NVO vesti

Akcija #Sedamhiljada – izraz građanske solidarnosti i poštovanja žrtava genocida u Srebrenici

Organizacije za ljudska prava i demokratiju iz Srbije priključiće se 11. jula građanskoj akciji #Sedamhiljada kojom će se u Beogradu obeležiti 20-godišnjica genocida u Srebrenici. Učešćem u ovoj akciji želimo da, zajedno sa pokretačima inicijative i drugim građankama i građanima odamo poštu i izrazimo solidarnost sa žrtvama i njihovom porodicama. Pozivamo poslanike Narodne skupštine Republike Srbije i ministre u Vladi Republike Srbije da učestvuju u ovoj akciji i da tako, zajedno sa nama, pokažu empatiju za srebreničke žrtve, kao i ljudsku i građansku solidarnost sa njihovim porodicama.

U periodu između 11. i 19. jula 1995. godine, pripadnici Vojske Republike Srpske pogubili više od 8.000 bošnjačkih muškaraca i dečaka u Srebrenici i njenoj okolini. Prema podacima Međunarodne komisije za nestale osobe, do sada je identifikovano 6.930 osoba koje su nestale u tom periodu, a čija su tela nađena u 93 grobnice. Tela njih preko hiljadu još uvek nisu nađena. Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju je do sada u četiri predmeta pravosnažnim presudama, ubistva bošnjačkih muškaraca i dečaka u Srebrenici kvalifikovao kao genocid. Međunarodni sud pravde je 2007. godine utvrdio da je Srbija prekršila Konvenciju o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida time što nije sprečila genocid u Srebrenici, niti je kaznila počinioce.

Akcija Sedam hiljada će se održati 11. jula 2015. godine, u 11:07, na platou ispred Narodne skupštine u Beogradu. Za učešće u akciji potrebno je da se prijavite na sajtu www.sedamhiljada.rs, na Facebook stranici ili putem emaila: sedamhiljada@gmail.com.

Akciju podržavaju:

  • Beogradski centar za ljudska prava
  • Centar za praktičnu politiku
  • Civil Rights Defenders
  • Fond za humanitarno pravo
  • Heartefact
  • Helsinški odbor za ljudska prava
  • Inicijativa mladih za ljudska prava u Srbiji
  • Komitet pravnika za ljudska prava

NVO vesti

Srebrenički put pakla

Izložba fotografija pod nazivom „Srebrenički put pakla“ u organizaciji Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji biće predstavljena javnosti u sredu 8. jula u 19h u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu.

Izložba je dio obimne fotodokumentarističke građe koja je nastala tokom proteklih 20 godina – od počinjenog genocida u Srebrenici u julu 1995. godine. Autor fotografija je Ahmet Bajrić Blicko, koji je kao fotoreporter sarađivao sa brojnim listovima i časopisima; njegove fotografije objavljivane su u brojnim, najtiražnijim i najznačajnijim svjetskim novinama. U predratnom periodu je objavljivao fotografije u: Politici, Oslobođenju, Večernjim novostima…, a nakon toga u brojnim listovima i časopisima. Sada je fotoreporter najtiražnije novine u BiH, Dnevnog avaza.

Posebno je tražena njegova arhiva ekskluzivnih fotografija nastalih u julu 1995. godine, nakon genocida u Srebrenici. Ahmet Bajrić Blicko je jedini fotoreporter koji je zabilježio izlazak ranjenika, deportovanih civila, preživjelih iz „kolone smrti“ koji su prešli ili deportovani na teritorije pod kontrolom bosanske vlasti.

Nakon toga, istrajno je pratio sve najvažnije događaje poput procesa traženja nestalih, ekshumacije masovnih grobnica, protestnih okupljanja i demonstracija, zajedničkih ukopa žrtava, posjeta najviših predstavnika zemalja iz svijeta koji su odavali počast žrtvama genocida i drugih najvažnijih događaja tokom protekle dve decenije.

U povodu obilježavanja dvadesete godišnjice od počinjenog genocida u Srebrenici, Ahmet Bajrić Blicko je izdvojio dio svojih fotografija koje ilustriraju ovaj period i prikazuju strašne posljedice ovog zločina, te ih nudi na uvid javnosti na izložbi „Srebrenički put pakla“.

Izložbu „Srebrenički put pakla“ čini oko 70 panela štampanih na platnu na kojima je više od 100 fotografija. Izložbu će otvoriti kolumnista Vremena Teofil Pančić, a biće postavljena u Beogradu do 25. jula 2015. godine.

(Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji)

NVO vesti

Zahtev da se poništi konkurs za istraživanje javnog mnjenja

Biro za društvena istraživanja traži od Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu da poništi konkurs za sprovođenje javne nabavke za istraživanje javnog mnjenja građana Srbije o obrazovanju koje je objavio i sproveo Tim za socijalno uključivanje tokom juna meseca.

I pored činjenice da je Biro za društvena istraživanja ukazao na netransparentnost i manjak integriteta u procesu sprovođenja konkursa, što je za posledicu imalo nejasnoću ko ima pravo apliciranja, pravno ili fizičko lice, Tim za socijalno uključivanje je sproveo konkurs i time doveo u pitanje integritet ove javne nabavke.

Takođe, pozivamo ambasadu Švajcarske kao donatora projekta iz kojeg se finansira istraživanje, da utiče na opozivanje ovog konkursa i doprinese transparentnom i učinkovitom trošenju sredstava poreskih obveznika iz Švajcarske.

Biro za društvena istraživanja će nastaviti da istrajava na ovom slučaju, jer je on samo jedan od slučajeva do kojih je smo došli u proteklih pola godine. Istraživanja javnog mnjenja su postala način i mesto raznih zloupotreba i manipulacija što za posledicu ima uništavanje jedne profesije i bitnog instrumenta javnog dijaloga i evalucije javnih politika i institucija. Imajući to u vidu, Biro za društvena istraživanja će od septembra započeti monitoring istraživanja javnog mnjenja čije osnova će biti međunarodni standardi Svetske asocijacije za istraživanje javnog mnjenja (World Association for Public Opinion Research), a predmet finansiranje posebno iz javnih izvora, tematski okvir, metodološka ispravnost istraživanja na nivou instrumenta i uzorka, odnosno medijska prezentacija istraživanja. Monitoring će biti organizovan u saradnji sa profesionalnim udruženjima profesija iz kojih potiču istraživači javnog mnjenja pre svega sa Društvom psihologa Srbije i Srpskim socioloskim društvom čime navedene aktivnosti nisu usmerene protiv bilo kog aktera/institucije/organizacije, već su deo vrednosti zbog kojih je Biro za društvena istraživanja osnovan a to je sprovođenje istraživanja u skladu sa metodološkim i etičkim standardima struke u korist javnog interesa. Takođe, navednim aktivnostima želimo da iniciramo proces izgradnje profesije – istraživač javnog mnjenja.

Prilog: prepiska između autora saopštenja i predstavnika Tima za socijalno ukljucivanje povodom spornog Konkursa.

(Zoran Gavrilović, sociolog, direktor programa “Društvo protiv korupcije”, BIRODI)

NVO vesti

Javni poziv

Kancelarija za saradnju sа civilnim društvom Vlade Republike Srbije u sаrаdnji sа Kаncеlаriјоm zа lјudskа i mаnjinskа prаvа Vlаdе Rеpublikе Srbiје upućujе Јavni poziv organizacijama civilnog društva za predlaganje kandidata iz rеdа civilnоg društvа za člаnstvо u Sаvеtu zа prаćеnjе rеаlizаciје Аkciоnоg plаnа zа primеnu Strаtеgiје prеvеnciје i zаštitе оd diskriminаciје zа pеriоd оd 2014. dо 2018. gоdinе. Rok za podnošenje priјаvа je srеdа, 22. јul 2015. godine.

Priјаvе sa potrebnim prilozima dostavlјaјu se isklјučivo poštom na adresu: Kancelarija za saradnju sa civilnim društvоm Vlаdе Rеpublikе Srbiје, Bulеvаr Мihајlа Pupinа 2, istоčni ulаz, 11000 Beograd, sa napomenom: “Predlaganje kandidata iz rеdа civilnоg društvа za člаnstvо u Sаvеtu zа prаćеnjе rеаlizаciје Аkciоnоg plаnа zа primеnu Strаtеgiје prеvеnciје i zаštitе оd diskriminаciје zа pеriоd оd 2014. dо 2018. gоdinе – nе оtvаrаti”.

(Kancelarija za saradnju sа civilnim društvom)

NVO vesti

Luksemburško predsedavanje Savetom Evropske unije

Luksemburg  započinje zvanično predsedavanje Savetom Evropske unije, kao poslednja članica predsedavajuće „trojke“ koju čine Italija, Letonija i Luksemburg.

U pregledu činjenica „Luksemburško predsedavanje Savetom Evropske unije“ koji je objavio Evropski pokret u Srbiji (EPuS) predstavljeni su prioriteti, ključni događaji i promene u toku predsedavanja, kao i uticaj koji mogu da imaju na Srbiju i njen proces pristupanja EU.

Novina u odnosu na prethodna dva ciklusa predsedavanja odlazeće „trojke“ je poseban fokus na građane sa ciljem da njihovi suštinski interesi i potrebe budu bolje inkorporirani u sve politike EU i evropski projekat u celini.

Ovo je najnoviji u nizu pregleda činjenica koji EPuS objavljuje prateći relevantne procese na nivou Evropske unije i uticaj koji imaju na Srbiju i njenu integraciju.

Pregled činjenica „Luksemburško predsedavanje Savetom Evropske unije“ možete preuzeti ovde.

(Evropski pokret u Srbiji)

NVO vesti

Zajednička Deklaracija OCD Zapadnog Balkana – Ciljevi održivog razvoja Ujedinjenih nacija posle 2015.

Fondacija za otvoreno društvo Srbija se uključila u globalni proces i debatu oko usvajanja “novih” Milenijumskih ciljeva razvoja Ujedinjenih nacija, nazvanih “Ciljevi održivog razvoja Ujedinjenih nacija posle 2015. godine“ i stvaranja preduslova da se nova globalna razvojna agenda uspešno implementira u pojedinačnim zemljama.

Presek globalnih pregovora u ovoj fazi oličen je u predlogu Ciljeva održivog razvoja Otvorene radne grupe UN koji sadrži 17 ambicioznih ciljeva koji treba da budu ostvareni do 2030. (https://sustainabledevelopment.un.org/sdgsproposal). Predloženi Ciljevi održivog razvoja zasnivaju se na Milenijumskim ciljevima razvoja Ujedinjenih nacija i imaju nameru da završe rad koji je započet 2000. godine, ali obuhvataju i nekoliko predloženih ključnih novina. Jedna od njih je uvođenje novog cilja (cilja 16 iz predloga Otvorene radne grupe): Promovisanje mirnih i inkluzivnih društava za održivi razvoj, obezbeđivanje pristupa pravdi za sve i izgradnja delotvornih, odgovornih i inkluzivnih institucija na svim nivoima. Obezbeđivanje sposobnih, transparentnih i odgovornih institucija koje služe potrebama građana je samostalni cilj i demokratska vrednost po sebi, ali predstavlja i važan preduslov za postizanje drugih razvojnih ciljeva. Održivi razvoj i zaštita fundamentalnih ljudskih prava veoma su zavisne od sposobnosti zemalja da sprovedu planirane razvojne mere, svrsishodno koriste ograničene resurse i delotvorno spreče negativne društvene fenomene kao što su korupcija i nasilje. Globalna Konačnu listu Ciljeva održivog razvoja usvojiće Generalna skupština UN-a septembra 2015. godine, ustanovljavajući nova globalna stremljenja koja treba da predvode razvojne procese kako na globalnom, tako i na regionalnom i nacionalnom planu u narednom petnaestogodišnjem periodu.

Verujemo da organizacije civilnog društva iz regiona treba da se priključe međunarodnoj debati i da apeluju na vlade svojih zemalja da zauzmu proaktivan stav u međunarodnim i regionalnim institucijama u promovisanju usvajanja Ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih nacija posle 2015. godine, posebno Cilja 16 kao samostalnog cilja.

Upravo iz ovih razloga, Fondacija za otvoreno društvo Srbija je 26. juna 2015. godine, u Beogradu, organizovala regionalnu konferenciju, koja je okupila organizacije civilnog društva Zapadnog Balkana (Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Hrvatska, Makedonija, Kosovo i Srbija) koje su aktivne na poljima koja su povezana sa predloženim Ciljevima održivog razvoja – smanjenje siromaštva, marginalizovane grupe, uključujući žene i Rome, zaštita životne sredine, obrazovanje, kao i organizacije koje se bave borbom protiv korupcije, transparentnošću i ljudskim pravima.

Na konferenciji je dogovoren tekst Zajedničke Deklaracije organizacija civilnog društva Zapadnog Balkana , koji će nakon potpisivanja biti prosleđen vladama zemalja u regionu.

Ukoliko želite da Vašim potpisom podržite Deklaraciju molimo Vas da to učinite na navedenom linku, do četvrtka, 02. jula 2015 do 12 časova.

(Dušan Šabić, Fondacija za otvoreno društvo Srbija)

direktorijum nvo

Direktorijum NVO

Direktorijum nevladinih organizacija Centra za razvoj neprofitnog sektora, sadrži podatke o organizacijama civilnog društva u Srbiji. Direktorijum je osnovni resurs u razvoju civilnog sektora i zajednice nevladinih organizacija u Srbiji, sa ciljem omogućavanja međusobne komunikacije, povezivanja i stvaranja mreža organizacija.

Pravno savetovalište

Pravno savetovalište

Pravno savetovalište je servis koji omogućava besplatnu pravnu pomoć i savete u pogledu osnivanja, registrovanja, poslovanja i ostalih pravnih pitanja vezanih za rad organizacija civilnog društva.

Resursi

Rečnik budžeta

Najvažniji pojmovi iz oblasti javnih finansija. Na ovom mestu možete pronaći definicije koje vam mogu pomoći u razumevanju stručnih pojmova vezanih za planiranje, pripremu, donošenje i izvršenje budžeta, finansije, nadzor javnih finansija i ostale oblasti od značaja za praćenje budžetskih procesa. Rečnik je resurs koji omogućava uključivanje građana i organizacija civilnog drušva u proces nadzora javnih finansija i polazna je tačka za bavljenje budžetom, koji predstavlja osnovni dokument ekonomske politike Vlade.

Resursi

Dokumenti

Sveobuhvatan pregled pravnih dokumenata koji regulišu javne finansije. Na ovom mestu možete pronaći ažurne zakone i propise iz oblasti javnih finansija, poreskog zakonodavstva, antikorupcije, kao i zakone kojima se regulišu oblasti od naročitog značaja za praćenje javnih finansija kao što su lokalna samouprava, političke partije, udruženja građana, sport, verske zajednice, socijalna zaštite, pristup informacijama od javnog značaja i slično.


This site is under Creative Commons license.

Projekat Portal civilnog društva Srbije podržala je Fondacija za otvoreno društvo.
Izradu sajta podržalo Ministarstvo spoljnih poslova Norveške.