Budžetske vesti, NVO vesti

Budžetsko finansiranje medija

Debata Centra za unapređivanje pravnih studija (CUPS) - Budžetsko finansiranje medija i medijskih sadržaja – trenutno stanje i perspektive.

27.5.2015. | Vreme: 12:00 | Terazije 3, II sprat, Velika sala Medija centra.

Centar za unapređivanje pravnih studija (CUPS) i Balkanska istraživačka mreža (BIRN) vas pozivaju da učestvujete na debati „Budžetsko finansiranje medija i medijskog sadržaja – trenutno stanje i perspektive“.

Na skupu će posebna pažnja biti posvećena aktuelnim mehanizmima i načinima finansiranja medija i medijskih sadržaja iz javnih prihoda, kao i raspravi o pravcima unapređivanja postojećeg stanja iz perspektive novih medijskih zakona.

U uvodnom delu skupa BIRN će predstaviti analizu budžetske potrošnje u medijskom sektoru, koja pokazuje kako su lokalne samouprave, ministarstva, republičke agencije i javna preduzeća potrošila više od 2 milijarde dinara u dve budžetske godine na ime saradnje sa medijima i marketinškim agencijama.

CUPS će sa druge strane predstaviti model preporučenog pravca razvoja normativnog okvira za sufinansiranje aktivnosti usmerenih na proizvodnju i distribuciju medijskih sadržaja. U tom kontekstu i u cilju pospešivanja efektivnog prelaska opština i gradova na novi sistem finansiranja medija, na skupu će biti predstavljen i Model pravilnika o sufinansiranju projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja na nivou jedinica lokalne samouprave.

U uvodnom delu rasprave učesnicima će se obratiti i Vukašin Obradović, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije.

Molimo Vas da svoje učešće potvrdite do utorka 26. maja na: cups@cups.rs i tanja.maksic@birn.eu.com.

Debata se organizuje u okviru zajedničke inicijative za transparentno, ujednačeno i odgovorno trošenje državnog budžeta namenjenog za javno informisanje građana, koju podržava Fondacija za otvoreno društvo, Srbija.

(Medija centar)

NVO vesti

Ulične akcije povodom godišnjice masakra na Tuzlanskoj kapiji

Inicijativa mladih za ljudska prava i aktivistički pokret Moja inicijativa organizovaće niz uličnih akcija u Srbiji povodom dvadesete godišnjice masakra na Tuzlanskoj kapiji. Na uličnim akcijama aktivisti i aktivistkinje pozivaće građane i građanke da se upišu u knjigu žalosti i iskažu solidarnost sa žrtvama ovog zločina i njihovim porodicama.

Knjiga žalosti biće uručena gradonačelniku Tuzle i porodicama žrtava na komemoraciji 25. maja ove godine.

Inicijativa mladih za ljudska prava poziva sve omladinske organizacije, političke partije i njihove omladine, kao i predstavnike i predstavnice institucija da se upišu u knjigu žalosti i na taj način odaju počast žrtvama ovog zločina.

Akcije će se održati na sledećim lokacijama:

Beograd

20. maj

11.00 – 13.00h na platou ispred Filozofskog fakulteta

14.00 – 16.00h ispred Pravnog fakulteta

17.00 – 19.00h ispred Fakulteta političkih nauka

22. maj

16.00 – 20.00h ispred Instituta Servantes u Knez Mihailovoj ulici

23. maj

16.00 – 20.00h ispred Instituta Servantes u Knez Mihailovoj ulici

24. maj

11.00 – 13.00h na Trgu Republike

14.00 – 16.00 na Trgu Milana Mladenovića

17.00 – 19.00h ispred sportskog centra 25. maj

Niš

21. maj

11.00 – 13.00h na Trgu Kralja Milana ispred hotela Ambasador

Novi Pazar

21.maj

17.00 – 20.00h u ulici 28. novembra kod Šadrvana

Novi Sad

(mesto i vreme će biti dodatno objavljeni na sajtu yihr.rs).

Vojska Republike Srpske 25. maja 1995. godine ispalila je sa položaja na planini Ozren granatu na tuzlansku Kapiju, mesto okupljanja mladih u Tuzli. U ovom zločinu ubijena je 71 mlada osoba. Prosek godina ubijenih bio je 23, a najmađa žrtva imala je samo dve godine. Za ovaj zločin osuđen je Novak Đukić, koji se trenutno nalazi u Srbiji i izbegava izdržavanje zatvorske kazne.

(Inicijativa mladih za ljudska prava)

NVO vesti

Produžen konkurs za projekte – Unapređena otpornost za odgovor na vanredne situacije

Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u okviru projekta “Unapređena otpornost za odgovor na vanredne situacije“, produžava konkurs za nevladine organizacije u Srbiji koji je otvoren do 29.5.2015. godine.

Dokumenti za prijavljivanje su dostupni na UNDP websajtu: www.rs.undp.org u okviru sekcije Operations-Procurement.

(UNDP)

NVO vesti

Dobitnica ovogodišnje nagrade „Duga“ Jadranka Joksimović

Dobitnica ovogodišnje nagrade „Duga“ je Jadranka Joksimović, ministarka bez portfelja zadužena za evropske integracije u Vladi Republike Srbije.

Ceremoniji dodele nagrade koja se po treći put dodeljuje u Skupštini Grada Beograda, prisustvovali su gradonačelnik Beograda Siniša Mali, ministarka bez portfelja i dobitnica ovogodišnje nagrade Jadranka Joksimović, ministar kulture Ivan Tasovac, ambasador SAD u Beogradu Majkl Kirbi, šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Davenport, šefica Pregovaračkog tima za pristupanje Srbije EU i prošlogodišnja dobitnica nagrade “Duga” Tanja Miščević, predsednik skupštinskog Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Meho Omerović, državni sekretar Ministarstva kulture Saša Mirković, državni sekretar u Ministarstvu rada Laslo Čikoš, zamenica Zaštitnika građana Gordana Stevanović, narodna poslanica i bivša predsednica Narodne skupštine Slavica Đukić Dejanović, narodni poslanik i potpredsednik Socijaldemokratske stranke Marko Đurišić, predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva omladine i sporta, Kancelarije za ljudska i manjinska prava, kao i mnogobrojni predstavnici drugih institucija, akademske zajednice, domaćih i međunarodnih organizacija, diplomatskog kora i medija.

Nagradu “Duga” za 2014/15. godinu ministarki Joksimović je uručila šefica Pregovaračkog tima za pristupanje Srbije EU Tanja Miščević, koja je prošlogodišnja dobitnica tog priznanja, uz obrazloženje da je ministarka u proteklih godinu dana bila jedna od ličnosti koja se nedvosmisleno angažovala za promociju LGBT prava i njihovo unapređenje. Miščević je rekla da priznanje predstavlja veliku obazvezu, čast i zadovoljstvo jer se pokazuje kontinuitet u razvoju ljudskih prava, kao i da proces evropskih integracija ne čini samo jedna osoba već više njih.

Ministarka Jadranka Joksimović je nakon što je primila nagradu rekla da LGBT populacija u njoj ima partnera i podršku i da je različitost nešto što se uvek mora poštovati. Rekavši da su ljudska prava deo evropskog zakonodavstva, Joksimović je napomenula da Srbija ne radi na njihovom unapređenju zbog Evrope već zbog sebe i onoga što kao društvo treba da podržava, a to su tolerancija i poštovanje različitosti.

“Vrata mog kabineta uvek će biti otvorena za pitanja, sugestije i probleme svake manjinske grupe”, rekla je Joksimović i poručila pripadnicima LGBT populacije da niko nema pravo da ih ugrožava zbog njihove seksualne orijentacije.

Ona je navela da su LGBT organizacije pokazale odgovoran pristup u organizaciji Parade ponosa i dodala da se nada da ove godine neće biti potrebne tolike bezbednosne snage na ulicama.

“Sa moje strane imate partnera”, rekla je Joksimović koja je dodala i da je zadovoljna što je primila nagradu od Tanje Miščević, jer to pokazuje da “učimo jedni od drugih i prepoznajemo ono što je dobro”.

Obraćajući se prisutnima, gradonačelnik Siniša Mali istakao je da domaćinstvo ovog skupa treba shvatiti upravo kao podršku Grada Beograda predstavnicima LGBT populacije u Beogradu i Srbiji.

“Naša obaveza i naš cilj je da obezbedimo da svi ljudi imaju ista prava, jednake šanse i da niko ne bude deo ‘nevidljive manjine’. Ono što ja lično želim je da Beograd bude kosmopolitski i otvoren grad, u kome se ljudi neće vređati zato što su druge veroispovesti, nacionalnosti ili seksualne orijentacije. Zato ću neporekidno raditi na tome da u našem gradu u svakom trenutku svako slobodno može da kaže ono što misli. Borba za takav cilj podrazumeva borbu za promenu svesti ljudi, koji moraju razumeti i prihvatiti različitost. Verujem da će ljudi promeniti svest i shvatiti da različitost nije mana. Ja ću se boriti za grad u kome svi mogu da izraze svoje mišljenje o svakoj temi. Jer je ovo grad različitosti i svi su u njega dobrodošli”, rekao je gradonačelnik, naglasivši da će Grad Beograd i iduće godine biti domaćin za dodelu ove nagrade.

Ambasador SAD u Beogradu Majkl Kirbi, koji je i počasni član GSA, ocenio je da je to što se nagrada dodeljuje treći put i to u Skupštini Beograda indikator koliko su se stvari u Srbiji pozitivno promenile.

“Unapred se radujem najavi gradonačelnika da će Beograd postati otvoren i kosmopolitski grad i ja mislim da se krećemo u tom pravcu“, kazao je Kirbi.

On je dodao da ne treba da postoji mržnja prema drugim grupma ljudi. Kirbi je, podsetivši da je nedavno obeleženo 70 godina od pobede u Drugom svetskom ratu, rekao da je u tom ratu veliki broj Srba bio proganjan i ubijan samo zato što su Srbi.

“Ne treba da usmeravamo mržnju prema ljudima samo zato što su različiti. Prošle godine održana Parada ponosa skoro bez incidenata, ljudi su bezbedno šetali, a Beograd je pokazao kosmopolitski duh”, poručio je ambasador Kirbi.

Šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Davenport rekao je da sama činjenica da se ovakav događaj održava u Skupštini grada šalje snažnu poruku tolerancije i različitosti. On je pohvalio inicijativu da se Međunarodni dan borbe protiv homofobije i transfobije obeležava dodelom nagrade “Duga” i izrazio zadovoljstvo što se Srbija priključila mnogim zemljama koje obeležavaju taj dan. Naglasivši da je izveštaj nezavisnih tela pokazao da LGBT grupe u Srbiji spadaju među najranjivije, da su izložene diskriminaciji i netolerenaciji i da je društveni stav prema njima negativan, Devenport je rekao da su napravljeni i pozitivni koraci poput donošenja Strategije prevencije i zaštite od diskriminacije i održavanje Parade ponosa.

“Nadam se da će i ove godine vlasti nedvosmisleno pokazati da svaki građanin može da uživa zakonom garantovana prava”, rekao je Devenport i istakao da svako može da bira svoj put, a da državne institucije moraju da obezbede da svako može da uživa svoja prava.

Predsednik Gej strejt alijanse (GSA) Lazar Pavlović je rekao da nagrada, koja se dodeljuje treći put, već postaje kredibilna, i da u GSA žele da pohvale uspehe i pomake koji se postižu u godini za koju se nagrada dodeljuje. On je naveo da je ove godine bilo 33 nominacije za nagradu “Duga”, što je duplo više u odnosu na prošlu godinu.

U užem izboru za ovogodišnju nagradu „Duga“ su pored ministarke Joksimović bili i udruženje Asocijacija Duga iz Šapca, Narodna skupština Republike Srbije, transrodna majorka Vojske Srbije u penziji Helena (M.V.) i novinarka nedeljnika „Vreme“ Tamara Skrozza.

Obrazloženje odluke o dodeli nagrade „Duga“ za 2014/15.

“Ministarka Jadranka Joksimović se u protekloj godini istakla kao jedna od ličnosti u političkom i javnom životu Srbije koja se sa svoje pozicije vidljivo i nedvosmisleno zalagala za afirmaciju LGBT prava. Ovu činjenicu, kao i njen celokupni angažman u ovoj oblasti, imale su u vidu tri organizacije koje se bave ljudskim pravima LGBT osoba, Parada ponosa Beograd, Labris i Gej strejt alijansa, koje su je ponaosob nominovale za ovogodišnju nagradu “Duga”.

Kabinet ministarke bez portfelja zadužene za evropske integracije je imao aktivnu ulogu u oblastima vezanim za ljudska prava LGBT osoba, pre svega u procesu organizovanja Parade ponosa. Ministarka i njeni saradnici su doprineli boljoj koordinaciji između ministarstava i drugih državnih organa na pripremama i stvaranju uslova da se Parada ponosa 2014. održi, uz intenzivnu komunikaciju sa organizatorima ovog događaja. Ministarka Jadranka Joksimović je, uz predstavnike drugih institucija, učestvovala na Paradi ponosa i i na taj način pružila podršku LGBT populaciji i poslala jasnu političku poruku da sve manjinske grupe moraju imati sva Ustavom i zakonima zagarantovana prava.

Ministarka i njen kabinet su uspostavili dobru komunikaciju i stratešku saradnju sa LGBT pokretom u Srbiji a LGBT pravima se bave u kontinuitetu i u različitim oblastima. Ona je bila i jedna od govornika na prezentaciji Godišnjeg izveštaja GSA o stanju ljudskih prava LGBT osoba u Srbiji za 2014. godinu, a napisala je takođe i uvodni tekst za ovaj izveštaj u kome je naglasila da su LGBT prava deo savremenog identiteta Srbije i apostrofirala političku volju Vlade Republike Srbije da se i dalje zalaže za afirmaciju ljudskih i manjinskih prava.

U procesu evrointegracija Srbije za koji je u Vladi zadužena, ministarka Joksimović prava LGBT populacije posmatra kao važnu oblast i svrstava ih u korpus osnovnih ljudskih prava. Ovim stavom, kao i čestim pozitivnim medijskim izjavama, Joksimović afirmiše kulturu ljudskih prava što doprinosi smanjenju napetosti i tenzija prema LGBT zajednici.

Ministarka Jadranka Joksimović je zajedno sa ministrima i zamenicima ministara iz Crne Gore, Hrvatske, Albanije i Bosne i Hercegovine, potpisnik i regionalne “Zajedničke izjave o okončanju nasilja i zločina iz mržnje prema LGBT osobama”. Izjava je potpisana nakon trećeg neformalnog ministarskog sastanka u okviru IDAHO foruma koji je pre nekoliko dana organizovan u Budvi i okupio je više od 230 predstavnika iz 22 zemlje EU i regiona, a na kome je ministarka Joksimović takođe bila i jedna od govornika.

Na osnovu dosadašnjeg iskustva i prateći rad ministarke Jadranke Joksimović, čvrsto smo uvereni da u njoj LGBT zajednica ima pouzdanog partnera za saradnju i saveznika u borbi za unapređenje svojih prava.

Nagradu pod nazivom “Duga” je ustanovila GSA i ona se od 2013. dodeljuje svake godine povodom 17. maja – Međunarodnog dana borbe protiv homofobije i transfobije (International Day Against Homophobia and Transphobia – IDAHO) a za doprinos borbi protiv homofobije i transfobije i zaštiti i unapređenju ljudskih prava LGBT osoba u Srbiji u prethodnih godinu dana.

Prvu nagradu “Duga” za 2012/13. godinu dobilo je Odeljenje za rad sa zajednicom Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Srbije, dok je nagradu “Duga” prošle godine dobila Tanja Miščević, šefica Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Srbije EU.

Nagrada se dodeljuje putem javnog konkursa a o njoj odlučuje nezavisni žiri koga svaki put čine eminentni i uspešni pojedinci/ke u raznim oblastima, dobitnik prethodne nagrade “Duga”, predstavnici osnivača nagrade, kao i aktivisti i aktivistkinje drugih organizacija koje se bave LGBT pravima.

Dok je ovogodišnji uži izbor za nagradu izabran jednoglasno, izbor dobitnika, kao što je to rečeno i na samoj ceremoniji dodele nagrade, pratila je polemika žirija i višednevna dikusija u vezi dve nominacije ali i trećim rešenjima. Iako je široka rasprava pratila rad žirija i u prethodne dve godine, ove godine, uz iskreno žaljenje ali i potpuno razumevanje razloga i poštovanje tog čina od strane GSA, iz žirija su istupili Jovana Gligorijević, Boris Trivan, Ivana Konstantinović i Nikola Radišić, na taj način što su dva člana žirija istupila pre konačne odluke o dobitniku a dva nakon toga, što nije ugrozilo rad žirija jer je većina učestvovala u donošenju odluke i ona je legitimno donešena. GSA naglašava da izuzetno poštuje učešće u procesu svih članova žirija i ove i prethodnih godina, kao i svakog od njih pojedinačno, što uostalom pokazuje i ovim obaveštenjem.

U celom procesu odlučivanja ove, kao i prethodne dve godine, GSA se kao osnivač nagrade ponašala potpuno transparentno, fer i pošteno, a sva drugačija i naknadna tumačenja, kao i osporavanja same nagrade, GSA odbacuje kao potpuno neosnovana i nekorektna. Takođe, GSA razume nezadovoljstvo dela žirija, kao i činjenicu da nikada zainteresovana javnost ne može u potpunosti da se složi oko dobitnika nagrade, to je pratilo nagradu “Duga” i prethodnih godina, kao i sve druge nagrade. Međutim, Alijansa kao osnivač nagrade“Duga” i ona koja za nju snosi potpunu odgovornost, bezrezervno stoji iza svakog dobitnika, užeg izbora, pristiglih nominacija, odluka i rasprava žirija i ove i prethodnih godina jer je činjenica da su svi ti izbori bili jako dobri i potpuno legitimni. Takođe, iako još jednom želi da izrazi žaljenje zbog odluke dela žirija da napusti njegov rad, Alijansa s druge strane izražava zadovoljstvo što se izbor nagrade “Duga” ne obavlja u uskim i zatvorenim krugovima, kao što je to slučaj sa nekim drugim nagradama, već uključuje ljude van aktivističkih krugova i oko nje se vodi ozbiljna i šira polemika sa svim posledicama koje iz toga prozilaze i koje GSA prihvata, a ovaj model dodele nagrade neće se menjati ni u narednom periodu.

Ukoliko se za tim ukaže potreba GSA će se naknadno oglasiti detaljnim obaveštenjem.

(Agencije, Info centar GSA)

NVO vesti

Međunarodni dan nestale dece

Povodom Međunarodnog dana nestale dece, 24. maja, sa početkom u 12 časova, u parku Mali Kalemegdan (ispred Umetničkog paviljona „Cvijeta Zuzorić“) nastupaće hor Dečijeg kulturnog centra, Dance Factory hor, grupa dečaka „Pakleni Ribnikari“ i pozorište ZIT teatar.

ASTRA od 2012. godine vodi Evropski broj za nestalu decu 116 000 putem koga su primili veliki broj poziva u vezi sa različitim vrstama nestanaka dece. Najveći broj prijavljenih nestanaka, jesu slučajevi dece koja su pobegla od kuće, a zatim slede roditeljske otmice i otmice od strane trećih lica, odnosno kriminalne otmice. Značajan broj roditelja obratio se ovim putem i u vezi sa bebama za koje se sumnja da su nestale iz porodilišta u periodu od Drugog svetskog rata do danas.

Osnovne aktivnosti ASTRE prilikom prijave nestanka deteta uključuju pružanje podrške roditeljima/starateljima deteta i policij, kao i obaveštavanje javnost kako bi se dete što brže i bezbednije pronašlo. Putem broja 116 000 roditelji/staratelji mogu dobiti informacije šta da urade ukoliko im dete nestane, kome da se obrate, koja dokumenta da prikupe. Ova SOS linija je besplatna i dostupna 24 časa dnevno, sedam dana u nedelji.

Svi građani mogu dati svoj doprinos efikasnoj potrazi za nestalom decom, tako što će pratiti fotografije i vesti o nestaloj deci na Facebook stranici i website-u, te prijaviti ukoliko imaju saznanja koja mogu pomoći da se neko dete pronađe i bezbedno vrati porodici. U toku je rad na inicijativi za uvođenje Tijana alerta, sistema uzbunjivanja javnosti, koji podrazumeva da celokupna javnost bude obaveštena u specifičnim slučajevima nestale dece. Prvi sati nakon nestanka su od krucijalne važnosti za uspešno pronalaženje deteta, tako da bi ovaj sistem sigurno ubrzao celokupni proces potrage.

(ASTRA)

direktorijum nvo

Direktorijum NVO

Direktorijum nevladinih organizacija Centra za razvoj neprofitnog sektora, sadrži podatke o organizacijama civilnog društva u Srbiji. Direktorijum je osnovni resurs u razvoju civilnog sektora i zajednice nevladinih organizacija u Srbiji, sa ciljem omogućavanja međusobne komunikacije, povezivanja i stvaranja mreža organizacija.

Pravno savetovalište

Pravno savetovalište

Pravno savetovalište je servis koji omogućava besplatnu pravnu pomoć i savete u pogledu osnivanja, registrovanja, poslovanja i ostalih pravnih pitanja vezanih za rad organizacija civilnog društva.

Resursi

Rečnik budžeta

Najvažniji pojmovi iz oblasti javnih finansija. Na ovom mestu možete pronaći definicije koje vam mogu pomoći u razumevanju stručnih pojmova vezanih za planiranje, pripremu, donošenje i izvršenje budžeta, finansije, nadzor javnih finansija i ostale oblasti od značaja za praćenje budžetskih procesa. Rečnik je resurs koji omogućava uključivanje građana i organizacija civilnog drušva u proces nadzora javnih finansija i polazna je tačka za bavljenje budžetom, koji predstavlja osnovni dokument ekonomske politike Vlade.

Resursi

Dokumenti

Sveobuhvatan pregled pravnih dokumenata koji regulišu javne finansije. Na ovom mestu možete pronaći ažurne zakone i propise iz oblasti javnih finansija, poreskog zakonodavstva, antikorupcije, kao i zakone kojima se regulišu oblasti od naročitog značaja za praćenje javnih finansija kao što su lokalna samouprava, političke partije, udruženja građana, sport, verske zajednice, socijalna zaštite, pristup informacijama od javnog značaja i slično.


This site is under Creative Commons license.

Projekat Portal civilnog društva Srbije podržala je Fondacija za otvoreno društvo.
Izradu sajta podržalo Ministarstvo spoljnih poslova Norveške.