NVO vesti

Konkurs za podnošenje projekata u okviru programa Suzbijanje ekstremizma

Fondacija za otvoreno društvo, Srbija raspisuje konkurs za podnošenje projekata u okviru programa Suzbijanje ekstremizma.

Na konkurs se mogu podneti projekti koji:

Ø  afirmišu pluralizam, solidarnost i pravedno društvo; ukazuju na štetne posledice stavova i akcija koje šire netrpeljivost, suprotstavljaju se društvenoj zatvorenosti i marginalizaciji, i kritički se odnose prema ekstremističkim idejama i praksama;

Ø  doprinose očuvanju i širenju slobodnog javnog prostora (fizičkog i digitalnog) za demokratsko aktivističko delovanje;

Ø  razvijaju i sprovode aktivnosti i prakse koje podstiču građanina da se uključi u upravljanje javnim poslovima u lokalnoj zajednici radi rešavanja konkretnih problema kroz aktivni građanski angažman.

Projekte mogu podneti organizacije i institucije građanskog društva (udruženja građana i profesionalna udruženja, nedržavne građanske institucije, i sl), institucije neposredne demokratije (npr. mesne zajednice i sl), i druge javne institucije.

Formulari za prijavu projekata mogu se preuzeti OVDE i dostupni su isključivo tokom konkursnog perioda. Predlozi projekata podnose se isključivo na srpskom jeziku i dostavljaju se elektronskom poštom na adresu office.projekti@fosserbia.org sa naznakom „Prijava na konkurs“ i nazivom programa za koji se konkuriše. Podnosilac projekta koji nema tehničke mogućnosti da projekat podnese elektronskim putem može ga dostaviti poštom na adresu Fondacije Kneginje Ljubice 14, 11000 Beograd.

Projekat mogu podneti pojedinačni pravni subjekti ili više pravnih subjekata zajedno. Fondacija podržava projekte koji se realizuju na teritoriji Republike Srbije.

Fondacija će dati prednost projektima koji koriste kreativne i inovativne metodologije rada (novi aktivizam), imaju razrađenu komunikacionu strategiju, usmereni su prema građanima i podstiču njihovo učestvovanje u ostvarivanju ciljeva projekta.

Prijave na konkurs se primaju do 16. februara 2018. godine. Projekti primljeni posle ovog datuma neće biti razmatrani.

(Fondacija za otvoreno društvo)

NVO vesti

Konkurs za podnošenje projekata u okviru programa Sloboda izražavanja i javno informisanje

Fondacija za otvoreno društvo, Srbija raspisuje javni konkurs za podnošenje projekata u okviru programa Sloboda izražavanja i javno informisanje.

Na konkurs se mogu podneti projekti koji:

Ø zalažu se za integritet i slobodnu uređivačku politiku medija, uključujući javne medijske servise i medije na jezicima manjina, jednak tretman medija u pristupu informacijama od javnog značaja, i unapređuju uslove za funkcionisanje svih medija (tradicionalnih i on-line) – saglasno normama i standardima profesionalnog i nezavisnog novinarstva i unapređenja uslova za slobodu govora;

Ø zagovaraju ili doprinose efikasnom i delotvornom funkcionisanju medijskih (samo)regulatornih mehanizama i unapređuju uslove i prakse za primenu njihovih odluka radi unapređenja slobode medija, zaštite slobode govora i informisanja u javnom interesu;

Ø zagovaraju ili obezbeđuju jednakost medija na tržištu i jednak pristup svim izvorima državne pomoći koja ima za cilj da obezbedi medijski pluralizam i kvalitetno ostvarivanje prava građana na obaveštenost.

Projekte mogu podneti organizacije i institucije građanskog društva (udruženja građana, profesionalna i medijska udruženja), on-line mediji, nezavisni državni organi i druge javne institucije.

Formulari za prijavu projekata mogu se preuzeti OVDE i dostupni su isključivo tokom konkursnog perioda. Predlozi projekata podnose se isključivo na srpskom jeziku i dostavljaju se elektronskom poštom na adresu office.projekti@fosserbia.org sa naznakom „Prijava na konkurs“ i nazivom programa za koji se konkuriše. Podnosilac projekta koji nema tehničke mogućnosti da projekat podnese elektronskim putem može ga dostaviti poštom na adresu Fondacije Kneginje Ljubice 14, 11000 Beograd.

Projekat mogu podneti pojedinačni pravni subjekti ili više pravnih subjekata zajedno. Fondacija podržava projekte koji se realizuju na teritoriji Republike Srbije.

Fondacija će dati prednost projektima koji imaju razrađenu komunikacionu strategiju, stvaraju nova savezništva i motivišu pojedince i grupne aktere za što širu podršku slobodi izražavanja i pravu na obaveštenost, razvijaju načine prikupljanja sredstava, kao i nove oblike aktivizma za osnaživanje medija i organizacija građanskog društva u fizičkom i digitalnom prostoru.

Prijave na konkurs se primaju do 16. februara 2018. godine. Projekti primljeni posle ovog datuma neće biti razmatrani.

(Fondacija za otvoreno društvo)

NVO vesti

Konkurs za institucionalnu podršku omladinskim organizacijama

Fondacija Ana i Vlade Divac otvorila je konkurs za institucionalnu podršku omladinskim organizacijama i organizacijama za mlade koje se zalažu za učešće mladih u proces donošenja odluka u zemljama Zapadnog Balkana i Turske u okviru Mreže omladinskih fondova Zapadnog Balkana i Turske.

Cilj Mreže je da pokrene mlade da se informišu o mogućnostima učešća u javnom životu, podstakne ih da se uključe, ali i motiviše donosioce odluka da otvore prostor za učešće mladih ljudi. U skladu sa tim, Mreža će podržati 15 omladinskih inicijativa u okviru omladinskih politika u 5 obuhvaćenih zemalja – Crnoj Gori, Srbiji, Makedoniji, Turskoj i Albaniji, koje će postati članica mreže.

Podrška će se satojati iz tri komponente: obuka, finansijska podrška i umrežavanje.

Ukupan iznos sredstava koja će biti dodijeljena po Konkursu za omladinske inicijative je 188.790 EUR. Iznos finansijske podrške po pojedinačnom projektu kreće se između:

  • Minimalno: 10.000 €
  • Maksimalno: 14.000 €

Vrste omladinskih inicijativa koje će biti podržane u okviru ovog poziva su sledeće, ali lista nije organičena:

1. Javno zagovaranje i monitoring u vezi sa uspostavljanjem i jačanjem političkog dijaloga o položaju mladih na lokalnom nivou

2. Omladinske inicijative koje promovišu aktivno učešće mladih u procesima donošenja odluka koje se odnose na politička, ekonomska i socijalna pitanja

3. Omladinske inicijative koje imaju za cilj da istaknu značaj aktivnog učešća mladih u procesima donošenja odluka koje se odnose na politička, ekonomska i socijalna pitanja

4. Omladinske inicijative koje uvode pitanje participacije mladih u javni politički diskurs i promovišu pravo mladih na uključivanje u proces donošenja odluka na centralnom i lokalnom nivou

5. Istraživanja o trenutnom položaju i potrebama mladih kako bi podstakli aktivno učešće mladih

6. Analize potreba mladih koje zahtevaju međusektorski pristup

7. Omladinske inicijative koje podstiču dijaloga između mladih, omladinskih organizacija, donosilaca odluka i drugih zainteresovanih strana.

Konkurs je otvoren do 31. januara 2018. godine a sve informacije u vezi sa konkursom i aplikacioni obrasci nalaze se OVDE.

Projekat „Mreža omladinskih fondova Zapadnog Balkana i Turske“ realizuje pet omladinskih organizacija iz ovih zemalja, i to: Fondacija Ana i Vlade Divac (Srbija), Prima (Crna Gora), Mladiinfo International (Makedonija), Partners Albania – Centar za upravljanje konfliktima (Albanija) i Fondacija zajednice volontera (Turska). Projekat podržava Evropska komisija, kao deo svojih napora da konstantno unapređuje odnos javnih vlasti prema mladima.

(Fondacija Ana i Vlade Divac)

NVO vesti

Otvoren poziv za podnošenje projekata u okviru programa „Evropa za građane i građanke”

Obaveštavamo sve zainteresovane da je otvoren novi poziv za podnošenje projekata u okviru programa „Evropa za građane i građanke”.U ovom pozivu možete aplicirati za sve mere programa, a poziv se zatvara 1. marta 2018. godine u 12 časova (podne).

U okviru prvog poglavlja programa „Evropsko sećanje” sledeći prioriteti su u fokusu za 2018. godinu:

  • Civilno društvo i građansko učešće u totalitarnim režimima
  • Demokratska tranzicija i pristupanje EU
  • Antisemitizam, anticiganizam, ksenofobija, homofobija i drugi oblici netolerancije – lekcije za savremeni trenutak
  • Komemoracija i obeležavanje značajnih istorijskih događaja iz skorašnje evropske istorije

1918. Kraj Prvog svetskog rata

1938/1939 Početak Drugog svetskog rata
1948. Početak Hladnog rata

1948. Haška konferencija i integracija Evrope

1968. Studenstki protesti i pokreti za građanska prava, invazija na Čehoslovačku (Tokom 2018. godine moguće je podneti i projektne ideje koje se odnose na događaje čije je obeležavanje planirano za 2019. i 2020. godinu. Više o istorijskim događajima koji su predviđeni za obeležavanje: https://eacea.ec.europa.eu/europe-for-citizens_en).

U okviru drugog poglavlja „Demokratski angažman i građansko učešće” (mere Bratimljenje gradova, Mreže gradova i Projekti organizacija civilnog društva) sledeći prioriteti su u fokusu za 2018. godinu:

  • Debata o budućnosti Evrope i evroskepticizmu, ekstremizmu i rasizmu u Evropi
  • Promovisanje solidarnosti u vremenu krize
  • Podsticanje međukulturnog dijaloga, međusobnog razumevanja i borbe protiv stigmatizacije migranata i manjinskih grupa
  • Evropska godina kulturnog nasleđa 2018.

Ukupan budžet ovog poziva je 16,3 miliona evra, od čega 3,7 miliona za projekte u okviru prvog poglavlja, a 12,6 miliona za projekte u okviru drugog poglavlja.

Skrećemo pažnju da pre pripreme aplikacije obavezno pažljivo pogledate novi Programski vodič, kao i sajt EACEA. Novi Programski vodič sadrži i obaveštenje o mogućnostima za učešće aktera iz Velike Britanije, kao i naznaku u vezi sa učešćem u EFC projektima volontera iz Evropskih snaga solidarnosti (European Solidarity Corps) – učešće volontera je primarno predviđeno u projektima u okviru poglavlja Evropsko sećanje i mere Projekti organizacija civilnog društva, iako nije obavezno.

Tekst poziva

(Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom)

NVO vesti

Fridom haus: Srbija beleži silazni trend na polju demokratije

Srbija je jedina zemlja regiona koja beleži silazni trend na polju demokratije, navodi se u 16. januara objavljenom izveštaju organizacije Fridom haus koja upozorava da su demokratske vrednosti globalno u opadanju. Od zemalja regiona, Slovenija, Hrvatska i Srbija svrstane su u kategoriju „slobodnih“, a Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Makedonija i Kosovo među „delimično slobodne zemlje“.

Srbija je jedina od zemalja regiona koja beleži silazni trend (minus tri) zbog dalje konsolidacije vlasti predsednika Aleksandra Vučiča, uključujući netransparentne metode finansiranja partije, politizaciju sprovođenja zakona i pokušaje da se podriju kritički nastrojeni novinari finansijskim istragama i klevetama u medijima bliskim vlasti, navodi Fridom haus (Freedom house).

Tolerancija evropskih lidera prema autoritarnim tendencijama Aleksandra Vučića dok je bio premijer omogućila mu je da posle pobede na predsedničkim izborima u aprilu 2017. još više potisne opoziciju i naruši ono što je preostalo od nezavisnih medija, ocenio je Fridom haus.

Navodi se da je 2017. bila dvanaesta godina uzastopnog opadanja sloboda i demokratskih vrednosti u svetu – prava na slobodne i fer izbore, prava manjina, sloboda štampe i vladavina prava.

Ukazuje se da je ubrzani pad političkih prava i građanskih sloboda konstatovan u SAD.

U svetu je 71 zemlja imala pad u političkim pravima i građanskim slobodama tokom 2017, dok je u 35 zemalja zabeležen porast.

Predsednik Fridom hausa Majkl Abramovic je ocenio da se demokratija suočava sa jednom od najozbiljnijih kriza poslednjih decenija. „Demokratija je u krizi“, ukazao je Abramovic.

Od ukupno 195 zemalja za koje je rađena procena, 88 je označeno kao „slobodno“, 58 kao „delimično slobodno“, a za 49 zemalja je navedeno da „nije slobodno“.

„Dok su se SAD i druge demokratske snage suočavale s problemima unutrašnje politike i raspravljale o spoljnopolitičkim prioritetima, vodeće svetske autokratije – Rusija i Kina, nastavile su da napreduju“, piše u izveštaju „Slobode u svetu 2018″.

Moskva i Peking su istrajni u identifikaciji demokratije kao pretnje svojim represivnim režimima i oni neumorno rade na podrivanju institucija, ocenjeno je u tekstu.

Turska je iz statusa „delimično slobodne“ prešla u „neslobodnu“ zemlju. Njen predsednik Redžep Tajip Erdogan pojačao je akcije protiv protivnika posle pokušaja državnog udara u julu 2016. Te akcije su negativno uticale na slobodu medija, korisnike društvenih mreža, demonstrante, političke stranke, sudstvoi izborni sistem.

Od 49 „neslobodnih“ zemalja najgora situacija je u Siriji, Južnom Sudanu, Eritreji, Severnoj Koreji, Turkmenistanu, Ekvatorijalnoj Gvineji, Saudijskoj Arabiji, Somaliji, Uzbekistanu, Sudanu, Centralnoj Afričkoj Republici i Libiji.

U izveštaju se navodi da su događaji na Zapadnom Balkanu pokazali potrebu da se tu stalno angažuju velike demokratije.

Tako je posredovanje Vašingtona i Brisela pomoglo da se reši dugogodišnja politička kriza u Makedoniji i utre put novoj, demokratski izabranoj vladi.

(Beta)

NVO vesti

Koalicija novinarskih i medijskih udruženja se ne vraća u radnu grupu za izradu Strategije razvoja sistema javnog informisanja

Koalicija novinarskih i medijskih udruženja (NUNS, NDNV, ANEM, Lokal pres i AOM) – a na osnovu stavova upravnih tela pojedinačnih organizacija – odlučila je da ne prihvati poziv Ministarstva kulture i informisanja da se njen predstavnik vrati u radnu grupu za izradu Strategije razvoja sistema javnog informisanja zbog toga što su svi razlozi zbog kojih smo napustili ovo radno telo i dalje na snazi, a u međuvremenu su se pojavili i neki novi.

Ranije smo ukazivali da naša udruženja ne žele da budu samo ukras u radnoj grupi u kojoj dominiraju predstavnici države i njoj bliskih udruženja i pojedinaca, odnosno da ne možemo da dozvolimo da svrha našeg prisustva bude privid inkluzivnosti procesa, vlastima potreban za spoljne i unutrašnje potrebe, dok se – paralelno sa tim – stvari na medijskoj sceni svakodnevno pogoršavaju.

Ne želimo da preuzmemo odgovornost za neka najavljena rešenja koje smatramo suprotnim interesima medijske zajednice i medijskih sloboda, a naše učešće u radnoj grupi dodatno je obesmišljeno činjenicom da u njoj nema drugih relevantnih medijskih i novinarskih udruženja.

Poziv Ministarstva ne možemo da smatramo iskrenim i dobronamernim ni zbog toga što je, prema rečima ministra, 90 odsto ovog dokumenta već dovršeno – i zbog toga se postavlja pitanje svrhe našeg povratka, pogotovo s obzirom na forsirane vremenske rokove, nametnute od Ministarstva.

Koaliciju je nedavni javni nastup državnog sekretara Aleksandra Gajovića na TV N1 dodatno obeshrabrio da se vrati u radnu grupu, jer je on pokazao ne samo bahatost i osionost, ponižavajući novinarska i medijska udruženja, već i zabrinjavajući nivo nepoznavanja medijskih zakona i medijskih procesa.

Pored brojnih netačnosti i kontradiktornosti, državni sekretar je izjavio i da Ministarstvo kulture i informisanja nije nadležno za nadzor sprovođenja medijskih zakona na lokalnom nivou već Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave.

Za našu koaliciju ovo pitanje je od prvorazrednog značaja, i u kontekstu donošenja novog strateškog dokumenta, pa javno pozivamo Ministarstvo kulture i informisanja da obrazloži stav državnog sekretara, s obzirom da Koalicija ima zvaničan dokument Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave u kojem se tvrdi suprotno.

Na kraju, ističemo da Koalicija kontinurano radi, zajedno sa medijskim ekspertima i organizacijama civilnog društva, na dokumentu koji će ponuditi predloge za rešenja ključnih pitanja naše medijske scene i predstavljaće svojevrsnu alternativnu medijsku strategiju.

Beograd-Novi Sad-Niš-Kragujevac, 15. januar 2017.

Nezavisno udruženje novinara Srbije

Nezavisno društvo novinara Vojvodine

Asocijacija nezavisnih elektronskih medija

Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija Lokal pres

Asocijacija onlajn medija

NVO vesti

Mala škola fotografije

NVO Alternativna prilika poziva sve đake osmih razreda i srednjoškolce da se prijave na kretivne radionice Male škole fotografije, koje će biti organizovane u saradnji sa DKC Majdan, a uz podršku Sekretarijata za sport i omladinu Grada Beograda. Radionice će se odvijati vikendom počevši od 20.01. 2018. a krajem februara biće priređena izložba izabranih fotografija polaznika.

Programom je obuhvaćena istorija fotografije, različite vrste fotografije, podešavanje foto aparata, osvetljenje, sportska i modna fotografija, kao i bezbednost fotografije i etički principi. Svaki polaznik dobija i priručnik koji sadrži teme i objašnjenja, kao i primere.

Autor i voditelj Male škole fotografije je Dragana Udovičić, a gostujući predavaći su: Zorana Jevtić, Aleksandar Dimitrijević, Vesna Lalić i Petar Vujanić. Pošaljite prijavu na email prijava@alternativnaprilika.org.

(NVO Alternativna)

NVO vesti

Novi zakon – novi rizici za privatnost građana

Organizacije građanskog društva posvećene zaštiti ljudskih prava i sloboda u Srbiji poslale su zajednički komentar na predloženi Nacrt zakona o zaštiti podataka o ličnosti, pozivajući nadležno Ministarstvo pravde da radnoj grupi vrati na doradu odredbe kojima se uređuje obrada ličnih podataka u vezi sa krivičnim postupcima i pretnjama nacionalnoj bezbednosti. Zajednički komentar podržalo je 14 organizacija civilnog društva.

Namera predlagača da se u opšti propis o pravima i obavezama koje zadiru u temeljna ljudska prava, integriše i poseban režim obrade podataka u okviru službi koje se bave istragom krivičnih dela, izvršenjem krivičnih sankcija, uključujući zaštitu od pretnji javnoj i nacionalnoj bezbednosti- sprovedena je na konfuzan i nerazumljiv način, rasipanjem posebnih odredbi kroz tekst čitavog zakona umesto grupisanjem u zasebno poglavlje. Takođe, niz ovih odredbi upućuju na druge, postojeće ali i još nepostojeće norme, što predloženi Nacrt unapred osuđuje na doprinos pravnoj nesigurnosti i nerazumevanju prava i obaveza.

U ovom delu, značajnom za regulisanje prava osumnjičenih i okrivljenih lica ali i opšte populacije u slučajevima pretnji po nacionalnu bezbednost, predloženi Nacrt ne precizira na koje se nadležne organe ove odredbe odnose, kao i neke od njihovih obaveza – poput vremenskog perioda u kom je dozvoljeno čuvati podatke o ličnosti.

Stoga organizacije građanskog društva pozivaju Ministarstvo pravde i radnu grupu angažovanu na izradi Nacrta zakona o zaštiti podataka o ličnosti, da ovim rešenjima posvete više pažnje u cilju izgradnje pravne države i pravičnog društva. Smatramo da bi, metodološki i strukturno, bilo neophodno da se ovaj poseban tip obrade reguliše unutar posebne glave zakona, čime bi se znatno rasteretila pravila o opštem režimu obrade podataka, te uspostavio jasniji pravni okvir i omogućila bolja zaštita privatnosti i podataka o ličnosti.

Preuzmite  Zajednički komentar na Nacrt ZZPL

Potpisnici:
1. SHARE Fondacija
2. Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM)
3. Centar za evroatlantske studije (CEAS)
4. Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP)
5. Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV)
6. Autonomni ženski centar, Beograd
7. Link plus
8. Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS)
9. Beogradski centar za ljudska prava
10. Centar za praktičnu politiku
11. Fondacija Centar za demokratiju
12. Asocijacija onlajn medija (AOM)
13. Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA)
14. Građanske inicijative

direktorijum nvo

Direktorijum NVO

Direktorijum nevladinih organizacija Centra za razvoj neprofitnog sektora, sadrži podatke o organizacijama civilnog društva u Srbiji. Direktorijum je osnovni resurs u razvoju civilnog sektora i zajednice nevladinih organizacija u Srbiji, sa ciljem omogućavanja međusobne komunikacije, povezivanja i stvaranja mreža organizacija.

Pravno savetovalište

Pravno savetovalište

Pravno savetovalište je servis koji omogućava besplatnu pravnu pomoć i savete u pogledu osnivanja, registrovanja, poslovanja i ostalih pravnih pitanja vezanih za rad organizacija civilnog društva.

Resursi

Rečnik budžeta

Najvažniji pojmovi iz oblasti javnih finansija. Na ovom mestu možete pronaći definicije koje vam mogu pomoći u razumevanju stručnih pojmova vezanih za planiranje, pripremu, donošenje i izvršenje budžeta, finansije, nadzor javnih finansija i ostale oblasti od značaja za praćenje budžetskih procesa. Rečnik je resurs koji omogućava uključivanje građana i organizacija civilnog drušva u proces nadzora javnih finansija i polazna je tačka za bavljenje budžetom, koji predstavlja osnovni dokument ekonomske politike Vlade.

Resursi

Dokumenti

Sveobuhvatan pregled pravnih dokumenata koji regulišu javne finansije. Na ovom mestu možete pronaći ažurne zakone i propise iz oblasti javnih finansija, poreskog zakonodavstva, antikorupcije, kao i zakone kojima se regulišu oblasti od naročitog značaja za praćenje javnih finansija kao što su lokalna samouprava, političke partije, udruženja građana, sport, verske zajednice, socijalna zaštite, pristup informacijama od javnog značaja i slično.


This site is under Creative Commons license.

Projekat Portal civilnog društva Srbije podržala je Fondacija za otvoreno društvo.
Izradu sajta podržalo Ministarstvo spoljnih poslova Norveške.