Saopštenje CEAS povodom oslobađanja petorice Srba iz zarobljeništva u Libiji
Prema navodima srpskih medija petorica srpskih državljana koje su „pre devet meseci“ zarobili pobunjenici u Libiji pod optužbom da su se borili na strani Moamera Gadafija, danas su se vratili u Srbiju.
CEAS podseća da spomenuta lica nisu uhapšena pre devet meseci već 20. avgusta 2011. godine. Podsećamo, uhapšeni su se branili da su građevinski radnici koji su usred ratnih dejstava doputovali u Libiju kako bi popravljali puteve. Tvrdnje onih koji su ih uhapsili, da je kod njih pronađen optički snajperski nišan, uhapšeni su tada negirali. Njih su potom na aerodromuu Tripoliju, u improvizovanom zatvoru, navodno pronašli novinari ruske “Komsomoljskaje pravde” i o tome obavestili ambasadu Srbije u Libiji.
Inače, Zorana Nikolića iz Lazarevca, Milorada Đunića iz Loznice, Milića Martinovića iz Aranđelovca, Vojislava Nićiforovića iz Beograda i Nedeljka Milanovića iz Lazarevca u sedištu BIA dočekale su, između ostalih, porodice i prijatelji.
CEAS smatra indikativnim da je navodne građevinske radnike dočekao i prvi potpredsednik Vlade Srbije ali i ministar odbrane Aleksandar Vučić. On je prilikom dočeka izjavio da je država “samo radila svoj posao”, da je bilo teško i da su se svi nadali da će posao biti pre završen.
CEAS zahteva od državnih organa Republike Srbije da obelodani sve okolnosti pod kojima su građani Srbije otišli u Libiju, zato što postoje indicije da su oni u Libiju poslati 21. avgusta 2011. kao regruti firme za fizičko tehničko obezbeđene Avax, registrovane 2009. godine u Agenciji za privredne registre. CEAS takođe zahteva da se obelodani da li su spomenuti građani imali veze sa Vojskom Srbije u trenutku kada su otišli u Libiju.
CEAS podseća da je prethodni ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić, posle objavljivanja vesti o hapšenju građana Srbije u Libiji, odbacio svaku eventualnu vezu petorice zarobljenika sa državom, vojskom ili bezbednosnim službama, naglašavajući da su zarobljeni Srbi u potpuno privatnom kapacitetu i da nemaju nikakve veze sa vlastima Srbije ili RS. Tadašnji ministar odbrane Dragan Šutanovac je još na početku libijskog konflikta, takođe, morao da demantuje spekulacije oko učešća srpskih vojnika u libijskom konfliktu na strani Moamera Gadafija. Posle uvođenja zone zabranjenog leta iznad Libije, u martu 2011, prestalo se sa polemikama o eventualnom angažmanu srpskih pilota u Gadafijevim vazdušnim snagama. No, Vučićev doček oslobođenih građana upućuje na suprotno.
CEAS podseća da su prema pisanju beogradskog lista „Alo”, Srbi bili među prvim plaćenicima koji su stigli u Libiju da se bore na strani Gadafija po izbijanju sukoba između Gadafijevih snaga i pobunjenika.
CEAS, takođe, podseća da je dnevni list „Blic” objavio fotografiju jednog od petorice oslobođenih, Milića Martinovića, sa pucačkog treninga. Sliku sa istom kapom i naočarima Milić Martinović objavio je i na web servisu „LinkedIn”, na kome pojedinci i firme oglašavaju svoje usluge i traže poslove. Na ovom web servisu je Milić Martinović postavio oglas gdje je promovisao svoj “biznis”.
Sa istom kapom i naočarima Milić Martinović se slikao i za „LinkedIn“, ovog puta u ratnoj pozi sa pištoljem usmerenim u metu. Na „LinkedIn” profilu koji je do 31. avgusta 2011. bio dostupan na web adresi, Milić Martinović je kao svoje zanimanje naveo „profesionalac za sigurnost i istrage” (Security and Investigations Professional). Martinovićev profil je 31. avgusta 2011. ugašen.
CEAS podseća da je Srbija skoro jedina država u Evropi koja nema zakonom regulisanu oblast rada kompanija za fizičko tehničko obezbeđenje i private detektive.
Imajuću u vidu sve kontroverze ovog slučaja, ali i druge probleme koje izaziva zakonska neregulisanost ove široke i važne oblasti, u kojoj u Srbiji radi oko 40 000 ljudi, te sve optužbe o dodatnom radu u funkciji radnika fizičko tehničkog obezbeđenja koje po privatnim i državnim objektima pružaju čak i pripadnici MUP-a Srbije, a pogotovu Žandarmerije, smatramo da se zakonodavnom uređenju ove oblasti mora priustupiti po hitnom postupku.
Beograd, 21.5.2013.
(Centar za evroatlantske studije)
Kako unaprediti eUpravu na lokalnom nivou?
Edukacioni centar uz podršku Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija, Fondacije za otvoreno društvo, USAID-a Nacionalnog demokratskog instituta, organizuje 29.5.2013. u Medija centru u Beogradu okrugli sto „Kako unaprediti eUpravu na lokalnom nivou?“.
Okrugli sto organizuje se nakon realizacije uspešnih prezentacija „Kako uvesti eUpravu u lokalne samouprave?“. Na prezentacijama je učestvovalo više od 1.000 ljudi iz lokalnih samoupravama, medija, privatnog i civilnog sektora u centrima upravnih okruga i gradu Beogradu.
Edukacioni centar je beležio predloge učesnika za unapređenje procesa uvođenja eUprave na nacionalnom i lokalnom nivou i želi da ih predstavi javnosti i donosiocima odluka. Komentari učesnika sa lokalnog nivoa su važan izvor informacija o njihovim potrebama i mišljenju o napretku procesa uvođenja eUprave. Edukacioni centar se nada da će predstavnici Vlade Srbije razmotriti predloge za unapređenje eUprave.
Pozivno pismo i predloge za unapređenje eUprave možete preuzeti na veb stranici Edukacionog centra.
(Edukacioni centar)
Nagradni konkurs za osmišljavanje i kreiranje logotipa
Inicijativa za inkluziju VelikiMali poziva pojedince i pojedinke sa prebivalištem u Republici Srbiji da učestvuju u nagradnom konkursu za osmišljavanje i kreiranje logotipa za projekat “Jače civilno društvo – uspešna socijalna inkluzija”.
Nagrada za najbolji logotip iznosi 35.000 dinara.
Rok za konkurisanje je 30. maj 2013.
Više informacija na linku.
Projekat “Jače civilno društvo – uspešna socijalna inkluzija” realizujemo u partnerstvu sa MDRI-S. Projekat finansira Delegacija EU u Republici Srbiji u okviru EIDHR programa.
(Inicijativa za inkluziju VelikiMali)
email: office@velikimali.org
Plavo-zeleni Beograd
Konferencija za medije Centra za unapređenje životne sredine, Gradskog sekretarijata za zaštitu životne sredine grada Beograda i Telenor fondacije – najava akcije “Plavo-zeleni Beograd”, (25. maj 2013, 10-14h, Park Tašmajdan)
Četvrtak, 23. maj 2013. godine u 13h, Velika sala na 3. spratu Skupštine Grada Beograda, Dragoslava Jovanovića 2.
Na Konferenciji govore:
- Vladan Šćekić, Programski direktor, Centar za unapređenje životne sredine
- Goran Trivan, Sekretar, Sekretarijat za zaštitu životne sredine grada Beograda
- Sandra Štajner, Izvršni direktor korporativnih komunikacija i ljudskih resursa, Telenor
- Prof. dr Ratko Ristić, Prodekan za nauku, Šumarski fakultet Univerziteta u Beogradu.
Na konferenciji za medije biće najavljena akcija “Plavo-zeleni Beograd” i predstavljeni rezultati dosadašnjeg rada platforme “Plavo-zelena mapa”.
Cilj akcije je promocija prirodnih bogatstava koja nas okružuju u Beogradu, buđenje svesti o značaju očuvanja plavo zelenih površina i doprinos „Strategiji pošumljavanja područja Beograda“.
Akcija “Plavo-zeleni Beograd” se održava uz pomoć Sekretarijata za zaštitu životne sredine grada Beograda, Telenor fondacije i podršku Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Turističke organizacije Beograda.
“Plavo-zelena mapa” je jedinstvena inovativna platforma zaštićenih i urbanih prirodnih dobara grada Beograda. Sastoji se od Internet portala www.bgmap.rs i aplikacije za pametne uređaje napravljene u tehnologiji proširene stvarnosti.
(Vladan Šćekić, Centar za unapređenje životne sredine)
Biljke i životinje na ivici opstanka
Svetski fond za prirodu (WWF) povodom “Dana biodiverziteta” organizovao je u Novom Sadu, Nišu i Vršcu izložbu fotografija ugroženih vrsta biljaka i životinja “Na ivici opstanka“. Ova izložba je organizovana sa ciljem da svako, barem na trenutak, obrati pažnju na probleme koji se nalaze širom naše planete.
Biodiverzitet je temelj zdravlja planete i ima direktan uticaj na život svih ljudi. Ipak, svet je u poslednjih nekoliko decenija počeo da gubi vrste i staništa rastućom i zabrinjavajućom brzinom, u prvom redu zbog ljudskih aktivnosti. Prirodna staništa i vrste održavaju globalnu ekonomiju i izdržavaju milijarde ljudi koji se oslanjaju na šume, močvare i mora za sopstvenu egzistenciju. Činjenica je da je broj vrsta biljaka i životinja, kao i ekosistema, sve manji, a naša planeta postaje sve siromašnija prirodnim resursima: četvrtina sisara u svetu je globalno ugrožena, svaki treći vodozemac i svaka osma ptica je pred nestajanjem. Ovi podaci su alarmantno upozorenje da se preduzmu ozbiljni koraci kako bi se ovakav trend zaustavio i kako bi se smanjio gubitak biodiverziteta – mreže života na Zemlji od koje svi zavisimo.
„Srbija je jedan od evropskih centara biodiverziteta. U Srbiji živi 43.3% vrsta koje naseljavaju Evropu, a manje od 6% površine Srbije je zaštićeno. U borbi za rešavanje najhitnijih problema planete, WWF poziva na povećanje broja i površina zaštićenih područja i zaustavljanje neodrživog korišćenja prirodnih resursa. Ljudi su deo bogatstva prirode i jedini imaju moć da je zaštite ili unište. Mi, ljudi, nemamo izbora hoćemo li zaštiti biodiverzitet ili ne. Moramo to učiniti, naše zdravlje i naši životi zavise od prirode“, izjavila je Duška Dimović, direktor programa WWF-a za Srbiju.
WWF radi na suzbijanju nelegalne i neodržive trgovine ugroženim vrstama divlje flore i faune putem svoje globalne mreže u više od 100 zemalja, a posebno kroz rad TRAFFIC-a. WWF od 2009. godine intenzivno radi u Srbiji sa brojnim institucijama i partnerskim organizacijama i realizuje projekte prvenstveno usmerene na zaštitu biodiverziteta, unapređenje upravljanja zaštićenim područjima, uspostavljanje ekološke mreže NATURA 2000, smanjenje ekološkog otiska, unapređenje upravljanja vodama, revitalizaciju značajnih prirodnih staništa i ublažavanje klimatskih promena.
Šume predstavljaju pluća naše planete, stanište za brojne vrste i od izuzetnog su značaja za očuvanje biodiverziteta na Zemlji. Bez obzira na neizmernu važnost šumskih ekosistema, čovek ih masovno ilegalno i nekontrolisano seče širom sveta. Pre sto godina oko 100.000 tigrova se nalazilo u divljini, dok se danas procenjuje da je preživelo samo oko 3.200 jedinki u divljini. Svih pet vrsta nosoroga dovedene su do ivice istrebljenja, zbog njihove veoma rasprostranjene upotrebe u tradicionalnoj medicini u Aziji i verovanja da rog nosoroga poseduje lekovita svojstva. Iako je međunarodna trgovina rogom nosoroga zabranjena, potražnja na azijskom tržištu još uvek podstiče krivolov nosoroga u Africi i Aziji. Međutim, nisu ugrožene samo egzotične životinje i biljke iz tropskih prašuma, savana ili okeana, već i one koje žive u našoj blizini.
Među najugroženijim životinjskim vrstama kod nas nalaze se tekunica, ris, alpska rovčica, livadska voluharica, šareni tvor, bela kanja, veliki tetreb, orao krstaš, velika droplja, modrovrana, troprsti detlić, crni daždevnjak, alpski mrmoljak, planinski šargan, moruna, mrguda, itd. Ovo je samo početak dugačke liste ugroženih vrsta u našoj zemlji.
Foto: Beli lokvanj (Nymphaea alba) Fred F. Hazelhoff WWF Canon
Beli lokvanj je u Srbiji strogo zaštićena vrsta
Za više informacija: Sonja Badjura
Stvaranje nove prakse u zatvorima
ApsArt – Centar za pozorišna istraživanja, Komitet pravnika za ljudska prava i Beogradski centar za ljudska prava u Srbiji pozivaju da prisustvujete konferenciji Stvaranje nove prakse u zatvorima u Republici Srbiji koja se realizuje u okviru projekta „Od kršenja do stvaranja zakona“ a koja će se održati u Kući ljudskih prava, u ponedeljak, 27. maja sa početkom u 12 časova u ulici Kneza Miloša broj 4.
Na konferenciji će govoriti:
- Miloš Janković, zamenik Zaštitnika građana za lica lišena slobode
- Predstavnik Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, Ministarstva pravde i državne uprave (čeka se potvrda)
- Dr Vesna Petrović, izvršna direktorka Beogradskog centra za ljudska prava
- Katarina Golubović, advokatica Komiteta pravnika za ljudska prava
- Aleksandra Jelić, reditelj, izvršna direktorka ApsArt-a
Projekat „Od kršenja do stvaranja zakona“ zasniva se na stvaranju legislativnog pozorišta, što je prvi put da se projekat ove vrste pokreće u Srbiji. U sprovođenje projekta, uključena su i osuđena lica koja izdržavaju kaznu zatvora.
Na konferenciji će biti predstavljena dosadašnja iskustva i prenete poruke koje su se izdvojile u dosadašnjem radu kroz dramske radionice. Ove nevladine organizacije će nastaviti da prikupljaju iskustva osuđenih lica, kao i predloge koji će se iskoristiti za unapređenje zatvorskog sistema. Tokom procesa rada organizacije će izvršiti selekciju svih komentara i sažeti ih u konkretne predloge odnosno preporuke za drugačiju ili efikasniju primenu postojećih ili predloga novih zakonski rešenja.
Molimo Vas da svoje prisustvo potvrdite najkasnije do petka, 24. maja do 17 časova na mail: sofija.drecun@apsart.org.
Projekat „Od kršenja do stvaranja zakona“ odvija se uz punu podršku kancelarije Zaštitnika građana i finansijsku podršku FOSI (Foundation Open Society Institute).
direktorijum nvo
Direktorijum NVO
Direktorijum nevladinih organizacija Centra za razvoj neprofitnog sektora, sadrži podatke o organizacijama civilnog društva u Srbiji. Direktorijum je osnovni resurs u razvoju civilnog sektora i zajednice nevladinih organizacija u Srbiji, sa ciljem omogućavanja međusobne komunikacije, povezivanja i stvaranja mreža organizacija.
Pravno savetovalište
Pravno savetovalište
Pravno savetovalište je servis koji omogućava besplatnu pravnu pomoć i savete u pogledu osnivanja, registrovanja, poslovanja i ostalih pravnih pitanja vezanih za rad organizacija civilnog društva.
Resursi
Rečnik budžeta
Najvažniji pojmovi iz oblasti javnih finansija. Na ovom mestu možete pronaći definicije koje vam mogu pomoći u razumevanju stručnih pojmova vezanih za planiranje, pripremu, donošenje i izvršenje budžeta, finansije, nadzor javnih finansija i ostale oblasti od značaja za praćenje budžetskih procesa. Rečnik je resurs koji omogućava uključivanje građana i organizacija civilnog drušva u proces nadzora javnih finansija i polazna je tačka za bavljenje budžetom, koji predstavlja osnovni dokument ekonomske politike Vlade.
Resursi
Dokumenti
Sveobuhvatan pregled pravnih dokumenata koji regulišu javne finansije. Na ovom mestu možete pronaći ažurne zakone i propise iz oblasti javnih finansija, poreskog zakonodavstva, antikorupcije, kao i zakone kojima se regulišu oblasti od naročitog značaja za praćenje javnih finansija kao što su lokalna samouprava, političke partije, udruženja građana, sport, verske zajednice, socijalna zaštite, pristup informacijama od javnog značaja i slično.
