NVO vesti

Smart Start – Podrška uticaju civilnog društva kroz socijalno preduzetništvo i inovacije

Smart Start - Podrška uticaju civilnog društva kroz društveno/socijalno preduzetništvo i inovacije u Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Crnoj Gori, Srbiji i Turskoj - POZIV ZA PODNOŠENJE APLIKACIJA

Rok za dostavu aplikacija je 13. jun 2016. godine.

Smart Start je regionalni projekat, finansiran od strane Evropske unije – Program za civilno društvo i medije 2014-2015 (Podrška regionalnim tematskim mrežama organizacija civilnog društva).

Projekat se sprovodi u zemljama Zapadnog Balkana i Turskoj, korisnicama IPA programa, a vodi ga Centar za promociju civilnog društva (CPCD), zajedno sa partnerima: Centar za istraživanje i kreiranje politika (Makedonija), Institut za preduzetništvo i ekonomski razvoj (Crna Gora), Centar za razvoj neprofitnog sektora (Srbija) i YADA Fondacija (Turska), uz podršku CEDRA HR (Hrvatska).

Cilj projekta SmartStart: Pomoć u stvaranju uslova za društveno/socijalno preduzetništvo organizacija civilnog društva (OCD) i unapređenje njihove održivosti, finansijske sposobnosti i društvenog uticaja u Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Crnoj Gori, Srbiji i Turskoj.

Kroz specifični cilj, koji se odnosi na jačanje dugoročne finansijske stabilnosti organizacija civilnog društva putem start-up finansijskih programa, korišćenjem društveno i ekološko odgovornih strategija za samofinansiranje, socijalnih inovacija i modela socijalnog preduzetništva, SmartStart poziva organizacije civilnog društva da se prijave za podršku i realizuju aktivnosti za razvijanje socijalnih biznisa/ekonomskih aktivnosti.

Prva faza: SmartStart će odabrati 100 OCD u 5 država (20 po državi) koje će proći posebno osmišljenu metodologiju za jačanje kapaciteta, s ciljem razvijanja veština potrebnih za razvoj socijalnog preduzetništva, odnosno ekonomskih aktivnosti organizacija. Organizacije uključene u program će razviti biznis planove za svoje ideje tokom posebno osmišljenih treninga.

Druga faza: Na osnovu procene biznis planova, SmartStart će odabrati 50 organizacija (od 100 koje su učestvovale u prvoj fazi) i podržati ih finansijski i tehnički. Grant će biti korišćen kao start-up podrška za odabrane CSO, a moći će da se koristiti za kupovinu neophodne opreme, usluga, edukacije osoblja, materijala, itd.

Više informacija na linku.

NVO vesti

Doprinos godine Evropi

Evropski pokret u Srbiji, u saradnji sa Međunarodnim evropskim pokretom, dodeljuje priznanje Doprinos godine Evropi, petnaestu godinu zaredom.

Nagradu Doprinos godine Evropi ustanovili su Evropski pokret u Srbiji i Međunarodni evropski pokret 2002. godine. Nagrada se dodeljuje za govor, knjigu, konkretnu akciju ili stav pojedinca, organizacije ili grupe građana koji su u protekloj godini značajno doprineli procesu evropskih integracija i promociji evropskih ideja i vrednosti u našoj zemlji.

Evropski pokret u Srbiji i na ovaj način – nagrađivanjem zaslužnih pojedinaca – ostvaruje svoju misiju uticanja na javnost u Srbiji da se angažuje i posveti stvaranju demokratskog društva, kao i rada na promociji evropskih vrednosti i podržavanja reformskih procesa koji vode ka punopravnom članstvu Srbije u Evropskoj uniji.

Žiri za odluku o dobitniku nagrade čine predsednik Evropskog pokreta u Srbiji, prof. Mihailo Crnobrnja, koji je istovremeno i predsednik Žirija, i 18 dobitnika nagrade:

· 2002. godina – Goran Svilanović, ministar inostranih poslova

· 2003. godina – Duško Lopandić, pomoćnik ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom

· 2004. godina – Jasmina Seferović, urednik i voditelj emisije «Istina, odgovornost, pomirenje»

· 2005. godina – Gordana Lazarević, pomoćnik ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom

· 2006. godina – dr Tanja Miščević, direktorka Kancelarije za evropske integracije Vlade Republike Srbije

· 2007. godina – dr Jovan Teokarević, osnivač, direktor i urednik „Evropskog foruma“, mesečnika za evropske integracije

· 2008. godina – Milica Delević, pomoćnik ministra spoljnih poslova, generalni direktor Generalne direkcije za Evropsku uniju, i Udruženje građana EXIT

· 2009. godina – Ivan Tasovac, direktor Beogradske filharmonije

· 2010. godina – Ivan Vejvoda, direktor Balkanskog fonda za demokratiju

· 2011. godina – Sonja Licht, direktorka Beogradskog fonda za političku izuzetnost, učenici i profesori Matematičke gimnazije iz Beograda, i Savet za borbu protiv korupcije Gradske opštine Lazarevac

· 2012. godina – Saša Janković, zaštitnik građana, i Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti

· 2013. godina – Jelica Minić, bivša zamenica generalnog sekretara Saveta za regionalnu saradnju u Jugoistočnoj Evropi

· 2014. godina – Predrag Marić, pomoćnik ministra i načelnik Sektora za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije

· 2015. godina – Saša Janković, zaštitnik građana.

Prijave i informacije: Maša Živojinović, masa.zivojinovic@emins.org.

(Evropski pokret u Srbiji)

NVO vesti

Javna rasprava o Prednacrtu zakona o zaštiti od nasilja u porodici

Autonomni ženski centar na javnoj raspravi o Prednacrtu zakona o zaštiti od nasilja u porodici istakao da odredbe ovog zakona moraju biti preciznije i konzistentne, i da ne bi smele da smanje dostignuti nivo pravne zaštite od nasilja u porodici

Autonomni ženski centar je učestvovao na javnoj raspravi o Prednacrtu zakona o zaštiti od nasilja u porodici. Ovaj zakon bi trebalo da reguliše postupak za izdavanje “hitnih mera zaštite”, saradnju između državnih organa, specijalizovanu obuku i evidenciju podataka o nasilju u porodici.

Uz pohvalu naporu Ministarstva pravde da “na opšti i jedinstven način uredi organizaciju i postupanje državnih organa, radi delotvornog sprečavanja nasilja u porodici, sprečavanja krivičnih dela, kao i obezbeđivanje brze, blagovremene i delotvorne zaštite žrtava nasilja”, kako je definisan cilj ovog zakona, istaknuta je važnost da sve mere budu precizno i konzistentno određene, da bi se izbegle nejasnoće i nesaglasnosti sa postojećim zakonima i podzakonskim aktima u ovoj oblasti.

Ukazano je da naziv zakona nije saglasan sa članom koji definiše područje njegove primene, te da Predlog ne sme smanjiti dostignuti nivo pravne zaštite, bez obzira na (ne)efikasnost u primeni postojećih zakona. Istaknuto je da je široko određen krug nadležnih organa, dok su odgovornosti u okviru koordinacije nedovoljno jasno postavljene. AŽC je mišljenja da bi operativno rešenje podrazumevalo različite nivoe koordinacije: prvi nivo saradnje bi se odnosio na rešavanje pitanja bezbednosti i pravne zaštite, uključivao bi predstavnike tužilaštva, policije, suda i centra za socijalni rad, a koordinišuću ulogu bi imalo tužilaštvo; drugi nivo saradnje bi se odnosio na usluge podrške za žrtve nasilja, uključio bi centar za socijalni rad, zdravstvene i obrazovno vaspitne ustanove, specijalizovane organizacije civilnog gruštva, ustanove socijalne zaštite, predstavnike Nacionalne službe za zapošljavanje i sve ostale relevantne aktere iz zajednice.

U vezi sa postupkom, diskutovan je način na koji Prednacrt zakona reguliše obavezu prijave i prepoznavanja nasilja u porodici. Istaknuto je da “neposredna opasnost”, kao ključni faktor za određivanje “hitnih mera zaštite” nije definisana, što je ozbiljni propust. Istovremeno, povezivanje “neposredne opasnosti” sa faktorima rizika od teškog povređivanja i/ili ubistva može da usmeri na pogrešnu intervenciju. Naglašeno je da “hitne mere zaštite” predstavljaju preventivnu meru, koja ne bi trebalo da zavisi od toga da li postoje elementi krivičnog dela nasilja u porodici, već procenu rizika da se nasilje desi ili ponovi, odnosno reagovanje na nasilje “niskog intenziteta”, u skladu sa principom nulte tolerancije na nasilje.

AŽC smatra da je predviđena procedura za izdavanje “hitnih mera zaštite” nepotrebno komplikovana, kao i da su rokovi kratki u odnosu na aktuelnu efikasnost tri sistema (policija, tužilaštvo, pravosuđe), koji treba da reaguju u 48 sati. Problematično je što žrtve nasilja nisu pitane i ne donose odluke u vezi sa ostalim pravnim postupcima (tužba za mere zaštite od nasilja u porodici na osnovu Porodičnog zakona). Stavljene su primedbe i na način produženja “hitnih mera zaštite”.

Upućene su kritike i konkretni predlozi u vezi sa pitanjima saradnje i koordinacije nadležnih službi koje razmatraju “pojedinačno sve slučajeve nasilja koji nisu okončani pravosnažnom odlukom”. Ukazano je na nedostatak u odredbama o specijalizovanim obukama. Pohvaljen je predlog uspostavljana centralne evidencije podataka o slučajevima nasilja u porodici, ali je istaknuto da njen sadržaj mora biti preciznije utvrđen i korespodentan između nadležnih službi. Za uspostavljanje evidencije o nasilju u porodici poslužiće model i softver koji je izradio Pokrajinski sekretarijat za privredu, zapošljavanje i rodnu ravnopravnost (2010), uz pomoć Autonomnog ženskog centra.

Ministarstvo pravde je izrazilo otvorenost za predloge za izmene i dopune Prednacrta zakona o zaštiti od nasilja u porodici, te će AŽC dostaviti konkretna rešenja u predviđenom roku. Ukoliko bude imao dobra rešenja, ovaj zakon će uspostaviti nekoliko standard iz Konvencije Saveta Evrope protiv nasilja prema ženama i nasilja u porodici.

(AŽC)

NVO vesti

Publikacije o mogućnostima Erazmus+ programa

SALTO Resursni centar za jugoistočnu Evropu objavio je više kratkih publikacija, koje organizacijama i institucijama sa Balkana daju informacije o mogućnostima Erazmus+ programa. Publikacije su pisali praktičari/ke u domenu omladinskog rada, neformalnog obrazovanja i mobilnosti mladih sa Balkana i iz EU.

Na ovom linku možete pronaći pronaći i preuzeti publikacije.

SALTO resursni centri imaju zadatak da unaprede kvalitet projekata realizovanih pod okriljem Programa Erazmus+, u oblasti rada sa mladima, i to kroz obezbeđivanje resursa, informacija i treninga, te podsticanje prepoznavanja neformalnog obrazovanja i informalnog učenja. 

(Grupa Hajde da…)

NVO vesti

Kako do sredstva iz Evropskog socijalnog fonda

Saradnja lokalne samouprave i lokalnih organizacija civilnog društva neophodni su kako bi se dobila sredstva iz Evropskog socijalnog fonda (ESF). Ovo je jedan od glavnih zaključaka tribine “Evropski socijalni fond za građane i građanke – zapošljavanje i socijalna inkluzija” koja je održana u četvrtak, 19. maja 2016. u Sremskoj Mitrovici.

Na tribini koju su, u okviru Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji, uz podršku Nemačke organizacija za tehničku saradnju (GIZ), organizovali Fondacija Centar za demokratiju i lokalno veće Evropskog pokreta u Srbiji, govorili su član Pregovaračkog tima Vlade Srbije Zoran Stojiljković, , Aleksandra Miletić iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ivan Sekulović iz Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva i Bojana Jevtović iz Beogradske otvorene škole.

Rad sa predstavnicima lokalnih zajednica značajan je zbog osnaživanja malih i srednjih preduzetnika da zapošljavaju, smatra Zoran Stojiljković i naglašava :„Socijalnu politiku možete voditi samo ako imate dugoročni rast i razvoj i ako istovremeno imate odgovarajuće prioritete. Država i državne politike, pogotovo ekonomska i finansijske, ne mogu da idu drumom, a da onda socijalna politika treba da se nađe negde u šumi.“

Ivan Sekulović tvrdi da je suština ESF-a rešavanje lokalnih problema, dodaje da je to mesto gde se projekti sprovode, da je nova generacija evropskih fondova formirana tako da bude što bliža lokalnom nivou i da se oslanja na mišljenja predstavnika civilnog društva na lokalu.“

Kako bi se došlo do sredstava Evropskog socijalnog fonda neophodno je dobro poznavanje pretpristupnih fondova, izričita je Aleksandra Miletić i dodaje: „Kada bi strateški okvir bio sređeniji, kada bismo imali bolje informacije o tome koji su prioriteti, u kom pravcu se ide, programiranje pomoći išlo bi mnogo lakše, ne samo za ljude koji rade u institucijama, već i za korisnike sredstava.“

Delovanje ESF-a temelji se na ulaganju u ljudske resurse – radnike, mlade ljude i one koji su u potrazi za poslom.

Razgovor u Sremskoj Mitrovici bio je prvi u nizu. NKEU želi širom Srbije da razgovara o značaju evropskih integracija za lokalne zajednice i konkretnim koristima za građane od Evropske unije. Naredna tribina pod nazivom “Gde je mesto i koja je uloga lokalnih zajednica i civilnog društva u pristupnim pregovorima Srbije sa Evropskom unijom” biće održana u utorak 24. maja u Raškoj.

(Sekretarijat Nacionalnog konventa o Evropskoj Uniji)

direktorijum nvo

Direktorijum NVO

Direktorijum nevladinih organizacija Centra za razvoj neprofitnog sektora, sadrži podatke o organizacijama civilnog društva u Srbiji. Direktorijum je osnovni resurs u razvoju civilnog sektora i zajednice nevladinih organizacija u Srbiji, sa ciljem omogućavanja međusobne komunikacije, povezivanja i stvaranja mreža organizacija.

Pravno savetovalište

Pravno savetovalište

Pravno savetovalište je servis koji omogućava besplatnu pravnu pomoć i savete u pogledu osnivanja, registrovanja, poslovanja i ostalih pravnih pitanja vezanih za rad organizacija civilnog društva.

Resursi

Rečnik budžeta

Najvažniji pojmovi iz oblasti javnih finansija. Na ovom mestu možete pronaći definicije koje vam mogu pomoći u razumevanju stručnih pojmova vezanih za planiranje, pripremu, donošenje i izvršenje budžeta, finansije, nadzor javnih finansija i ostale oblasti od značaja za praćenje budžetskih procesa. Rečnik je resurs koji omogućava uključivanje građana i organizacija civilnog drušva u proces nadzora javnih finansija i polazna je tačka za bavljenje budžetom, koji predstavlja osnovni dokument ekonomske politike Vlade.

Resursi

Dokumenti

Sveobuhvatan pregled pravnih dokumenata koji regulišu javne finansije. Na ovom mestu možete pronaći ažurne zakone i propise iz oblasti javnih finansija, poreskog zakonodavstva, antikorupcije, kao i zakone kojima se regulišu oblasti od naročitog značaja za praćenje javnih finansija kao što su lokalna samouprava, političke partije, udruženja građana, sport, verske zajednice, socijalna zaštite, pristup informacijama od javnog značaja i slično.


This site is under Creative Commons license.

Projekat Portal civilnog društva Srbije podržala je Fondacija za otvoreno društvo.
Izradu sajta podržalo Ministarstvo spoljnih poslova Norveške.