NVO vesti

Bazični trening za razvoj civilnog društva

TACSO Građanskih inicijativa, Resursni centar za sve organizacije civilnog društva (OCD) u Srbiji, raspisuje poziv za Bazični trening za razvoj civilnog društva namenjen organizacijama koje žele da se razvijaju.

Trening će trajati dva dana i biće održan u Beogradu 23. i 24. septembra 2017. godine.

Cilj treninga je jačanje kapaciteta organizacija civilnog društva u Srbiji za efikasnije ostvarivanja njihovih misija. Tokom treninga biće obrađene različite teme relevantne za dobro funkcionisanje i razvoj organizacija kao što su administrativno i finansijsko upravljanje udruženjima, upravljanje ljudskim resursima, komunikacija i odnosi sa javnošću, načini prikupljanja sredstava.

Predviđeno je da treningu prisustvuje do 20 predstavnika organizacija civilnog društva koje ispunjavaju sledeće uslove:

  • da organizacija ne postoji duže od 3 godine
  • da je registrovana u APR-u
  • da je realizovala makar jedan projekat (bilo kao partner na projektu ili nosilac pojekta)
  • da postoji visoka motivacija i posvećenost razvoju organizacije
  • da organizacija ima razvijene ideje ili isplanirane aktivnosti u narednih godinu dana (plan aktivnosti)

Za učešće na treningu se možete prijaviti popunjavanjem aplikacionog formulara na OVOM linku do 4. septembra 2017.godine.

Biće kontaktirani samo kandidati koji su prošli selekciju.

Organizator treninga pokriva troškove prevoza i smeštaja.

Za sva dodatna pitanja možete nam se obratiti putem mejla: info.rs@tacso.org.

(TACSO Građanskih inicijativa)

NVO vesti

Evropski pokret u Srbiji raspisuje konkurs u okviru projekta Evropa za mene

Zainteresovane organizacije treba da doprinesu implementaciji projekta „Evropa za mene“ kroz organizaciju inovativnih kampanja informisanja na regionalnom i lokalnom nivou o Evropskoj uniji i uticaju i koristima od
procesa evropske integracije za građane Srbije.

Osnovni cilj predloženih aktivnosti treba da bude unapređenje znanja i svesti građana Srbije o procesu evropske integracije. Prioritet će biti dat predlozima usmerenim na sadržaj procesa pristupnih pregovora sa EU koje su od posebnog lokalnog ili regionalnog značaja.

Svaki predlog projekta koji je predložen u okviru ovog poziva mora da ima finansijsku projekciju između sledećih minimalnih i maksimalnih vrednosti:

·         minimalna suma: 1,000 evra

·         maksimalna suma: 2,000 evra

Sredstava zatražena u okviru ovog poziva ne mogu biti veća od 95% ukupnih troškova celokupnog projekta.

Rok za dostavljanje prijava je 15. septembar 2017. godine, 23:59, isključivo elektronskim putem (imejlom) Evropskom pokretu u Srbiji na adresu eu2me@emins.org.

Pitanja u vezi sa pozivom mogu se slati do 1. septembra 2017. godine, na navedenu adresu, sa naznakom referentnog broja poziva za predloge projekta.

Instrukcije i potrebna dokumentacija nalazi se ovde.

(Evropski pokret u Srbiji)

eu2me@emins.org

NVO vesti

Inicijativa „Naše dete – naša odluka“ za izmenu Porodičnog zakona

Novinarka Tamara Skrozza pokrenula je inicijativu „Naše dete – naša odluka“ za izmenu Porodičnog zakona. Građanske inicijative i kao organizacija, ali i kao pojedinci, roditelji, podržali su ovu inicijativu.

Ukoliko i vi želite da podržite, molim vas da ovaj tekst objavite na svojim sajtovima i društvenim mrežama kako bi se podigla vidljivost inicijative.

Takođe, Tamara je pozvala sve koji žele da napišu razlog, priču, objašenjenje, zašto podržavaju ovu inicijativu, da joj napišu to i pošalju u INBOX na Facebook-u https://www.facebook.com/tamara.skrozza.

Tekst inicijative možete videti na sajtu: https://www.gradjanske.org/podrzavamo-incijativu-nase-dete-nasa-odluka/.

(Građanske inicijative)

NVO vesti

Pravni i institucionalni okvir u Srbiji u pogledu prava i potreba civilnih žrtava rata

U utorak, 22. avgusta 2017. godine, Fond za humanitarno pravo (FHP) predstavio je izveštaj Pravni i institucionalni okvir u Srbiji u pogledu prava i potreba civilnih žrtava rata. Izveštaj daje kratak pregled postojećeg sistema u Srbiji u pogledu prava i potreba civilnih žrtava, nastoji da konstatuje njegove ključne nedostatke i identifikuje preporuke za njegovu izmenu i poboljšanje.

Otvarajući razgovor o izveštaju, direktorka FHP-a za pravna pitanja Milica Kostić navela je da na teritoriji Srbije žive desetine hiljada ljudi koji su tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji stradali kao civili ili su porodice civilnih žrtava rata. Njihova prava regulisana su Zakonom o civilnim invalidima rata, zakonom koji je ostavio hiljade ljudi obespravljenim, a FHP godinama zagovara njegovu izmenu zato što predstavlja jedan od najdrastičnijih primera diskriminacije. Zbog diskriminatorne primene ovog zakona desetine hiljada, po pravilu najugroženijih građana, ne mogu da ostvare minimalna prava koja ovaj zakon pruža u oblasti materijalne zaštite i pomoći države. Iz te zaštite isključene su žrtve silovanja i seksualnog nasilja u ratu, ljudi koji su bili zatvoreni u logorima, porodice nestalih. Uprkos Ustavu i Zakonu o zabrani diskriminacije, kao i desetinama međunarodnih konvencija, ovaj zakon razlikuje žrtve prema tome da li one pate od fizičkih ili psihičkih posledica nasilja i uvodi kategorije poput one da li je povredu naneo neprijatelj u sukobu ili „prijatelj”, kategorije koje su neshvatljive i nezakonite. Važno je da se istakne da ovaj zakon ne pravi razliku između „drugih” i „naših” – on obespravljuje i „naše”, odnosno srpske žrtve, recimo stotine žrtava „Oluje”.

Kostić je istakla da uprkos kritikama Evropske unije, Komiteta UN za prisilne nestanke, Komiteta za ljudska prava, a najskorije i komesara za ljudska prava Saveta Evrope, reakcije nadležnih organa nema. Prošle godine Ustavni sud je odbacio inicijativu FHP-a za ocenu ustavnosti ovog zakona, pod izgovorom proceduralne greške. Tek ove godine smo po prvi put imali odeljak u izveštaju Zaštitnika građana koji se bavi civilnim žrtvama rata. Ministarstvo rada, koje je nadležno za sprovođenje ovog zakona, nije preduzelo ništa, ali je 2014. godine objavilo nacrt novog zakona kojim je zapravo dodatno pogoršan položaj civilnih žrtava rata. Ova oblast nije adekvatno adresirana ni u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom. U Akcionom planu za poglavlje 23, koje se tiče ljudskih prava, prava žrtava su objašnjena na apstraktan način i ne tiču se konkretno žrtava rata.

Autor izveštaja Relja Radosavljević objasnio je da izveštaj sadrži analizu zakonskog okvira, ali i podzakonskih akata koji služe njegovoj primeni, te da objašnjava koja su prava rezervisana za civilne žrtve rata i pravi paralelu sa drugim kategorijama poput ratnih i mirnodopskih vojnih invalida. Za tim sledi kratak pregled postupaka za ostvarivanje prava po zakonu, pa se Izveštaj može koristiti i kao priručnik ljudima koji budu aplicirali za priznavanje statusa civilne žrtve, jer pored toga što mnogi ni ne znaju za samo postojanje Zakona, i sama procedura je netransparentna. Predstavljene su i nadležne institucije i pokušano je da se utvrdi da li postoje neke druge socijalne usluge predviđene za žrtve rata, ali je nažalost konstatovano da ih nema. Izveštaj nudi i uporedni prikaz stanja u regionu, konkretno u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini (BiH) i na Kosovu, a potom se bavi propisima EU kojima se garantuju kompenzacija, procesna prava i podrška za žrtve teških krivičnih dela. Ova pravila se mogu primeniti na žrtve oružanih sukoba, jer se radi o žrtvama najtežih krivičnih dela, a biće od važnosti i za Srbiju u procesu priključivanja EU.

Radosavljević je podsetio da je građa za izveštaj bazirana na dugogodišnjoj ekspertizi FHP-a u zastupanju žrtava u postupcima za sticanje statusa civilne žrtve rata, ali i na informacijama koje su pribavljene prvenstveno od lokalnih samouprava u Srbiji. Kao ključne nalaze izveštaja, istakao je da je sistem zaštite civilnih žrtava rata nasleđen iz vremena bivše Jugoslavije, da je važeći zakonski okvir diskriminatoran, da su civilne žrtve diskriminisane i u odnosu na vojne žrtve, da su sva predviđena prava zapravo u formi socijalne zaštite, a da su neka od njih i uslovljena lošim materijalnim položajem žrtve. Kao glavni problem u priznavanju statusa, naveo je činjenicu da su žrtve suočene sa velikim zahtevima u pogledu dokazivanja pretrpljene povrede, jer se od njih traži da poseduju validnu i potpunu medicinsku i drugu dokumentaciju iz vremena kada se povreda, odnosno pogibija dogodila. Drugi problem vezan je za proizvoljno tumačenje zakonskih pojmova „neprijatelja”, „rata” i „ratnih dešavanja”, a posebno je problematično tumačenje Zakona tako da se on primenjuje samo na teritoriju Srbije, čime su efektivno isključene sve žrtve koje danas žive u Srbiji a dolaze iz drugih republika bivše države. Dodatni teret za podnosioce zahteva čini obaveza pribavljanja velikog broja potvrda i uverenja kojima se dokazuju njihov loš materijalni položaj i činjenica da ne ostvaruju nikakva druga primanja.

Radosavljević je zaključio da, prema raspoloživim podacima, nijedna civilna žrtva rata nije stambeno zbrinuta u socijalne stanove, kao i da ne postoje druge usluge – rehabilitativne, socijalne, inkluzivne i integrativne prirode, što je zabrinjavajuće jer se radi o populaciji koja je po godinama starija i zbog toga dodatno marginalizovana u društvu.

Lejla Heremić, socijalna pedagoškinja iz nevladine organizacije Medica Zenica iz BiH, kazala je da se ta organizacija od svog osnivanja 1992. godine bavi pružanjem psihosocijalne i medicinske pomoći preživelima seksualnog nasilja u ratu, ali da je od 2006. godine, prepoznavši potrebu za tim, otpočela i sa pružanjem pravne pomoći. Te godine su, zaslugom velikog pritiska i apela civilnog društva, žrtve seksualnog nasilja, kao posebno ranjiva kategorija u bosanskom društvu, uključene u postojeći zakon o civilnim žrtvama. Od tada, rađeno je na unapređenju postupka za ostvarivanje njihovih prava, iako malim koracima. 2011. godine Medica je formirala Mrežu za podršku svedocima u predmetima ratnih zločina, seksualnog nasilja i drugih krivičnih dela. Ova mreža i ova podrška je bila važna i za iskustvo tužilaštva, gde smo već imali iskustva suđenja za ratne zločine, ali tužioci nisu znali da žrtve mogu da ostvare to pravo. Imali smo iskustva da žrtve kažu da idu dvadeset godina u centar za socijalni rad, ali da ih niko nije uputio niti im je objasnio status civilne žrtve rata.

Heremić je naglasila da apliciranje za dobijanje statusa civilne žrtve rata podrazumeva da žene govore o tome šta im se desilo, što je uvek teško i podrazumeva izlazak iz anonimnosti. Neke preživele su u toku samog postupka odustale, prosto zato što ne žele da se podsećaju na tu traumu, ili zato što moraju da imaju lekarski nalaz o trenutnom lečenju kod neuropsihijatra. Za apliciranje za status civilne žrtve rata se pre odlučuju žene lošijih ekonomskih uslova. Iako su ostvarile svoja prava, one i dalje ne smatraju da su adekvatno priznate od strane države. Pomoć koju one prepoznaju i koja je njima bitna jeste pomoć nevladinih organizacija. Ono što je istraživanje Medice pokazalo jeste da osobe koje su uspele da ostvare svoja prava pokazuju manji stepen PTSP-a, bolje zdravstveno stanje i viši kvalitet života.

Heremić je zaključila da se ovi pomaci nažalost odnose na samo jedan deo BiH – na Federaciju BiH. U drugom entitetu (Republika Srpska) je 2007. istekao rok u kome se moglo aplicirati za status civilne žrtve rata.

Izveštaj Pravni i institucionalni okvir u Srbiji u pogledu prava i potreba civilnih žrtava rata dostupan je ovde.

NVO vesti

Istraživanja stavova učesnika u saobraćaju

U toku je realizacija projekta: “Istraživanja stavova učesnika u saobraćaju o opasnostima i rizicima u saobraćaju u Srbiji“, koji je pokrenula i sprovodi Agencija za bezbednost saobraćaja, a istraživanje realizuje MHM-projekt d.o.o. Novi Sad i Fakultet tehničkih nauka Novi Sad.

Klikom na sledeći link možete pristupiti popunjavanju upitnika: https://goo.gl/forms/ok65SAAI1mWDrnUp1.

Na linku se nalazi dopis koji se odnosi na istrazivanje.

(Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehničkih nauka Novi Sad)

direktorijum nvo

Direktorijum NVO

Direktorijum nevladinih organizacija Centra za razvoj neprofitnog sektora, sadrži podatke o organizacijama civilnog društva u Srbiji. Direktorijum je osnovni resurs u razvoju civilnog sektora i zajednice nevladinih organizacija u Srbiji, sa ciljem omogućavanja međusobne komunikacije, povezivanja i stvaranja mreža organizacija.

Pravno savetovalište

Pravno savetovalište

Pravno savetovalište je servis koji omogućava besplatnu pravnu pomoć i savete u pogledu osnivanja, registrovanja, poslovanja i ostalih pravnih pitanja vezanih za rad organizacija civilnog društva.

Resursi

Rečnik budžeta

Najvažniji pojmovi iz oblasti javnih finansija. Na ovom mestu možete pronaći definicije koje vam mogu pomoći u razumevanju stručnih pojmova vezanih za planiranje, pripremu, donošenje i izvršenje budžeta, finansije, nadzor javnih finansija i ostale oblasti od značaja za praćenje budžetskih procesa. Rečnik je resurs koji omogućava uključivanje građana i organizacija civilnog drušva u proces nadzora javnih finansija i polazna je tačka za bavljenje budžetom, koji predstavlja osnovni dokument ekonomske politike Vlade.

Resursi

Dokumenti

Sveobuhvatan pregled pravnih dokumenata koji regulišu javne finansije. Na ovom mestu možete pronaći ažurne zakone i propise iz oblasti javnih finansija, poreskog zakonodavstva, antikorupcije, kao i zakone kojima se regulišu oblasti od naročitog značaja za praćenje javnih finansija kao što su lokalna samouprava, političke partije, udruženja građana, sport, verske zajednice, socijalna zaštite, pristup informacijama od javnog značaja i slično.


This site is under Creative Commons license.

Projekat Portal civilnog društva Srbije podržala je Fondacija za otvoreno društvo.
Izradu sajta podržalo Ministarstvo spoljnih poslova Norveške.