Centar za razvoj neprofitnog sektora

Balkanski fond za lokalne inicijative (BCIF) objavljuje konkurs pod nazivom Javno zastupanje u lokalnim zajednicama za podršku socijalnoj inkluziji. Konkurs je integralni deo Projekta “Razvoj lokalnih usluga za decu sa invaliditetom i njihove porodice“ koji se realizuje u tročlanom partnerstvu Delegacije EU, Ministarstva rada i socijalne politike i UNICEFa (IPA 2008 – Socijalna inkluzija).

Ovim konkursom BCIF želi da podstakne udruženja građana da pokrenu inicijative koje će biti usmerene na obezbeđivanje sredstava iz budžeta lokalnih samouprava za finansiranje pružanja socijalnih usluga za decu sa invaliditetom i njihovih porodica.

Podrška inicijativama za javno zastupanje pružaće se u nekoliko faza:

• Na osnovu pristiglih prijava, biće izabrano 10-12 organizacija. Po dva predstavnika/ce iz odabranih organizacija proći će trening iz oblasti javnog zastupanja. Predviđena su tri trodnevna seminara, u februaru, martu i aprilu 2012. godine.

• Posle završenog treninga, najbolje razrađeni i najrealističniji projekati dobiće novčanu podršku za sprovođenje, u iznosu do 7.000 dolara (u dinarskoj protivvrednosti).

Rok za podnošenje Nacrta projekata je 31. januar 2012.godine (do 17h), a više informacija o kriterijumima, procesu donošenja odluka možete naći na sajtu BCIF-a.

(BCIF)

Fondacija „Ana i Vlade Divac“ i kompanija QIWI, koja se bavi pružanjem usluga trenutnih elektronskih plaćanja, najavili su da će, na terminalima ove kompanije, postojati i opcija donacije.

Izborom te opcije građani dobre volje biti u prilici da donacijom pomognu realizaciju projekta Fondacije “Ana i Vlade Divac”, navodi se u saopštenju.

Sva sredstva prikupljena donacijama građana na ovaj način biće usmerena na kampanju “Možeš i Ti” i rešavanje stambenog pitanja izbeglica i raseljenih lica iz kolektivnih centara u Srbiji, kao i na pomoć pri realizacije projekta “Stvarno važno” kojim se promovišu prave vrednosti među mladima u Srbiji.

Donacija će se vršiti jednostavno, brzo i lako, ubacivanjem željene sume u terminal.

Na platnim terminalima moguće je plaćanje u svim papirnim dinarskim apoenima, saopštila je fondacija.

(FoNet)

Saopstenje Društva sudija Srbije

Nerešena statusna i imovinska pitanja izbeglih lica i dalje predstavljaju ogroman problem u funkcionisanju ove kategorije građana u zemljama Dejtonskog sporazuma odnosno u Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, zaključak je ekspertskog tima koji u okviru projekta Igmanske inicijative „Statusna i imovinska pitanja građana koja su nastala raspadom Jugoslavije“, podržanog od strane Direktorata za proširenje Evropske Unije iz Brisela, radi na analizi ostvarivanja osnovnih ljudskih prava u ovoj oblasti. Na poslednjem radnom sastanku tima rečeno je da su neharmonizovana zakonska regulativa, ne retko diskriminatorske politike i otežano pribavljanje dokumentacije osnovni problem, koji treba rešiti kako pojedinačno u svakoj zemlji, tako i na regionalnom nivou.

- Prikupljene su brojne informacije i analize unutar institucija država Dejtonskog četvorougla i organizacija civilnog društva i taj pristup nam je bio jako dragocen jer možemo osvetliti te probleme i sa stajališta institucija koje se bave rešavanjem tih problema i sa stajališta civilnog društva koje je zadržalo svoju autonomnu kritičku poziciju koja nam je neophodna da bi smo sve te probleme mogli sagledati u celini- izjavio je Ratko Bubalo koordinator ekspertskog tima i predsednik novosadskog Humanitarnog centra za integraciju i toleranciju. Od 2 miliona izbeglih i raseljenih lica u zemljama Dejtonskog sporazuma deo građana je rešio pitanje državljanstva dok je znatan broj ostao sa nerešenim statusom iz čega proizilazi niz problema, a pre svega pitanje imovine i prava stečeni h po osnovu rada. Praksa pokazuje da je pribavljanje dokumentacije jedan od ključnih problema, rekao je Boris Kneževič, član ekspertskog tima i pravni savetnik u zagrebačkom Građanskom odboru za ljudska prava. Prema njegovim rečima državna birokratija uprkos „razvijenom informacionom sistemu koji obuhvata skoro sva statusna stanja u zemlji kinji ljude sa dostavom potrebnih dokumenata u kojima se vode te državne evidencije“ za šta po Kneževićevim rečima nema potrebe a nekada je to čak protiv zakonito. Branislav Radulović , takođe član tima i potpredsednik Udruženja pravnika Crne Gore ocenjuje da je pitanje dvojnog državljanstva ključni za rešavanje problema kojima se ovaj projekat bavi .On naglašava da je neophodno eliminisati etnički princip kao uslov za dobijanje državljanstva što je sada praksa u zakonodavstvu Srbije i Hrvatske i tek nakon takvog procesa može se očekivati „ liberalizacija ostvarivanja prava na državljanstvo za sve građane na teritoriji zemalja potpisnica Dejtonskog sporazuma“. Prema rečima Ratka Bubala rad ekspertskog tima ulazi u fazu definisanja preporuka koje će polaziti „ od jednakih pravnih standarda i principa za otvorene probleme u svim državama regiona. Takav pristup se oslanja na međunarodne i evropske standarde u oblasti ljudskih prava“, rekao je Bubalo. Svakako ohrabruje da su nadležna ministarstva i državne institucije u sve četiri zemlje uključene u proces harmonizacije zakonske regulative u oblasti osnovnih ljudskih prava i da saradnjom sa članovima ekspertskog i projektnog tima iskazuju političku volju da se problemi rešavaju, kaže Tanja Bakalbašić koordinatorka za sprovođenje projekta „Statusna i imovinska pitanja građana koja su nastala raspadom Jugoslavije“, u Crnoj Gori.

Ubrzo se očekuje „Beli papir“ sa rezultatima rada ekspertskog tima i preporukama koje će biti upućene vladama Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Crne Gore kao i institucijama Evropske unije, kaže Aleksandra Popov supervizorka projekta i saradnica novosadskog Centra za regionalizam koji je nosilac projekta.

(Igmanske inicijative)

Nezavisno društvo novinara Vojvodine i Centar za kulturnu dekontaminaciju pozivaju na tribinu: Centripetalno-centrifugalno (Sve što ste hteli da znate o decentralizaciji, a niste smeli da pitate!)

Učestvuju:

• Mirko Đorđević, publicista
• Milan Marinković, publicista
• Srđan V. Tešin, književnik
• Nenad Živković, urednik časopisa „Decentralizator“
• Moderator: Dinko Gruhonjić, predsednik NDNV

Centar za kulturnu dekontaminaciju, Paviljon Veljković, Birčaninova 21, Beograd

Četvrtak, 2. februar 2012, sa početkom u 19,00 časova

Ta skupa reč decentralizacija, koje su nam pune uši poslednjih godina, tako je pogodna za različite oblike manipulacije. Kao i u mnogim drugim važnim stvarima, i u ovom slučaju i mediji i intelektualci ostali su dužni građanima da pojasne o čemu se tu radi. U kojoj meri je kompleksna politička i ekonomska situacija posledica centralizovane države? Zašto se političke i druge elite suštinski protive tom procesu? Koliko je važeći Ustav Srbije kočnica decentralizaciji i da li je zbog toga potrebno izvršiti njegovu izmenu? Da li u politici, kao i u fizici, važi zakonitost da centripetalna sila produkuje centrifugalnu? Da li će na kraju centar pojesti samoga sebe? Kako proces decentralizacije vidimo u kontekstu evropskih integracija?

Decentralizacija je proces kojeg u Srbiji prati izuzetna konfuzija u javnosti, i samim tim proces koji je pogodan za različite oblike manipulacije od strane političkih i drugih elita. Mediji u tom procesu u nedovoljnoj meri obavljaju svoju ulogu društvenog korektiva, a uzroci tome su centralizacija medijske scene, politički uticaj na medije, ali i nedovoljna senzibilisanost urednika i novinara za ovaj proces i njegove vrednosti.

Prema nedavno objavljenom istraživanju BBC-a, mediji u Srbiji u izveštavanju o evropskim integracijama, među kojima je i proces decentralizacije, malo pažnje posvećuju temama koje utiču na svakodnevni život građana. Oni uglavnom prenose izjave političara i prate zvanične sastanke. Građani se, kako veli ovo istraživanje, žale da mediji „stalno vrte iste priče i iste ljude“, a da ne objašnjavaju ono što se dešava i kako to utiče na život ljudi. Činjenica je da građani ne razumeju kako se pitanje evropskih integracija, među kojima važno mesto zauzima decentralizacija odnosi na njihov život, za šta svakako veliku odgovornost snose sami mediji.

Nezavisno društvo novinara Vojvodine serijom tribina želi da podigne nivo svesti o značaju procesa decentralizacije za život građana, a u svrhu osnaživanja procesa decentralizacije Srbije u skladu sa procesima evrointegracija i evropskim iskustvima.

Projekat je podržao National Endowment for Democracy

(Medija centar)

Građanske inicijative pozivaju na predstavljanje Uredbe kojom će biti regulisano: Finansiranje udruženja iz budžeta Republike Srbije

31. januar 2012. godine, Velika sala Medija centra (Beograd, Terazije 3, I sprat) od 11:00h