|
|
.gif) |
|
|
| |
23.07.2010.
protiv fabrike lekova Jugoremedija iz Zrenjanina, u cilju da se ona proda, protivno interesima malih akcionara.
Popov je na konferenciji za novinare predočio da mu je, pošto je policija u redakciji Republike pokupila kompletnu dokumentaciju, uručen poziv na informativni razgovor, na koji je odbio da ode sa obrazloženjem da je informacije o reklamiranju Jugoremedije u tom listu već dao.
Razloge iznenadnog interesovanja policije za Republiku Popov je objasnio namerom da se o Jugoremediji proizvede afera, zbog pozitivnog rasta te fabrike, koja je posle loše privatizacije oživela svoje poslovanje i postala pozitivan primer radničke borbe i uzor mogućeg puta tranzicije u Srbiji.
Prema oceni Popova, obnavljanjem proizvodnje, posle oko 10 miliona evra investicija i rekonstrucijom, firma stiče novu vrednost "na koju su se okomili razni apetiti da se što više i što pre zgrabi".
Jugoremedija je postala primer za ugled u lokalnoj zajednici, kako se bori za lična i kolektivna radnička prava, za radna mesta i dobit firme, naveo je Popov.
On je ocenio da se zbog toga pravi afera da bi se rukovodsto firme osramotilo, smenilo i potom preuzelo većinsko vlasništvo i Jugoremedija što pre prodala.
Posle poništene prve privatizacije, paket akcija od 42 odsto Jugoremedije vraćen je u državno vlasništvo, a većinskih 58 odsto je u vlasništvu malih akcionara.
Prema mišljenju nove uprave i malih akcionara Jugoremedije, protiv njih je pokrenuta negativna kampanja, kako bi se poništili pozitivni rezultati, a da bi se preuzelo i prodalo većinsko vlasništvo firme.
Konferenciji za novinare u beogradskom Medija centru prisustvovali su mnogobrojni predstavnici nevladinih organizacija, među kojima Žene u crnom, Anarhosindikalistička inicijativa i njen lider Ratibor Trivunac, zaposleni i mali akcionari Jugoremedije.
Ispred sale, tokom konferencije, dežurala su dva policajca. (FoNet)
Posto je nedavno institucijama BiH već poslat sličan zahtev organizacija okupljenih u Koaliciju za REKOM, Inicijativa mladih za ljudska prava veruje da sa ovakvim aktivnostima treba nastaviti i da stalan pritisak civilnog društva mora da pokaže institucijama BiH da civilno društvo u regionu neće odustati od zahteva za slobodom kretanja.
Ukoliko se slažete sa sadržinom zahteva, pošaljite mejl u kom ćete potvrditi da potpisujete zahtev.
Rok za prikupljanje podrške je nedelja, 25. jul. Plan je da ovaj zahtev bude poslat početkom sledeće nedelje sa potpisima organizacija iz čitavog regiona.
Dragan Popović, programski direktor Inicijative mladih za ljudska prava
Kondina 26/II
Beograd, Srbija
+381 11 337 07 47
dragan@yihr.org
www.yihr.org
Press centar nudi:
- konferenciju za 70 osoba
- DVD sa snimljenim događajem
- video konferenciju
- mogućnost prikazivanja pripremljene prezentacije.
tel: + 381 (0) 11 32 36 337
mob: + 381 (0) 63 611 086
e-mail: pc@uns.org.rs, vesna.masalovic@uns.org.rs
Kontakt osoba: Vesna Masalović
21.07.2010.
"Otvoreni forum" u okviru projekta "Podrška sprovođenju antidiskriminacionog zakonodavstva i medijacije u Srbiji", na kome je naglašeno da zakone treba primenjivati i o tome edukovati građane.
O Zakonu o zabrani diskriminacije govorio je predstavnicima NVO, zaposlenima u tužilaštvu i sudovima i predstavnicima lokalnih vlasti pravni savetnik Civil Rights Defenders Goran Miletić, koji je bio i kandidat više od 200 NVO za poverenika za zaštitu od diskriminacije.
On je u izjavi za FoNet rekao da zakone treba primenjivati i da je veliki problem to što građani ne znaju koji su mehanizmi za njihovu primenu.
"Zakoni u poslednjih par godina idu malo ispred znanja građana. Oni naročito često nemaju znanja o mehanizmima. Činjenica da je za prvih dva-tri meseca povereniku podneto samo devet pritužbu jasno govori u prilog tome", rekao je on.
Miletić je istakao da se mora raditi na edukaciji građana, jer oni "obično misle da je dovoljno to što je neki zakon donet".
Blažo Nedić iz organizacije "Partneri za demokratske promene Srbija" i član radne grupe za izradu Zakona o medijaciji je istakao da značaj uvođenja te metode rešavanja različitih problema i sukoba.
Predstavnik mreže CHRIS Dragan Đorđević je naglasio da je Zakon o zabrani diskriminacije osnovni i prvi korak u efikasnoj borbi za odbranu ustavnog principa jednakosti svih pojedinaca.
"Za puno poštovanje načela jednakosti i nediskriminacije svih građana, neophodno je pre svega edukovati i povezati ključne institucije na lokalnom nivou koje se po prirodi delatnosti sreću sa žrtvama diskriminacije i na taj način podstaći ih na buduću saradnju u borbi protiv diskriminacije", rekao je on. (FoNet)
|
|
|
|
|
|
