i podrške, koristeći kredibilniju politiku proširenja kao podsticaj, gde je to moguće.

Veoma je važno da svi akteri, od političkog vrha do građana, rade na izgradnji sigurnog demokratskog prostora gde svi građani mogu slobodno da diskutuju, gde funkcionalne institucije donose demokratske odluke, a sprovode ih odgovorne vlade.

Međunarodni evropski pokret

Evropski pokret u Srbiji

Evropski pokret Makedonija

Evropski pokret Crne Gore

Evropski pokret Hrvatska

Pripremni odbor Evropskog pokreta Albanije

Pripremni odbor Evropskog pokreta Bosne i Hercegovine

NVO vesti

Saopštenje udruženja za zaštitu životinja

Organizacije civilnog društva, među kojima su i brojna udruženja za zaštitu životinja, ovim putem žele da informišu javnost da je problem napuštenih pasa i mačaka moguće rešiti, i to na human način, te da godinama unazad predlažu republičkim organima i lokalnim samoupravama modele održivog rešenja ovog problema.

Obzirom da postoje specifičnosti različitih sredina u Republici Srbiji i da je nemoguće pristupiti rešavanju problema uniformno, predloženo je donošenje Nacionalne strategije za rešavanje problema napuštenih kućnih ljubimaca.

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, tj. Uprava za veterinu su više puta na javnim i stručnim skupovima isticali da će se raditi Nacionalna strategija. Međutim, kada su organizacije civilnog društva zatražile da aktivno učestvuju u donošenju Nacionalne strategije, jer je njihovo učešće od nemerljivog značaja, prevashodno zbog poznavanja različitih problema i situacija na terenu, dobile su odgovor Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede da donošenje nacionalne strategije nije uopšte u planu.

Uprava za veterinu namerno dezinformiše javnost da želi da radi na rešavanju problema napuštenih pasa i mačaka, dok konkretno ne preduzima bilo kakve korake!

Ni jedan korak na otklanjanju uzroka pojave napuštenih zivotinja nije učinjen , a posledice se pokušavaju sanirati aljkavo i diletantski , što za rezultat ima bespotrebno stradanje životinja.

Stoga naša je obaveza da pre svega edukujemo javnost da se organizacije za zaštitu životinja zalažu da se problem napuštenih životinja reši, da pasa i mačaka ne bude na ulicama, da svi imaju svoje domove, da se uvede red u ovoj oblasti, a glavna opstrukcija su upravo državni organi.

U zadnje vreme se pojavila informacija da državni organi žele da svoj nerad i odsustvo bilo kakve volje i želje da se reši problem pokriju izmenama zakona kojim bi se omogućilo ubijanje napuštenih pasa i mačaka.

Ubijanje neće rešiti problem, već će samo legalizovati nelegalne radnje Uprave za veterinu i lokalnih zoohigijenskih službi. A pasa će i dalje biti na ulicama, jer ubijanjem životinja neće biti zaustavljeno kontinuirano masovno napuštanje pasa i mačaka od strane nesavesnih vlasnika.

1.Udruženje ZOO PLANET NIŠ

2. Društvo za zaštitu životinja-Prizorgo-Bačka Topola predsednik udruženja Tamaš Koša

3. Udruženje Pomoć životinja Help Animals Beograd, Sestara Janković 12 Shelter“Jessica“ Zlata Korjenic

4. Aleksandra Dudić Solidarno za životinje i prirodu, Beograd, nevladina organizacija

5. Udruženje za zaštitu životinja Lina, Čoka, zastupnik Jelena Ljuboja

6. Udruženje Zoi, Svetlana Kovačević

7. Link plus, Beograd, zastupnica Nataša Vukmirović

8. Udruženje za zaštitu prava životinja“BAK“ Srbobran,Nadalj zastupnij Svetlana Đorđin

9. Društvo za zaštitu životinja i prirode Ekolibrijum, Pančevo

10. Udruženje za prava i zaštitu životinja ORPAK Kruševac

11. Udruženje Feniks Beograd

12. Udruženje ALFA Beograd zastupnik Jovana Mitrović

13. Udruženje za zaštitu životinja „Prijatelj“, 14210 Ub, zastupnik Suzana Gojković

14. Udruženje ljubitelja životinja „Magare“, Zrenjanin zastupnik:Predrag Klać

15. Udruženje za zaštitu životinja i prirode Najbolji prijatelj, Vranje Rosa Drmonjić, zastupnica

16. NVO *ETIKA* Loznica Zastupnik Radenka Živanović

17. Centar za mešance Beograd, zastupnik Stanko Božinović

18. Udruženje za zaštitu životinja „BOBI“ iz Gornjeg Milanovca

19. Udruženje za zaštitu životinja Novi Sad-SPANS.

20. Udruženje građana Kanis Sr.Mitrovica, Adrijana Nedeljković i Jasminka Vuca zastupnici

21. Udruženje za zaštitu životinja Jupiter Ruma, zakonski zastupnik Smiljana Kolundžić

22. Goran Samardžić Humano društvo Obrevovca

23. Društvo za zaštitu životinja „Mladenovac“ Milan Stojanović sekretar“

(Medija centar)

direktorijum nvo

Direktorijum NVO

Direktorijum nevladinih organizacija Centra za razvoj neprofitnog sektora, sadrži podatke o organizacijama civilnog društva u Srbiji. Direktorijum je osnovni resurs u razvoju civilnog sektora i zajednice nevladinih organizacija u Srbiji, sa ciljem omogućavanja međusobne komunikacije, povezivanja i stvaranja mreža organizacija.

Pravno savetovalište

Pravno savetovalište

Pravno savetovalište je servis koji omogućava besplatnu pravnu pomoć i savete u pogledu osnivanja, registrovanja, poslovanja i ostalih pravnih pitanja vezanih za rad organizacija civilnog društva.

Resursi

Rečnik budžeta

Najvažniji pojmovi iz oblasti javnih finansija. Na ovom mestu možete pronaći definicije koje vam mogu pomoći u razumevanju stručnih pojmova vezanih za planiranje, pripremu, donošenje i izvršenje budžeta, finansije, nadzor javnih finansija i ostale oblasti od značaja za praćenje budžetskih procesa. Rečnik je resurs koji omogućava uključivanje građana i organizacija civilnog drušva u proces nadzora javnih finansija i polazna je tačka za bavljenje budžetom, koji predstavlja osnovni dokument ekonomske politike Vlade.

Resursi

Dokumenti

Sveobuhvatan pregled pravnih dokumenata koji regulišu javne finansije. Na ovom mestu možete pronaći ažurne zakone i propise iz oblasti javnih finansija, poreskog zakonodavstva, antikorupcije, kao i zakone kojima se regulišu oblasti od naročitog značaja za praćenje javnih finansija kao što su lokalna samouprava, političke partije, udruženja građana, sport, verske zajednice, socijalna zaštite, pristup informacijama od javnog značaja i slično.


This site is under Creative Commons license.

Projekat Portal civilnog društva Srbije podržala je Fondacija za otvoreno društvo.
Izradu sajta podržalo Ministarstvo spoljnih poslova Norveške.