NVO vesti

Javni konkurs za programe Fondacije za otvoreno društvo

Fondacija za otvoreno društvo, Srbija svoje strateške ciljeve ostvaruje preko davanja podrške projektima organizacija građanskog društva i državnim i drugim institucijama koje vrše javna ovlašćenja, i kroz realizaciju sopstvenih projekata. Predlozi projekata se podnose na osnovu javnog i pozivnog konkursa.

U toku je javni konkurs za programe:

Konkursi će trajati do nedelje, 12. marta uveče. Sve potrebne informacije su na sajtu u rubrici Konkursi.

To su prvi konkursi Fondacije za otvoreno društvo u 2017, sledeće nedelje kreću za još nekoliko programa.

(Fondacija za otvoreno društvo, Srbija)

NVO vesti

Konkurs: promocija poštovanja ljudskih prava osoba sa mentalnim smetnjama i osoba sa invaliditetom

U okviru projekta „HUMAN RIGHTS PROMENE – HUMAN RIGHTS PROmotion in MEntal health NEtworks“ finansiranog od strane Evropske Unije i sufinansiranog od strane Vlade Republike Srbije preko Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom, Caritas Srbije raspisuje poziv za podnošenje projekata za organizacije civilnog društva.

Opšti cilj projekat jeste promocija poštovanja ljudskih prava osoba sa mentalnim smetnjama i osoba sa invaliditetom i razvijanje njihovih individualnih veština, kao i podizanje kapaciteta njihovih organizacija kako bi postale branioci ljudskih prava.

Poziv za podnošenje predloga projekta raspisuje se kao aktivnost u okviru prvog specifičnog cilja: Osnaživanje udruženja osoba sa mentalnim smetnjama i osoba sa invaliditetom kako bi postala branioci ljudskih prava, sa posebnim fokusom na socijalna i ekonomska prava.

Cilj raspisivanja poziva za podnošenje projekata jeste da se podrže inicijative u vidu razvijanja novih ili jačanja postojećih socijalnih preduzeća predloženih i vođenih od strane organizacija osoba sa mentalnim smetnjama ili osoba sa invaliditetom ili organizacija koje pružaju podršku ovim osobama čime bi se doprinelo stvaranju prilika za ostvarivanje socijalnih i ekonomskih prava ovih ranjivih grupa.

Rok za podnošenje predloga projekta jeste 08. april 2017.

Smernice

Annex B – Budget template

Prijavni formular

Izjave

(Caritas Srbije)

NVO vesti

Konkurs za nove članove Foruma mladih Evropskog pokreta u Srbiji

Forum mladih Evropskog pokreta u Srbiji je objavio konkurs za nove članove. Potencijalni kandidati bi trebalo da imaju između 17 i 22 godine i budu zainteresovani za aktivizam, omladinska politika i proces evropskih integracija. Članstvo u FM je na volonterskoj bazi.

Zainteresovani treba da popune obrazac. Svi kandidati će dobiti odgovor o statusu aplikacije, a oni koji uđu u uži izbor će biti pozvani na intervju nekoliko dana nakon zatvaranja konkursa. Konkurs je otvoren od 9. do 28. februara u 23:59h.

Forum mladih je programsko telo Evropskog pokreta u Srbiji, fokusira se na komunikaciju sa mladima o važnosti procesa evropske integracije, evropskih vrednosti, aktuelnim temama u EU koje se tiču mladih i njihove sadašnjosti/budućnosti. Nastoji da EU i njene politike približi mladima, ukaže na mogućnosti njihovog uključivanja i uticaja na proces evropske integracije Srbije.

Forum radi na podsticanju mladih na preduzimanje inicijativa radi aktivnog učešća u društvenom životu i stvaralaštvu, povećanju uticaja mladih pred donosiocima odluka zarad većeg uvažavanja njihovih potreba, umrežavanju i jačanju saradnje mladih, mobilnosti u regionu i šire, i podsticanju prenošenja znanja i obučavanje mladih o temama od značaja za unapređenje njihovog položaja u Srbiji. Više o Forumu pročitajte ovde.

Uslove konkursa i način prijave možete videti u dokumentu koji se nalazi na linku.

Rok za prijavu na konkurs ističe 28.2. u 23:59h.

(Evropski pokret u Srbiji)

NVO vesti

Prioritet rešavanje sudbine nestalih osoba

Komesar Saveta Evrope za ljudska prava objavio je 22. februara 2017. godine izveštaj „Nestale osobe i žrtve prisilnih nestanaka u Evropi”, u kojem sumira svoje nalaze i preporuke za unapređivanje potrage za nestalim osobama i zaštitu prava žrtava prisilnih nestanaka u državama članicama Saveta Evrope (SE). Izveštaj je usledio nakon okruglog stola sa braniteljima ljudskih prava koji je sredinom 2016. godine održan u Strazburu, a na kojem su učestvovali predstavnici SE, Specijalni izvestilac UN o braniteljima ljudskih prava, član Radne grupe UN za prisilne nestanke i branitelji ljudskih prava iz država članica SE, među kojima i Fond za humanitarno pravo. Cilj sastanka bila je razmena informacija o situaciji u državama Evrope koje su pogođene problemom nestalih osoba, zasnovana na nalazima i preporukama Komesara iz marta 2016. godine.

Izveštaj naglašava da su utvrđivanje istine o teškim kršenjima ljudskih prava i prisilnim nestancima, kao i uvažavanje i sećanje na žrtve ovih zločina, ključni za dostizanje trajnog mira i pomirenja. Međutim, praksa je pokazala da tek nekolicina država u Evropi pitanje nestalih dovodi u vezu sa pravom žrtava na istinu, uprkos tome što je ono kao takvo prepoznato u međunarodnom pravu. Na to ukazuje i činjenica da je u Evropi osnovano jako malo komisija za istinu. U tom smislu je posebno važna Inicijativa za osnivanje REKOM-a, koju su pokrenule nevladine organizacije a kojoj je danas neophodna politička podrška.

Nalazi koji se odnose na nacionalni pravni i institucionalni okvir ukazuju da nekoliko država članica SE još uvek nije ratifikovalo Međunarodnu konvenciju o zaštiti svih lica od prisilnih nestanaka. Takođe, uprkos ratifikaciji, pojedine države nisu uskladile svoju legislativu i praksu sa odredbama Konvencije. Kao primer je naveden izostanak pravnih rešenja koja regulišu status nestalih osoba i njihovih porodica, zbog čega su u pojedinim državama porodice primorane da svoje nestale proglase umrlima kako bi ostvarile određena socijalna ili imovinska prava.

Nacionalna tela nadležna za rešavanje pitanja nestalih osoba često se suočavaju sa političkim pritiscima, neadekvatnim kapacitetima i nedovoljnom saradnjom sa civilnim društvom, što sve veoma utiče na njihov rad i efikasnost.

Nalazi u vezi sa potragom za nestalim osobama i ekshumacijama govore o sporom napretku i zavisnosti od političke agende vlade. Izveštaj posebno naglašava da potraga za nestalima, ekshumacije i identifikacije mogu obezbediti dokaze u krivičnim postupcima za prislilne nestanke, ali i da postoje slučajevi u kojima nije bilo niti jednog krivičnog postupka uprkos pronalasku masovne grobnice.

Postupak koji može presudno da utiče na lociranje masovnih grobnica i pronalazak nestalih osoba jeste otvaranje državnih arhiva, ali je ovo pitanje u nekoliko država, uključujući Srbiju, i dalje problematično.

Nalazi koji se odnose na procesuiranje počinilaca govore o nevoljnom procesuiranju onih umešanih osoba koje se još uvek nalaze u institucijama, kao i visokorangiranih zvaničnika. Njihova nekažnjivost, osim što je sama po sebi nepravična, ima i tu posledicu da omogućava njihovo zadržavanje u institucijama, uključujući i bezbednosne. Ovo je delom posledica i nedostatka procesa vetting-a.

Nalazi koji se odnose na reparacije i podršku žrtvama ukazuju na neadekvatnu zaštitu žrtava i svedoka i retke primere pravičnih reparacija žrtvama. U mnogim državama nema adekvatnog zakonskog okvira koji bi žrtvama garantovao reparacije. Kao primer je navedena Srbija, gde Zakon o civilnim invalidima rata ne omogućava reparacije žrtvama koje su stradale od pripadnika srpskih bezbednosnih snaga.

Preporuke Komesara SE za ljudska prava u pogledu rešavanja sudbine nestalih osoba uključuju:

  • Rešavanje sudbine nestalih osoba treba da bude prioritet vladama;
  • Učešće međunarodnih aktera, uključujući Evropsku uniju i SE, ključno je za napredak tranzicione pravde;
  • Međudržavna saradnja mora biti ohrabrena, uz uzajamno deljenje informacija i podršku žrtvama;
  • Države treba da podrže uspostavljanje efikasnih i nezavisnih nacionalnih ili regionalnih tela za utvrđivanje istine;
  • Države naslednice bivše Jugoslavije treba da preuzmu vlasništvo nad Inicijativom za REKOM;
  • Države treba da osiguraju da informacije koje se nalaze u državnim i bezbednosnim arhivama budu dostupne javnosti;
  • Sve države članice SE treba da pristupe Konvenciji SE o pristupu zvaničnim dokumentima;
  • Najvažniji prioritet su potraga za lokacijama sa telima žrtava i ekshumacije, što zahteva blisku saradnju između različitih aktera, uključujući porodice žrtava i nevladine organizacije;
  • Umesto primoravanja da svoje nestale proglase umrlima, porodicama treba davati „uverenje o odsustvu”, čime bi se omogućilo regulisanje pravne situacije u pogledu socijalnih davanja, imovinskih, porodičnih i drugih prava;
  • Države treba da urade sve što je u njihovoj moći da rasvetle sudbinu nestalih i suzbiju nekažnjivost procesuiranjem svih odgovornih;
  • Treba razmotriti primenu principa univerzalne nadležnosti u slučajevima prisilnih nestanaka, budući da to može da doprinese identifikovanju i kažnjavanju počinilaca;
  • Države treba da osiguraju žrtvama i njihovim porodicama neophodnu pravnu, psihološku i socijalnu podršku, kao i blagovremene, pravične i adekvatne reparacije, koje će uključivati kompenzaciju, restituciju, rehabilitaciju, satisfakciju i garancije neponavljanja zločina.

(Fond za humanitarno pravo)

NVO vesti

Zločin u Štrpcima – porodice lišene pravde

Dana 27. februara 2017. godine navršava se 24 godine od zločina u Štrpcima (BiH), kada su pripadnici Vojske Republike Srpske (VRS) iz voza koji je saobraćao na liniji Beograd-Bar oteli i ubili 20 putnika, među kojima je bilo 18 Bošnjaka, jedan Hrvat i jedan strani državljanin afričkog ili arapskog porekla, čiji identitet nije utvrđen. Fond za humanitarno pravo (FHP), Žene u crnom, Inicijativa mladih za ljudska prava (Inicijativa) i Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda podsećaju na odgovornost institucija Republike Srbije za ovaj zločin, te na činjenicu da porodice žrtava i dalje čekaju na sudsku pravdu u Srbiji, kao i na priznanje statusa porodica civilnih žrtava rata.

Žrtve ovog zločina su: Esad Kapetanović, Ilijaz Ličin, Fehim Bakija, Šećo Softić, Rifat Husović, Halil Zupčević, Senad Đečević, Jusuf Rastoder, Ismet Babačić, Toma Buzov, Adem Alomerović, Muhedin Hanić, Safet Preljević, Džafer Topuzović, Rasim Ćorić, Fikret Memović, Fevzija Zeković, Nijazim Kajević, Zvjezdan Zuličić i jedno nepoznato lice.

Do sada su pronađeni posmrtni ostaci samo četiri žrtve. Telo Halila Zupčevića pronađeno je krajem 2009. godine u selu Sjedača na obali jezera Perućac, a posmrtni ostaci Rasima Ćorića, Jusufa Rastodera i Ilijaza Ličine nađeni su na istoj lokaciji 2010. godine, dok se za ostalim telima i dalje traga.

Tokom decembra 2014. godine u saradnji Tužilaštva za ratne zločine Republike Srbije (TRZ) i Tužilaštva Bosne i Hercegovine, pokrenuta je istraga protiv više lica osumnjičenih za izvršenje ovog zločina. Pred sudom Bosne i Hercegovine, još u oktobru 2015. godine počelo je suđenje desetorici optuženih, među kojima su Luka Dragičević, komandant Višegradske brigade VRS, Boban Inđić, komandant Interventne čete u Višegradskoj brigadi, te Gojko Lukić, brat Milana Lukića. Međutim, iako je TRZ u martu 2015. godine podiglo optužnicu protiv pet lica, ona do danas nije potvrđena.

Za zločin u Štrpcima do sada je pravnosnažno osuđen samo Nebojša Ranisavljević. U sudskom postupku koji je protiv njega vođen pred Višim sudom u Bijelom Polju (Crna Gora) utvrđeno je da je grupa pripadnika Višegradske brigade, koju je predvodio Milan Lukić, nasilno zaustavila voz u stanici Štrpci, izvela 20 putnika i vojnim kamionom ih odvezla u prostorije osnovne škole u mestu Prelovo kod Višegrada (BiH). Nakon što su im oduzeli sve vredne stvari i pretukli ih, vezali su ih žicom i odvezli u napuštenu kuću u obližnje selo Mušići, gde su ih Milan Lukić i Boban Inđić ubili. Za to vreme Ranisavljević je čuvao stražu ispred kuće. Kada je jedan od otetih putnika pokušao da pobegne, Ranisavljević ga je ranio, a ranjenika je potom ubio Milan Lukić. Međunarodni krivični sud osudio je Milana Lukića na doživotnu kaznu zatvora za zločine nad višegradskim Muslimanima, ali ne i za zločin u Štrpcima.

Tokom suđenja Ranisavljeviću, na osnovu dokumentacije Železničko–transportnog preduzeća „Beograd” utvrđeno je da je otmica bila unapred planirana i da su predstavnici državnih organa Srbije i SRJ bili upoznati sa postojanjem plana da se na stanici Štrpci izvrši otmica putnika muslimanske nacionalnosti. Ovo preduzeće je odmah po saznanju da postoji takav plan obavestilo nadležne organe, ali ništa nije preduzeto da se otmica spreči. Među organima koji su bili obavešteni su i Ministarstvo odbrane SRJ, Užički korpus VJ kojim je tada komandovao Dragoljub Ojdanić, kao i Državna bezbednost.

Porodice žrtava, od kojih su većina državljani Srbije, suočene su i sa dvodecenijskim ignorisanjem državnih organa nadležnih za brigu o civilnim žrtvama rata (Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja) i zbog diskriminatornog zakonskog okvira u Srbiji ne mogu da ostvare status članova porodica civilnih žrtava rata i simbolične beneficije koje ono pruža.

FHP, Žene u crnom, Inicijativa i Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda će obeležiti dvadeset i četvrtu godišnjicu zločina u Štrpcima, u ponedeljak 27. februara 2017. godine sa početkom u 15:48 časova pred ulazom u Glavnu železničku stanicu u Beogradu.

(Fond za humanitarno pravo)

NVO vesti

Kraj globalizma i budućnost međunarodne trgovine

Evropski pokret u Srbiji i EU Info centar organizuju javnu debatu „Kraj globalizma i budućnost međunarodne trgovine“. Debata iz ciklusa Evropske priče će biti održana u utorak, 28. februara 2017. godine, u prostorijama EU Info Centra sa početkom u 14 časova.

Na skupu će govoriti:

· Bojana Todorović, Pomoćnica ministra, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija,

· Milica Čubrilo Filipović, sekretar Udruženja za turizam, Sektor usluga, Privredna komora Srbije (biće potvrđeno),

· Predrag Bjelić, Ekonomski fakultet, Beogradski univerzitet,

· Duško Lopandić, bivši ambasador Srbije pri EU.

Moderatorka: Gordana Lazarević, predsednica Ekonomsko-poslovnog foruma Evropskog pokreta u Srbiji.

Promene i novi izazovi u međunarodnoj trgovini prete da imaju dalekosežne posledice na globalnom nivou. Protekli period su obeležili veliki događaji, kao što su otkazivanje učešća Sjedinjenih Američkih Država (SAD) u transpacifičkoj zoni slobodne trgovine (TPP), protesti i negodovanja transatlanskog trgovinskog partnerstva (TTIP) između SAD i EU i poteškoće sa ratifikacijom ugovora između EU i Kanade (CETA). Takođe, Sporazum o slobodnoj trgovini između EU i Ukrajine je odbačen na referendumu u Holandiji, što za sada nije zaustavilo primenu ovog sporazuma.

EU se nalazi pod pritiskom sa dve strane. Prvi je bregzit: Britanija trazi prednosti slobodne trgovine sa EU – kao najbližim i najrazvijenijim tržištem visokoh tehnologija i izvorom kapitala, a s druge strane se okreće trgovinskim pregovorima sa SAD – koji treba da nadomeste gubitak EU tržišta i slobode kretanje kapitala. Drugi je da Tramp, koji ima drugačija gledišta na sisteme socijalne zaštite, međunarodnu trgovinu, migracije, a u EU vidi najvećeg konkurenta. Takođe, u ovoj godini se sa neizvesnošću očekuju rezultati izbora u Francuskoj i Nemačkoj koje treba da zajedničkim snagama preuzmu kormilo EU.

Kakva je pozicija i prespektiva srpske privrede u takvom okruženju pitanje je na koje će se tražiti odgovor tokom debate.

Informacije i prijave: Maša Živojinović, masa.zivojinovic@emins.org.

(Evropski pokret u Srbiji)

direktorijum nvo

Direktorijum NVO

Direktorijum nevladinih organizacija Centra za razvoj neprofitnog sektora, sadrži podatke o organizacijama civilnog društva u Srbiji. Direktorijum je osnovni resurs u razvoju civilnog sektora i zajednice nevladinih organizacija u Srbiji, sa ciljem omogućavanja međusobne komunikacije, povezivanja i stvaranja mreža organizacija.

Pravno savetovalište

Pravno savetovalište

Pravno savetovalište je servis koji omogućava besplatnu pravnu pomoć i savete u pogledu osnivanja, registrovanja, poslovanja i ostalih pravnih pitanja vezanih za rad organizacija civilnog društva.

Resursi

Rečnik budžeta

Najvažniji pojmovi iz oblasti javnih finansija. Na ovom mestu možete pronaći definicije koje vam mogu pomoći u razumevanju stručnih pojmova vezanih za planiranje, pripremu, donošenje i izvršenje budžeta, finansije, nadzor javnih finansija i ostale oblasti od značaja za praćenje budžetskih procesa. Rečnik je resurs koji omogućava uključivanje građana i organizacija civilnog drušva u proces nadzora javnih finansija i polazna je tačka za bavljenje budžetom, koji predstavlja osnovni dokument ekonomske politike Vlade.

Resursi

Dokumenti

Sveobuhvatan pregled pravnih dokumenata koji regulišu javne finansije. Na ovom mestu možete pronaći ažurne zakone i propise iz oblasti javnih finansija, poreskog zakonodavstva, antikorupcije, kao i zakone kojima se regulišu oblasti od naročitog značaja za praćenje javnih finansija kao što su lokalna samouprava, političke partije, udruženja građana, sport, verske zajednice, socijalna zaštite, pristup informacijama od javnog značaja i slično.


This site is under Creative Commons license.

Projekat Portal civilnog društva Srbije podržala je Fondacija za otvoreno društvo.
Izradu sajta podržalo Ministarstvo spoljnih poslova Norveške.