O nama | Projekti | Forum | Dokumenti

Arhiva vesti za mesec Decembar, 2005.

28.12.2005.

SREĆNA NOVA GODINA!
CENTAR ZA RAZVOJ NEPROFITNOG SEKTORA NEĆE RADITI OD 30. DECEMBRA 2005. DO 9. JANUARA 2006. GODINE
  


BAVLJENJE PROŠLOŠĆU JE PROCES u kojem treba da učestvuju sve društvene grupe, bez obzira da li su žrtve, učesnici rata i bez obzira na njihovu nacionalnu, političku ili drugu pripadnost, izjavila je Vesna Nikolić Ristanović, predsednica Viktimološkog društva Srbije (VDS).
Ristanović je na konferenciji za novinare rekla da je oko 20 nevladinih organizacija i pojedinaca koji se bave prošlošću u Srbiji, osnovalo Asocijaciju koja se istinom i pomirenjem bavi kroz ideju "trećeg puta".
"U Srbiji su najvidljiviji putevi za i protiv Haga", rekla je Ristanović i dodala da između njih postoji čitav niz puteva koji su manje vidljivi i kojim bi trebalo ići.
Prema njenim rečima, Asocijacija za istinu i pomirenje kroz ideju "trećeg puta" ka istini i pomirenju ublažava jaz između dva postojeća ekstrema.
Cilj Asocijacije je zajednički rad društvenih grupa, žrtava rata, veterana rata, izbeglica, logoraša, omladine i svih koji se u toj ideji prepoznaju, postepeno i bez dodatnog povređivanja već traumiranog društva.
Aktivnosti vezane za razvijanje "trećeg puta" ka istini i pomirenju pokrenulo je Viktimološko društvo Srbije. (Beta)

ISTRAŽIVANJE PODGORIČKOG CENTRA ZA MONITORING (CEMI) pokazalo je da više od 53 odsto građana Crne Gore smatra da će se za pet godina bolje živeti.
Istraživanje CEMI-ja je pokazalo da više od 45 odsto građana Crne Gore ocenjuje da će nezavisna Crna Gora osigurati brže uključenje u evropske integracije, a 36 odsto smatra da će put biti brži u zajednici sa Srbijom.
U odnosu na junsku anketu sada je, kako je navedeno, 2,6 odsto više onih građana koji prednost daju samostalnoj državi kao efikasnijem putu ka evropskim integracijama.
Oko 72 odsto anketiranih smatra da će članstvo u EU Crnoj Gori doneti dobro, a oko 67 odsto smatra da će život građana biti poboljšan.
Gotovo 57 odsto građana u anketi je podržao izručivanje haških bjegunaca, "ako je to uslov za brže uključenje u evropske integracije". (Beta)

ZAVRŠENA JE SERIJA TRENINGA ZA VOLONTERE ANTI TRAFIKING CENTRA (ATC) u sklopu projekta "Dok nasilje ne prestane" koji se realizuje uz podršku Freedom House.
Tokom decembra 55 izabranih volontera prošlo je kroz posebno dizajnirani program obuke koji je obuhvatao teme kao što su: nasilje, nasilje nad ženama, nasilje nad invalidima/kinjama, trgovina ljudima, pravni aspekti ovih oblasti, itd. Jedan blok radionice bio je posvećen volonterizmu. Volonteri su dobili obuku iz oblasti komunikacijskih veština i korisne savete za rad na terenu sa građanima (outreach obuka).
Ovo je samo početak kampanje koja će se nastaviti nizom tematskih predavanja, a zatim i akcijama, programima i performansima u Beogradu tokom prolećnih meseci.
Za više informacija o budućim aktivnostima posetite web sajt: www.atc.org.yu (ATC)


BIVŠI ZAMENIK DRŽAVNOG TUŽIOCA CRNE GORE ZORAN PIPEROVIĆ, koji je bio osumnjičen za učešće u aferi trgovine ženama, sudskom presudom dobio je 13,400 eura kao naknadu štete za "povredu slobode, časti, dostojanstva i ličnog integriteta".
Piperović je ranije tužio državu zbog te afere i od nje tražio 200 hiljada evra za pretrpljen duševni bol.
Sudija Osnovnog suda u Podgorici Senka Danilović je presudu o naknadi u mnogo manjem iznosu obrazložila "uobičajenom sudskom praksom".
Piperović je, zbog sumnje da je umešan u aferu sa moldavskom državljankom "S. Č", bio uhapšen pre tri godine, ali je kasnije pušten, jer nije bilo dokaza za krivično delo. (Beta)

PISAC I PREVODILAC S HEBREJSKOG JEZIKA ANA ŠOMLO dobila je tradicionalnu titulu "Laureat svetlosti" (Kalat haor) za 2005. godinu u Izraelu.
Anu Šomlo je za "Nosioca svetlosti" predložilo Udruženje književnika Izraela za dugogodišnji rad na afirmaciji izraelske književnosti u svetu. Ovo priznanje dodeljuje se svake godine piscu ili prevodiocu na poslednji dan praznika Hanuke. (Beta)

U SKLADU SA PLANIRANOM DINAMIKOM BALKANSKOG PROGRAMA ZA INTEGRACIJU ROMA, podržanom od strane NoVIBa, Holandija, u toku je konkurs za dodelu sredstava za sprovođenje projektnih aktivnosti još dve romske organizacije - Bibija, Beograd i Centar za demokratiju Roma, Valjevo.
Obe organizacije su uključene u ovaj program već godinu dana, a sredstva koja će dobiti ukoliko zadovolje kriterijume konkursa omogućiće im sprovođenje projektnih aktivnosti iz oblasti obrazovanja i zapošljavanja Roma na još šest meseci.
Osim ovoga, biće odabrane još dve nove organizacije čije će projektne aktivnosti biti podržane. Konkursni materijal će biti poslat organizacijama koje su preporučene od strane svih aktera u ovom programu (treneri, savetodavno telo, organizacije koje su već uključene u projekat). Projekti bi trebalo da budu usaglašeni sa usvojenim akcionim planom koji se odnosi na obrazovanje i zapošljavanje Roma, a konačnu odluku o dodeli sredstava doneće Donatorska komisija. Sredstva se dodeljuju za sprovođenje projekta u trajanju od šest meseci. (Građanske inicijative)

27.12.2005.

HANDICAP INTERNATIONAL U SKLOPU SVOG PROJEKTA SHARE SEE OBJAVIO JE POZIV ZA PROJEKTE ZA ORGANIZACIJE OSOBA SA INVALIDITETOM


SAOPŠTENJE NACIONALNE ORGANIZACIJE POTROŠAČA SRBIJE POVODOM ZAKONA O OGLAŠAVANJU


GODIŠNJICA NALETA CUNAMIJA u kome je poginulo više od 200.000 ljudi, što je čini jednom od najvećih prirodnih katastrofa u istoriji sveta obeležena je u zemljama jugoistočne Azije, ali i drugim delovima sveta.
Oko 230.000 osoba je poginulo ili nestalo u 13 zemalja duž obala Indijskog okeana. Preživeli, prijatelji i rodbina poginulih danas su zajedno sa nacionalnim liderima i stranim zvaničnicima odali poštu žrtvama na komemoracijama u četiri najteže pogođene zemlje - Indoneziji, Šri Lanki, Indiji i Tajlandu.
Godinu dana nakon cunamija, velika operacija pomoći i obnove donela je nadu preživalima, ali su tuga, bol i trauma i dalje snažni, uz strah da bi zastrašujući talas mogao da se ponovi.
Većina od dva miliona raseljenih osoba danas i dalje živi u šatorima, privremenim skloništima ili kod rodbine i prijatelja u regionu.
Nakon brojnih kritika zbog sporosti u pokretanju obnove, zvaničnici i grupe za humanitarnu pomoć rekli su da će veliki deo donacija, koje su obećane u iznosu od čak 13,6 milijardi dolara, biti dodeljeno projektima obnove početkom sledeće godine.
U sedištu Evropske unije u Briselu, Evropska komisija je obeležila godišnjicu cunamija i skrenula pažnju na katastrofe širom sveta.
"Sećamo se žrtava cunamija u jugoistočnoj Aziji. Milioni ugroženih u Africi su izloženi prirodnim katastrofama... i oružanim sukobima. To je tihi cunami", rekao je komesar EU za razvoj Luj Mišel.
U Stokholmu je postavljena izložba "Posle cunamija", sa svedočenjima preživelih, a humanitarna organizacija Oksfam postavila je izložbu fotografija u Londonu.
Na aerodromu u Rimu, Organizacija UN za poljoprivredu i hranu, u saradnji sa Svetskim programom za ishranu (FAM) i italijanskom vladom, postavila je izložbu fotografija "Godinu dana na Šri Lanki". (Beta)

CENTAR ZA PRAVA MANJINA - ELEKTRONSKI INFORMATOR BROJ 24


GRUPA ZA PROMJENE (GZP) optužila je RTV "Pink Montenegro" da krši Zakon o medijima i od crnogorske Agencije za radiodifuziju (ARD) zatražila da preispita programski sadržaj te medijske kuće u Crnoj Gori i utvrdi da li je njen program u skladu sa zakonom.
GZP je "uložila zvaničnu predstavku" zbog emitovanja otvorenog pisma Vladimira Bebe Popovića u informativnoj emisiji te TV kuće, a kojim se "na najdirektniji i najgrublji način krše odredbe Zakona o medijima i Zakona o radio difuziji i koriste protivzakonita sredstva političke, lične i moralne diskreditacije određenih neistomišljenika aktuelne vlasti".
Bivši šef biroa Vlade Srbije za medije je u tom pismu izrekao niz teških optužbi na račun profesionalnih i moralnih "kvaliteta" izvršnog direktora GZP-a Nebojše Medojevića.
"O Medojevićevoj stručnosti i moralu najbolje govore njegovi afirmativni sudovi o privatizaciji u kojima on i njegova grupa učestvuju, dok su sudovi o onim drugim po pravilu negativni, puni diskvalifikacija i ostrašćenosti", naveo je Popović u pismu koje je prenela RTV "Pink Montenegro".
Popović je izrekao tvrdnju da u Bezbednosno informativnoj agenciji u Srbiji postoji analitički presek Medojevićevih aktivnosti još iz 2002. i 2003. godine u kojima se jasno vide njegovi kontakti sa Miloševićevim tajkunima i veze sa kriminalnim miljeom, navodi GZP.
On je najavio da će komunikaciju sa Medojevićem nastaviti na sudu.
GZP je ranije oštro protestovala i zbog emitovanja intervjua Popovića na Televiziji Crne Gore i Komisiji za predstavke i žalbe, protiv te TV kuće podnela zvaničnu predstavku.
GZP je ponovila da su u tom intervju izrečene "grube neistine na račun više javnih ličnosti u Crnoj Gori, Srbiji i visokih diplomata više stranih država".
Grupa za promjene smatra da su i u tom slučaju prekršeni zakoni o medijima i radiodifuziji, kao i "Programski principi i profesionalni standardi". (Beta)

U OKVIRU PROJEKTA OBUKE PREDSTAVNIKA ORGANIZACIJA OSOBA SA INVALIDITETOM sa područja Vojvodine, koji sprovodi Resursni centar za osobe sa invaliditetom iz Novog Sada, a uz podršku Development Cooperation Ireland i Ekumenske humanitarne organizacije, Timi TRI Građanskih inicijativa je završio prvi od predviđenih deset dvodnevnih seminara na temu "Podizanje svesti o invalidnosti".
Osnovni ciljevi seminara bili su:
- Podizanje svesti učesnika/ca o osobama sa invaliditetom
- Povećati znanja o jeziku invalidnosti
- Podizanje nivo znanja o uzrocima i oblicima diskriminacije prema OSI
- Pripremiti nacrt politike jednakih mogućnosti za OSI
(Građanske inicijative)

26.12.2005.

SAVEZ OMLADINE KRALJEVO je 23. decembra 2005. organizovao protest ispred Skupštine opštine Kraljevo, sa ciljem da se održi hitan sastanak sa predstavnicima lokalne uprave.
Dan pre protesta podnet je dopis lokalnim vlasima (Predsedniku Skupštine-v.d. Predsednika opštine, Načelniku društvenih delatnosti i Načelniku finansija) sa sledećim zahtevima:
1. Da se iz budžeta za 2006. godinu izdvoje sredstva za mlade, u minimalnom iznosu od 0,3%;
2. Da se formira telo za rad sa mladima (koje bi bilo sastavljeno od strane predstavnika omladinskih organizacija i državnih institucija);
3. Da se od republičkih organa zahteva vraćanje svih nadležnosti u vezi Zadužbine Petra Bogavca na lokalni nivo (koja je nasledstvom ostavljena omladini Kraljeva);
4. Da se formira telo za kontrolu trošenja sredstava iz budžeta opštine koja su namenjena udruženjima građana.
Ovo je drugi put da se Savez omladine Kraljevo (koji broji 9 omladinskih organizacija www.omladinakraljeva.info) obraća opštini sa sličnim zahtevom (prvi zahtev bio je podnet 14. septembra ove godine) pri čemu Savez omladine Kraljeva do danas nije dobio nikakav odgovor. Zbog takve bezobzirnosti lokalnih vlasti od 26.decembra 2005. par aktivista Saveza omladine Kraljeva će započeti štrajk glađu koji ce trajati dok se ne ispuni minimum zahteva koji su navedeni. (Vladimir Petrović, Omladinska organizacija KVART)

NACIONALNA ORGANIZACIJA POTROŠAČA SRBIJE - OTVORENO PISMO DIREKTORU RTS-A


KA "TREĆEM PUTU" U SUOČAVANJU SA PROŠLOŠĆU KONFERENCIJA ZA NOVINARE VIKTIMOLOŠKOG DRUŠTVA SRBIJE održaće se u utorak, 27.12.2005. u 12 časova u Medija centru.
Dok jedna opcija u Srbiji zagovara amneziju i poriče zločine Srba, a druga se skoro isključivo zalaže za kažnjavanje Srba, mnoge žrtve različitih nacionalnosti ostaju zapostavljene. Za izbeglice, raseljene, vojne veterane, invalide i marginalizovane žrtve rata - postoji "Treći put" u suočavanju sa prošlošću. Opcija, označena kao "Treći put", formalizovana je u vidu Asocijacije Zajednička akcija ZA istinu i pomirenje, koja okuplja 20 nevladinih organizacija i nekoliko pojedinaca.
Na konferenciji će biti reči o ciljevima i aktivnostima Asocijacije i osnovnim idejama "Trećeg puta". Takođe, biće prikazan i kratki dokumentarni film Viktimološkog društva Srbije.
Na konferenciji će govoriti:
- Prof. Dr Vesna Nikolić-Ristanović, predsednica Viktimološkog društva Srbije
- Vlada Paunović, NVO Millenium, Kragujevac
- Predrag Miljanović, Društvo za zaštitu mentalnog zdravlja ratnih veterana i žrtava rata, Novi Sad
(Medija centar)

ČOVEKOLJUBLJE - DOBROTVORNI FOND SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE - OGLAS ZA RADNO MESTO KOORDINATORA PROJEKTA U NOVOM SADU


AKTIVNOSTI GRAĐANSKIH INICIJATIVA


SAOPŠTENJE ZA JAVNOST CENTRA ZA GRAĐANSKO DELOVANJE (CEGRAD)


SVE VIŠE POLJAKA SPREMNO JE DA POMOGNE SIROMAŠNIMA I UGROŽENIMA PREKO RAZNIH DOBROTVORNIH UDRUŽENJA, tako da je ove godine materijalnu pomoć poslalo čak 42 odsto Poljaka, osam odsto više nego 2003. godine.
U Poljskoj, prema procenama Glavnog ureda za statistiku, 56 odsto porodica živi ispod socijalnog minimuma a svaka osma porodica ispod egzistencijalnog minimuma.
Organizacija Klon-Javor, koja pomaže nevladine dobrotvorne organizacije, navodi na osnovu ovogodišnjeg istraživanja da oko sedam odsto Poljaka u dobrotvorne svrhe daje više od 100 evra godišnje.
Poslednjih godina su među Poljacima, kao i u susednoj Češkoj, najpopularnije dobrotvorne SMS poruke, a sve su rasprostranjenije i "promišljenije" forme pomoći kao što je odbijanje od plate, koje donosi i određene poreske olakšice. (Beta)

VLADA SRBIJE ĆE NA PROLEĆE 2006. GODINE USVOJITI ZAKON O RAVNOPRAVNOSTI POLOVA, koji će regulisati jednakost polova i zabraniti diskriminaciju žena, najavio je Slobodan Lalović, ministar za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku.
On je na konferenciji za novinare rekao da će taj zakon odrediti obaveze državnih organa kako bi se regulisala jednakost polova u zapošljavanju, socijalnoj i zdravstvenoj zaštiti, porodičnim odnosima, kao i u obrazovanju i kulturi.
"Zakon o ravnopravnosti polova uskladiće naš zakonodavni sistem sa međunarodnim standardima", rekao je Lalović i dodao da je usvajanje tog zakona jedan od uslova pridruživanja Evropskoj uniji. (Beta)

23.12.2005.

IZAŠAO JE TREĆI BROJ BILTENA "KORAK KA" NA TEMU "INKLUZIVNO OBRAZOVANJE"


OGLAS ZA RADNA MESTA U OKVIRU USAID-OVOG PROGRAMA ZA PODSTICAJ EKONOMSKOM RAZVOJU OPŠTINA (MEGA)


PROCONCEPT - TREĆI BROJ INGOC BILTENA


ČASOPIS ZA IZBJEGLA, RASELJENA LICA I DOMICILNE SOCIJALNO MARGINALIZOVANE GRUPE "PRAVI ODGOVOR" NASTAVLJA SA IZLAŽENJEM I U 2006. GODINI


INFORMATIVNI CENTAR "INFOSTUD" na svojim sajtovima objavljuje iskustva i savete ljudi koji su već bili ili i dalje jesu u inostranstvu i poziva sve koji imaju iskustvo sa studijskog boravka ili rada u inostranstvu da podele svoje mišljenje sa mnogobrojnim mladim ljudima kojima su ove informacije od koristi.
Obrasce možete naći na našim sajtovima: http://infostud.com/obrazovanje/preko_grane/ i http://poslovi.infostud.com/inostranstvo/ (Infostud)

22.12.2005.

NEPOSTOJANJE PODATAKA O BROJU PRIPADNIKA ROMSKE NACIONALNE ZAJEDNICE u Srbiji jedna je od ključnih prepreka za primenu Dekade Roma u oblasti zdravstva, rečeno je na konferenciji o toj temi u Beogradu.
Prema popisu iz 2002. godine, u Srbiji živi 108.000 Roma, ali se procenjuje da ih stvarno ima između 450.000 i 500.000, uključujući oko 250.000 koji žive u 593 mahale, odnosno u nelegalnim naseljima uglavnom u predgrađima većih gradova.
Nacionalni koordinator za Dekadu uključenja Roma Jelena Marković, koja je pomoćnica ministra SCG za ljudska i nacionalna prava, rekla je da je Srbija sada u fazi prelaska "sa papira na konkretnu implementaciju" akcionih planova, ali da ta primena zavisi od više faktora, uključujući zainteresovanost svih nivoa vlasti.
Ona je rekla da je potrebno i veće učešće civilnog sektora u primeni Dekade Roma, kao i nastavak podrške međunarodne zajednice, naročito zbog specifične situacije u Srbiji, pre svega zbog velikog broja interno raseljenih Roma sa Kosova.
"Kakvu god strategiju da hoćemo da napravimo, mora se znati na koji broj Roma se ti planovi odnose. Nemamo te podatke i sve vreme govorimo okvirno", rekla je ona i dodala da "Dekada Roma može biti potpuni promašaj bez pravih cifara".
Napominjući da je za primenu Dekade Roma u zdravstvu neophodna i edukacija, kako samih Roma, tako i zdravstvenih radnika, ona je ukazala i da se zbog složenosti problema ne može govoriti samo o Dekadi Roma u zdravstvu, odvojeno od stanovanja, obrazovanja...
Na konferenciji, koju je organizovao Palgo centar, posebno je ukazano na potrebu usvajanja podzakonskog akta koji bi omogućio izdavanje vrste privremenog dokumenta za pripadnike romske zajednice koji nemaju prijavljen stalni boravak.
Koordinator za primenu Dekade Roma u Ministarstvu zdravlja Srbije Đorđe Stojiljković ukazao je na poražavajući podatak da samo jedan od sto Roma u Srbiji živi više od 60 godina.
Na skupu je ukazano i na potrebu angažovanijeg učešća lokalnih vlasti u primeni Dekade Roma, dok su predstavnici pojedinih opština ocenili da ne postoji adekvatna koordinacija svih nivoa vlasti.
Organizovanje konferencije, održane u Sava centru, podržao je Fond za otvoreno društvo Srbija i Institut za otvoreno društvo iz Budimpešte. (Beta)

SAOPŠTENJE FONDA ZA HUMANITARNO PRAVO - PRITISAK NA SUDSKO VEĆE KOJE SUDI ZA UBISTVO PREMIJERA ZORANA ĐINĐIĆA


NAGRADU ZA NAJBOLJEG MLADOG NOVINARA NOVOSADSKIH MEDIJA, koju već peti put organizuje Novosadska novinarska škola uz podršku Fondacije Konrad Adenauer dobio je Žarko Bogosavljević, novinar Radija 021.
Tročlana komisija pratila je i ocenjivala rad mladih novinara u novosadskim radio stanicama.
Nakon jednomesečnog monitoringa komisija je odabrala najboljeg mladog, kreativnog, profesionalnog i odgovornog novinara koji je izuzetan u pristupu, nepristrasnosti, toleranciji i načinu izražavanja u svakodnevnoj medijskoj praksi u informativnim programima radija.
Takođe, komisija je dodelila posebnu pohvalu ekipi nezavisne radio produkcije "Studentski radio magazin" iz Novog Sada. (Novosadska novinarska škola)

AMERIČKA AGENCIJA ZA MEĐUNARODNI RAZVOJ (USAID) FINANSIRALA JE SA 400.000 DOLARA OTVARANJE 140 SAMOSTALNIH PRIVATNIH RADNJI u Čačku u poslednje dve godine, izjavili su predstavnici nevladine organizacije ACDI/VOCA.
Kako je rečeno novinarima, donacije USAID za pomoć nezaposlenima u Srbiji za pokretanje sopstvenog biznisa realizuju se u okviru programa "Revitalizacija zajednice kroz demokratsku akciju" u čijem sprovođenju učestvuje ACDI/VOCA.
Zahvaljujući opremi u vrednosti od 2.800 dolara, koju je dobio kao donaciju od USAID-a, Slobodan Novaković iz Čačka otvorio je samostalnu zanatsku radnju za proizvodnju kolača "Vanilica".
Novaković je prilikom otvaranja poslastičarnice novinarima rekao da će za početak uposliti tri radnika, dodajući da je već obezbedio tržište za distribuciju kolača i torti na teritoriji Šumadije i Beograda. (Beta)

GLAVNI UREDNIK "EVROPE" ŽELJKO CVIJANOVIĆ SAOPŠTIO JE DA NE ŽELI DA PRIMI GODIŠNJU NAGRADU "LAZA KOSTIĆ" koju mu je za komentar dodelilo Udruženje novinara Srbije.
Cvijanović je u saopštenju naveo da ne želi da odbijanje nagrade izgleda kao "demonstracija, arogancija, jed ili nepoštovanje" dodeljivača, ali da ne može da je primi jer su oba novinarska udruženje, pa i UNS, ćutala kada je bio izložen "profesionalnoj diskreditaciji" iz "krugova bivše vlasti i mafije".
Kao drugi razlog naveo je utisak da oba udruženja nagrade dodeljuju ne vodeći se isključivo profesionalnim kriterijumima. (Beta)

PREDSEDNICA KOORDINACIONOG CENTRA ZA KOSOVO SANDA RAŠKOVIĆ IVIĆ izjavila je da ona nije čula da je bilo ko iz Evropske unije rekao da bi pregovori o pridruživanju mogli biti prekinuti zbog nesaradnje sa Hagom. (Beta)

DRUŠTVO ZA RAZVOJ KREATIVNOSTI IZ ALEKSINCA je u okviru projekta "Hello Europe", u periodu od 16-18. decembra 2005. godine, u odmaralištu Divljani, organizovalo Završnu konferenciju za 40 predstavnika iz 10 srednjih škola Jugoistočne Srbije koje su bile uključene u projekat. Pored predstavnika ovih škola, Konferenciji su prisustvovali i gosti iz Vidina, predstavnici Tehničke škole i Matematičke gimnazije, kao i gosti iz Tehničke škole u Kosovskoj Kamenici. Posle prezentacija svojih ustanova, predstavnici škola su učestvovali u završnoj evaluaciji celog projekta i u osmišljavanju dalje saradnje između škola kroz zajedničke projekte na regionalnom i međunarodnom nivou.
Projekat Društva za razvoj kreativnosti "Hello Europe" u okviru Fonda za evropske integracije finansira Evropska unija preko Evropske agencije za rekonstrukciju i u saradnji sa Evropskim pokretom u Srbiji. (Društvo za razvoj kreativnosti)
 


THE UK-SOUTHEASTEUROPE FORUM je regionalni projekat Britanskog saveta u čijoj realizaciji zajednički učestvuju kancelarije Britanskog saveta u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Hrvatskoj, na Kosovu (UN administracija), u Makedoniji, Rumuniji i Srbiji i Crnoj Gori.
Njegov cilj je izgradnja saveza između sledećih generacija lidera iz Velike Britanije i zemalja Jugoistočne Evrope (SEE), kao i unutar samih zemalja Jugoistočne Evrope.
Projekat omladinskog portala UKanSEE, razvijen unutar Youth Action dela Foruma, nudi mladima, pogotovo onim iz zemalja učesnica programa UK-SouthEastEurope Forum, mogućnost da komuniciraju međusobno, razmenjuju ideje, šalju svoje članke sa iskustvima, slike, obaveštenja o predstojećim konferencijama, seminarima, festivalima i sl.
Portal se može naći na adresi www.ukansee.org. (Gorana Šećibović)

NAGRADA ZA UNAPREĐENJE KULTURE LJUDSKIH PRAVA ZA 2005. GODINU "KONSTANTIN OBRADOVIĆ" dodeljena je na proslavi desetogodišnjice Beogradskog centra za ljudska prava.
Dobitnici nagrade, koju je taj centar uspostavio da bi obeležio uspomenu na svog osnivača Konstantina Obradovića, su nevladina organizacija "Žene u crnom" i publicista iz Zrenjanina Miroslav Samardžić.
O dodeli nagrade odlučivali su književnik Filip David, direktor Beogradskog centra za ljudska prava Vojin Dimitrijević i direktor Centra za antiratnu akciju Vesna Pešić.
Članovi žirija koji su nagradu i uručili kazali su da su "Žene u crnom" niz godina dosledno, hrabro i neumorno ostvarivale program nenasilnog otpora ratu, militarizmu i etničkoj homogenizaciji kao i program za podsticanje različitih oblika solidarnosti.
Miroslava Samardžića žiri je opisao kao upornog, hrabrog, nesebičnog i tolerantnog koji je radio na afirmaciji i odbrani ljudskih prava, i četvrt veka istrajno delovao van velikih centara, često u nesklonom okruženju.
Beogradski centar za ljudska prava osnovan je pre deset godina u cilju unapređenja znanja u oblasti ljudskih prava i humanitarnog prava, razvoja demokratije, uspostavljanja pravne države i građanskog društva u Srbiji i Crnoj Gori i u ostalim državama nastalim na prelazu iz autokratije u demokratiju. (Beta)

PREDSTAVNIK "OTAČASTVENOG POKRETA OBRAZ" MLADEN OBRADOVIĆ izjavio je da u redovima te organizacije, koju je MUP Šrbije nedavno okarakterisao kao klerofašističku, ima i članova pojedinih "srpskih" političkih partija, uključujući i Demokratsku stranku Srbije (DSS).
"'Obraz' je pokret koji u načelu ne zabranjuje svojim članovima da budu članovi i drugih organizacija, ako to nisu antisrpske organizacije. Većina članova 'Obraza' su samo naši članovi, ali ima i onih koji su u nekim drugim organizacijama, pa ima i nekoliko onih koji su članovi nekih političkih partija", rekao je Obradović za novosadski "Građanski list"
Na pitanje da li u "Obrazu" ima i ljudi iz DSS-a, Obradović je odgovorio potvrdno, ali nije precizirao o kojim ljudima je reč.
Gradonačelnik Inđije Goran Ješić je nedavno izjavio da je visoki funkcioner DSS-a Radoš Ljušić "ideolog 'Obraza'".
Šef poslaničke grupe DSS-a u Skupštini Srbije Miloš Aligrudić demantovao je da je Ljušić blizak "Obrazu" i rekao da je "svakome ko zna Ljušića jasno da on ne može da bude povezan s tom organizacijom".
"Stav DSS-a jasan je: svaka organizacija koja propagira rasnu, versku i neku drugu mržnju mora biti kažnjena ili zabranjena. A da su pojedini članovi DSS-a promoteri ili zastupnici ideja 'Obraza', to su budalaštine", kazao je Aligrudić za "Građanski list". (Beta)

21.12.2005.

U SRBIJI 55 ODSTO STANOVNIŠTVA KORISTI RAČUNARE, a oko 300.000 građana svakodnevno koristi Internet, rezultat je istraživanja koje su sproveli Telekom Srbije i CESID.
U 35 odsto domaćinstava u Srbiji, bar jedan član koristi Internet, što je oko milion osoba, odnosno 13,3 odsto stanovnika Srbije bez teritorije Kosova i Metohije, rečeno je na konferenciji za novinare na kojoj su predstavljeni rezultati istraživanja.
Šef CESID-ovog tima za istraživanje Srećko Mihailović kazao je da je oko 52 odsto korisnika Interneta u Srbiji mlađe od 25 godina, dok samo oko četiri odsto građana starijih od 50 godina koristi Internet.
Prema njegovim rečima, osnovni razlog korišćenja Interneta je potraga za informacijama i komunikacija preko elektronske pošte, koji za te svrhe upotrebljava 84 odsto ispitanika.
Među građanima koji ne koriste Internet 53 odsto uopšte nije zainteresovano za to, a oko 20 odsto nije u mogućnosti da "surfuje" pošto nema kompjuter, kazao je Mihailović.
Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 3.210 ispitanika u periodu od 23. od 29. novembra. (Beta)

SKUPŠTINA VOJVODINE usvojila je zaključak kojim se traži zabrana svih neonacističkih, rasističkih i klerofašističkih grupa i organizacija na teritoriji Srbije.
Nakon žučne rasprave koja je trajala puna tri sata, glasovima poslanika vladajuće koalicije usvojen je zaključak kojim pokrajinski parlament od Vlade Srbije traži da se na celoj teritoriji Srbije zabrani delovanje neonacističkih grupa.
Pozivajući se na informaciju koju je MUP Srbije dostavio Odboru za bezbednost Skupštine Vojvodine, u zaključku se navodi da se u takve ekstremističke organizacije ubrajaju "Nacionalni stroj", "Krv i čast", "Skinhedsi", "Rasni nacionalisti-rasonalisti" i "Otačastveni pokret Obraz".
Pokrajinski parlament će zatražiti i da se protiv članova tih registrovanih i neregistrovanih grupacija primene najstrožije zakonske sankcije.
Uz to, od Vlade Srbije zatražiće se i da onemogući "one aktivnosti 'Omladinskog Pokreta 64 županije' koje povređuju integritet Srbije i vređaju nacionalna osećanja građana".
Usvojenim zaključkom zatražena je i zabrana skupova pripadnika svih vojnih formacija iz Drugog svetskog rata koji su sarađivali ili bili deo fašističkih okupacionih snaga, koji predstavljaju uznemiravanje javnosti, podstiču nacionalne tenzije i nisu u skladu sa stremljenjima Srbije ka evrointegracijama.
Usvojeni zaključak biće upućen republičkoj vladi, jer vojvođanska vlast nema nadležnosti u pogledu bezbednosti na teritoriji pokrajine. (Beta)

GORAN JEŠIĆ, potpredsednik Građanskog saveza Srbije i predsednik Opštine Inđija optužio je sinoć Srpsku radikalnu stranku za progon nesrpskog stanovništva iz Srema i za obračun sa političkim neistomišljenicima, a vladajuću koaliciju u Srbiji označio je kao inspiratore delovanja ekstremističkih organizacija u Srbiji.
"Imao sam priliku i 1992, i 1995, i 2000, i 2005. da vidim radikale kako proteruju nesrpsko stanovništvo i obračunavaju se sa političkim neistomišljenicima", rekao je Ješić u Skupštini Vojvodine, u okviru rasprave o zahtevu za zabranu neonacističkih, rasističkih i klerofašističkih organizacija u Srbiji.
On je izrazio žaljenje što raspravi ne prisustvuju i poslanici Demokratske stranke Srbije i G17 plus, koje su deo Vlade Srbije, a u Vojvodini su u opoziciji.
"Žao mi je što nisu tu da čuju kako ćemo zahtevati da se zabrani jedna klerofašistička, ljotićevska organizacija koja se zove 'Obraz'. A visoki funkcioner DSS-a Radoš Ljušić je ideolog te organizacije", kazao je Jesić.
On je podsetio da je Ljušić istovremeno i direktor Zavoda za izdavanje udžbenika Srbije i zapitao kako može da se očekuje da se takve organizacije poput "Obraza" zaista zabrane, kada se podstrekači nalaze u vrhu. " Podstrekač ove priče je Vlada Srbije", kazao je Ješić. (Beta)

KONKURS ZA NAJBOLJE NOVINARSKE RADOVE IZ OBLASTI SAMOZAPOŠLJAVANJA I MIKROFINANSIRANJA raspisuju: Međunarodna organizacija rada, Ministarstvo za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku Republike Srbije, Ministarstvo finansija Republike Srbije i Nezavisno udruženje novinara Srbije.
Po dva najuspešnija rada u četiri kategorije (štampa, TV, radio i specijalizovani mediji) biće nagrađena novčanom nagradom u vrednosti 200 EUR za prvo mesto, plaketom i objavljivanjem rada u publikacijama MOR-a ili drugim internacionalnim izdanjima za prvo i drugo mesto.
Konkurs je otvoren do 25. januara 2006.godine.
Uručenje nagrada dobitnicima biće organizovano 1. februara 2006. godine u prostorijama NUNS-a (Resavska 28, II sprat, Beograd).
Uslovi kokursa:
Nagrade se dodeljuju isključivo za radove na temu samozapošljavanja i samofinansiranja u četiri kategorije: štampa, TV, radio i specijalizovani mediji.
U izbor ulaze sve novinarske forme: izveštaj, intervju, članak, reportaža itd.
Radovi moraju biti objavljeni ili emitovani u periodu od 15. januara 2005. godine do 15. januara 2006. godine. Autor mora biti jasno naznačen na kopiji teksta ili u najavi, odnosno odjavi radio i TV priloga. U suprotnom dostaviti potvrdu redakcije o autoru i vremenu kada je materijal štampan ili emitovan.
Način prijavljivanja:
Prijavu na konkurs može poslati redakcija ili pojedinac i to lično ili putem pošte na adresu NUNS-a sa naznakom za konkurs (adresa: NUNS, Resavska 28, II sprat, 11 000 Beograd)
Prijava (tekst pisan na kompjuteru u A4 formatu) bi trebalo da sadrži podatke o autoru (ime, prezime, redakcija, kontakt telefon, e-mail i adresa) i vremenu i mestu štampanja ili emitovanja.
Prijave se primaju do 25. januara 2006. godine, do 16h (računa se vreme prijema, a ne slanja).
Forma prijave:
-za štampu - kopija teksta
-za TV - DVD ili SVHS snimak
-za radio - MP3 snimak ili audio kaseta
Kontakt telefon i osoba za dodatne informacije:
Dijana Ivanović
011 3342-225;
011 3342-790
dijanaivanovic@yahoo.com. (Medija centar)

MEDIJI SA PROSTORA BIVŠE SFRJ OBJEKTIVNIM INFORMISANJEM O RATNIM DOGAĐAJIMA mogu doprineti osudi svih zločina, bez obzira na nacionalnost počinilaca, zaključak je konferencije "Dijalog za budućnost" koja je održana u Banji Koviljači.
Konferencija je održana u organizaciji udruženja građana "Civis" iz Beograda, a bila je posvećen odnosu medija prema problemima žena žrtava rata na prostorima bivše Jugoslavije.
"Mediji mogu doprineti da se deset godina posle tragedije uspostavi pravda i pojedinačna odgovornost za počinjene zločine. Time će dati svoj doprinos istini i poštovanju dostojanstva svih žrtava rata", rekla je Nada Muždeka, izvršna direktorka Civis-a.
Učesnici konferencije apelovali su na vlasti SCG, BiH i Hrvatske da više pažnje posvete poboljšanju veoma teškog socijalno ekonomskog statusa žena izbeglica i žrtava rata.
U radu skupa učestvovali su žene žrtve rata koje trenutno kao izbeglice borave u Loznici, predstavnici UNHCR-a, Visokog komesarijata za izbeglice, i nevladinog sektora.
Udruženje građana "CIVIS" osnovale su 27. januara 2004. godine u Beogradu žene iz Hrvatske, BiH i SCG sa ciljem olakšavanja položaja žena žrtava rata i izbeglica. (Beta)

NAGRADE ZA NOVINARSKO OSTVARENJE I DOPRINOS NOVINARSKOJ PROFESIJI dodeljene su na sednici žirija Udruženja novinara Srbije (UNS).
Kako se navodi u saopštenju tog udruženja nagradu za životno delo dobili su Predrag Pejčić i Đoko Vještica.
Ovogodišnju nagradu za uređivanje "Dimitrije Davidović" dobio je Milan Bečejić iz "Glasa Podrinja" iz Šapca.
Godišnje nagrade za novinarsko stvaralaštvo "Laza Kostić" dobili su za vest i izveštaj ekipa izveštača novinske agencije Tanjug Vesna Pejčić, Dragana Živančević i Miodrag Jauković, a za komentar nagradu je dobio glavni urednik "Evrope" Željko Cvijanović.
Novinar informativnog programa RTS TV Beograd Milena Babić, dobitnik je nagrade za reportažu, a novinar "Pravog odgovora" Đuro Kuljanin za fotografiju.
Specijalnu nagradu "Žika M. Jovanović" za doprinos štampe i novinarstva, za teorijske radove u novinarstvu i publicistička dela Rade Brajović, za knjigu "Novinarstvo - drama i opomena"
Zlatnu povelju, nagradu za dugogodišnji rad i razvoj novinarske organizacije dobio je novinar Rastko Guzina, novinar veteran iz Beograda.
Uručenje nagrada obaviće se u prostorijama UNS-a, u četvrtak 22. decembra. (Beta)

PREBIJANJE POZNATOG AKTIVISTE ZA LJUDSKA PRAVA Zorana Pušića i njegove supruge je posledica nedavne rasprave u Saboru Hrvatske o emisiji "Latinica" piše "Novi list" iz Rijeke u Hrvatskoj.
U tekstu se navodi da se napad dogodio posle žestoke parlamentarne rasprave o navodnoj neprofesionalnosti "Latinice", koja je u spornoj emisiji u ponedeljak 12. decembra obradila temu "Tuđmanovo nasleđe".
Dodaje se i da je batinanje izvedeno "prema detaljnim uputstvima koje su napadačima dali Šeks (predsednik Sabora) i društvo".
List podseća da su nedavno napadnute prostorije srpskog kulturnog društva "Prosvjeta" u Splitu uoči mitinga podrške Anti Gotovini, a, istim povodom, i sedište opozicione Socijaldemokratske partije u Zadru.
U tekstu se podseća da je Zoran Pusić predsednik Građanskog odbora za ljudska prava, "čovek poznat po svom zalaganju za manjine i prava homoseksualaca, uklanjanje spomenika ustaškim zločincima Budaku i Francetiću, istinu o Domovinskom ratu i 20.000 ljudi koji su nakon njega ostali bez svojih domova i odštete". (Beta)

20.12.2005.

AMERIČKA ORGANIZACIJA FRIDOM HAUS (Freedom House) svrstala je Srbiju i Crnu Goru (SCG) među slobodne zemlje sveta, dok je Kosovo, obrađeno posebno kao sporna teritorija, ocenjeno kao neslobodno.
SCG je, kao i prošle godine za politička prava dobila ocenu tri, a za građanske slobode dva.
Na Kosovu je poštovanje političkih prava ocenjena ocenom šest, a građanske slobode ocenom pet.
Na skali Fridom hausa najviša ocena je jedan i ona označava demokratiju najblizu idealu, dok najniža ocena sedam praktično znači odsustvo prava i sloboda.
Zemlje s ukupnom prosečnom ocenom od jedan do 2,5 smatraju se slobodnim, između tri i pet delimično slobodnim, a od 5,5 do sedam neslobodnim.
Od bivših jugoslovenskih republika među slobodne zemlje Fridom haus je svrstao još Sloveniju, koja je dobila najaviše ocene u obe kategorije i Hrvatsku u koju su poštovanje političkih prava i građanskih sloboda ove godine dobili ocenu dva.
Bosna i Hercegovina i Makedonija sa prosečnim ocenama 3,5, odnosno tri, svrstane su među delimično slobodne zemlje.
Od zemalja regiona delimično slobodnom smatra se još samo Albanija.
U ovogodišnjem izveštaju o slobodi i demokratiji u svetu Fridom haus je ocenio da se globalno gledano, tokom 2005. godine stanje značajno poboljšalo - 27 zemalja i jedna teritorija ostvarili su napredak, a devet ih je nazadovalo.
Od 192 zemlje slobodnim se, kao i prošle godine smatra njih 89. U tim zemljama živi gotovo tri milijarde stanovnika, ili 46 odsto svetske populacije.
Delimično slobodnim smatra se 58 zemalja sa 1,2 milijarde stanovnika (18 odsto svetskog stanovništva), dok je 45 zemalja sa 2,3 milijarde stanovnika (35 odsto svetske populacije) neslobodno.
Napredak je zabeležen na Bliskom istoku i u zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza. Rusija je, međutim, ponovno ocenjena kao neslobodna - politička prava u toj zemlji dobila su ocenu šest, a građanske slobode ocenu pet.
Na spiku "najgorih među najgorima" nalazi se osam zemalja - Kuba, Severna Koreja, Turkmenistan, Uzbekistan, Libija, Sirija, Sudan i Burma - s najlošijim ocenama zbog sistemskog uskraćivanja demokratskih sloboda. (Beta)

DOBITNICI NAGRADE KONSTANTIN OBRADOVIĆ za unapređenje kulture ljudskih prava za 2005. godinu su grupa Žene u crnom i Miroslav Samardžić, publicista iz Zrenjanina.
Nagradu je uspostavio Beogradski centar za ljudska prava da bi obeležio uspomenu na svog osnivača, profesora dr Konstantina Obradovića, jednog od najvećih jugoslovenskih i međunarodnih stručnjaka za međunarodno humanitarno pravo i aktivnog borca za ljudska prava. Konstantin Obradović je umro 10. marta 2000. godine.
O nagradi je odlučivao žiri u sastavu Filip David, dr Vojin Dimitrijević i dr Vesna Pešić. Žiri između ostalog napominje da su "Žene u crnom" niz godina dosledno, hrabro i neumorno ostvarivale program nenasilnog otpora ratu, protiv militarizma i etničke homogenizacije i za podsticanje različitih oblika solidarnosti, za uspostavljanje mreže saradnje sa sličnim grupama u svetu. Miroslava Samardžića žiri opisuje kao upornog, životno posvećenog, hrabrog, nesebičnog i tolerantnog radnika na afirmaciji i odbrani ljudskih prava, koji je četvrt veka istrajno delovao van velikih centara, često u nesklonom okruženju.
Nagrada ce biti uručena 21. decembra 2005. prilikom proslave desetogodišnjice Beogradskog centra za ljudska prava. (Beogradski centar za ljudska prava)

CENTAR ZA MIR I RAZVOJ DEMOKRATIJE ORGANIZUJE KONFERENCIJU: KONSOLIDACIJA DEMOKRATIJE - GLAVNI PROBLEMI I BLOKADE NA PUTU DEMOKRATIZACIJE SRBIJE. Konferencija će se održati u Beogradu, u Medija centru (Sava centar), u četvrtak, 22. decembra 2005. godine, u vremenu od 12 do 14 časova.
Uvodničari:
- Vesna Pešić, Centar za mir i razvoj demokratije, Demokratija u Srbiji - stanje i konsolidacija
- Nebojša Popov, Republika, Ustavne promene u Srbiji
- Srđan Bogosavljević, Strategic Marketing, Država i državne institucije u svesti građana
- Svetislava Bulajić, Pravni fakultet u Beogradu, Izgradnja institucija, posebno Narodne skupštine
- Aleksandar Resanović, Centar za mir i razvoj demokratije, Nereformisane službe bezbednosti
- Tanja Bjelanović, K-town, Problemi demokratizacije u lokalnoj sredini - primer Kosjerić
Centar za mir i razvoj demokratije/Center for Peace and Democracy Development
Mileševska 51, 11000 Beograd
Phone/Fax: +381 11 308 99 79, 308 99 78
www.caa.org.yu

CENTAR ZA PRAVA MANJINA - ELEKTRONSKI INFORMATOR BROJ 23


KONKURS ZA RADNO MESTO: PREDAVAČ-ICA ZA KURS RAČUNARA


POSETU ČETRDESETAK NOVOPAZARSKIH srednjoškolaca/ki, aktivista/kinja NVO "URBAN-IN", Predsedničkoj palati, Narodnoj skupštini Republike Srbije i Skupštini Državne zajednice Srbije i Crne Gore, 15. i 16. decembra 2005. godine, organizovali su Odeljenje za demokratizaciju Misije OEBS-a u Srbiji i Crnoj Gori i NVO "URBAN-IN" iz Novog Pazara.
U razgovoru sa jednim od savetnika Borisa Tadića, mladi Novopazarci/ke su upoznati sa radom i nadležnostima Predsednika Republike Srbije, dok su ih predstavnici stručnih službi Skupštine Državne zajednice Srbije i Crne Gore upoznali sa funkcionisanjem ove institucije.
Domaćin u Narodnoj skupštini Republike Srbije mladima je bio Predrag Marković, Predsednik Narodne skupštine, koji im je govorio o funkcionisanju, rezultatima i problemima institucije na čijem je čelu, a zatim i odgovarao na pitanja mladih.
O OEBS-u, pojmu parlamentarizma i različitim sistemima vlasti danas u Evropi aktivistima/kinjama "URBAN-IN"-a govorio je Axel Jaenicke, predstavnik Odeljenja za demokratizaciju Misije OEBS-a u Srbiji i Crnoj Gori.
Osim toga, mladima je govoreno i o kulturno-istorijskim vrednostima Predsedničke palate i zgrade savezne skupštine.
(Informativna služba URBAN-IN)
 
 


AKCIJOM "SABERIMO RAZLIKE ZA JEDNAKOST" članovi i članice Interkulturalnog kluba mladih "URBAN-IN"-a obeležili su ovogodišnji 10. decembar, Međunarodni dan ljudskih prava.
U centru Novog Pazara, ispred zgrade Opštine, mladi/e aktivisti/kinje su organizovali različite aktivnosti: pano na kome su građani zapisivali svoja zapažanja o poštovanju ljudskih prava, toleranciji, zajedničkom životu ljudi različitih etničkih i religijskih opredeljenja...; podelu različitih brošura i lifleta prigodnog sadržaja koji se tiče ljudskih prava, "glasačke" kutije - za i protiv tolerancije, kao i razgovore sa građanima na pomenute teme.
Akcija "Saberimo razlike za jednakost" je organizovana u okviru mrežnog projekta "Živeti zajedno" koji ima za cilj prevazilaženje etničkih, religijskih, socijalnih, rodnih i drugih barijera koje stoje među mladima, a koji se realizuje u osam gradova Srbije i finansijski je podržan od strane švajcarske Pestalozzi Children's Foundation.
(Informativna služba URBAN-IN)
 
 


PREDSEDNICA KOMITETA PRAVNIKA ZA LJUDSKA PRAVA Biljana Kovačević Vučo ocenila je da bi međunarodna zajednica 2006. godine Srbiji ponovo mogla da uvede sankcije, ako ne bude potpune saradnje s Haškim tribunalom. (Beta)

SLOBODNO KRETANJE LJUDI I ROBA NA KOSOVU I U SRBIJI onemogućavaju političke razlike i stereotipi, a da bi se to stanje izmenilo potrebno je frekvenciju roba i ljudi izuzeti iz političke grupe pitanja u pregovorima o statusu Kosova.
To je suština istraživanja "Zajednička evropska vizija: slobodno kretanje roba i ljudi na Kosovu i u Srbiji", koje su zajednički uradili Evropski pokret u Srbiji (EPuS) i Kosovski institut za politička istraživanja i razvoj (KIPRED) iz Prištine, a koje je predstavljeno u Beogradu.
Na konferenciji za novinare predsednik EPuS-a Živorad Kovačević rekao je da rezultati šestomesečnog istraživanja sugerišu da je potrebno unaprediti reforme u regionu u oblasti trgovinske i vizne politike.
"Održavanje postojećeg stanja u oblasti trgovine i kretanja ljudi moglo bi imati nepovoljan uticaj na uspeh pregovora o statusu Kosova", rekao je Kovačević.
Istraživači EpuS-a I KIPRED-a došli su do saznanja da sadašnji trgovinski režim podstiče sve veću ekspanziju sive ekonomije na obe strane administrativne granice, dovodeći do daljeg jačanja uloge etnički određenih posrednika, što ne predstavlja ekonomski podsticaj za privatne preduzetnike koji bi razvijali legalne poslove.
Preporučuju se jasne recipročne mere kosovskih vlasti da bi se unapredila sigurnost kosovskih Srba i drugih manjina, kao i Srba koji ulaze i ostaju na teritoriji Kosova.
Takođe je potrebno uvesti biometrijske identifikacione isprave, što je iz iskustva susednih zemalja doprinelo stavljanju na "belu šengensku listu", navodi se u istraživanju (Beta)

PREDSEDNIK OPŠTINE PIROT VLADAN VASIĆ POTPISAO JE UGOVOR O SARADNJI sa šefom Misije nemačke organizacije "HELP" (HELP-Hilfe zur Selbsthilfe) u Srbiji i Crnoj Gori Timom Štegelmanom.
Reč je o saradnji u okviru programa "Podrška lokalnom održivom razvoju u Srbiji i Crnoj Gori kroz biznis inkubaciju" koji finansira Kraljevina Holandije, a sprovodi nemački "Help".
Projekat će biti realizovan u narednoj godini, a njegova vrednost je 200 hiljada evra.
Ambasada Kraljevine Holandije u Beogradu obezbedila je 145.000 evra, a pirotska opština učestvuje sa 2,8 miliona dinara.
"Projekat će biti sproveden na osnovu konkursa koji će biti raspisan početkom iduće godine, a sto preduzetnika, čiji projekti prođu na konkursu, dobiće u proseku po 1200 evra u vidu opreme i materijala za pokretanje posla", rekao je Vasić.
Timo Štegelman je izjavio lokalnim medijima da je cilj da se uz učesće lokalne vlasti podrže poslovne aktivnosti u Pirotu kroz biznis inkubaciju u vidu dodele opreme i materijala malim preduzetinicma, ali i organizovanjem savetovanja i treninga.
"HELP" neće savetovati preduzetnike koji posao da počnu, već će finansirati i podržati jasne poslovne ideje i projekte svojih klijenata", rekao je Štegelman, dodajući da je Pirot izabran zato što ima već usvojen Strateški akcioni plan razvoja opštine.
Pored Pirota, ovaj projekat se realizuje i u Leskovcu i Vranju. (Beta)

U SRBIJI SE I DALJE VRŠI PRONEVERA HUMANITARNA POMOĆI NAMENJENE IZBEGLICAMA izjavila je Jelena Grujić, novinarka nedeljnika "Vreme" i autorka knjige "Politička upotreba izbeglica".
Ona je, na promociji knjige u beogradskom Medija centru, istakla da se odnos vlasti prema izbeglicama pre i posle 5. oktobra 2000. razlikuje samo u načinu pronevere dodajući da je pre 5. oktobra ta pronevera bila institucionalna a da je sada na individualnom nivou.
"Samo se pomerio nivo na kojem s ta pronevera dešava. Nije institucionalna, ne prolazi kroz žiro račun vlade, već se spustila na nivo lokalnih poverenika po čitavoj Srbiji koji su zaduženi za vođenje kolektivnih centara", naglasila je Grujuć.
"Najkatastrofalnija pronevera humanitarne pomoći i izbegličkih para, (bila je) za vreme (bivšeg komesara za izbeglice Bratislave) Bube Morine i za vreme Vlade Mirka Marjanovića. Ja imam konkretna svedočenja ljudi koji su žrtve ili svedoci manipulacije te ekipe", rekla je ona.
Knjiga "Politička upotreba izbeglica" govori o istorijatu izbeglištva u Srbiji i Crnoj Gori u proteklih 15 godina i biće objavljena početkom sledeće godine, rekla je autorka.
Prema njenim rečima, problem izbeglica treba rešavati po modelu koji podrazumeva primenjivanje onoga što se naziva "tranziciona pravda" - uključivanje žrtava u proces pomirenja zaraćenih strana i prihvatanje pune, pravne i moralne odgovornosti države.
Jelena Grujić je istakla da je bitno baviti se pitanjem izbeglica jer još uvek nisu završeni pregovori o statusu Kosova i, kako je rekla, postoji mogućnost da u Srbiju krene još 100.000 ljudi.
Predsednica Inicijative za istinu i pomirenje Vesna Nikolić Ristanović rekla je da je neophodno osvetljavanje aspekta odnosa države prema žrtvama rata koji su njeni građani, koji žive na teritoriji te države i koji su žrtve nacionalističkog projekta.
Ona je naglasila da izbeglice u SCG nisu bile, a ni sada nisu suštinski vidljive u društvu, ni za jednu političku opciju.
"I političari i mediji različitih orijentacija bave se izbeglicama onda kad je to za njih korisno, politički upotrebljivo, senzacionalistički i tom pogledu nema nekih suštinskih pomaka", naglasila je Vesna Nikolić Ristanović.
Odgovornost je države, koja teži da bude demokratska i onih snaga koje sebe nazivaju demokratskim da se na ozbiljan način bavi problemom izbeglica kao problemom građana ove zemlje, dodala je ona. (Beta)

15.12.2005.

PRODUŽEN JE ROK ZA OBJAVLJIVANJE REZULTATA KONKURSA "FONDA ZA PODRŠKU CIVILNOM DRUŠTVU U SRBIJI"


SAOPŠTENJE FONDA ZA HUMANITARNO PRAVO POVODOM ODLUKE KOMITETA PROTIV TORTURE UN U SLUČAJU NIKOLE NIKOLIĆA


NANSEN DIJALOG CENTAR CRNA GORA ORGANIZUJE PREDAVANJE SONJE LIHT, DIREKTORICE BEOGRADSKOG FONDA ZA POLITIČKU IZUZETNOST, NA TEMU: SRBIJA I CRNA GORA IZ VIZURE LJUDSKE BEZBIJEDNOSTI


SVEČANA DODELA međunarodnih ECDL sertifikata i sertifikata iz socijalnih veština učesnicima projekta "Osnaživanje nezaposlenih žena" koji je sprovela edukativna ustanova IAN Telecentar održaće se u subotu 17. decembra od 17 časova u prostorijama IAN Telecentra u ulici Admirala Geprata 10.
Projekat "Osnaživanje nezaposlenih žena" koji je finansiran od strane UNESCO i podržan od strane Nacionalne službe zapošljavanja, započeo je krajem maja 2005. godine. Tokom proteklih sedam meseci 35 nezaposlenih žena je pohađalo besplatnu računarsku obuku i obuku iz socijalnih veština.
Polaznice, koje ranije nisu imale iskustvo u korišćenju računara, stekle su znanja u korišćenju računara i položile ispite za sticanje međunarodno priznatog ECDL sertifikata u korišćenju računarske tehnologije tj. Evropske kompjuterske vozačke dozvole, sertifikata koji je priznat u 140 zemalja sveta sa preko 4 miliona korisnika. Pored računarskih veština polaznice su prošle kroz obuku iz socijalnih veština, gde su naučile efikasne načine komunikacije, upoznale su vlastite potencijale, naučile su kako da savladaju prepreke u traženju posla, kako da napišu dobru biografiju i propratno pismo. Tokom proteklih sedam meseci pet polaznica je uspelo da se zaposli, ali su i dalje nastavile da pohađaju kurseve. Pored profesionalnog usavršavanja ovaj program je pomogao nezaposlenim ženama da povrate svoje poljuljano samopoštovanje, povećaju sigurnost u svoje kapacitete i povrate snagu za traženje novog posla.
IAN Telecentar (www.telecentar.co.yu) je edukativna ustanova osnovna od strane domaće nevladine organizacije IAN - Međunarodna mreža pomoći. (Ivan Stojilović, koordinator IAN Telecentra)

MEMORANDUM O RAZUMEVANJU I DONACIJI britanske vlade Srbiji u vrednosti 3,4 miliona evra za sprovođenje Strategije za smanjenje siromaštva potpisali su Miroljub Labus, potpredsednik Vlade Srbije i Dejvid Gauen, britanski ambasador u SCG.
Na konferenciji za novinare potpredsednik vlade Miroljub Labus je kazao da je cilj Vlade Srbije da se do 2010. godine prepolovi stepen siromaštva u republici i kao posebno ugrožene regione označio južne i jugoistočne delove Srbije kao i region Banata.
Labus je rekao da će Vlada Srbije u borbi protiv siromaštva posebnu pažnju posvetiti mladim ljudima i seoskom stanovništvu i zahvalio se Vladi Velike Britanije na dosadašnjoj pomoći.
Britanski ambasador Dejvid Gauen je podsetio da ukupna ovogodišnja pomoć njegove zemlje sprovođenju Strategije za smanjenje siromaštva u Srbiji iznosi oko 3,9 miliona evra, i izrazio očekivanje da će borba protiv siromaštva ostati prioritet za Vladu Srbije.
Prema njegovim rečima, pomoć je namenjena smanjenju negativnih posledica sa kojima se Srbija suočava u procesu tranzicije. (Beta)

PREDSEDAVAJUĆI PRVOG RADNOG STOLA PAKTA ZA STABILNOST JUGOISTOČNE EVROPE Goran Svilanović izjavio je da je takozvani "šengenski zid" najveći u Evropi od pada Berlinskog zida.
"Taj zid je gori od gvozdene zavese, jer mladići i devojke koji su odrasli uz ratove, sada ne mogu da vide druge države sem svoje", rekao je Svilanović u Skupštini Vojvodine na konferenciji "Novi izazovi regionalne saradnje u jugoistočnoj Evropi".
On je dodao da je u Evropi posle terorističkih napada zavladao strah i kazao da ne postoji spremnost da se proširi lista zemalja za takozvani beli šengenski režim.
Svilanović se založio da se za pojedine kategorije stanovništva zemalja koje još uvek nisu na toj listi olakša dobijanje viza, pre svega, za studente.
Svilanović je ocenio i da strogi vizni režim podstiče organizovani kriminal u raznim oblastima.
Pravni analitičar Grupe 484 Vladimir Petronijević, rekao je da je SCG u pogledu ispoljavanja tehničkih uslova za stavljanje na beli šengenski režim najzaostalija zemlja Zapadnog Balkana.
Kao probleme on je naveo da se granica neefikasno kontroliše, da još nije demilitarizovana, i pomenuo ilegalne migracije stanovništva.
Takođe je rekao da SCG, čak i unutar država članica, ima dvostruki vizni režim i kao primer naveo činjenicu da za ulazak u Crnu Goru građanima Rusije, Ukrajine i Albanije nisu potrebne vize, dok za ulazak u Srbiju jesu.
Organizator konferencije "Novi izazovi regionalne saradnje u jugoistočnoj Evropi" je Građanski pakt za jugoistočnu Evropu, a koorganizator je Grupa za rodnu ravnopravnost Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope. (Beta)

PREDSEDNICA KOMITETA PRAVNIKA ZA LJUDSKA PRAVA BILJANA KOVAČEVIĆ-VUČO negirala je da je izjavila kako je cilj publikacije "Slučaj službenika Aleksandra Tijanića" bio da se on diskvalifikuje kao direktor Radio televizije Srbije (RTS).
Vučo je u saopštenju navela da je na suđenju po Tijanićevoj tužbi rekla da je "cilj bio da se javnosti, tužiocu i Vladi Srbije ukaže na ono što je Aleksandar Tijanić tokom svoje 'raskošne karijere' radio i govorio, a što ga diskvalifikuje da bude direktor javnog preduzeća RTS".
Agencija Beta je u izveštaju sa jučerasnjeg suđenja po tužbi Tijanića navela da je Vučo izjavila kako je cilj publikacije "Slučaj službenika Aleksandra Tijanića" bio da se on "diskvalifikuje kao direktor RTS-a". (Beta)

ASOCIJACIJA NEZAVISNIH ELEKTRONSKIH MEDIJA (ANEM) najoštrije je protestovala zbog predloženog načina utvrđivanja visine naknada za korišćenje frekvencija koji ne uključuje konsultacije sa korisnicima telekomunikacija - emiterima. (Beta)

CENTAR ZA KULTURNU DEKONTAMINACIJU u saradnji sa ženskom mirovnom organizacijom Žene u crnom i Centrom za Ženske studije poziva sve zainteresovane na predavanje pod naslovom: "Prožimanje feminističke teorije i prakse", profesorke dr Izabel Markus (Isabel Marcus) sa Njujorškog državnog univerziteta (State University of New York, USA)
Nakon predavanja će biti održana promocija knjige Džejn Beri "Osnažene kroz pobunu" (Jane Barry, Raising up in Response), koju će predstaviti Tamara Belenzada (Žene u crnom). Autorka knjige je koordinatorka Urgent Action Fund, a samo izdanje je skup izveštaja o ženskim aktivističkim pokretima, godinama sakupljanim sa ratnih područja Balkana i Afrike.
Za nastavak razgovora, planiran je dogovor, uz sugestije i očekivanja u vezi sa konferencijom predviđenom za januar 2006.godine na temu "10 godina od Pekinške platforme, 10 godina od Dejtonskog sporazuma: ženska ljudska prava i mirovni aktivizam u periodu tranzicije", koja je zamišljena kao deo druge faze projekta Aktivistkinje prelaze granice i grade mir, koji se realizuje na prostoru Zapadnog Balkana od 2000.godine. (CKD)

SUSRET STARIJIH LJUDI IZ ORGANIZACIJA "Osmijeh" iz Gračanice (BIH) i "Viktorije" iz Kragujevca (SCG), koje su bili vođe grupa za samopomoć starijih, u projektu "Stariji ljudi za sebe i brži razvoj njihove zajednice", finansijski podržan od Evropske komisije, organizovan je 10. i 11. decembra ove godine u Kladnju (BIH).
Dvogodišnji rad projekta pokazao je da stariji ljudi okupljeni u grupe za samopomoć daju svoj doprinos razvoju lokalne zajednice, tako što uspostavljaju dijalog sa lokalnim organima vlasti i postaju aktivan subjekt u rešavanju problema koji se tiču kvaliteta života starijih ljudi u zajednici.
Značajan doprinos dvodnevnom radu dale su i vođe grupa za samopomoć starijih iz Slovenije, koje rade pri udruženju "Slovenske Philantropy" iz Ljubljane. (Mira Milenković, predsednik NVO "Viktorija" Kragujevac)

JOŠ JEDNO PREDAVANJE IZ SERIJALA STUDIJE RODA, POD NAZIVOM "RASIZAM MEĐU NAMA - DISKRIMINACIJA ROMKINJA I ROMA" biće održano u subotu, 17.12.2005 u 15 časova u foajeu kraljevačkog pozorišta.
Predavačica je Milica Simić iz Dečijeg romskog centra iz Beograda.
Na predavanju će, između ostalog, biti reči i o istoriji romskog naroda, o sistemu vrednosti i patrijarhatu romske zajednice, nasilju nad Romkinjama u okviru romske zajednice i van nje, o stereotipima i predrasudama, i o diskriminaciji uopšte.
Ovo predavanje je deo serijala inicijative FEnoMenA i organizovano je uz podršku Tavolo Trentino con la Serbia. U okviru ovogodišnjeg serijala predavanja (okt. '05 - mart '06) - bila su održana uvodna predavanja iz ekonomije, filozofije i prava. Do kraja programa, koji traje do marta 2006, biće održana i predavanja iz sledećih oblasti: vizuelne umetnosti; psihologija i rodne predrasude; seksizam u jeziku; feministička teologija; žene i mediji, javna sfera i odgovornost; žene i obrazovanje, nauka i akademija.
Takođe, biće održane i sledeće radionice: nasilje u porodici; principi ženskog aktivizma; ženska mirovna politika; civilno društvo i uloga civilnog društva u suočavanju s prošlošću i tranzicionoj pravdi - feministički pristup; i odnosi sa javnošću.
Program organizuju: Inicijativa FEnoMenA i Tavolo Trentino con la Serbia.
Adresa: Heroja Maričića 80,
36000 Kraljevo
Kontakt e-mail: maryjane@ptt.yu, lda.kv@ptt.yu
Telefon: 036/331 857

SAOPŠTENJE ORGANIZACIJE "PEOPLE IN NEED"


OTKAZANA KAMPANJA ZA POVRATAK U HRVATSKU - SAOPŠTENJE VELEPOSLANSTVA REPUBLIKE HRVATSKE U SRBIJI I CRNOJ GORI


DIREKTORKA BEOGRADSKOG FONDA ZA POLITIČKU IZUZETNOST SONJA LIHT izjavila je da organizovanom kriminalu i drugim sličnim grupama kriminala ne odgovara ulazak u Evropsku uniju, jer onda neće biti u mogućnosti da kontrolišu državu.
Ona je na konferenciji o perspektivama regionalne saradnje u Skupštini Vojvodine ocenila "da su organizovane kriminalne grupe trenutno u mogućnosti da kontrolišu državu, umesto da država kontroliše njih, pošto su isprepleteni sa različitim službama koje bi, zapravo, trebalo da kontrolišu mafiju".
Lihtova je upozorila i "da Zapadnom Balkanu preti getoizacija, izolacija i marginalazija".
Kazala je i da ne voli pojam zapadni Balkan, "jer se plaši da je to nagoveštaj dalje izolacije i još većih problema za države koje pripadaju tom subregionu".
"Da bismo sprečili da ljudi počnu da žive u strahu od Evrope i da ponovo počne da se razvija ksenofobija, mi u regionu moramo zauzeti proakitivistički stav kada su u pitanju evropske integracije", rekla je Lihtova.
Ona je kazala i da zemljama regiona treba "permanentna politička i finansijska podrška kao i uspostavljanje regionalne saradnje između samih zemalja regiona".
Istraživač analitičar Međunarodne krizne grupe Nil Kembel (Neil Campbell), založio se za liberalizaciju šengenskog viznog režima za zemlje Zapadnog Balkana.
On je kazao "da evropski strah od ekonomskih migracija nije i ne može biti izgovor za odbijanje liberalizacije viznog režima, pošto će Zapadnoj Evropi svakako biti potrebna radna snaga".
Ocenio je da bi zemlje Zapadnog Balkana konačno trebalo da pokažu jedinstvo, tako što će zajedno zatražiti liberalizaciju viznog režima. (Beta)

GRAĐANSKI PAKT ZA JUGOISTOČNU EVROPU predstavio je u Novom Sadu zbirku "Najbolje priče iz reda za vize", u kojoj je sabrano 20 priča mladih ljudi iz regiona, ozlojeđenih činjenicom da u EU ne mogu da putuju bez vize.
Na konkurs za najbolju priču "iz reda za vize", koja je deo šire kampanje za ukidanje viza, stiglo je stotinak priča iz regiona zapadnog Balkana, a pravo učešća imali su građani do 35 godina.
Žiri je odabrao 20 najboljih, čiji su autori nagrađeni knjigama, a autori tri najbolje priče dobili su nagradno putovanje u Brisel na promociju knjige i na njeno javno čitanje.
Tri prvonagrađene priče su "Pukotina u prostoru", čiji se autor potpisao sa "Alje", "Grčki kvadrat" Nemanje Kuzmanovskog i "I još jedan odlazak" Vitomirke Trebovac.
"Nadam se da će ova knjiga postati još jedno oruđe u borbi za ukidanje šengenskog viznog režima za građane zapadnog Balkana", rekao je na svečanosti u Skupštini Vojvodine koordinator Građanskog pakta za stabilnost jugoistočne Evrope Rajko Božić.
On je ocenio da vlade zemalja u regionu ne čine dovoljno da ispune uslove za dolazak na takozvanu belu šengensku listu, ali ni da i u EU nema dovoljno volje da se liberalizuje vizni režim.
Građanski pakt za jugoistočnu Evropu mreža je 90 nevladinih organizacija i 20 opština iz jugoistočne Evrope. Osnovan je 1999. godine s ciljem jačanja prekogranične i regionalne saradnje. (Beta)

VIŠE UDRUŽENJA SRBA IZBEGLIH iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine (BiH) u otvorenom pismu glavnom haškom tužiocu Karli Del Ponte upozorili su da se ne sme suditi samo hrvatskom generalu Anti Gotovini za ratne zločine nad srpskim civilima u Krajini 1995. godine.
"Hrvatska vojna operacija 'Oluja' je bila zločin širokih razmera, a Gotovina je samo jedna karika u lancu zločinačkog poduhvata protiv srpskog naroda. Svi učesnici u udruženom zločinu moraju se privesti pravdi i zasluženo kazniti", stoji u saopštenju.
Pozdravivši hapšenje Gotovine kao korak ka privođenju pravdi svih koji su činili ratne zlocicne, udruženja su podsetila da se hrvatskom generalu stavlja na teret samo 150 ubijenih civila, a ostaje još 2450 žrtava u Krajini za čiju smrt treba pronaći odgovorne na hrvatskoj strani.
"Gotovina nije komandovao hrvatskom avijacijom koja je bombardovala izbegličku kolonu na Petrovačkoj cesti, gde je poginulo više od 50 ljudi. Ko je artiljerijskim granatama tukao izbegličku kolonu prema Dvoru na Uni? U Petrovcu je spaljeno dvoje starih ljudi i više stotina ubijeno...", stoji u saopštenju.
Potpisana su, udruženja "Povratak proteranih Krjaišnika", za pomoć izbeglicama iz Hrvatske, i za pomoć izbeglicama u SCG, udruženja Srba iz Hrvatske, Srba povratnika u Bosansku Krajinu i porodica nestalih lica iz Krajine, Zajednica Srba iz Hrvatske i BiH, zatim udruženja logoraša, ratnih vojnih invalida i druga udruženja. (Beta)

DETALJNE PODATKE 12.000 FIRMI IZ SRBIJE I CRNE GORE građani mogu pronaći na veb portalu "Vibilia".
Podaci su dostupni na srpskom, engleskom i nemačkom jeziku.
Katalog je prvenstveno namenjen poslovnim ljudima, koji na jednom mestu pored opisa firmi, dobijaju i opisi najvažnijih proizvoda i usluga tih firmi sa više od 53.000 izveštaja.
Izveštaji o kompanijama koje se nalaze u katalogu sačinjeni na osnovu klasifikacije ekonomskih delatnosti koja se koristi u zemljama Evropske unije.
Projekat izrade baze podataka firmi iz SCG finansijski je pomogla Vlada Nemačke, posredstvom Agencije za tehničku saradnju (GTZ) u SCG.
Veb portal "Vibilia" je od jula 2005. godine registrovan na zvaničnom sajtu Evropske unije koji prati elektronsko poslovanje u svetu (www.emarketservices.com), kao jedan od 890 referentnih poslovnih portala u svetskim okvirima i jedini sa prostora zapadnog Balkana. (Beta)

14.12.2005.

POD LUPOM NEVLADINIH ORGANIZACIJA ZA LJUDSKA PRAVA - SUĐENJE SLOBODANU MILOŠEVIĆU PRED HAŠKIM TRIBUNALOM


WEB SAJTU FENSA AKTIVIRAN JE FORUM


TREĆI SAJAM OMLADINSKOG PREDUZETNIŠTVA, održaće se 20. decembra 2005. godine u Domu omladine, u Beogradu, Makedonska 22, sa početkom u 12 časova.
Partnerski rad Ministarstva prosvete i sporta republike Srbije, Poslovnih inovativnih programa (Business Innovation Programs) iz Norveške i Građanskih inicijativa, rezultirao je formiranjem 35 učeničkih preduzeća u školskoj 2004/05. godini koja su prošla kroz sve faze počev od poslovne ideje, istraživanja tržišta, izrade biznis planova, pa sve do realizacije proizvoda i usluga. Projekat se u potpunosti finansira sredstvima ministarstva inostranih poslova Kraljevine Norveške.
Osim učenika koji će predstaviti svoja preduzeća, Sajmu će prisustvovati predstavnici međunarodnih organizacija i institucija, kao i predstavnici diplomatskog kora.
Najbolja učenička preduzeća biće ocenjena i nagrađena u 3 kategorije- nastup preduzeća na sajmu, inovativnost proizvoda i sama biznis ideja. Posebna nagrada za najbolje preduzeće u školskoj 2004/05. godini je učešće na Međunarodnom sajmu omladinskog preduzetništva 2005. u Norveškoj. (Građanske inicijative)

CENTAR ZA MONITORING I EVALUACIJU ORGANIZUJE OKRUGLI STO na kom će biti prezentirani dosadašnji rezultati projekta Studenti i praksa, koji je podržao Fond za otvoreno društvo iz Beograda.
Saradnici CME će predstaviti rezultate kvalitativnog akcionog istraživanja koje je sprovedeno tokom oktobra i novembra 2005. godine u Kragujevcu, Nišu, Novom Sadu i Beogradu, ali i sekundarne analize iskustava iz Regiona i razvijenih zemalja.
Specijalni gosti, predstavnici univerziteta, studenata i institucija alternativnog obrazovanja izneće svoje stavove i predstaviti svoje aktivnosti, kao i moguće predloge i rešenja za poboljšanje studentske prakse u Srbiji (prof. dr Srbijanka Turajlić, Elektrotehnički fakultet u Beogradu, AAOM, Branislav Miletić, Fondacija Ekonomskog fakulteta u Beogradu, prof. dr Momčilo Milinović, Mašinski fakultet u Beogradu, Branislava Gajić, Infostud, Ljiljana Boćić Bešević, Unija poslodavaca SCG, prof. dr Dušan Zdravković, dekan Ekonomskog fakulteta u Nišu, prof. dr Dragica Milenković, Mašinski fakultet u Nišu, predstavnici studentskih organizacija i lokalne samouprave i mnogi drugi).
Raspored okruglih stolova:
1. Sreda 14.12.2005. godine - Niš - Ekonomski fakultet, 17-19 časova;
2. Petak 16.12.2005. godine - Novi Sad - Muzej Vojvodine, Dunavska 37, 10-12 časova;
3. Nedelja 18.12.2005. godine - Beograd - Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Narodnog fronta 45/I sprat, 12-14 časova;
4. Utorak 20.12.2005. godine - Kragujevac - Tačno vreme i lokacija će biti naknadno definisani.
Transkripti sa okruglih stolova biće dostupni na internet sajtu Centra za Monitoring i Evaluaciju na adresi http://www.cme.org.yu.
Preporuke, predlozi i modeli rešenja i poboljšanja studentske prakse u Srbiji biće dostavljeni svim relevantnim vladinim institucijama.
Na kraju projekta biće objavljena monografija sa kompletnim rezultatima projekta koja će biti predstavljena na javnoj prezentaciji u Beogradu u februaru 2006. godine. (Marko Savić, programski direktor Centra za monitoring i evaluaciju)

SEMINAR: SUSEDSKI PROGRAMI - JADRANSKI PROGRAM (Adriatic New Neighbourhood Programme - INTERREG/CARDS-PHARE) održaće se u petak 16, decembra 2005. godine u Privrednoj komori Beograda, Kneza Miloša 12 u 10,00 časova u organizaciji Privredne komore Beograda i Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom Republike Srbije.
Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom Republike Srbije i Evropska agencija za rekonstrukciju objavili su Otvoreni poziv za prikupljanje projekata u okviru "Italy-Adriatic Susedskog Programa" (Jadranskog programa). Krajnji rok za podnošenje prijava je 26. 01. 2006. godine do 16,00 časova.
Glavni cilj Programa Inicijative Evropske Unije INTERREG IIIA prekogranične jadranske saradnje, koja je trasnsformisana u Novi Program susedstva INTERREG-CARDS/PHARE, je "Promocija društveno-ekonomskog razvoja i saradnje među zemljama jadranske oblasti". Projekat je namenjen NVO, neprofitnim organizacijama, privrednim komorama, institucijama, organizacijama lokalne samouprave, institutima, fakultetima, školama, muzejima i sl. institucijama.
Neophodne informacije kao i svu potrebnu dokumentaciju i prijavni paket možete naći na sajtu Ministarstva www.mier.sr.gov.yu pod linkom "Susedski programi" (ili direktno http://emis.mier.sr.gov.yu/emis/PublicSite1/NP_Programmes.aspx - ovde možete pronaći i sve neophodne informacije o CADSES-u i svim ostalim susedskim programima).
Akcenat seminara-radionice biće na praktičnim savetima za popunjavanje prijavnih formulara i izradu projekata za Jadranski program.
Seminar je bez kotizacije. Broj mesta je ograničen.
Svoje interesovanje za učešće na seminaru/radionici, treba potvrditi najkasnije do 15.12.2005.godine do 12,00 časova, Privrednoj komori Beograda, Centru za ekonomske odnose sa inostranstvom, tel: 011/643 774, Fax: 011/2642-029 i na e-mail: centareoi@kombeg.org.yu.
(Vera Tošić, Sekretar Centra za ekonomske odnose sa inostranstvom, Privredna komora Beograda)

LABRIS TRIBINA "DISKRIMINACIJA MARGINALIZOVANIH GRUPA" U KRAGUJEVCU


REGIONALNI ODBOR ZA POMOĆ IZBEGLICAMA VOJVODINE pozvao je Vladu Srbije da odmah formira državnu komisiju koja će ispitati uslove života u izbegličkom centru "Kablar" u Novim Banovcima.
U saopštenju tog odbora navodi se da se u centru "Kablar", oko 30 korisnika, među kojima ima slepih osoba i samohranih majki sa maloletnom decom - "smrzava" - jer je grejanje u centru isključeno po nalogu republičkog Komesarijata za izbeglice.
Odbor je saopštio da tvrdoglavo insistiranje na izbacivanju korisnika centra predstavlja "nacionalnu i državnu sramotu", dodajući da se radi o "potpuno nemoćnim i nezaštićenim licima koja nemaju gde da se isele, jer država za većinu njih nije obezbedila nikakvo adekvatno rešenje iako je bila dužna da to učini".
Odbor je pozvao Vladu Srbije da utvrdi odgovornost rukovodećih ljudi u Komesarijatu za izbeglice za "očajno stanje" u kome se nalazi ogromna većina izbeglih lica koja morala da napuste kolektivne centre u Srbiji.
Pozvani su i predstavnici međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava u SCG da posete izbeglice u kolektivnom centru "Kablar", uvere se u veoma teške uslove njihovog života i izvrše pritisak na nadležne državne organe da hitno reše taj problem. (Beta)

CRNOGORSKU NEZAVISNOST podržalo bi 41,4 odsto građana, dok bi 32,3 odsto bilo protiv, ako bi se referendum održao sledeće nedelje, pokazalo je decembarsko istraživanje podgoričkog Centra za demokratiju i ljudska prava (CEDEM).
Na referendumu, prema istraživanju, ne bi glasalo 11,4 odsto ispitanika, a 14,9 odsto nije opredeljeno. (Beta)

PREDSTAVNICI MREŽE ZA RESTITUCIJU U SRBIJI osudili su pokušaj stavljanja Predloga zakona o imovini lokalne samouprave na dnevni red Skupštine Srbije, ocenjujući da bi, da je taj zakon usvojen, došlo do "pljačke" vlasnika privatne imovine i svih građana.
Na konferenciji za novinare u Beogradu, predstavnici mreže ocenili su da bi tim zakonom bilo legalizovano postojeće stanje u lokalnim samoupravama, za koje su rekli da je obeleženo "korupcijom i rasprodajom imovine po netržišnim uslovima".
Taj predlog zakona Skupštini Srbije 29. novembra podneo je 21 poslanik, a pismeno su ga podržali predstavnici svih partija.
Do rasprave o predlogu nije došlo, pošto u četvrtak, 8. decembra, nije uvršten na dnevni red parlamenta.
Koordinator Mreže za restituciju Mile Antić rekao je da je u pitanju "zakon dekretskog tipa, kao iz vremena komunističkog, totalitarnog režima", koji predviđa "poklanjanje sve imovine lokalnoj samoupravi".
On je ocenio da je najveći paradoks to što je država do skoro navodila da je razlog zbog kog ne može da se izvrši restitucija nedostatak novca i ustavni problemi, a da sada smatra da "nema nikakvih smetnji da se privatna imovina, bez nadoknade, pokloni lokalnim samoupravama".
Upozorio je i da u predloženom zakonu jedinica lokalne samouprave nije obveznik poreza na imovinu, iz čega se, kako je kazao, "vidi namera inicijatora da se ona rasproda".
Antić je naglasio i da prema tom predlogu, lokalne samouprave nemaju nikakvu zakonsku, već samo "moralnu obavezu" da na sebe preuzmu povraćaj imovine privatnim vlasnicima.
Predstavnik Narodne inicijative za restituciju Srboljub Glišić rekao je da je pokušaj usvajanja tog zakona "politička manipulacija" čiji je cilj da se, kako je kazao, "pljačka imovine obavlja na 183 mesta u Srbiji", a da ne bude, kao do sada "centralizovana".
Predsednik Udruženja za povratak oduzete imovine Beograd Bogdan Veličković ocenio je da će udruženja koja se bore za povraćaj oduzete imovine sada moći da dokažu pred Evropskim parlamentom da "vlast pokušava da obmane javnost.
On je precizirao da se te optužbe odnose na predsednika parlamenta Predraga Markovića, koji je, kako je rekao, predstavnicima EP obećao da će tim predlogom zakona 90 odsto restitucije biti završeno.
"Kakva restitucija? Vraćamo se na nivo od pre 60 godina kad su opštine krale i otimale našu imovinu", rekao je Veličković. (Beta)

AKTIVISTKINJE I AKTIVISTI LEZBEJSKIH I GEJ ORGANIZACIJA PROSLAVILE/LI DVA JUBILEJA - 15 GODINA LEZBEJSKOG I GEJ AKTIVIZMA U SRBIJI I CRNOJ GORI I DESETOGODIŠNJICU RADA LABRISA - ORGANIZACIJE ZA LEZBEJSKA LJUDSKA PRAVA


MEĐUNARODNI DAN LJUDSKIH PRAVA, 10. decembar, obeležili su u Negotinu Resurs centar Negotin, Ženski forum Negotin i Odbor za ljudska prava Negotin (član Mreže CHRIS), pod pokroviteljstvom Visokog Komesarijata Ujedinjenih Nacija za ljudska prava u sklopu projekta "Drvo života".
Projekat je izveden u 30 gradova širom Srbije, u Vršcu, Bačkoj Palanci, Prokuplju, Prijepolju, Ivanjici, Gornjem Milanovcu, Staroj Pazovi, Subotici, Somboru, Pančevu, Šapcu, Užicu, Požegi, Čačku, Kragujevcu, Kruševcu, Nišu, Vlasotincu, Majdanpeku, Donjem Milanovcu, Novom Sadu, Valjevu, Negotinu, Priboju, Bujanovcu, Novom Pazaru, Kuršumliji, Vranju, Dimitrovgradu i Beogradu. (Dušan Prvulović, Odbor za ljudska prava Negotin)

SKUPŠTINA SRBIJE I CRNE GORE MORA ŠTO PRE DA USVOJI ZAKON O CIVILNOJ SLUŽBI, jer je na to obavezuju brojni međunarodni propisi i standardi izjavio je da Petar Milićević, funkcioner Evropskog biroa za prigovor savesti.
Na predstavljanju Nacrta zakona o civilnoj službi, koji su izradile nevladine organizacije, on je rekao da je SCG prijemom u Savet Evrope (SE) prihvatila, između ostalog, i preporuku da u roku od tri godine usvoji zakon o civilnoj službi.
Milićević je rekao da civilna služba ne bi trebalo da se vrši u profitnim ustanovama, već isključivo u onim koje obavljaju naučnu, obrazovnu, vaspitnu, kulturnu, sportsku, socijalnu, zdravstvenu, humanitarnu i drugu delatnost od opšteg društvenog interesa, uključujući i državne i organe lokalnih samouprava i pokrajine.
Predsednik balkanskog odeljenja Evropskog biroa za prigovor savesti ocenio je i da veliki problem predstavlja finansiranje civilne službe, jer Ministarstvo finansija Srbije i Ministarstvo odbrane SCG prebacuju to pitanje "kao vruć krompir", zbog čega plate prigovaračima savesti kasne sedam meseci, a iznose 353 dinara.
Milićević je naveo da u Srbiji ima 50.000 regruta godišnje, od čega 25.000 želi u civilnu službu, za koju je potrebno obezbediti budžetsko finansiranje.
Goran Duković iz Regionalne mreže za prigovor savesti Vojvodine kazao je da su na spisku organizacija u kojima je moguće ostvariti civilnu službu i privatna preduzeća.
"U tim preduzećima se dešava da radnici dobijaju otkaz, jer se vlasnicima više isplati da te poslove obavljaju prigovarači savesti za 353 dinara, što je nedopustivo", kazao je Duković.
On je kao pozitivan primer naveo zrenjaninsku bolnicu, koja je radom 150 prigovarača savesti uštedela 13 miliona dinara. Dodao je da je Ministarstvo zdravlja, međutim, ukinulo finansiranje civilne službe u toj bolnici, zbog nedostatka sredstava. (Beta)

MINISTAR PROSVETE I SPORTA SRBIJE SLOBODAN VUKSANOVIĆ POZVAO JE PREDSTAVNIKE KOALICIJE MLADIH SRBIJE NA RAZGOVOR o svim njihovim aktivnostima i projektima koji se mogu ostvariti u okviru tog resora.
On je kazao da će to ministarstvo sa velikim zadovoljstvom pristupiti realizaciji projekata Koalicije mladih koliko god im budu pre svega dopuštale finansijske mogućnosti.
"Mi želimo konkretno jedan po jedan problem mladih da rešavamo zajedno sa svima koji za to imaju dobru volju", istakao je Vuksanović. (Beta)

PRED PRVIM OPŠTINSKIM SUDOM U BEOGRADU JE POČELO SUĐENJE predsednici Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM), Biljani Kovačević Vučo po tužbi direktora Radio televizije Srbije (RTS) Aleksandra Tijanića.
Tijanić je tužio Biljanu Kovačević Vučo, kao izdavača publikacije "Slučaj službenika Aleksandra Tijanića", zbog kleveta i uvreda iznetih na njegov račun u toj publikaciji.
Na suđenju, Biljani Kovačević Vučo je izjavila da je cilj objavljivanja publikacije "Slučaj službenika Aleksandra Tijanića" bio da se Tijanić "diskvalifikuje kao direktor RTS-a".
Ona je navela je da je ta publikacija bila namenjena Vladi Srbije i javnom tužiocu, "jer su prekoračeni zakonski propisi" kako bi Tijanić bio postavljen na mesto direktora RTS-a.
Biljana Kovačević Vučo je rekla da je više ljudi pisalo komentare u toj publikaciji, pa i ona, a da su ti komentari kasnije menjani od uređivačkog kolegijuma, pa zbog toga i odgovornost za knjigu može da snosi samo uređivački kolegijum.
Ona je navela da su Tijanićeve tekstove koji su objavljeni u knjizi skupljali aktivisti YUCOM, ali i da je jedan broj dobijen od bivšeg šefa Biroa za saradnju sa medijima Vlade Srbije Vladimira Popovića.
Tijanić je rekao da je važno ko je finansijer publikacije, "da li je to strana publikacija ili mafija". "Ovo nisam ja", rekao je Tijanić pokazujući na knjigu.
On je pitao okrivljenu zašto su se u publikaciji našli samo određeni tekstovi, a ne na primer njegovi tekstovi u kojima je pisao "protiv slobizma", Biljana Kovačević Vučo je rekla da YUCOM nije Tijanićev biograf.
Tijanić je postavio više pitanja koja se tiču Vladimira Popovića, a na pitanje sudije Jelene Milinović zašto se bavi njime, Tijanić je rekao da želi da dokaže da "okrivljena sarađuje sa mafijašem".
Sudija je u jednom trenutku opomenula Tijanića da vodi računa na koji način se obraća Biljani Kovačević Vučo jer može biti novčano kažnjen.
Suđenje se nastavlja 1. marta 2006. godine. (Beta)

GRUPA NEVLADINIH ORGANIZACIJA UKAZALA JE DA VLADA CRNE BUDŽETOM za sledeću godinu nije predvidela sredstva za Savet za građansku kontrolu rada policije, i ocenila da je time izbegnuta "suštinska" primena Zakona o policiji.
Centar za građansko obrazovanje, Centar za razvoj nevladinih organizacija i Evropski pokret u Crnoj Gori su u zajedničkom saopštenju pozvali vladu da obezbedi "uslove za uspešan i odgovoran rad tog tela koje bi trebalo da doprinese povratku poverenja javnosti u crnogorsku policiju".
Nevladine organizacije su ocenile da se "neobezbeđivanje sredstava u budžetu za rad Saveta za građansku kontrolu rada policije može prepoznati kao konkretan pritisak na rad tog tela i onemogućavanje istinske primene Zakona o policiji".
Savet za građansku kontrolu rada policije konstituisan je pre dva meseca.
U predlogu budžeta za sledeću godinu, koji razmatra Skupština Crne Gore, predviđeno je da za policiju i Agenciju za nacionalnu bezbednost bude izdvojeno oko 65 miliona evra. (Beta)

13.12.2005.

KOALICIJA MLADIH SRBIJE - AKCIJA BLOKADA - "UZMIMO IM JEDAN DAN - ONI SU NAMA MLADOST".
Koalicija mladih Srbije poziva na akciju blokiranja rada Vlade Srbije, predsednika Srbije , Ministarstva finansija, Ministarstva prosvete i političkih partija na jedan dan.
Akcija podrazumeva zvanje telefonom, slanje faxova i e-mailova.
Predviđeno je da se faksom i e-mailom šalje proglas.
Telefonom se postavlja pitanje "Da li je to ministarstvo za mlade?"
Akcija pocinje 13.12.2005, u 8.30 časova i traje do 16.30 časova. (Koalicija mladih Srbije)

SAOPŠTENJE KOMITETA PRAVNIKA ZA LJUDSKA PRAVA - YUCOM-A POVODOM SUĐENJA SA ALEKSANDROM TIJANIĆEM


PROCONCEPT - DRUGI BROJ INGOC BILTENA


UDRUŽENJE GRAĐANA BUSIJE I NVO LASTAVICA OTVORILE SU MESNI CENTAR (Community Centar) Busije sa ciljem da smanje socijalnu isključenost građana Busija. Centar je istovremeno sedište Udruženja građana Busije i otvoreni centar namenjen najrazličitijim potrebama stanovnika naselja Busije, ali i okolnih mesta. Neke od planiranih aktivnosti centra su: kurs računara, lekarski saveti, saveti socijalne radnice, saveti pravnika i advokata, tekstilna radionica.
Centar je otvoren svakog radnog dana. Pored ovih, jasno definisanih aktivnosti centar je otvoren i za sve druge oblike okupljanja građana, u skladu sa njihovim potrebama i interesovanjima, počev od kulturnih, preko sportskih, generacijskih, edukativnih…
Otvaranje ovog centra podržao je CAFOD.
MESNI CENTAR BUSIJE
III NOVA 29, BUSIJE
Tel: 063 7460166
(Lastavica)

CENTAR MODERNIH VEŠTINA ORGANIZUJE SEMINAR "NI CRNO NI BELO" od 16.12. do 18.12. i od 23.12 do 25.12.2005.
Ciljevi seminara su razvijanje znanja, razumevanja i osetljivosti koji čine i održavaju sistem dominacije, prevazilaženje straha od različitosti, podizanje nivoa svesti i znanja o problemu diskriminacije, Razvijanje kritičkog mišljenja...
Po završetku svim učesnicima će biti dodeljeni sertifikati o uspešnom savladavanju tema zastupljenih na seminaru.
Kontakt i prijave na tel. 3448007, 3448008 ili na e-mail predrasude@cmv.org.yu.
(Centar modernih veština)

SKGO JE RASPISALA KONKURS ZA POZICIJU MENADŽERA PROJEKTA


CENTAR ZA PRAVA MANJINA - ELEKTRONSKI INFORMATOR BROJ 22


SEMINAROM KOJI JE ODRŽAN U KRALJEVU, završena je prva faza programa edukacije kadrova u lokalnim organima vlasti za primenu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.
Seminari su do sada održani u pet gradova u Srbiji - Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Kruševcu i Kraljevu, a predviđeno je da druga faza projekta obuke kadrova bude realizovana početkom naredne godine u još pet gradova.
U saopštenju iz Kabineta Poverenika za informacije od javnog značaja navodi se da se taj program realizuje u saradnji sa misijom OEBS-a u Srbiji i Crnoj Gori. (Beta)

PREDSEDNICA HELSINŠKOG ODBORA ZA LJUDSKA PRAVA U SRBIJI SONJA BISERKO ocenila je da je presuda za ratne zločine na Ovčari kod Vukovara adekvatna, s obzirom da je maksimalna kazna po zakonu koji važi za taj period bila 20 godina.
"Očigledno je da su osuđenici pripadali svojoj teritorijalnoj odbrani i da su to u suštini bili pravi koljači. Međutim, tu nedostaje link između njih i (Veselina) Šljivančanina, (Mileta) Mrkšića i onih koji su u Hagu, znači jedan srednji sloj - vojni i oficirski kadar", rekla je Biserko.
Ona je navela da je taj nivo odgovornosti vidljiv kroz transkripte suđenja, koji pokazuju da je vojska znala za Ovčaru i da su u nju bili uključeni neki niži oficirski kadrovi. (Beta)

DIREKTORKA FONDA ZA HUMANITARNO PRAVO (FHP) NATAŠA KANDIĆ izrazila je nadu da je presudom za ratne zločine 1991. na farmi Ovčara, kod Vukovara, otvoreno novo poglavlje u srpskom pravosuđu.
"Sudija je pokazao da za njega postoje dokazi, zakon i ništa više. Nadam se da je time otvorio jedno novo poglavlje u srpskom pravosuđu, a to je da su sudije potpuno nezavisne i da mimo zakona za njih ne postoji ništa što može uticati na njihovu procenu dokaza i na njihovu odluku o presudi", rekla je Kandićeva.
Ona je dodala da je današnja presuda u skladu sa dokazima koji su izneti tokom dokaznog postupka, a da je sudija u dvoiposatnom izlaganju naveo do detalja sve dokaze na kojima se zasniva odluka sudskog veća.
"To njegovo obrazloženje išlo je tim tokom i na tako argumentovan način, kakav se do sada nije video pred sudovima u Srbiji", rekla je direktorka FHP.
Dodala je da je sudija u celom postupku radio u interesu prava optuženih, istovremeno brinući o pravdi za žrtve.
"Žrtve mogu da budu zadovoljne zato što je ovo prvo zvanično priznanje žrtava od strane suda u Srbiji. One (žrtve) jesu javno priznate i sudija je to uradio na jedan način na koji može samo dobar pravi sudija da uradi i pritom sa velikim dostojanstvom i poštovanjem u odnosu na žrtve", rekla je Nataša Kandić. (Beta)

PREDSEDNIK HRVATSKOG HELSINŠKOG ODBORA (HHO) ŽARKO PUHOVSKI pozdravio je danas presudu optužnima za zločin na Ovčari kao "značajan simbolični čin", i dodao da ona pokazuje da su suđenja sopstvenim građanima za ratne zločine ipak moguća.
"Jedino što mogu reći je: bolje ikad nego nikad! Ipak, verujem da je ovo veoma značajan događaj koji je pokazao da se neke stvari, koje su pre samo tri ili četiri godine bile sasvim nezamislive, mogu dogoditi. U tom pogledu sam i lično vrlo zadovoljan, bez obzira na moguće prigovore koji će se pojaviti kada budu poznati svi materijali sa suđenja", rekao je Puhovski.
On je ocenio da je presuda "simbolički jako važna", jer predstavlja svojevrsno otvaranje srpskog pravosuđa prema zločinima koje su u proteklom ratu počinili državljani Srbije na teritoriji ne samo Hrvatske već i BiH.
"Meni se, ipak, čini kao najvažnije da domaći, lokalni sudovi u Srbiji sude ljudima koji su kao Srbi, i u ime jedne 'iščašene' ideje srpstva, činili zločine nad pripadnicima druge nacije, konkretno hrvatske", rekao je predsednik HHO.
Zamoljen da prokomentariše sudski postupak i odjek koji je imao u srpskoj javnosti, Puhovski je rekao da je sudski postupak u osnovi bio korektan. (Beta)

12.12.2005.

GODIŠNJA NAGRADA ZA TOLERANCIJU, koju dodeljuje Ministarstvo za ljudska i manjinska prava SCG, uručena je direktorki Beogradskog centra za političku izuzetnost Sonji Liht.
Na svečanosti u Skupštini grada Beograda nagradu je Sonji Liht uručio prethodni dobitnik Dragoljub Mićunović koji je ocenio da je Lihtova zaslužila nagradu jer je više decenija širila duh tolerancije i solidarnosti.
Zahvalivši se na nagradi, Sonja Liht je govorila o statusu manjina u Srbiji i problemima sa kojima se susretala u svom dosadašnjem radu na promociji prava manjina.
Lihtova je ocenila da su u Srbiji, u ovom trenutku, najugroženija prava Roma i homoseksualaca, i apelovala na sve građane da rade na promociji tolerancije, prihvatanju različitosti i borbi protiv fobija.
Ona se zahvalila ministru za ljudska i manjinska prava Rasimu Ljajiću zbog onoga što je uradio u prethodnih pet godina na promociji tolerancije.
Na svečanosti je prikazan i kratki dokumentarni film posvećen angažmanu Sonje Liht od studentskih dana do danas.
Nagrada za toleranciju ustanovljena je 2002. godine.
Dosadašnji dobitnici su Radio-televizija B92 2002. godine, Dragoljub Mićunović 2003. godine, dok nagrada 2004. godine nije uručena zbog eskalacije međuetničkih sukoba na Kosovu i u centralnoj Srbiji. (Beta)

MINISTARSTVO ZA LJUDSKA I MANJINSKA PRAVA SCG I VIŠE NEVLADINIH ORGANIZACIJA I UDRUŽENJA GRAĐANA u centru Beograda nizom manifestacija obeležile su 10. decembar, Međunarodni dan ljudskih prava.
U Knez Mihailovoj ulici, ispred restorana "Ruski car", Ministarstvo za ljudska i manjinska prava SCG postavilo je štand na kome se građanima dele brošure kojima se objašnjavaju nadležnosti tog ministarstva kao i Univerzalna deklaracija UN o ljudskim pravima.
Međunarodni dan ljudskih prava u centru Beograda je obeležila i Kancelarija Visokog komesarijata UN za ljudska prava, koja je u Knez Mihailovoj ulici postavila "Drvo života", na koje su prolaznici kačili poruke sa željama.
Slične manifestacije ta kancelarija UN organizovala je u još desetak gradova u Srbiji.
U obeležavanju Međunarodnog dana ljudskih prava u centru Beograda učestvovali su i nevladine organizacije Građanske inicijative i Grupa 484, kao i Udruženje studenata sa hendikepom.
Međunarodni dan ljudskih prava obeležava se 10. decembra zato što je na taj dan 1948. godine proglašena Univerzalna deklaracija UN o ljudskim pravima.
Prvi član te deklaracije glasi: "Svi ljudi rođeni su slobodni, sa jednakim dostojanstvom i pravima".
Rođenjem i prvim trenucima života čovek poseduje ljudska prava; ona su zagarantovana, neotuđiva i regulisana nizom međunarodnih dokumenata, ističe se u deklaraciji UN. (Beta)

"EKO KAMP" MOROVIĆ DOBIO JE OD ŽELJEZNIČKO TRANSPORTNOG PREDUZEĆA (ŽTP) BEOGRAD DVA PUTNIČKA VAGONA (bife vagon i vagon sa ležajevima).
Za uređenje vagona "Eko kampu" Morović će biti potrebna znatna sredstva za uređenje bife vagona - oko 200.000 dinara, i kušet vagona oko 250.000 dinara. Dok bi za nešto detaljnije uređenje kako enterijera tako i eksterijera bilo potrebno više od 1.000.000,00 dinara. Upotrebna vrednost ova dva vagona, pre nego što su otpisani, zbog neekonomične opravke, bila je nešto više od 50.000 EU a usluga prevoza vredi oko 350.000 dinara
Eko kamp se zahvaljuje na saradnji javnim preduzećima ŽTP-u Beograd i Vojvodina-vodama i Vojvodina-šumama. (Željko Prskalo-Limun PR, Omladinski klub Morović, Eko-kamp Morović)
 
 


KINA ĆE VRATITI SJEDINJENIM AMERIČKIM DRŽAVAMA tone medicinske opreme koje je dobila kao donaciju, jer joj je istekao rok i sadrži već korišćenu hiruršku odeću i plesnivu posteljinu.
Carinski inspektori u Pekingu utvrdili su da je špricevima istekao rok 1998, da su krevetski čaršavi ubuđani, a hirurška odeća već korišćena. U pošiljkama za Anhuj i Hebej stanje je bilo slično.
U izveštaju se ne navodi poreklo pošiljki niti kojim organizacijama su one bile upućene. (Beta)

POČELA IZRADA NACIONALNOG PLANA ZA JAČANJE POLOŽAJA ŽENA U SRBIJI, koji bi trebalo da bude završen sledeće godine rekao je Slobodan Lalović, Ministar za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku.
Na konferenciji za novinare on je kazao da na planu zajednički rade to ministarstvo, vladin savet za ravnopravnost polova, UNDP i UNIFEM i dodao da će jedno od najbitnijih pitanja koje će obuhvatiti taj plan biti promena ekonomskog položaja žena u Srbiji i njihovog položaja na tržištu rada.
Ministar, koji je i predsednik Saveta za ravnopravnost polova, rekao je da je to neophodno jer su u Srbiji zaposlene žene dominirale u oblastima u kojima su najniže plate - industriji tekstila, kože i obuće.
On je naglasio da će 2006. godina biti obeležena aktivnostima ministarstva na uspostavljanju ravnopravnosti polova i najavio da bi zakon koji reguliše tu oblast u Skupštini Srbije trebalo da bude usvojen u martu ili aprilu sledeće godine.
Lalović je ocenio da će najveći problem ipak biti - promena svesti građana Srbije o toj temi.
Potpredsednica saveta Dragana Petrović rekla je da će biti formirane radne grupe za pripremu plana i kazala da će njegova izrada i javna rasprava o dokumentu trajati od januara do septembra 2006. godine, kada bi trebalo da ga usvoji Vlada Srbije.
Ona je pozvala predstavnike nevladinih organizacija da se prijave za rad u radnim grupama. (Beta)

PROTEKLI MESEC U ŠTAMPANIM MEDIJIMA U SRBIJI obeležen je "spekulacijama, skrivenim izvorima, tajnim dokumentima i dostupnim kompromitujućim materijalima, koji zbunjuju javnost", ocenila je specijalni izvestilac za novembar Saveta za štampu Medija centra Lila Radonjić.
"Vešto upakovane spekulacije zbunjuju građane, ali i služe za međusobne poruke koje preko medija razmenjuju politički akteri, tajkuni i tajne službe", rekla je Lila Radonjić na konferenciji za novinare u Medija centru.
Lila Radonjić je kao profesionalne i etičke prestupe navela da list "Politika" često ima prikrivenu reklamu, a da je "Danas" na naslovnoj strani objavio spekulaciju ministra kulture i medija Srbije Dragana Kojadinovića da Jelica Minić navodno nudi da za novac poveri tajnu o grobu Dragoslava Mihailovića. Radonjić je ocenila da je ta "tabloidna priča zalutala u 'Danas'".
Ona je kao primer profesionalnog i etičkog prestupa navela i navode nedeljnika NIN o foto-robotu osobe navodno umešane u ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića, kao i tekst iz "Evrope" sa naslovom "Tadić zamerio Koštunici" u kojem iz izvora bliskih predsedniku Srbije Borisu Tadiću taj nedeljnik saznaje da je Tadić shvatio da se predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica sastao sa radikalima.
"Kako neki novinar može da zna šta je Tadić shvatio? Sigurno je da je Tadić sposoban da sam saopšti da je nešto shvatio", rekla je Lila Radonjić.
Lila Radonjić je kritikovala "jezik koji je pod imenom 'srpski, narodni' dobio pravo građanstva".
"U Srbiji se tako ne govori. To narodnjaštvo koje šire političari dobilo je umesto arhaičnog jezika novi, psovački govor koji, kako kažu, 'oslobađa'. Ono što je lascivno, besramno i vulgarno tumači se kao slobodno. Ni seoska, ni građanska Srbija tako ne govori. Tako govori novokomponovana ekipa političara, novinara i kolumnista opšteg smera", rekla je Lila Radonjić. (Beta)

U SRBIJI JE PRIMETAN PORAST NASILJA U PORODICI, POLITIČKOM ŽIVOTU I MEDIJIMA, upozorili su učesnici okruglog stola Visokog komesarijata UN za ljudska prava "Nasilje kao opasnost za ljudska prava i vrednosti".
Predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava Sonja Biserko ocenila je da se u javnom životu Srbije u narednom periodu mogu očekivati pojačana netrpeljivost i nasilje "zbog potencijalno frustrirajućih izazova za Srbiju, rešavanja pitanja statusa Kosova i referenduma u Crnoj Gori".
"Potencijal za generisanje nacionalne homogenizacije, šovinističkih kampanja, etničkog nasilja i velikodržavne politike i dalje je velik", rekla je Biserko, na skupu organizovanom povodom 10. decembra, Međunarodnog dana ljudskih prava.
Prema njenim rečima, pod okriljem Beogradskog univerziteta, Srpske pravoslavne crkve i pokreta "Svetozar Miletić" deluju najagresivnije grupe, poput "Nacionalnog stroja", koje izazivaju incidente bez racionalnog objašnjenja i pokazuju degenerativnu formu srpskog nacionalizma.
Na skupu su govorili i šef Misije Komesarijata UN Karolin Harvi (Caroline Harvey), predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Nebojša Bugarinović, Boško Jakšić iz Instituta za filozofiju i društvenu teoriju i Dragutin Vidosavljević iz Odbora za ljudska prava iz Leskovca. (Beta)

AKTIVISTKINJA CENTRA ZA RAZVOJ CIVILNOG DRUŠTVA (CRCD) ŽELJKA MANIĆ izjavila je da je policija u poslednje vreme počela strožije da kažnjava počinioce međunacionalnih incidenata u Vojvodini.
Manićeva je dodala da je nedavno završeno istraživanje CRCD-a pokazalo da policija radi znatno efikasnije nego ranije, dok pravosuđe još uvek ne funkcioniše na zadovoljavajućem nivou.
Ona je navela da je u 2005. godini bilo znatno manje međuetničkih incidenata u Vojvodini nego u 2004. godini, ali još uvek više nego 2003. godine i ranijih godina. (Beta)

UČESNICI TRIBINE "LJUDSKA PRAVA - SLUČAJ SRBIJA", koja je održana u beogradskom Centru za kulturnu dekontaminaciju, ocenili su da, u pogledu poštovanja ljudskih prava, Srbija nije napravila značajan napredak u odnosu na vreme vladavine Slobodana Miloševića.
Na tribini su govorili i predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava Biljana Kovačević Vučo i predsednik Građanskih inicijativa Miljenko Dereta.
Tribina je organizovana u sklopu obeležavanja 10. decembra, Međunarodnog dana ljudskih prava. (Beta)

POTPREDSEDNIK SVETSKE BANKE ZA EVROPU I CENTRALNU AZIJU ŠIGEO KATCU izjavio je u Inđiji da bi ta opština, na osnovu ekonomskih reformi i načina privlačenja investicija, trebalo da bude model za ceo region.
Katcu je u Inđiji, u okviru zvanične dvodnevne posete Srbiji i Crnoj Gori, izjavio da će Svetska banka podržati tu opštinu, saopšteno je iz kabineta predsednika opštine Inđija.
Delegacija Svetske banke obratila je posebnu pažnju na model transformacije administrativnog i obrazovnog sistema u Inđiji, a interesovala se i za stalnu prekvalifikaciju radnika, čiji je cilj što bolje praćenje zahteva stranih i domaćih investitora.
Predsednik opštine Inđija Goran Ješić ocenio je da je poseta visokog zvaničnika Svetske banke samo jedno u nizu priznanja koje je ta opština dobila u poslednjih nekoliko godina, Jesić je dodao da će Inđija nastaviti da reformsku ekonomsku politiku i biti primer uspešne samouprave u zemlji i regionu.
Kako je saopšteno, u poslednje dve godine ta sremska opština privukla je 270 miliona evra investicija, a u narednoj se očekuje priliv još oko sto miliona evra. (Beta)

PREDSEDNIK OPŠTINE INĐIJA GORAN JEŠIĆ IZJAVIO JE DA ĆE PODNETI KRIVIČNE PRIJAVE PROTIV POLICAJACA koji su meštane Beške zvali na informativni razgovor.
On je sinoć takođe optužio Srpsku radikalnu stranku (SRS) da je uticala da na informativni razgovor budu pozivani pripadnici nesrpskog stanovništva.
"Video sam pozive za službeni informativni razgovor i to je dokaz kako vlada SRS. Oni su namerno zvali na informativni razgovor nesrpski živalj, pre svega Hrvate i Mađare", rekao je Ješić novinarima.
Dodao je da "ne treba zaboraviti" da je u protekloj deceniji sa područja Srema "proterano oko 2.000 Hrvata" i ocenio da je ovo "samo nastavak radikalske politike". (Beta)

MINISTARSTVO UNUTRAŠNJIH POSLOVA SRBIJE I ODBOR ZA BEZBEDNOST SKUPŠTINE VOJVODINE izdali su zajedničku informaciju o delovanju neonacističkih organizacija u Vojvodini u kojoj su navedene "neformalne društvene grupe s neonacističkim obeležjima" u Srbiji, piše "Građanski list".
U toj informaciji, koja je dostavljena pokrajinskim poslanicima uoči predstojećeg zasedanja vojvođanskog parlamenta i Savetu za bezbednost AP Vojvodine, izričito se navode četiri organizacije - "Nacionalni stroj", skinhedi, "Krvi i čast" i "Rasni nacionalisti - rasonalisti", koji su okarakterisani kao rasisti.
Politički pokret "Obraz" svrstan je u klerofašističke organizacije, dok su "Pokret 64 županije" i honvedi, nazvani "neformalnim društvenim grupama", ali nisu izričito optuženi za delovanje s neonacističkim obeležjima.
U informaciji nije izneto brojno stanje neonacista, rasista i klerofašista u Srbiji i Vojvodini, ali je detaljno opisano za šta se zalažu "grupe i pojedinci s neonacističkim obeležjima", gde se okupljaju, šta čine, kako se oblače i slično.
Prema tom policijskom izveštaju, "Nacionalni stroj" je tajna rasistička, šovinistička, antisemitska internacionalna organizacija, aktivna u 18 država, dok je pokret "Krv i čast" opisan kao nacistička, rasistička, šovinistička, antisemitska organizacija internacionalnog karaktera, aktivna je u 17 država.
Kako se navodi u informaciji, "Rasni nacionalisti - rasonalisti" zalažu se, da Srbi u svojoj državi imaju najviše prava i da sami odlučuju o njoj. Parola im je "Zdrav duh u zdravom telu, u zdravoj okolini i zdravoj državi".
Policijska analiza pokazala je podudarnost delova programa političkog pokreta "Obraz" i skinheda, uprkos tome što postoji "animozitet između hrišćanske desničarske omladine koje okupljaju 'Obraz' i 'Dveri' i skinheda, koji su nevernici".
"Antizapadnjaštvo, nacionalizam, ideološka isključivost, odanost Radovanu Karadžiću i Ratku Mladiću, homofobija, animozitet prema liberalnim vrednostima i antisemitizam njihovi su zajednički programski elementi", ističe se u informaciji.
U tekstu se navodi i da je svim područnim sekretarijatima unutrašnjih poslova MUP naložio da evidentiraju i prate delovanje skinheda, "Nacionalnog stroja", "Krvi i časti" i drugih organizacija, kao i da protiv njih preduzimaju zakonske mere, te da o svemu hitno izveštavaju Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Na prethodnoj sednici Skupštine Vojvodine poslanici su osudili upad pripadnika "Nacionalnog stroja" na antifašističku tribinu u Novom Sadu i zadužili Odbor za bezbednost i MUP da pripreme informaciju o svim organizacijama koje svojim delovanjem ugrožavaju multikulturalnost, multietničnost, multikonfesionalnost i višejezičnost u Vojvodini. (Beta/Građanski list)

PREDSEDNIK SKUPŠTINE VOJVODINE BOJAN KOSTREŠ NAJAVIO JE DA ĆE ZATRAŽITI ZABRANU "OTAČASTVENOG POKRETA OBRAZ", kojeg je MUP Srbije okarakterisao kao klerofašističku organizaciju.
Kostreš je za novosadski "Građanski list" rekao da će na sledećoj sednici pokrajinske skupštine poslanicima predložiti da usvoje zaključak u kome će se od nadležnih organa Srbije tražiti da zabrane "Obraz". (Beta/Građanski list)

09.12.2005.

SVEČANA PREZENTACIJA REZULTATA TROGODIŠNJEG RADA NA PROJEKTU SERVIS PERSONALNIH ASISTENATA U SRBIJI (SPAS) održaće se 15. decembra 2005. u Medija Centru (Centar Sava) u vremenu od 12-15 časova.
Tom prilikom će biti predstavljen projekat SPAS, rezultati Analize ekonomske isplativosti servisa personalnih asistenata koju je uradio Institut G17+, rezultati participativnog akcionog istraživanja koje je u toku projekta izveo tim istraživača i dokumentarni film o samostalnom životu osoba sa invaliditetom iz perspektive SPAS-a.
Pokrovitelj prezentacije je Ministarstvo za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku republike Srbije.
Projekat SPAS su finansijski podržali Agencija za razvoj Vlade Republike Irske, Ministarstvo za socijalna pitanja Republike Srbije (do 2004), Ministarstvo za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku Republike Srbije (od 2004) i CRS Program za Srbiju i Crnu Goru. (Centar za samostalni život invalida Srbije)

SAOPŠTENJE FONDA ZA HUMANITARNO PRAVO I EVROPSKOG CENTRA ZA PRAVA ROMA POVODOM ODLUKE KOMITETA PROTIV TORTURE UN


SAMOREGULACIJA MEDIJA MOŽE SE POSTIĆI ZAJEDNIČKIM ETIČKIM KODEKSOM relevantnih udruženja novinara kao i uspostavljanjem Saveta medija, ocenili su učesnici okruglog stola posvećenog samoregulaciji medija.
Koordinator za zakonodavne inicijative Komiteta pravnika za ljudska prava (JUKOM) Dejan Milenković kazao je da je prvi deo samoregulacije jedinstven etički novinarski kodeks i stvaranje Saveta medija ukoliko, kako je naveo, želimo da idemo u pravcu stvaranja adekvatnog moralnog okvira u novinarstvu.
Neophodno je razvijanje mehanizama samoregulacije na nivou cele novinarske profesije kako bi se omogućilo slobodno izražavanje i razvijanje novinarske etike, kazao je on predstavljajući publikaciju "Sloboda i odgovornost: Očuvanje slobode izražavanja putem medijske samoregulacije".
Član Sveta za štampu i glavni i odgovorni urednik novinske agencije Beta Dragan Janjić rekao je da Udruženje novinare Srbije (UNS) i Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) rade na stvaranju zajedničkog kodeksa, koji bi trebao da bude završen do kraja ove godine.
Na kodeks gledamo kao na jedan od osnovnih alata u medijskoj samoregulaciji koji treba da omogući sređivanje situacije na medijskoj sceni, ali je dodao da ne gaji iluziju da će se samim tim problemi rešiti.
Naša osnovna ideja je da podstaknemo i nađemo način da se stvore mehanizmi koji će omogućiti primenu tog kodeksa, kazao je Janjić dodajući da će kodeks biti preporučen svim medijima koji bi na osnovu njega donosili svoje interne akte.
Prema njegovim rečima, jedan od "alata" za samoregulaciju i premenu kodeksa je i uspostavljenje Saveta za medije koji treba da se formira na nivou Srbije kao jedinstveno telo u kojem bi predstavnike birale novinarske organizacije, a u kome ne bi mogli da sede predstavnici vlade.
On je dodao da bi Savet za medije trebalo da finansira država.
Predsednik UNS-a Ninoslav Brajović kazao je da je samoregulacija najbolji i možda jedini način za unapređivanjem etičkih standarda i sprečavanje deprofesionalizacije medija. (Beta)

CENTAR ZA NOVE MEDIJE_KUDA.ORG RASPISUJE KONKURS ZA SCENARIO I PRODUKCIJU KRATKIH FORMI: DOKUMENTARNI FILM, VIDEO I ANIMACIJA NA TEMU: MAPIRANJE DESNOG EKSTREMIZMA


KARLA DEL PONTE POSETILA FOND ZA HUMANITARNO PRAVO I PODRŽALA INICIJATIVU ZA FORMIRANJE MEĐUNARODNE KOMISIJE ZA ŽRTVE


PREDSEDNICA HELSINŠKOG ODBORA ZA LJUDSKA PRAVA SRBIJE SONJA BISERKO IZJAVILA JE da je hapšenjem hrvatskog generala Ante Gotovine "Srbija ostala usamljena u čitavom regionu" i da je pozicija Vlade Srbije "značajno promenjena" po pitanju saradnje sa Haškim tribunalom.
"Hapšenjem Gotovine narušen je balans između Zagreba i Beograda, jer Srbija više ne može da se 'vadi' na Gotovinu. Srbija i Republika Srpska će pretrpeti nove pritiske", rekla je Sonja Biserko agenciji Beta.
Sonja Biserko je ocenila da će izveštaj glavne tužiteljke Haškog tribunala Karle del Ponte Savetu bezbednosti o saradnji Srbije i Crne Gore sa tim sudom biti "negativan, čemu je u značajnoj meri doprinelo hapšenje Gotovine".
"Veoma je značajno da je Gotovina uhapšen u zajedničkoj akciji hrvatske vlasti i Haškog tribunala, i zato je Karla del Ponte letos rekla da Hrvatska potpuno sarađuje sa tim sudom, za razliku od srpske vlade, koja nije uspostavila punu saradnju", rekla je Sonja Biserko.
Prema njenim rečima, Karla del Ponte će danas predsedniku Vlade Srbije Vojislavu Koštunici ponuditi "tu vrstu saradnje".
Sonja Biserko je ocenila i da je hapšenje Gotovine "odličan skor za Hrvatsku, koja je time dobila više prostora za priključivanje Evropskoj uniji, i dobra vest za čitav region".
Karla del Ponte je ranije danas u Beogradu saopštila da je Gotovina uhapšen noćas na Kanarskim ostrvima u Španiji.
Haški tribunal je u maju 2001. podigao, a mesec dana kasnije otpečatio optužnicu protiv generala Gotovine koja ga tereti za zločine protiv čovečnosti nad Srbima za vreme i posle operacije "Oluja" 1995. u Krajini - za ubistvo najmanje 150 srpskih civila, za nestanak, deportaciju ili raseljavanje između 150.000 i 200.000 Srba. (Beta)

RESURS CENTAR IZ LESKOVCA NASTAVLJA SERIJU SEMINARA započetu tokom 2005. na različite teme vezane za razvoj lokalne zajednice, a u okviru projekta "Podizanje kapaciteta predstavnika lokalne zajednice" u saradnji sa Westminster fondacijom za demokratiju.
Do kraja 2005. godine će biti održana još dva seminara:
"Javno zagovaranje u procesu razvoja lokalne zajednice" koji će držati Radmila Radić Dudić (Tim TRI Građanskih inicijativa) 13.decembra 2005. sa početkom u 11 časova.
"Planiranje akcija i njihova realizacija" koji će držati Jelena Panić iz Balkanskog fonda za razvoj lokalnih inicijativa (BCIF) 21.decembra 2005. sa početkom u 11 časova.
Oba seminara će biti održana u prostorijama Resurs centra, Strahinjića bana 03, u Leskovcu.
Zainteresovani se mogu prijaviti za učešće na 016/232 811 ili office@rcleskovac.org.yu.
(Resurs centar, Leskovac)

KULTURNI CENTAR DAMAD , u okviru svog programa Regionalni ženski resurs centar, uz podršku Ambasade Velike Britanije u Beogradu, organizuje Regionalnu školu ženskih prava za aktivistkinje/aktiviste NVO, predstavnice/predstavnike političkih stranaka i lokalnih vlasti u regionu Sandžaka.
Regionalna škola ženskih prava ima za cilj da osnaži postojeće i razvije nove humane resurse kroz interaktivno sticanje novih znanja, razmenu iskustava i razvijanje veština potrebnih za kvalitetno promovisanje i zastupanje ženskih ljudskih prava, rodne jednakosti i demokratskih vrednosti u svojim lokalnim zajednicama i regionu.
Aktivnost će se realizovati od 14-18. decembra na Goliji u blizini Novog Pazara. (Kulturni Centar DamaD)

REPUBLIČKI ODBOR ZA REŠAVANJE O SUKOBU INTERESA I ORGANIZACIJA TRANSPARENTNOST - SRBIJA, u saradnji sa Evropskim pokretom u Srbiji - Lokalno veće Valjevo, organizuju seminar posvećen primeni Zakona o sprečavanju sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija, koji će se održati u Valjevu, 12. decembra 2005. godine, u Velikoj sali Opštine Valjevo, Karađorđeva 64, sa početkom u 11 časova.
Govornici na seminaru će biti Miroslav Vuković (predsednik Skupštine opštine Valjevo), Milovan Dedijer (predsednik i članovi Odbora za rešavanje sukoba interesa), Ljubinko Radenković (član Odbora za rešavanje sukoba interesa), Vladimir Goati i Nemanja Nenadić (predstavnici organizacije Transparentnost - Srbija).
Ovaj skup je namenjen funkcionerima na koje se odnosi Zakon o sprečavanju sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija iz organa lokalne samouprave i organa javnih preduzeća koje su osnovali organi lokalne samouprave, a koji svoje funkcije obavljaju u Valjevu i susednim opštinama. (Press služba Resurs centra Valjevo/Odbor za ljudska prava Valjevo)

"CENTAR ZA PRAVA MANJINA" OGLAŠAVA POTREBU ZA KOORDINATOROM MONITORINGA


EKSPERTSKA RASPRAVA "NACRT ZAKONA O DEMOKRATSKOJ I CIVILNOJ KONTROLI VOJSKE"


SAOPŠTENJE FONDA ZA HUMANITARNO PRAVO POVODOM 10. DECEMBRA, DANA LJUDSKIH PRAVA


POVODOM 10. GODIŠNJICE POTPISIVANJA DEJTONSKOG MIROVNOG SPORAZUMA, FAMA International (Sarajevo) i Inicijativa mladih za ljudska prava (Beograd) pozivaju na Multimedijalni čas istorije: "Pad Jugoslavije, 1991 - 1999; lanac uzroka i posledica", u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, u ponedeljak, 12. decembra 2005. u 20 sati.
Prvi deo programa rezervisan je za svetsku premijeru filma "Vodič za preživljavanja; mehanizam terora/mehanizam opstanka" Suade Kapić, u produkciji FAMA International.
U nastavku će se videti svojevrstan rimejk emisije "Umijeće življenja", koju je početkom 90-ih u Sarajevu producirala FAMA International i kroz koju su prošli gotovo svi lideri nekadašnje SFRJ, ljudi koji su obeležili sumrak i konačan pad te države.
Publika u Jugoslovenskom dramskom pozorištu moći će ovom prilikom da čuje analizu uzroka i posledica pada bivše Jugoslavije i jugoslovenskih ratova iz ugla političara, vojnih zapovednika, novinara, diplomata, istoričara i drugih relevantnih javnih ličnosti iz svih država nastalih na tlu SFRJ.
Multimedijalni čas istorije deo je projekta "Deset godina posle Dejtona", koji zajednički realizuju Inicijativa mladih za ljudska prava i FAMA International, u želji da doprinesu procesu upoznavanja javnosti sa ključnim činjenicama vezanim za našu recentnu istoriju i povezivanju regiona na zdravim osnovama. (Inicijativa mladih za ljudska prava)

U TOKU JE MEDIJSKA KAMPANJA "DA LI STE PONOSNI?" koju je pokrenuo Gayten-LGBT, Centar za promociju prava seksualnih manjina iz Beograda, a koja za cilj ima skretanje pažnje javnosti na problem ekstremnog nasilja prema manjinama i ispoljavanju različitosti u Srbiji.
Kampanja obuhvata banere na sajtovima B92 i Gay-Serbia.Com (http://www.b92.net/info/vesti/index.php?&nav_category=11 i www.gay-serbia.com) i oglase u dnevnom listu ''Danas'' (subotnje izdanje od 10.12.2005) i magazinu ''Vreme''.
Kampanju prate razglednice i nalepnice koje za temu imaju saopštenje Srpskog lekarskog društva povodom apela da se ovo telo izjasni da homoseksualnost nije bolest (u skladu sa standardima Svetske zdravstvene organizacije), kao i roze trougao, poznati simbol nacističke represije prema homoseksualnim individuama.
Više o kampanji videti na sajtu : http://www.gay-serbia.com/da-li-ste-ponosni/index.jsp. (Gayten-LGBT)

08.12.2005.

ZAJEDNIČKU AKCIJU OBELEŽAVANJA SVETSKOG DANA LJUDSKIH PRAVA, 10. DECEMBRA 2005, kao produžetak već tradicionalno dobre saradnje, sprovešće Ministarstvo za ljudska prava i prava manjina Republike Srbije, Građanske inicijative i Federacija nevladinih organizacija Srbije.
Leci, štampani za ovu priliku, deliće se u 15 gradova širom Srbije (Požega, Kraljevo, Bor, Subotica, Vrbas, Sombor, Preševo, Valjevo, Zaječar, Velika Plana, Leskovac, Niš, Kragujevac, Novi Sad, Čačak) dok je u Beogradu, u Ulici Kneza Mihaila, na manifestaciji koja počinje u 12h, dogovoreno prisustvo Ministra Rasima Ljajića, koji će ovom prilikom razgovarati sa građanima.
Osim toga, na početku Knez Mihailove (u nastavku Terazija) će biti postavljen štand na kojem će se deliti materijali vezani za ljudska prava.
Takođe, u elektronskim medijima, koji su članice asocijacije nezavisnih medija Srbije, emitovaće se džingl, koji će sadržati poruku identičnu onoj koja je na letcima. (Vladimir Jovanović, Odnosi sa javnošću, Građanske Inicijative)

KONFERENCIJA POD NAZIVOM "OVOJ ZEMLJI JE POTREBNA MLADOST" na kojoj će biti predstavljeni modeli rešavanja problema mladih, održaće se 9. i 10. decembra u Beogradu, najavili su organizatori.
Koordinator omladinskog programa Građanskih inicijativa Tanja Azanjac istakla je da konferencija ima za cilj da mladi i organizacije, koja se bave pitanjima omladine, kroz rad u grupama definišu šta je to što bi država trebalo da uradi po pitanju unapređenja njihovog položaja.
Ona je na konferenciji za novinare naglasila da je veoma važno da se pregovara na nacionalnom nivou, da se odredi telo koje će se baviti problemima omladine i kreira Nacionalna strategija za mlade.
Azanjac je dodala da je dolazak na konferenciju najavilo oko 200 učesnika, predstavnika domaćih i međunarodnih organizacija mladih, kao i predstavnika Vlade Srbije.
Predstavnica Koalicije mladih Srbije Nadica Jelić rekla je da je jedan od najvećih problema mladih nezaposlenost i prema rezultatima istraživanja koje je ta organizacija sprovela u 20 opština u Srbiji, 70 odsto mladih između 15 i 30 godine je bez zaposlenja.
Nizom akcija koje je ta organizacija sprovela, u 20 opština u Srbiji započelo je sa kreiranjem strategija na lokalnom nivou, a u pojedinim su već imenovane osobe koje će se baviti mladima.
Konferencija će biti otvorena u petak, 9. decembra u 12 sati, u Privrednoj komori Srbije. (Beta)

ZABRINUTOST ZBOG NACRTA ZAKONA O NEVLADINIM ORGANIZACIJAMA u Rusiji izrazila je Kondoliza Rajs (Condoleezza Rice), američki državni sekretar.
"Nadamo se da će Ruska federacija shvatiti važnost nevladinih organizacija za stabilno i demokratsko okruženje", rekla je Kondoliza Rajs na zajedničkoj konferenciji za novinare u Kijevu sa Viktorom Juščenkom, ukrajinskim predsednikom.
U nacrtu zakonu, koji je usvojio donji dom ruskog parlamenta, traži se da lokalne grane međunarodnih nevladinih organizacija budu registrovane kao ruske.
Neke organizacije, kao što su Hjuman rats voč (Human Rights Watch) i Amnesti internešenal (Amesty International), najavile su da će zatvoriti svoje kancelarije u Rusiji ukoliko zakon bude usvojen. (Beta)

"VELIKU ZLATNU PLAKETU SRPSKI BORAC" dodelilo je Udruženje boraca ratova od 1990. godine Zoranu Đinđiću posthumno.
U saopštenju Demokratske stranke navodi se je plaketa uručena Ružici Đinđić.
"Plaketu dodeljujemo jer se za Srbiju borio sa snagom i energijom koju pre njega niko nije pokazao, jer smo se, s njim na čelu, ponovo osetili samopouzdanim i moćnim. Ubedio nas je da je naša sudbina u našim rukam, da zaslužujemo bolje i da smo sposobni da dostignemo vrhove", navodi se u tekstu plakete.
Dodaje se da bivši srpski premijer pripada "plejadi onih koji su dali živote za otadžbinu". (Beta)

AKTIVNOSTI TIMA TRI GRAĐANSKIH INICIJATIVA


ZBOG PRETNJI SVEDOKU U POSTUPKU istražni sudija Okružnog suda u Novom Sadu Miroslav Alimpić, odredio je pritvor u trajanju do 30 dana Vladanu Tanasiću, pripadniku neonacističke organizacije "Nacionalni stroj".
Kako se navodi u saopštenju suda, Tanasić je već bio saslušan 21. novembra u krivičnom postupku koji se vodi protiv Gorana Davidovića i još 20 osoba zbog osnovane sumnje da su izazivali nacionalnu, rasnu i versku mržnju, razdor i netrpeljivost.
On je tada pušten da se brani sa slobode, ali mu je nakon ponovnog privođenja određen pritvor jer je jedan od svedoka prijavio novosadskoj policiji da mu je okrivljeni Tanasić pretio zbog svedočenja u ovom postupku.
Pripadnici "Nacionalnog stroja" osumnjičeni su da su 9. novembra na antifašističkog tribini na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu "zlostavljanjem i ugrožavanjem sigurnosti prisutnih izazvali nacionalnu i rasnu mržnju". (Beta)

JOŠ DVA PREDAVANJA IZ SERIJALA "STUDIJE RODA", pod nazivom "Nove reproduktivne tehnologije i problemi identiteta" i "Biološko kao političko" biće održana u subotu 10.12.2005.
Neke od tema koje će biti obuhvaćene predavanjima su "Manipulacija ljudskim polnim ćelijama i embrionima i kloniranje - kao ženske teme" i"Reproduktivna sloboda posle jedanaestog septembra".Predavačica je Ivana Vitas iz beogradskog Centra za ženske studije.
Predavanja počinju u 15h u amfiteatru osnovne škole IV kraljevački bataljon, u Kraljevu. Ova predavanja su deo serijala inicijative FEnoMenA i organizovana su uz podršku Tavolo Trentino con la Serbia.
U okviru ovogodišnjeg serijala predavanja (oktobar 2005-mart 2006) bila su održana uvodna predavanja, predavanja iz ekonomije, filozofije i prava.Do kraja decembra još će biti održana predavanja pod nazivom "Rasizam među nama - diskriminacija Romkinja i Roma" i "Homofobija među nama - diskriminacija osoba istopolne orijentacije" (u holu gradskog pozorišta).
Do kraja programa, koji traje do marta 2006, biće održana i predavanja iz sledećih oblasti: vizuelne umetnosti; psihologija i rodne predrasude;seksizam u jeziku; feministička teologija; žene i mediji, javna sfera i odgovornost; žene i obrazovanje, nauka i akademija. Takođe, biće održane i sledeće radionice: nasilje u porodici; principi ženskog aktivizma; ženskamirovna politika; civilno društvo i uloga civilnog društva u suočavanju s prošlošću i tranzicionoj pravdi - feministički pristup; i odnosi sa javnošću.
Program organizuju: Inicijativa FEnoMenA i Tavolo Trentino con la Serbia
Adresa: Heroja Maričića 80, 36000 Kraljevo
Kontakt e-mail: maryjane@ptt.yu, lda.kv@ptt.yu
Telefon: 036/331 857

IZLAGANJE MILJENKA DERETE NA OKRUGLOM STOLU MANJINSKA PRAVA U PRAKSI U PARLAMENTU EVROPSKE UNIJE U BRISELU 24. OKTOBRA 2005.


EVROPSKA AGENCIJA ZA REKONSTRUKCIJU (EAR) JE PREDSTAVILA PROJEKAT "Podrška institucionalnom jačanju organizacija nadležnih za izbeglice i interno raseljena lica u Srbiji i Crnoj Gori", vredan 1,2 miliona evra.
Projekat, koji je predstavljen u beogradskom Medija centru, osmišljen je da pomogne Vladi Srbije, Komesarijatu za izbeglice Srbije i Koordinacionom centru za Kosovo i Metohiju u rešavanju pitanja izbeglica i interno raseljenih osoba.
Prema rečima portparola Međunarodnog centra za razvoj migracione politike (ICMPD) Saše Damjanovića, podrška državnim institucijama biće realizovana kroz četiri različita segmenta - kroz razvoj srednjeročnog procesa planiranja koji je povezan sa izbeglicama i raseljenim osobama u skladu sa Nacionalnom strategijom.
Šef delegacije Evropske komisije u SCG Žozep Ljoveras rekao je da je pitanje izbeglica i raseljenih jedan od najtežih rezultata sukoba na prostoru bivše Jugoslavije i ocenio da je "tužno" što, deset godina posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma, ima veliki broj onih kojima je pomoć potrebna.
Portparol EAR-a Džon Vajt (White) kazao je da je ta agencija u Srbiji prisutna već pet godina i najavio da će pored programa podrške biti realizovani i projekti izgradnje novih stanova i pomoći raseljenim pri povratku na Kosovo i Metohiju.
Prema njegovim rečima, EAR je do sada finansirala otkup starih seoskih domaćinstava u kojima je smešteno 313 osoba, Pikap pilot program materijalne podrške kojim je obuhvaćeno 110 korisnika i izgradnju 132 nova stana kao i finansiranje građevinskog materijala za 129 porodica. (Beta)

HUMANO URBANA MREZA PROJEKAT "PSIHOSOCIJALNI ODGOVOR NA TRAUMU"


KAO I SVAKE GODINE, VISOKI KOMESARIJAT UJEDINJENIH NACIJA ZA LJUDSKA PRAVA, Misija u Srbiji i Crnoj Gori, će nizom manifestacija obeležiti 10.decembar, Međunarodni dan ljudskih prava. Tim povodom će biti organizovan okrugli sto sa temom: "Nasilje kao opasnost za ljudska prava i ljudske vrednosti", koji će se održati u petak, 9. decembra u vremenu od 12.00 do 13.30 časova, u Medija centru, Milentija Popovića 9 (Sava Centar), u Beogradu.
Panelisti su:
- Caroline Harvey, v.d. Šef Misije UN Visokog Komesarijata za ljudska prava u Srbiji i Crnoj Gori
- Goran Marković, režiser, Beograd
- Božidar Jakšić, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Beograd
- Sonja Biserko, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji
- Dragutin Vidosavljević, Odbor za ljudska prava, Leskovac
- Nebojša Bugarinović, Nezavisno udruženje novinara Srbije, Beograd
- Predstavnik Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku Republike Srbije
Takođe, ove godine Visoki komesarijat UN za ljudska prava će omogućiti, kao nastavak prošlogodišnje akcije, da se u 30 gradova širom Srbije sprovede projekat "Drvo života".
U okviru projekta će biti održane ulične aktivnosti, sadnice drveća će biti postavljena na glavnim prometnim trgovima, a građani će biti pozvani da ukrase "drvo života" ljudskim pravima, koja će ispisivati sami. Nakon akcije, drvo će biti zasađeno na nekoj od javnih površina u gradu. U ovoj akciji će učestvovati brojne nevladine organizacije, klubovi mladih iz srednjih škola kao i lokalni mediji i mnoge javne ličnosti.
Akcija će se održati uz učešće brojnih partnera u gradovima širom Srbije, između ostalih učestvovaće i: Centar za ljudska prava Niš, Grupa 484, CHRIS Mreža i Odbor za ljudska prava Majdanpek.
U Beogradu će "Drvo Života" biti postavljeno u subotu, 10. decembra, na početku Knez Mihajlove ulice (kod restorana "Ruski car"), u vremenu od 12.00 do 15.00 časova. (Tim Misije UN Visokog Komesarijata za ljudska prava)

UGOVOR O SARADNJI, KOJIM JE OSNOVAN CENTAR ZA HUMANITARNO PRAVO potpisali su Milan Podunavac, dekan Fakulteta političkih nauka i Kristijan Bruner, šef Misije Međunarodnog Crvenog krsta.
- Novoformirani Centar približiće putem seminara i specijalističkih studija probleme oružanog sukoba, izbeglica, interno raseljenih lica i ratnih zločina, budućim novinarima - istakla je Vesna Knežević-Predić, profesor Međunarodnog prava, prilikom potpisivanja ugovora.
Potpisnici su istakli značaj edukacije buduće političke elite, jer kako je istakao Bruner, veliki broj aktuelnih političara malo zna o međunarodnom humanitarnom pravu.
Sličan projekat je realizovan u Moskvi, ali kako je istakla Predić uslovi su potpuno drugačiji u Rusiji "jer oni su ipak dobili sve svoje ratove".
Predstavnici MCK su Biblioteci FPN poklonili knjige o međunarodnom humanitarnom pravu. (Danas)

REZULTATI GLOBALNOG BAROMETRA KORUPCIJE (GCB) ZA 2005. GODINU biće predstavljeni na konferenciji za novinare Transparentnosti Srbija u petak 09.12.2005. u 13 časova u beogradskom Medija centru.
Govore:
- Dr Vladimir Goati, predsednik Transparentnost - Srbija
- Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnost - Srbija
(Medija centar)

CENTAR ZA KULTURNU DEKONTAMINACIJU I BEOGRADSKI KRUG NAJAVLJUJU ČETVRTI U SERIJI SEMINARA POD ZAJEDNIČKIM NAZIVOM TRANZICIONA PRAVDA U BIVŠOJ JUGOSLAVIJI


STOP FAŠIZMU! - SAOPŠTENJE ŽENA U CRNOM, POVODOM 10. DECEMBRA, MEĐUNARODNOG DANA LJUDSKIH PRAVA


ROK ZA SLANJE PROJEKATA NA DECEMBARSKI KONKURSNI ROK ŠVAJCARSKOG PROGRAMA ZA KULTURU SRBIJA I CRNA GORA/PRO HELVETIA BEOGRAD JE 9. DECEMBAR 2005. GODINE


NACIONALNA SLUŽBA ZA ZAPOŠLJAVANJE SRBIJE (NSZ) primljena je u Međunarodnu asocijaciju javnih službi za zapošljavanje (WAPES), koja ima 99 članica iz sveta.
Kako se navodi u saopštenju, učlanjenje u tu strukovnu organizaciju NSZ će omogućiti širenje saradnje i povezivanje sa 34 državne službe za zapošljavanje iz Evrope i još 64 iz ostalog dela sveta.
Ciljevi udruženja su razvijanje mreže evropskih službi za zapošljavanje i razmena iskustava u rešavanju problema sa kojima se službe susreću, navodi se u saopštenju.
Sedište Međunarodne asocijacije javnih službi za zapošljavanje je u Međunarodnoj organizaciji rada u Ženevi. (Beta)

PEVAČ IRSKE ROK GRUPE "U2" BONO, dobitnik je nemačke nagrade medija za 2005, saopštilo je udruženje Medija kontrol (Media Control) koje će mu to priznanje uručiti 24. januara 2006. u Baden-Badenu.
Nagrada se od 1992. dodeljuje pojedincu koji ima snažan uticaj na društvo i politiku.
Bono se ove godine susreo sa mnogobrojnim svetskim liderima među kojima sa predsednikom SAD Džordžom Bušom (George Bush) i predsednikom Evropske komisije Žozeom Manuelom Duraom Barozom (Jose Barroso) da traži podršku za najsiromašnije zemlje.
Prošle godine nemačka medijska nagrada dodeljena je senatorki američke države Njujork Hilari Klinton (Hillary) a njen suprug, bivši predsednik SAD Bil Klinton (Bill), to priznanje je dobio 1999.
Među ranijim laureatima su i generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan, švedska kraljica Silvija, bivši nemački kancelar Gerhard Šreder (Sćroeder) i pokojni palestinski lider Jaser Arafat. (Beta)

PREDSTAVNIK NEVLADINE ORGANIZACIJE "PRAVNICI ZA DEMOKRATIJU" STEVAN LILIĆ izjavio je da bi eventualni negativni izveštaj glavnog tužioca Haškog tribunala o saradnji Srbije značio nove velike probleme za državu.
Lilić je na tribini "Saradnja sa Haškim tribunalom" u Nezavisnom društvu novinara Vojvodine rekao da će eventualni negativan izveštaj ugroziti pristupanje Srbije Evropskoj uniji i NATO-u.
Dodao je da bi negativan izveštaj oslabio pregovarački potencijal Srbije u razgovorima o konačnom statusu Kosova i da bi negativno uticao na ekonomski položaj zemlje. (Beta)

TRIBINA NVO VELIKIMALI, PANČEVO: "ULOGA VRTIĆA/ŠKOLA U REALIZACIJI PRAVA DECE SA POSEBNIM POTREBAMA" okviru projekta: "Mreža za promovisanje prava dece sa posebnim potrebama u Srbiji", održaće se u ponedeljak 12.12. 2005. u 17h u Forumu Beogradskih Osnovnih Škola, Beograd, Zmaja od Noćaja 9. (VelikiMali)

07.12.2005.

MEĐUNARODNA KONFERENCIJA O BORBI PROTIV KORUPCIJE U SRBIJI počinje u četvrtak u Beogradu.
Na dvodnevnom skupu, koji organizuju Misija OEBS-a u SCG, Transparentnost Srbija i Britanski savet, analiziraće se primena najvažnijih antikorupcijskih propisa i izazovi koji stoje pred Srbijom.
Konferencija je, praktično, nastavak skupa održanog pre tri godine, kada su tek najavljivani zakoni o čijoj primeni će se govoriti u četvrtak i petak.
Na otvaranju konferencije govoriće premijer Vojislav Koštunica, predsednik parlamenta Predrag Marković, šef Misije OEBS-a Mauricio Masari, ambasador Britanije Dejvid Gauen, zamenik šefa misije UNDP Rastislav Vrbenski i poverenik za informacije Rodoljub Šabić.
Eksperti iz Srbije, Crne Gore, BiH, Hrvatske, Poljske, Britanije, Francuske, Rumunije i predstavnici međunarodnih organizacija raspravljaće o četiri oblasti značajne za borbu protiv korupcije - finansiranju stranaka, sukobu interesa, javnim nabavkama i osnivanju antikorupcijske agencije.
Prva konferencija, pod nazivom "Uspostavljanje efikasnih mera za prevenciju i borbu protiv korupcije u Srbiji" održana je 25. i 26. oktobra 2002. godine. (Beta)

ZAJEDNICA INVALIDSKIH ORGANIZACIJA SRBIJE POZVALA JE VLAST u Srbiji na dijalog i partnerstvo u procesu kreiranja politike prema osobama sa invaliditetom.
Predsednica te zajednice Ljubinka Borizovski kazala je na nacionalnoj konferenciji "Jedinstveni glas 2005." u Beogradu da je neophodno da i javnost i vlast učestvuju u borbi protiv diskriminacije osoba sa invaliditetom i da im omoguće jednako učestvovanje u svojim zajednicama i društvima.
Predsednik Srbije Boris Tadić je na otvaranju konferencije pozvao osobe s invaliditetom da aktivno učestvuju u društvenim promenama koje se dešavaju u Srbiji i da ih neprekidno podstiču i sprovode.
Tadić je kazao da sredina u kojoj žive osobe sa hendikepom mora da im bude prilagođena, jer i kako je naveo i oni imaju potrebu da pristupe raznim institucijama. (Beta)

TRIBINA POD NAZIVOM: "DOMAĆA SUĐENJA ZA RATNE ZLOČINE I SARADNJA SA HAŠKIM TRIBUNALOM" održana je u organizaciji Ministarstva za ljudska i manjinska prava, Saveta Evrope i Građanskog foruma Novi Pazar 2. decembra 2005 godine u Građanskom forumu.
Učesnici tribine bili su:
- Svetislav Rabrenović, sekretar kancelarije Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom;
- Vladan Joksimović, pravni savetnik kancelarije Saveta Evrope u Beogradu;
- Aleksandra Milenov, predstavnik Registrara tribunala u Hagu, kancelarije u Beogradu;
- Vinka Behara-Nikičević, član Veća za ratne zločine, predsednik sudskog veća u predmetu "Sjeverin" i
- Bogdan Stanković, zamenik tužioca za ratne zločine, tužilac u predmetu "Škorpioni".
Učešće na tribini uzeli su predstavnici NVO i političkih partija iz svih sandžačkih gradova, grupa advokata koja se bavi ljudskim pravima i porodice stradalih Bošnjaka iz Sjeverina i voza Beograd - Bar u Štrpcima. (Građanski Forum Novi Pazar)
 


"ZAHTEV ZA UPLATU DOPRINOSA ZA PIO, POVEZIVANJE RADNOG STAZA za period januar 1991-decembar 2003" dokument u pdf formatu može se naći na sajtu Građanskih inicijativa, www.gradjanske.org, u rubrici download.
U pitanju je pravilnik koji uređuje načine i postupak podnošenja zahteva za uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje u cilju povezivanja staža osiguranja u periodu od .1 januara 1991. do 31. decembra 2003, na teret budžeta Republike, kao i 6 obrazaca zahteva. U pravilniku je jasno precizirano kome zahteve treba uputiti. (Građanske Inicijative)

UDRUŽENJE GRAĐANA "NOEMA" IZ BEČEJA DAJE PODRŠKU UDRUŽENIM SINDIKALNIM ORGANIZACIJAMA u zahtevu za usvajanje zakona o podeli besplatnih akcija zaposlenih u javnim preduzećima i javnom sektoru. U svom saopštenju Noema smatra, da bi dobijanjem besplatnih akcija građani dobili priliku da poboljšaju svoj materijalni položaj. Ovu podršku "Noema" daje i zastupa jer je i njena misija bazirana na aktivnostima koje doprinose poboljšanju kvaliteta življenja svih a pogotovu ranjivih i marginalizovanih kategorija stanovništva. (Noema, Bečej)

POVERENIK ZA INFORMACIJE OD JAVNOG ZNAČAJA RODOLJUB ŠABIĆ IZJAVIO JE DA JE BILO PROBLEMA u primeni Zakona o dostupnosti informacija, ali da su ti problemi rešeni uz pomoć Misije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) u Srbiji i Crnoj Gori i "jedne snažne grupe nevladinih organizacija".
Povereništvu je u proteklih pet meseci stiglo 350 žalbi građana, od kojih je rešeno 270.
Šabić je na seminaru "Primena Zakona o stabilnom pristupu informacijma", održanom u Skupštini opštine Kruševac, rekao da su građani najčešće postavljali pitanja u vezi sa novcem, budžetom, donacijama, platama "određenih ličnosti" i javnim nabavkama.
"Pored novca, koji je sasvim sigurno na prvom mestu interesovanja, građani su zahtevani i za pristup informacijama Ministarstva unutrašnjih poslova i pravosudnih organa", rekao je Šabić.
Na seminaru je istaknuto da podnošenje zahteva za dostupnost informacijama postalo "sve masovnije', a podnosioci su najčešće građani, mediji i organizacije. (Beta)

INFOSERVIS ZA PROMOCIJU SURADNJE I RAZUMIJEVANJA - REGIONALNE PARALELE


KARINA PERELI (CARINA PERELLI) IZJAVILA JE DA ĆE SE BORITI PROTIV OTKAZA sa funkcije šefa UN kancelarije za slobodne izbore u svetu, odbacivši optužbe da je maltretirala osoblje i zloupotrebila svoj položaj.
Perelijeva (48), po nacionalnosti Urugvajka, dobila je priznanja za rad i pomoći u organizovanju izbora u Iraku, Avganistanu i na palestinskim teritorijama, i smatrali su je mladom zvezdom u usponu u redovima UN.
Ali, UN su u avgustu zvanično optužile Perelijevu za uznemiravanje osoblja, po završetku četvoromesečne istrage o tvrdnjama o zloupotrebama i seksualno uvredljivom okruženju u njenom odseku.
Perelijeva je u utorak dobila pismo u kome se navodi da je generalni sekretar UN Kofi Anan odlučio da je otpusti "zbog lošeg ponašanja", a na osnovu izveštaja istrage.
Službenik UN otpratio je Perelijevu do izlaza iz zgrade, gde je ona saopštila novinarima "Otpuštena sam. Moj ugovor je okončan".
Ona je najavila da namerava da se bori protiv otkaza zbog toga što su, kako je kazala, optužbe lažne.
Perelijeva je rekla da će se žaliti na odluku o otkazu kroz sistem UN, a nije isklujučila ni mogućnost da se obratiti i drugim institucijama, van svetske organizacije.
Ona je bila pod istragom od aprila, pošto je osoblje prijavilo, u izveštaju posle istrage nigde se ne pominje njeno ime niti ime nekog iz njene kancelarije. Navodi se, međutim, da su nadređeni vikali na zaposlene, a mlađi saradnici su dobijali poslove za koje nisu bili kvalifikovani.
Do otpuštanja Perelijeve došlo je u vreme kada su UN izložene kritikama zbog navodne korupcije u vezi sa iračkim programom "hrana za naftu", optužbama na račun bivšeg šefa UNHCR-a Ruda Lubersa za seksualno uznemiravanje, kao i za sekusalno zlostavljanje u koje su bili uključeni pripadnici mirovnih snaga UN u Kongu i još nekim zemljama. (Beta)

IZVEŠTAJ I PREPORUKE MEĐUNARODNE KRIZNE GRUPE O CRNOGORSKOM PUTU U NEZAVISNOST


06.12.2005.

LOKALNA MREŽA ORGANIZACIJA CIVILNOG SEKTORA JE OSNOVANA U SUBOTICI od strane 14 nevladinih organizacija, 10. novembra 2005. godine. Pristupanju ovoj mreži su najavili još desetak organizacija. Do ideje osnivanja mreže došlo je nakon održane edukacije Zastupanje za subotičke NVO, realizovane od strane TimTri. Na osnivačkom skupu je pored prezentovane misije, ciljeva i zadataka nove mreže vodio se razgovor o mestu i ulozi lokalne mreže NVO u evropskim integracijama, o potrebi partnerstva sa lokalnom samoupravom.
Osnivači mreže SuCivitas su: Asocijacija za razvoj, CEKOR, Centar - agencija lokalne demokratije, Društvo učitelja Subotice, Društvo za celebralnu i dečju paralizu Severno Bačkog okruga, Društvo inžinjera i tehničara Subotice, Femina creativa, Otvorena akcija Gesko, Otvorene perspektive - Nyitott Távlatok, Trezven život, TRIDIA, Udruženje seljaka opštine Subotica, Udruženje za borbu protiv šećerne bolesti, Zaštita potrošača.
Na ovom sastanku je izabrano sedmočlano Koordinaciono telo, sa mandatom od godinu dana po principu zastupljenosti oblasti delovanja mreže.
Koordinaciono telo imaće zadatak da razmatra interese mreže, da prati situaciju u društvu i lokalnom okruženju, da inicira diskusiju radi ostvarivanja ciljeva mreže, da formuliše i saopštava pozicije za zaštitu interesa mreže, da pregovara o saradnji sa predstavnicima institucija i lokalne samouprave, da saziva sednice članova lokalne mreže i priprema izveštaje.
Cilj udruživanja je jačanje uticaja i vidljivosti civilnog sektora u Subotici, unapređenje saradnje lokalne mreže NVO sa lokalnim i nacionalnim institucijama, unapređenje saradnje lokalne mreže sa nacionalnim i regionalnim mrežama i organizacijama, institucionalno jačanje lokalne mreže NVO, doprinos afirmaciji efikasnog i odgovornog funkcionisanja lokalne samouprave.
Misija SuCivitas-a je udruživanje organizacija civilnog sektora i njihovog zajedničkog doprinosa daljem razvoju i unapređenju demokratskih građanskih vrednosti u Subotici.
Članovi mreže su počeli međusobno bolje upoznavanje radi definisanja zajedničkih interesa vezanih za konkretne mogućnosti saradnje na zajedničkim projektima. (Otvorene perspektive)


ČEŠKA ORGANIZACIJA "ČOVEK U NEVOLJI" I SPECIJALNI ZAVOD ZA DECU I OMLADINU "DR NIKOLA ŠUMENKOVIĆ" IZ STAMNICE OTVARAJU TRI OBJEKTA NAMENJENA: ZAŠTIĆENOM STANOVANJU U PETROVCU .
U okviru programa "Podrška transformaciji ustanova za smeštaj lica sa smetnjama u razvoju i sistema socijalne zaštite u Srbiji" 12 korisnika izaćiće iz zavoda i započeti samostalan život uz podršku u lokalnoj zajednici.
Kupovinu objekata kao i stručnu pomoć u pravljenju programa obezbedila je Češka organizacija ''Čovek u nevolji'' u saradnji sa Specijalnim zavodom za decu i omladinu ''Dr Nikola Šumenković''. Projekat je podržan od strane Ministarstva za socijalna pitanja Republike Češke u okviru programa češke razvojne pomoći i Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike Republike Srbije.
Otvaranje objekata zakazano je za utorak, 13. decembar 2005, sa početkom u 12 časova. Objekti se nalaze na adresi Srpskih vladara 524, Petrovac na Mlavi. (People in Need)

ČLANOVI OMLADINSKOG KLUBA OTVORENIH PERSPEKTIVA IZ SUBOTICE u svečanoj sali Gimnazije Svetozar Marković su 11. novembra 2005. organizovali Kviz tolerancije u kojem su znanje iz ove oblasti odmerili subotički srednjoškolci. Na takmičenju, koji je imao zabavni karakter su učestvovale učenici svih srednjih škola u Subotici, a pratili su ih navijači. Svi učesnici su bili nagrađeni simboličnim nagradama, dok su osvajači prva tri mesta dobili pored aplauza vrednije nagrade. (Otvorene perspektive)


TRANSPARENTNOST SRBIJA - AKCIJA BISTRO MUTNO


JAVNO PREDUZEĆE ŽELEZNICA SRBIJE SAOPŠTILO JE DA SU FOTOGRAFIJE NEVLADINE ORGANIZACIJE "Nova generacija", objavljene kao prikaz vozova uvezenih iz Švedske, snimljene u šinobusima koji su pripremljeni za rezanje.
Kako se navodi u saopštenju, "Nova generacija" je obmanula javnost i izložila fotografije unutrašnjosti starih šinobusa koji se nalaze u Zrenjaninu, ali odavno nisu u upotrebi i čekaju na kasaciju.
Jedna od dve garniture koja je nabavljena u Švedskoj, ističe se, je samo išarana grafitima, ali druga potpuno odgovara uslovima iz ugovora o nabavci.
Železnica Srbije navodi da je predsednik Narodne kancelarije predsednika Srbije Dragan Đilas koji je juče otvorio izložbu navodnih fotografija vozova iz Švedske, na taj način podržao obmanjivanje javnosti.
Na izložbi koja je otvorena u galeriji Glasa javnosti prikazani su vagoni koji su išarani grafitima i, sudeći po fotografijama, u lošem su stanju.
Železnica Srbije nabavila je 10 motornih kompozicija od "Švede rejla" po hitnom postupku i bez raspisivanja tendera, a prema navodima nekih medija, vagoni su višestruko preplaćeni. (Beta)

FESTIVAL "EGZIT" POKRENUO JE KAMPANJU "STUDIRAJ BOLJE", u okviru koje će, kako je saopšteno, u narednih pet meseci u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Subotici biti organizovani razni kulturni i edukativni programi namenjeni studentima.
Cilj kampanje "Studiraj bolje" je da pospeši i ubrza reformu višeg i visokog obrazovanja u Srbiji, kroz otvorene studije, debate i predavanja eminentnih domaćih i inostranih stručnjaka iz raznih oblasti, kao i kroz žurke i koncerte, saopšteno je iz "Egzita".
"Studentska javnost treba da bude adekvatno upućena u reforme visokog školstva i u to kako one napreduju na domaćim univerzitetima. Cilj kampanje je da podigne optimizam kod studenata i uveri ih da će im promene u načinu studiranja pomoći da bolje i brže dođu do diplome i kasnije zaposlenja", ističe se u saopštenju.
Kampanju "Studiraj bolje" podržali su "Freedom House", Građanski pakt, Studentska unija Srbije, AAOM (Alternativna akademska obrazovna mreža), u saradnji sa svim univerzitetima u Srbiji. (Beta)

REGIONALNI OKRUGLI STO O UPOTREBI ŠTAMPE U OBRAZOVANJU, na kojem će biti reči o mogućnostima primene tog projekta Svetske novinske asocijacije (WAN) u školskom sistemu na zapadnom Balkanu, počeo je u Beogradu.
Dvodnevni okrugli sto na temu "Mladi čitaoci - Novo doba za štampu", čiji je domaćin Asocijacija privatnih medija (APM), organizovan je u Medija centru u okviru projekta "Štampa u obrazovanju" WAN, čiji je APM dugogodišnji partner i od 2003. godine radi na tom projektu. (Beta)


OKRUGLI STO SLOBODA I ODGOVORNOST: OČUVANJE SLOBODE IZRAŽAVANJA PUTEM MEDIJSKE SAMOREGULACIJE, organizuju Komitet pravnika za ljudska prava - YUCOM i Media Centar Beograd 8. decembra, od 11.00 do 14.00 časova. Okrugli sto će se održati u Sali 1 Medija centra (Sava centar, Milentija Popovića br. 4).
Na Okruglom stolu biće predstavljena publikacija "Sloboda i odgovornost: očuvanje slobode izražavanja putem medijske samoregulacije" međunarodne nevladine organizacije Article XIX u prevodu Komiteta pravnika za ljudska prava - YUCOM.
U okviru posebnih sesija ovog Okruglog stola, akcenat će biti stavljen na značaj poštovanja etičkog kodeksa u radu novinara i medija i potrebi formiranja stalnog saveta za štampu, kao centralnog tela u budućem procesu samoregulacije.
Okrugli sto treba da doprinese i razmeni mišljenja učesnika o ovom značajnom pitanju koje se neposredno odnose na kvalitetan, nepristrasan i odgovoran rad novinara i medija. (Komitet pravnika za ljudska prava - YUCOM/Medija Centar Beograd)

INICIJATIVA ZA ODGOVORNO POSLOVANJE - ČETVRTI BROJ RBI NEWSLTTER-A


CENTAR ZA ISTRAŽIVANJE U POLITICI ARGUMENT PRIJEPOLJE POZIVA ZAINTERESOVANE VOLONTERE


CENTAR ZA PRAVA MANJINA - ELEKTRONSKI INFORMATOR BROJ 21


ANTIFAŠISTIČKA AKCIJA NOVI SAD - PROGLAS POVODOM PUŠTANJA NA SLOBODU PRIPADNIKA NEONACISTIČKE ORGANIZACIJE NACIONALNI STROJ


POTREBNA KRV ZA NOVOROĐENČE


05.12.2005.

POVODOM 5. DECEMBRA, MEĐUNARODNOG DANA VOLONTERA, VOLONTERSKI CENTAR CENTRA ZA RAZVOJ NEPROFITNOG SEKTORA, organizuje okupljanje najaktivnijih volontera u volonterskom klubu, u svojim prostorijama u Zmaj Jovinoj 34, u ponedeljak 5. decembra 2005. u 17h. Tom prilikom će biti sprovedena mini anketa među volonterima o njihovim volonterskim angažmanima (gde su i koliko angažovani, da li su zadovoljni, šta bi želeli da promene, preporuke organizacijama koje ih angažuju i sl.).
Volonterski centar preko svoje berze neplaćenog rada, povezuje organizacije koje nude različite angažmane budućim volonterima i volontere koji nude svoje veštine i znanja. Ovo je ujedno i apel brojnim organizacijama da u većoj meri uključe zainteresovane građane - volontere u rešavanje društvenih problema upravo kroz profesionalni i organizovani volonterski rad. (Volonterski centar, Centar za razvoj neprofitnog sektora)

KONFERENCIJA ZA NOVINARE EVROPSKE AGENCIJE ZA REKONSTRUKCIJU (EAR) - POMOĆ EVROPSKE UNIJE IZBEGLICAMA I RASELJENIM LICIMA U SRBIJI I CRNOJ GORI održaće se u sredu 07.12.2005. u 11 časova.
Na konferenciji će biti predstavljen projekat "Podrška institucionalnom jačanju organizacija nadležnih za izbeglice i interno raseljena lica u Srbiji i Crnoj Gori
GOVORE:
- Žosep L. Joveras, ambasador, šef Delegacije Evropske komisije u Srbiji i Crnoj Gori
- Danijel Djuglaris, šef Evropske agencije za rekonstrukciju u Srbiji
- Sandra Rašković Ivić, predsednica Koordinacionog centra Srbije i Crne Gore i Republike Srbije za Kosovo i Metohiju
- Dragiša Dabetić, komesar, Komesarijat za izbeglice i raseljena lica Republike Srbije.
(Medija centar)

KAO POSLEDNJU U NIZU PREZENTACIJA TOKOM PROJEKTA "KA INTEGRACIJI SA EVROPOM KROZ VOLONTERSKE PROGRAME ZA MLADE", Volonterski centar Centra za razvoj neprofitnog sektora, u utorak, 6. novembra 2005. u 12h, organizuje prezentaciju Programa Omladina (Youth programme) na Filozofskom fakultetu u Nišu. Cilj prezentacije je da mlade ljude upozna sa postojanjem i mogućnostima evropskih volonterskih programa Evropske komisije. Prezentaciju će držati Ivana Milošević, koordinatorka projekta i Ljubiša Vrenčev, ekspert iz oblasti Youth programa.
Projekat se finansira donacijom Fonda za evropske integracije, sredstvima Evropske unije preko Evropske agencije za rekonstrukciju i u saradnji sa Evropskim pokretom u Srbiji. (Volonterski centar, Centar za razvoj neprofitnog sektora)

ROMSKA ORGANIZACIJA "KHETANE-ZAJEDNO" RASPISUJE KONKURS ZA HONORARNOG SARADNIKA NA POZICIJI MONITORA


OKO 900 VOLONTERA OMLADINE JAZAS-A organizovalo je povorku centralnim beogradskim ulicama u znak solidarnosti sa HIV pozitivnim osobama.
Volonteri JAZAS-a u podne su u koloni krenuli od paviljona Cvijeta Zuzorić i završili šetnju na Trgu Slavija, a deo ulica kojima su prolazili bio je na kratko zaustavljen za saobraćaj.
Oni su nosili transparent sa natpisom "Solidarnost", kao i zastave i oznake regionalnih kancelarija te organizacije.
U akciji su učestvovali volonteri iz 20 gradova u Srbiji, a priključio im se i deo građana.
Šetnja podrške zaraženima virusom HIV-a protekla je bez incidenata, a učesnici su ispred kancelarije Tematske grupe za HIV i sidu UNAIDS-a zvižducima izrazili svoje nezadovoljstvo radom te kancelarije.
Predsednik skupštine Omladine JAZAS-a Karlo Boras rekao je da je poenta "Marša solidarnosti" bila podrška ljudima koji žive sa HIV-om i AIDS-om, ali da su želeli i da izraze nezadovoljstvo radom Tematske grupe UNAIDS-a jer, kako je kazao "u centru pažnje treba da bude čovek, a ne šuplje strategije i programi koji ništa ne donose".
Volonteri JAZAS-a nisu, kako je bilo predviđeno, šetnju završili paljenjem sveća ispred Hrama svetog Save, zbog velike saobraćajne gužve, a to će, prema rečima predstavnice za medije JAZAS-a Dragane Stojanović, učiniti kasnije.
Akcija je deo kampanje JAZAS-a povodom Svetskog dana borbe protiv side, 1. decembra. (Beta)

TREĆA SESIJA SVETSKOG URBANOG FORUMA, VANKUVER, 19-23. JUN 2006.


POMOĆNIK POKRAJINSKOG SEKRETARA ZA OBRAZOVANJE DANICA STEFANOVIĆ izjavila je da 62 odsto Roma u Vojvodini nema završenu osnovnu školu, kao i da manje od 10 odsto romske dece predškolskog uzrasta pohađa predškolske ustanove.
Ona je na okruglom stolu u okviru Sajma obrazovanja u Novom Sadu kazala da je ove godine u prvi razred osnovne škole upisano 1.002 romske dece, a u prvi razred srednje škole svega 28 dece.
Stefanovićeva je navela da je Izvršno veće do sada učinilo više koraka kako bi se to stanje promenilo na bolje, pa je između ostalog nedavno otvorena i Kancelarija za inkluziju Roma, a osnovan je i Savet za Rome, dok su u budžetu za narednu godinu obezbeđena sredstva za nove programe u obrazovanju te populacije.
Ona je kazala da 80 odsto romske populacije živi u najlošijem životnom okruženju, često bez struje, vode, kanalizacije, asfalta, a svega 27 odsto odraslog romskog stanovništva ekonomski je aktivno, dok je stopa nezaposlenosti četiri puta veća nego u ostatku populacije u zemlji.
Jadranka Stojanović iz Fonda za otvoreno društvo kazala je da je decenija rada na poboljšanju položaja Roma za te nevladine organizacije obezbedila ozbiljne ljudske i stručne potencijale, s obzirom na to da je kroz razne vidove obuke prošlo više od 700 vaspitača i 40 asistenata. (Beta)

PRAVA OSOBA SA INVALIDITETOM U SRBIJI SU U PROTEKLIH GODINU DANA ZNATNO UNAPREĐENA ali do potpune reforme socijalnog sistema neće doći u narednih sedam, osam godina, rekao je ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike Slobodan Lalović.
Predstavnici udruženja osoba sa invaliditetom su, na koferencijama za u beogradskom Medija centru, kao glavne nerešene probleme naveli nisku stopu zaposlenosti osoba sa inaliditetom i nemogućnost korišćenje javnog prevoza u Srbiji zbog nedostatka neophodnih niskopodnih autobusa i odgovarajućih stajališta.
Ministar Lalović, je povodom 3.decembra Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom, posetio Dom za odrasla invalidna lica "Dr Dragiša Vitošević", na Bežanijskoj kosi, i tom prilikom je istakao da je doneto dosta propisa na unapređenju položaja osoba sa invaliditetom kako bi se sistemski i sistematski unapredio i uredio njihov život.
Lalović je kazao da se u skupštinskoj proceduri nalaze izmene Zakona o socijalnoj zaštiti kojima će se obezbediti veći dodatak za tuđu negu i pomoć, čime će se izjednačiti dohodak koji se prima preko Fonda penzijsko invalidskog osiguranja (sada 7.200 dinara) i Centra za socijalni rad (4.200 dinara mesečno).
On je istakao da će povećanje biti od 60 do 160 odsto i da će iznositi oko 70 odsto prosečne plate u Srbiji (oko 14.000).
Zakon o sprečavanju diskriminacije trebalo bi da bude usvojen početkom sledeće godine, a sa Ministarstvom za kapitalne investicije je dogovoreno da se Zakonom o građenju postavi pravni osnov za ukidanje arhitektonskih barijera za osobe sa invaliditetom.
Novi zakon o zapošljavanju i rehabilitaciji osoba sa invaliditetom bi trebalo da bude usvojen na proleće sledeće godine, dodao je ministar Lalović.
Prema istraživanju Centra za proučavanje alternativa, od ukupnog broja osoba sa invaliditetom, čiji se broj u Srbiji kreće između 700 i 800 hiljada, 87 odsto njih nije zaposleno i dolazi se do zaključka da je u Srbiji četiri puta manja zaposlenost osoba sa invaliditetom nego u Evropi.
Udruženje osoba sa hendikepom Zajednica invalida Srbije je, u saradnji sa nadležnim ministarstvom, počelo izradu strategije za unapređenje osoba sa invaliditetom u Srbiji i formiranje njihovog Nacionalnog saveta.
Ujedinjene nacije su 1999. godine, 3. decembar proglasile za Međunarodni dan osoba sa invaliditetom. (Beta)

MINISTRU SCG ZA LJUDSKA I MANJINSKA PRAVA RASIMU LJAJIĆU DODELJENA JE NAGRADA "NAJEVROPLJANIN 2005" U OBLASTI POLITIKE, a ministru privrede u Vladi Srbije Predragu Bubalu u oblasti ekonomije.
Ove godine je prvi put dodeljena nagrada "Najevropljanin 2005 za Evropljanina" - priznanje stranom državljaninu koji je najviše doprineo evropskim integracijama SCG. Ta nagrada dodeljena je odlazećem šefu Misije OEBS-a u SCG Mauriciju Masariju.
Kompozitor Goran Bregović dobio je priznanje "Najevropljnin 2005" u oblasti kulture.
Nagrad za "Najevropski projekat 2005" pripala gradonačelniku Beograda Nenadu Bogdanoviću za projekte obnove i ulepšavanja prestonice SCG.
Nagrada "Najevropljanin 2005" u oblasti preduzetništva dodeljena je predsedniku kompanije "Habitfarm" Dušku Sekuliću.
Prva evropska kuća u Beogradu, Evropskog pokret u Srbiji, Evropska komisija u SCG i gradskog parlamenta organizatori su ovogodišnjih dodela priznanja "Najevropljanin 2005."
Žoze Ljoveras, ambasador Delegacije Evropske komisije u SCG, koja je bila glavni pokrovitelj dodele nagrada "Najevropljanin 2005" primetio je da među građanima SCG postoji želja i briga da se uslovi života poboljšaju i prilagode zajedničkom cilju, koji je uključivanje zemlje u Evropsku uniju. (Beta)

RUMUNIJA JE OD ORGANIZACIJE "HJUMAN RAJTS VOČ" (HRW) ZATRAŽILA DETELJNE INFORMACIJE povodom njenog izveštaja da je američka Centralna obaveštajna agencija (CIA) u toj zemlji u tajnim zatvorima držala osumnjičene za terorizam, rekao je šef rumunske diplomatije Razvan Ungureanu.
Međunarodna organizacija za zaštitu ljudskih prava navela je u izveštaju da postoji mogućnost da je CIA držala osumnjičene za terorizam u tajnim objektima u Poljskoj i Rumuniji. Obe zemlje su negirale te navode, a Vašington se do sada nije ni oglašavao.
"Pokazali smo volju da dopustimo da neko proveri postojanje takvih centara", rekao je Ungureanu na konferenciji za novinare, kako prenosi Rojters.
"Budući da je naneta šteta imidžu naše zemlje vreme je da se zvanično zatraže, sasvim jasni dokazi", dodao je on. (Beta)

''DANAS'' - INTERVJU MILJENKA DERETE, IZVRŠNOG DIREKTORA GRAĐANSKIH INICIJATIVA I KOPREDSEDAVAJUĆEG VEĆA FENS-A


CRVENI KRISTAL MOGAO BI DA POSTANE NOVI AMBLEM ORGANIZACIJE CRVENI KRST, uz postojeće krst i polumesec, što će 192 zemlje potpisnice Ženevske konvencije razmatrati u Ženevi.
Ogranci Crvenog krsta Palestine i Izraela već su potpisali ugovor o međusobnom priznavanju novog simbola u okviru diplomatske konferencije u Ženevi, a njegovo zvanično usvajanje na dvodnevnom sastanku koji počinje danas otvorilo bi vrata Izraelu u tu svetsku organizaciju.
"To je veoma pozitivan korak. Ostaje da još vidimo kako će se stvari odvijati na diplomatskoj konferenciji...ali sam prilično optimističan", rekao je predsednik Međunarodnog Crvenog krsta Jakob Kelenberger (Kellenberger).
Simbol crvenog krsta ustanovljen je prvi put 1863. godine, kada su švajcarski humanitarci osnovali pokret kako bi pomogli žrtvama rata. Znak je prosto predstavljao švajcarsku zastavu sa obrnutim bojama (švajcarska zastava ima beli krst na crvenoj podlozi), i nije imao religiozno značenje.
Međutim, većina muslimanskih zemalja odbijala je da koristi taj simbol, koji ih je podsećao na krstaške ratove. Umesto toga, koristili su znak polumeseca za svoje medicinsko osoblje tokom Rusko-turskog rata 1876.
Simbol crvenog polumeseca priznat je i zvanično u verziji Ženevske konvencije iz 1929. godine.
Izrael nije mogao da postane članica Crvenog krsta šest decenija, jer je odbijao da prizna oba postojeća amblema.
Zato je umesto Davidove zvezde, koja se u izraelskom društvu koristi kao simbol medicinskog osoblja, predložen crveni kristal. Novi simbol je, u stvari, kvadrat koji stoji na jednom svom uglu, sa belom unutrašnjošću i debelim crvenim obodom. (Beta)

02.12.2005.

NAKON POSTAVKE U NOVOM SADU IZLOŽBA "TRAJNI ČAS UMETNOSTI" biće predstavljena u "Galeriji Nova" u Zagrebu. Otvaranje izložbe je 18.01.2006. godine.
Na linku možete pronaći tekst koji razmatra neka pitanja koja su se pojavila u vezi sa izložbom "Trajni čas umetnosti", što će doprineti nastavku javnog dijaloga u vezi sa novosadskom neoavangardom šezdesetih i sedamdesetih godina XX veka.
Izložba "Trajni čas umetnosti - novosadska neoavangarda šezdesetih i sedamdesetih godina XX veka" otvorena je do subote 03.12.2005. u Muzeju savremene likovne umetnosti u Novom Sadu, Dunavska 37.
(kuda.org)

OTVARANJEM NACIONALNE KANCELARIJE ZA HIV I AIDS U BEOGRADU I BROJNIM MANIFESTACIJAMA u Srbiji i Crnoj Gori, obeležen je 1. decembar, Svetski dan borbe protiv side.
Kancelarija je otvorena u Institutu za zaštitu zdravlja Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", a njen rad će finansirati UNAIDS, do 2007. godine, kada je predviđeno da postane deo zdravstvenog sistema Srbije.
Predstavnici ministarstva zdravlja i Ujedinjenih nacija u SCG rekli su na otvaranju kancelarije, da će jedna od njenih glavnih funkcija biti primena Strategije za borbu protiv side, koja je u Srbiji usvojena ove godine.
Kancelarija je otvorena u prisustvu stalnog koordinatora UN u SCG An Liz Svenson (Ann Lis Svenšon) i ministra zdravlja Srbije Tomice Milosavljevića.
Svetski dan borbe protiv side obeležen je i aktivnostima nevladinih organizacija i zdravstvenih radnika.
Na Trgu Republike u Beogradu, uz muziku DJ-eva, savete su građanima delili predstavnici Omladine JAZAS-a, Crvenog krsta Srbije, ali i lekari i medicinske sestre Savetovališta za mlade Doma zdravlja Stari grad.
Oni su poklanjali i promotivni i zdravstveno-edukativni materijal, a Savetovalište za mlade tog doma zdravlja organizovalo je i kviz o poznavanju virusa i rizicima koje on nosi, a učesnici su nagrađeni šoljama, trakama za mobilne telefone i olovkama.
Koordinatorka savetovališta Mirjana Radovanović rekla je da je njihov štand za tri sata posetilo više od 1.500 mladih ljudi i da su svi dobili kondome, koji su jedino efikasno sredstvo za zaštitu od te bolesti.
Povodom 1. decembra u Domu zdravlja u Somboru otvoreno je Savetovalište za mlade koje je pomogla organizacija ADF/CRDA sa 15.000 dolara. Savetovalište je opremljeno najsavremenijom opremom kao i stručnim lekarima i edukatorima. (Beta)

U SRBIJI TRENUTNO POSTOJI 99 KOLEKTIVNIH CENTRA U KOJIMA JE SMEŠTENO OKO 9.000 IZBEGLIH I RASELJENIH OSOBA a planirano je da se u 2006. zatvori oko 50 centara i iseli oko 3.000 ljudi, rekao je Dragiša Dabetić, komesar za izbeglice.
Dabetić je, na konferenciji "Zaboravljena kriza? -Siromaštvo izbeglica i interno raseljenih lica", koju je organizovala nevladina organizacija Grupa 484, istakao da je trenutno broj kolektivnih centara u Srbiji manji za oko 200 u odnosu na period od pre nekoliko godina.
On je rekao da u Srbiji, prema statističkim podacima, ima oko 141.000 izbeglica u statusu ali da se procenjuje da je njihov realan broj oko 300.000 jer su mnogi dobili državljanstvo ali se u njihovoj situaciji realno ništa nije promenilo.
Prema podacima Komesarijata za izbeglice, u Hrvatsku se do sada vratilo oko 60.000 ljudi dok se podaci UNHCR razlikuju i prema njima se u Hrvatsku vratilo oko 80.000 izbeglih, rekao je Dabetić i istakao da, kada je u pitanju povratak u BiH, situacija je malo bolja ali trenutno ekonomska situacija u toj državi na doprinosi napretku.
Dabetić je kazao da u Srbiji, pored velikog broja izbeglica živi i 208.400 interno raseljenih sa Kosova i Metohije, od koji je 5.500 smešteno u kolektivnim centrima u Srbiji i da oni trajno rešenje za situaciju u kojoj se nalaze vide u održivom povratku u pokrajinu.
Od ukupnog broja raseljenih dve trećine su Srbi, 11 odsto su pripadnici romske zajednice a 4.000 Albanci.
Na teritoriji Kosova, interno je raseljeno 22.000 ljudi i u toj pokrajini je otvoreno 17 centara kolektivnog smeštaja u kojima boravi oko 1.000 osoba.
Konferenciju "Zaboravljena kriza? - Siromaštvo izbeglica i raseljenih lica" organizovala je Grupa 484 a Vesna Golić, izvršna direktorka te nevladine organizacije, istakla je da u obezbeđivanju trajnih rešenja za sve izbeglice i interno raseljena lica moraju da rade zajedno i međunarodna zajednica i regionalne i nacionalne ali i lokalne vlasti. (Beta)

SAOPŠTENJE YUKOMA - TIJANIĆ NEZADOVOLJAN SOPSTVENIM IZJAVAMA - TRAŽI OD YUCOMA 100.000 EURA


GRAĐANI SRBIJE NAJMANJE POVERENJA IMAJU u političare i institucije vlasti, a najviše u institucije od javnog značaja kao što su zdravstvo i školstvo, pokazalo je istraživanje Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID).
Građani Srbije natpolovično poverenje poklanjaju tradicionalnim institucijama kao što su crkva, škola, zdravstvo i vojska.
U drugu grupu spadaju institucije kao što su policija, sindikati, nevladine organizacija, predsednik Srbije, Evropska unija i mediji, u koje građani imaju znatno poverenje, ali ono i dalje ne prelazi polovinu anketiranih.
U treću grupu sa veoma malim poverenjem građana spadaju sudije, institucija premijera, političke stranke, dok političari imaju najmanje poverenje građana. (Beta)

INCEST TRAUMA CENTAR SPECIJALISTIČKI TRENING-PREVENCIJA ZLOSTAVLJANJA I ZANEMARIVANJA DECE


SKUP POD NAZIVOM "SUDBINA NESTALIH NA KOSOVU", posvećenu žrtvama prisilnog nestanka, nezakonitog lišenja slobode i otmica koje su se dogodile pre, za vreme i posle oružanih sukoba na Kosovu organizuje u subotu 3. decembra u Beogradu Fond za humanitarno pravo (FHP).
U najavi skupa navodi se da će na njemu biti prvi put izneti detaljni podaci o sudbini 632 kosovska Albanca čiji su posmrtni ostaci nađeni u masovnim grobnicama u Srbiji, kao i 157 žrtava nealbanske nacionalnosti čija su tela eshumirana na Kosovu.
To je broj identifikovanih žrtava u periodu od 2000. do novembra 2005. nađenih u masovnim grobnicama u Srbiji i na Kosovu.
Zaključno sa 15. novembrom 2005. sudbina još 2488 žrtava je nepoznata, od toga 1785 Albanaca, 538 Srba i 165 ostalih.
U radu skupa učestvovaće stručnjaci za humanitarne i pravne aspekte problema nestalih lica iz međunarodnih i domaćih organizacija, uključujući predstavnike institucija Srbije i Kosova.
Na konferenciji će svedočiti članovi porodica nestalih osoba, tako da će se na taj način odati posebno poštovanje žrtvama.
Skup će se održati u beogradskom Hotelu "M". (Beta)

ICVA/CIS POZIVA NA DVODNEVNI SEMINAR ODNOSI S JAVNOŠĆU KOJI ĆE SE ODRŽATI OD 14-15. DECEMBRA 2005. GODINE


PREDSEDNIK BEOGRADSKOG CENTRA ZA LJUDSKA PRAVA VOJIN DIMITRIJEVIĆ ocenio je da je oslobađajuća presuda Haškog tribunala za bivše pripadnike OVK Fatmira Ljimaja i Isaka Musliua posledica toga što Tužilaštvo nije dalo dovoljno dokaza i svedoka za utvrđivanje komandne odgovornosti, a ne pristrasnosti sudija.
Dimitrijević je rekao da se kosovskim Albancima "neće uzimati toliko za zlo radovanje zbog toga što se jedan optuženik izvukao", koliko se ljudima u Srbiji "uzima za zlo 'nož-žica-Srebrenica' i to što se neki ljudi raduju i što će neki zločinci ostati nekažnjeni".
"Jedna od tih okolnosti je i da su jedini pravednici u ovim sukobima Albanci", rekao je on i dodao da u tom "različitom tretmanu istih stvari koje se dešavaju na raznim mestima vidim jednu pristrasnost u korist kosovskih Albanaca, koji su uspeli da budu kao privilegovani učesnici u svim ovim ratovima".
Navodeći da se na ovim prostorima, nažalost, više ne govori o krivici i nevinosti, on je dodao da se "sopstveni zločinci podržavaju, smatra se da su uradili dobar posao ubijajući druge i na tome im se čestita". (Beta)

SVETSKA ZDRAVSTVENA ORGANIZACIJA (SZO), U OKVIRU KAMPANJE BORBE PROTIV PUŠENJA NEĆE VIŠE ZAPOŠLJAVATI OSOBLJE KOJE PUŠE.
"Razlog je što je SZO vodeća u javnosti u borbi protiv pušenja", izjavio je portparol SZO Jan Simpson.
Prema njegovim rečima, nisu predviđene nikakve mere za već zaposlene pušače, osim što ne mogu da puše u radnim prostorijama.
Simpson je rekao da će se na prijavama za posao nalaziti pitanje da li podnosilac zahteva puši. Ukoliko odgovori potvrdno, njegova prijava će biti odbačena.
"Od konzumiranja duvana godišnje umre skoro pet miliona ljudi širom sveta. Duvan stvara zavisnost", rekao je Simpson. (Beta)

NOVI BILTEN O IMPLEMENTACIJI STRATEGIJE ZA SMANJENE SIROMAŠTVA


MANIFESTACIJA "EVROPSKO VEČE U BEOGRADU 2005", povodom dodele nagrade Najevropljanin 2005, održaće se u subotu 3. decembra U Skupštini grada Beograda, saopštio je Evropski pokret u Srbiji.
Na manifestaciji će biti uručene nagrade za Najevropljanina u oblasti, politike, ekonomije, kulture, preduzetništva i za najevropskiji projekat.
Ove godine žiri je uveo i nagradu Najevropljanin 2005 za građanina zemlje članice EU, koji je najviše doprineo evropskim integracijama SCG, navodi se u saopštenju.
Gostima manifestacije, dodaje se u saopštenju, obratiće se ambasador delegacije Evopske komisije u SCG Žosep Joveras Soler i predsednica Prve evropske kuće Beograd Jelica Minić i generalni sekretar Prve evropske kuće Beograd Stamenko Joksimović.
"Evropsko veče u Boegradu 2005" organizuje Prva Evropska kuća Beograd u saradnji sa Evropskim pokretom u Srbiji. (Beta)

01.12.2005.

DEKLARACIJA GODIŠNJE KONFERENCIJE FEDERACIJE NEVLADINIH ORGANIZACIJA SRBIJE


U SRBIJI JE U POSLEDNJIH NEKOLIKO GODINA ZNAČAJNO PORASTAO BROJ ZAVISNIKA OD DROGA, POKAZALO JE ISTRAŽIVANJE EVROPSKE AGENCIJE ZA REKONSTRUKCIJU (EAR) o zloupotrebi droge koje je predstavljeno u Beogradu.
Do prvog kontakta sa drogom dolazi veoma rano, u većini slučajeva i pre 16-te godine, a prosečan uzrast u kom dolazi do prvog iskustva sa drogom konstantno se snižava, navodi se u istraživanju.
Istovremeno, praksa je pokazala da svaki zavisnik od droge u periodu od šest do sedam godina, uvuče u zavisnost još 10 do 12 osoba, što otvara vrata zabrinjavajućem širenju bolesti zavisnosti u Srbiji.
Ekspert u tom projektu Vesna Bjegović kazala je na predstavljanju projekta da u Srbiji najverovatnije ima oko 30.000 narkomana od čega u Beogradu 20.000, a u Novom Sadu i Nišu po 1.000.
U Vojvodini ima oko 10.000 narkomana, kazala je Bjegović.
Spomenka Ćirić-Janković, takođe jedan od eksperata projekta, kazala je da istraživanja sprovedeno u Beogradu, Novom Sadu i Nišu među 16-godišnjacima pokazuje da 93 odsto ispitanih već konzumiralo alkoholna pića.
Kako je rekla, svaki treći učesnik istraživanja smatra da pijenje alkohola čak "vrlo poželjno" ponašanje, a pivo im je omiljena supstanca.
Istraživanje je pokazalo da su psihoaktivne supstance prisutne i lako dostupne što je prema oceni Ćirić-Janković vrlo zabrinjavajuće.
Jedan od pet adolescenata spreman da proba nedozvoljene supstance, a polovina anketiranih učenika zna gde može da nabavi drogu - bilo na ulici, bilo u kući dilera.
Pokazalo se i da su mladi veoma dobro informisani o drogama u trenutnoj upotrebi, a da uprkos znanju koje imaju, jedna trećina dece ignoriše ili znatno umanjuje prave rizike i posledice koje su u vezi sa zloupotrebom psihoaktivnih supstanci.
Veliki broj mladih ljudi zloupotrebljava prepisane lekove, najčešće sedative, koje dobija od doktora ili krade od kuće, rekla je Ćirić-Janković.
Istraživanje je obuhvatilo oko 3.000 u učenika u 50 srednjih škola u Beogradu, Novom Sadu i Nišu.
Istraživanje je deo projekta "Zloupotreba droga u Srbiji", koji je EAR započeo prošlog avgusta, a završetak celokupnog projekta planira se u maju 2006. godine.
Ministar zdravlja Srbije Tomica Milosavljević kazao je na predstavljanju projekta da će do proleća 2006. biti gotova Nacionalna strategija za borbu protiv bolesti zavisnosti, navodeći da će rezultati projekta poslužiti za njenu izradu. (Beta)

EVROPSKA UNIJA TREBALO BI DA ŠTO PRE PREDUZME KORAKE KA LIBERALIZACIJI VIZNOG REŽIMA prema zemljama zapadnog Balkana, a pregovore o tome bi trebalo otvoriti već u martu 2006, preporučila je Međunarodna krizna grupa (MKG) u svom izveštaju. (Beta)

RADNA GRUPA INICIJATIVE IZVOR - Inicijativa za zakonsko rešavanje statusa volontera u Srbiji, poziva sve organizacije koje angažuju volontere, da obeleže Međunarodni dan volontera 05.decembar.
Naime, u široj javnosti se sve češće ističe uloga nevladinog sektora u prevazilaženju problema u društvu, ali se nedovoljno pažnje posvećuje činjenici da se veliki deo konkretnih aktivnosti na terenu realizuje skoro isključivo zahvaljujući volonterima.
Zato Radna grupa Inicijative IZVoR poziva na saradnju sve organizacije koje angažuju volontere i koje će na bilo koji način obeležiti Međunarodni dan volontera.Radna grupa IZVoR ce 05. decembar, u Novom Sadu, obeležava nizom aktivnosti - organizuje se radionica sa volonterima, konferencija za novinare u saradnji sa sekretarijatima pokrajinskog Izvršnog veća, ulične akcije i regionalna Web konferencija. Cilj svih ovih aktivnosti je promocija ideje volonterizma kod nas i isticanje nemerljivo važne uloge VOLONTERA - pojedinaca za društveni razvoj. RG Inicijative IZVoR. (IZVoR)

KONFERENCIJA ZA NOVINARE POVODOM ZAVRŠETKA PROJEKTA "POLJOPRIVREDA - PUT U EVROPU" održaće se u četvrtak, 8. decembra 2005. u 11 sati u prostorijama Novosadske novinarske škole u Zmaj Jovinoj 4.
Na konferenciji će govoriti:
- Prof. dr Janoš Berenji, Institutu za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad;
- Vladimir Čeh, agencija PROFILE, Beograd
- Igor Kurjački, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad
Ovaj projekat omogućen je donacijom Fonda za Evropske integracije, sredstvima Evropske unije uz realizaciju Evropske agencije za rekonstrukciju, Evropskog pokreta u Srbiji i Novosadske novinarske škole. (Novosadska novinarska škola)

SAOPŠTENJE CENTRA ZA RAZVOJ CIVILNOG DRUŠTVA


MEĐUNARODNA ORGANIZACIJA ZA ZAŠTITU LJUDSKIH PRAVA "AMNESTI INTERNEŠENAL" (Amnesty International - AI) pozvala je vlasti u Srbiji da sprovedu "brze, nepristrasne istrage" o pretnjama i napadima na aktiviste za ljudska prava i nezavisne novinare.
U najnovijem izveštaju organizacije pod nazivom "Srbija i Crna Gora: Pisanje na zidu - srpski aktivisti za ljudska prava u opasnosti", pominju se primeri napada na direktorku Helsinškog odbora za ljudska prava Sonju Biserko i direktorku Centra za humanitarno pravo Natašu Kandić, kao i o zastrašivanju pojedinih novinara.
Međunarodna organizacija je podsetila da je ulaskom u Savet Evrope, SCG preuzela obaveze među kojima i informisanje građana u Srbiji o zločinima koje je počinio režim Slobodana Miloševića, "ne samo protiv drugih naroda već i protiv samih Srba". (Beta)

NAGRADU ZA TOLERANCIJU ZA 2005. GODINU dodeliće 10. decembra, na Međunarodni dan ljudskih prava, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava Srbije i Crne Gore.
Ministar Rasim Ljajić rekao je da su u komisiji koja će izabrati laureata, Dragoljub Mićunović, kao prvi dobitnik nagrade, akademik Vojislav Stanovčić, pomoćnica ministra Jelena Marković, novinarka Antonela Riha i Voja Žanetić iz marketinške agencije "Mozaik", koja je radila kampanju ministarstva "Tolerancija".
Nagrada će biti uručena na svečanosti u Skupštini grada Beograda. (Beta)

LOKALNE INSTITUCIJE U NIŠU NISU ZAINTERESOVANE da Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) prati izjašnjavanju građana o opozivu gradonačelnika Smiljka Kostića, izjavio je regionalni poverenik te organizacije Milan Stefanović.
Niški CeSID uputio je zahtev za finansiranje praćenja opoziva kabinetu gradonačelnika, gradskim većnicima, predsedniku skupštine grada i svim odborničkim grupama, ali ni od koga nije dobio nikakav odgovor.
CeSID je zatražio 330.682 dinara. (Beta)

| Arhiva vesti Kontakt | C R N P S  2001