O nama | Projekti | Forum | Dokumenti

Arhiva vesti za mesec Jul, 2006.

31.07.2006.

TIM POTPREDSEDNICE VLADE ZA IMPLEMENTACIJU STRATEGIJE ZA SMANJENJE SIROMAŠTVA - KONKURS ZA PROGRAM LOKALNE INICIJATIVE


PREGLED RASPOLOŽIVIH DONATORSKIH SREDSTAVA MEĐUNARODNIH DONATORA I DRŽAVNIH INSTITUCIJA U SRBIJI


KONFERENCIJA ZA NOVINARE SAVETA ZA ŠTAMPU MEDIJA CENTRA - IZVEŠTAJ SAVETA ZA ŠTAMPU MEDIJA CENTRA ZA MESEC JUL - MOĆ I MEDIJI, održaće se utorak, 1. avgusta 2006. od 12 časova u beogradskom Medija centru.
Govore:
Hari Štajner, izvestilac Saveta za štampu za mesec jul
Velimir Kazimir Ćurgus, direktor Medijske dokumentacije Ebart
(Medija centar)

MEĐUNARODNA ORGANIZACIJA REPORTERI BEZ GRANICA (RSF) pozdravila je odluku predsednika Srbije Borisa Tadića da ne potpiše izmene i dopune zakona o radiodifuziji, kojima bi se, kako navodi RSF, Republičkoj radiodifuznoj agenciji dala prevelika moć sankcionisanja.
"Pozdravljamo odluku predsednika Srbije i nadamo se da se Skupština neće oglušiti o kritike tog zakona i da će ukinuti izmene suprotne slobodi štampe", saopštila je ta organizacija za zaštitu slobode medija, čije je sedište u Parizu.
Predsednik Tadić je u sredu odbio da potpiše Ukaz o proglašenju izmena i dopuna Zakona o radiodifuziji i vratio ga je Skupštini Srbije na ponovno glasanje.
Tadić je obrazložio da smatra da bi izmenama i dopunama Zakona o radiodiofuziji bila "ozbiljno narušena nezavisnost rada Republičke radiodifuzne agencije".
Skupština Srbije će o izmenama i dopunama ovog zakona ponovo raspravljati u septembru. (Beta)

NVO "VIKTORIJA" IZ KRAGUJEVCA - PROJEKAT "CENTAR ZA BORBU PROTIV SIROMAŠTVA"


PROMOCIJA PUBLIKACIJE "MOJA TAJNA KAO STRAH, KAO SRAMOTA, KAO BOL..." STUDIJE SLUČAJEVA INCEST TRAUMA CENTRA - BEOGRAD AUTORKE DR LJILJANE BOGAVAC održaće se u utorak, 01. avgusta 2006. godine u 18 časova u Centru za kulturnu dekontaminaciju, Birčaninova 21 u Beogradu.
Incest Trauma Centar - Beograd
Grupa za podršku seksualno zlostavljanoj deci,
žrtvama incesta i žrtvama rata
Mačvanska 8, 11000 Beograd
Tel/fax: (+381) 11 446 - 1332
e-mail: itcentar@eunet.yu
web: www.incesttraumacentar.org.yu

ČETVORICA MLADIĆA IZ ROMSKOG NASELJA VELIKI RIT U PREDGRAĐU NOVOG SADA BRUTALNO SU PRETUČENI u stanici policije na Klisi, rekao je predsednik "Udruženja Roma Veliki rit" Rasim Osman.
Prema njegovim rečima, trojica policajaca su došla u to naselje tražeći cetvoricu mlađih Roma zbog navodne krađe, ali nisu pokazali naloge za privođenje, niti su pronašli dokaze o krađi.
"Posle insistiranja da budu saslušani u stanici policije na Klisi, lično sam svu četvoricu odvezao tamo, gde su ih petorica policajaca brutalno pretukla i fizički maltretirala sve do sedam sati uveče", rekao je Osman.
Lekarskim nalazima konstatovano je da su mladići, stari između 20 i 21 godine, pretrpeli teške fizičke povrede zadobijene od udaraca rukama, nogama i palicama.
"Nedžad M. je usled povrede vrata primoran da nosi longetu, Škeljzen B. ima krvarenje u mokraći, Sava O. ima povrede nosa i glave, dok Ervin S. takođe ima teške povrede od udaraca", naveo je Rasim Osman.
Predsednik Saveta za integraciju Roma Izvršnog veća Vojvodine Srđan Šajin osudio je ponašanje policije i ocenio da to "nije u skladu sa zalaganjima da budemo moderno demokratsko društvo".
Šajin je agenciji Beta rekao da nije sporno da policija treba da traga za onima koji krše zakon, ali je naveo da, po informacijama koje ima, policajci nisu pokazali rešenje o privođenju.
On je najavio da će hitno zakazati sednicu Saveta za integraciju Roma i informisati članove sa detaljima incidenta.
"To je treći sličan incident u poslednja tri meseca, već ih je ranije bilo u Subotici i u Vršcu. Tražiću i sazivanje zajedničke sednice sa Savetom za bezbednost pokrajinske vlade", rekao je Šajin.
U novosadskoj policiji rečeno je da će u toku dana izdati saopštenje o tom incidentu. (Beta)

U KRUŠEVCU JE OTVORENA EKOLOŠKA KANCELARIJA, čime je završen Projekat izgradnje ekoloških kapaciteta opštine koji se sprovodi u saradnji sa Evropskom agencijom za rekonstrukciju.
Menadzer projekta Nenad Krstić rekao je na otvaranju da će građani toj kancelariji moći da se obrate kada imaju problem vezan za ekologiju, zaštitu životne sredine ili imaju inicijativu za izradu projekata iz te oblasti.
On je dodao da će grupa za ekologiju raditi i na uočavanju ekoloških problema i pokušaju njihovog rešavanja u kontaktu sa nadležnim institucijama.
Ekološka kancelarija je otvorena u zgradi opštine Kragujevac.
Ukupna vrednost projekta je oko 87 hiljada evra, od čega je donacija Evropske unije oko 77 hiljada evra, rekao je Krstić. (Beta)

REPUBLIČKA RADIODIFUZNA AGENCIJA (RRA) KRITIKOVALA JE MISIJU OEBS U BEOGRADU zbog naručene analize koju je, kako je navela, "mimo znanja i saglasnosti" Saveta RRA sproveo "službenik poljskog radiodifuznog saveta" Karol Jakubovič.
U saopštenju povodom objavljivanja delova analize u pojedinim beogradskim medijima, RRA je ocenila da je "daleko spornije i skanadalozno ponašanje" pojedinih službenika OEBS-a u Beogradu iz Odeljenja za medije koji su "umislili da u Srbiji OEBS treba da izigrava razrednog starešinu".
RRA je navela da u kontinuitetu trpi opstrukciju i pritisak pojedinih službenika OEBS-a, koji se pojačavaju tokom konkursa za dodelu dozvola za nacionalno emitovanje, ocenivši da se na taj način direktno krši Zakona o radidifuziji kojim je utvrđeno da niko nema pravo da na bilo koji način utiče na rad članova Saveta RRA.
"Imajući u vidu postojanje diplomatskog imuniteta, Savet RRA neće pokrenuti krivične tužbe za klevetu protiv službenika Misije OEBS u Beogradu, ali će zato svakako tražiti sastanak u centrali OEBS-a u Beču, s obzirom da složenost medijske situacije u Srbiji očigledno prevazilazi sposobnost i stručnost njihovih službenika u Beogradu", navodi RRA.
Vrhunac neprincipijelnih i nezakonitih pritisaka na rad Saveta RRA nastao je posle susreta članova OEBS-ovog Odeljenja za medije Evalda Orfa i Viržini Žuan sa predstavnicima medijske kuće RTL, koja nije dobila dozvolu za nacionalno emitovanje u Srbiji, piše u saopštenju.
"Posle tog susreta učestala su i samozvana 'stručna' mišljenja koja su očigledno orkestrirana iz jednog centra. Službenici Misije OEBS su valjda zamislili najpre da oni mogu izdavati dozvole za emitovanje programa, a sada objavljivanjem 'ekspertskih mišljenja' pokazuju i da preuzimaju ulogu Vrhovnog suda Srbije", navodi RRA.
Dodaje se da se slično dešava i u slučaju ambasadora Nemačke u Beogradu Andreasa Cobel koji kontinuirano protivzakonito lobira u korist RTL-a.
Povodom analize Jakuboviča, RRA je ocenila da je začuđujuće i smešno da neko sa razdaljine od nekoliko hiljada kilometara iznosi sudove o konkursu za dobijanje dozvola u stranoj zemlji, a da pri tom nije video nijedan dokument, niti je upoznat sa domaćom zakonskom procedurom.
Pojedini beogradski mediji objavili su danas da je Jakubovič u analizi naveo da je proces izdavanja dozvola za emitovanje radio i televizijskim stanicama u Srbiji koji je sproveo Savet RRA obeležen suštinskim nedostatcima i namernim nepoštovanjem zakona. (Beta)

INFORMACIJE O SEMINARU LJUDSKA PRAVA I INTERKULTURALNO UČENJE ZA LOKALNE MLADE LIDERE IZ CENTRALNOG BALKANA


OKO 150 VLASNIKA AUTOMOBILA SA CRNOGORSKIM TABLICAMA iz Kruševca, Trstenika i Paraćina, okupilo se danas na glavnom trgu u Kruševcu, protestujući zbog toga što Vlada Srbije odbija da izvrši preregistraciju tih vozila.
Udruženje građana "Vlasnici vozila iz Crne Gore", koje je organizovalo protest, najavljuje i da će tužiti Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije jer nije dozvoljavalo prenos vlasništva u periodu dok je postojala državna zajednica Srbija i Crna Gora.
Predstavnici udruženja najavljuju da će protesti biti organizovani i u drugim gradovima Srbije.
Udruzenje je u Kruševcu do sada evidentiralo 230 vozila sa crnogorskim tablicama. (Beta)

DIREKTOR SLUŽBE VLADE SRBIJE ZA LJUDSKA I MANJINSKA PRAVA PETAR LAĐEVIĆ najavio je akciju za formiranje albanskog nacionalnog saveta, u saradnji sa tom nacionalnom manjinom.
Na završnoj radionici Foruma za etničke odnose, posvećenog sadašnjosti i budućnosti juga Srbije, Lađević je rekao u Bujanovcu da će ta služba, u saradnji sa albanskom nacionalnom manjinom, učiniti sve da se formira albanski nacionalni savet.
Prema njegovim rečima, nema nikakvog razloga da jedna od većih nacionalnih manjina u Srbiji nema takvo svoje telo i ne može da ostvaruje prava zagarantovana zakonom u oblasti kulture, obrazovanja, medija i upotrebe maternjeg jezika i pisma.
"Sva evropska iskustva pokazuju da je pitanje nacionalnih manjina samo delimično političko, a da je više pitanje očuvanja nacionalnog identiteta kroz zaštitu jezika, kulture i obrazovanja", rekao je Lađević.
Lađević je rekao da će Služba za ljudska i manjinska prava, koja je nasledila ingerencije ministarstva državne zajednice u toj oblasti, raditi sa Koordinacionim telom za Bujanovac, Preševo i Medveđu na daljem unapređenju svih ljudskih i manjinskih prava na tom prostoru i prevazilaženje konflikata iz prošlosti.
"Model Službe za ljudska i manjinska prava preuzet je iz evropskih zemalja u kojima posebne institucije u toj oblasti uglavnom ne postoje. Služba će obavljati sve što je već potpisano u toj oblasti u konvencijama, protokolima i ugovorima", rekao je Lađević polaznicima kursa za lokalne vođe nove demokratske manjinske politike.
Lađević je potvrdio i da je ta služba preuzela kancelariju bivšeg Ministarstva za ljudska i manjinska prava SCG u Bujanovcu.
U tom gradu na jugu Srbije danas je završen trening za lokalne vođen nove demokratske manjinske politike, koji je organizovao Forum za etničke odnose iz Beograda, uz pomoć italijanske nevladine organizacije Cooperacione internacionale (Cooperazione Internazionale).
Na treningu su učestvovali polaznici srpske, albanske i romske nacionalnosti. (Beta)

28.07.2006.

NOVI SERIJAL DOKUMENTARNIH ZAPISA NASLOVLJEN "SOS - DOSIJE" (NASILJE U PORODICI) koji sadrži autentične ispovesti žena sa juga Srbije žrtava nasilja realizovan je u produkciji NVO Odbor za ljudska prava iz Vranja i video produkcije regionalne Novinske agencije Vranje Press (AVP).
U okviru serijala urađene su četiri epizode sa autentični ispovestima žena koje su preko SOS telefona, NVO Odbor za ljudska prava iz Vranja pristale da govore o nasilju koje trpe u porodici.
Izvršni direktor projekta "SOS dosije" i koordinator kancelarije Odbor za ljudska prava iz Vranja (Mreža CHRIS) Suzana Antić - Ristić, precizirala je da je reč o prvom projektu koji će lokalne televizije emitovati pre svega kao vrlo važan edukacioni materijal na osnovu koga se mogu po njenim rečima izvući pouke, ali i preduzeti mere kako bi se smanjilo nasilje u porodici.
Scenarista serijala je pravnica NVO Odbor za ljudska prava iz Vranja Maja Jovanović (Mreža CHRIS), a reditelj Vojkan Ristić. Iskustva iz nasilja u porodici, koja su predstavljena u četiri epizode "SOS - dosije", biće emitovane na lokalnim televizijama u jugoistočnoj Srbiji.
Ovo je pored dokumentarno istraživačkih serijala vezanih za ratne zločine, trgovinu ljudima treći istraživački projekat NVO Odbor za ljudska prava i Agencije Vranje Press.
Svim NVO i lokalnim televizija serijal je dostupan besplatno. Kontakt adresa je avpvr@ptt.yu. Opširnije informacije na adresi www.avp-vranje.co.yu.
(Vranje Press)

MEDIJI U SRBIJI PREPUNI SU STEREOTIPA I NETOLERANCIJE PREMA MANJINAMA I MARGINALNIM GRUPAMA, ocenili su u Beogradu učesnici tribine "Mediji i različitosti".
Kako su naveli, o njima se govori i obraća pažnja samo kada se dese neki incidenti, a o njihovim drugim problemima se ne izveštva jer nisu aktuelni ni senzacionalni.
Glavna i odgovorna urednica časopisa "Vesnik MD", koji izdaje Savez distrofičara Srbije, Ivanka Jovanović kazala je da mediji jureći za tiražom i profitom, ali i povlađujući ukusima publike nude stereotipne priče o osobama sa invaliditetom izveštavajući o njima sažaljivim tonom ili neobjektivnim divljenjem.
Ona je navela da je "nedovoljna senzibilnost" urednika i novinara za teme o osobama sa posebnim potrebama i da se o njima s toga stvara neadekvatna predstava.
Kako je kazala osobama sa invaliditetom nije potrebno sažaljenje ni samo humanost, već jednakost u društvu i saveznik u medijima jer mediji sem što su ogledalo društva oni stvarnost u društvu i konstruišu.
Osnivač prvog gej časopisa u Srbiji "Dečko", Atila Kovač kazao je da se situacija prema homosekslualcima u medijima svodi na "izjednačavanje borbe protiv side/HIV-a sa gej populacijom kao da su oni jedini koji mogu da se zaraze".
On je naveo da se o populaciji najčešće izveštava kada su gej parade, a kada se očekuje da će doći do nekog incidenta ili tuče dok se njihovim pravima pažnja uopšte ne posvećuje.
Šef novosadske kancelarije Helsinškog odbora za ljudska prava Pavel Domonji i novinarka Radija Slobodna Evropa Žužana Serenčeš ocenili su da se o manjinama piše samo sa "folklorističkog aspekta" odnosno kada se održavaju neke njihove veće kulturne manifestacije ili kada dođe do sukoba.
Serenčeš je podsetila da je prestankom postojanja državne zajednice SCG ukinuto ministarstvo za ljudska i manjinska prava i da je samim tim prestao da postoji i Zakon o manjinama na šta se javnost nije osvrnula.
"Ono čime se država toliko hvalila sada ne postoji, a to apsolutno nikoga ne brine", zaključila je Serenčeš. (Beta)

UDRUŽENJA GRAĐANA NARODNI PARLAMENT, EDUKACIONI CENTAR I RESURS CENTAR IZ LESKOVCA - SAOPŠTENJE ZA JAVNOST POVODOM IZJAVE PREDSEDNIKA SO LESKOVAC


UDRUŽENJE NOVINARA SRBIJE (UNS) OŠTRO JE OSUDILO PRETNJE SMRĆU uredniku novoosnovanog nedeljnika "Glas Sandžaka" Jahiji Fehratoviću i zatražio da otkrivanje i kažnjavanje osobe koja je uputila pretnje.
"UNS zahteva od policije hitnu i efikasnu istragu, kojom bi bila pronađena i kažnjena osoba koja je uputila pretnje, kao i da se Fehratoviću pruži odgovarajuća zaštita", navodi se u saopštenju UNS-a.
Fehratović je pre dva dana rekao je da mu je nepoznata osoba pretila telefonom.
"U utorak, 25. jula, u 21.50, prećeno mi je smrću i rečeno da će mi kuća biti zapaljena. Bio je to glas muškarca, a na mom identifikatoru ocrtao se broj iz Kraljeva, pozivni broj 036. Prijavio sam slučaj policiji i dao broj sa koga mi je prećeno. Nadam se da će policija brzo otkriti ko mi je pretio i zbog čega", rekao je Fehratović lokalnim medijima. (Beta)

PROCONCEPT DRUGI BROJ E-LIDERA


U NOVOM SADU JE POČEO SEMINAR "LOKALNI OMBUDSMANI U SRBIJI - JAČANJE KAPACITETA I POVEZIVANJE ZA DEMOKRATSKE PROMENE", na kojem učestvuju predstavnici kancelarija ombusmana iz cele Srbije.
Seminar se održava u sklopu Programa za reformu lokalne samouprave u Srbiji koji organizuje Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) u saradnji sa Kancelarijom pokrajinskog ombudsmana, Narodne kancelarije Predsednika Srbije i Stalnom konferencijom gradova i opština (SKGO), uz finansijsku pomoć OEBS-a.
Prema rečima direktora programa Patrika O'Mahonija (Patrick O'Mahony), kroz projekat je u protekle četiri godine pružana podrška svim opštinama u Srbiji koje su uvele lokalne ombudsmane i na taj način doprinele jačanju svoje lokalne uprave.
On je podsetio da je u sklopu Programa za reformu lokalne samouprave u Srbiji 2002. godine sačinjen model odluke o građanskom braniocu, kako bi se opštinama pomoglo da što lakše ustanove instituciju lokalnog ombudsmana.
Vojvođanski ombudsman Petar Teofilović izrazio je zadovoljstvo što je na inicijativu i pod pokroviteljstvom njegove kancelarije, uspostavljena saradnja među ombudsmanima na svim niovima i stvorena mreža lokalnih ombudsmana u Srbiji.
Na seminaru koji se održava u novosadskom hotelu "Park" sutra će biti predstavljena i publikacija "Priručnik za lokalne ombudsmane" u okviru Programa za reformu lokalne samouprave u Srbiji. (Beta)

27.07.2006.

ZA PREDSTAVNIKE NVO SEKTORA U SAVETU REPUBLIKE SRBIJE ZA PRAĆENJE PROJEKATA IZ OBLASTI HIV/AIDS-A I TUBERKULOZE (CCM) IZABRANI SU:
1. Beograd - Omladina JAZAS-a - podržana od 94 organizacije
2. Beograd - JAZAS - podržan od 9 organizacija
3. Vojvodina - Ekumenska humanitarna organizacija - EHO - podržana od 64 organizacije
4. Centralna i južna Srbija - Timočki omladinski centar - podržan od 11 organizacija.
(Omladina jugoslovenske asocijacije za borbu protiv side - Omladina JAZAS-a)

KONFERENCIJA ZA NOVINARE EVROPSKA AGENCIJA ZA REKONSTRUKCIJU (EAR) I PRESS NOW POVODOM MEDIJSKOG FONDA, održaće se u petak, 28.07.2006. od 11 časova u beogradskom Medija centru.
Sastanak se organizuje u okviru Programa podrške profesionalnom razvoju medija u Srbiji i pruža priliku zainteresovanim organizacijama da postave pitanja i dobiju dodatna objašnjenja koja se odnose na konkurs raspisan 27.06.2006.
Cilj podrške i pomoći EAR-a kroz ovaj konkurs je razvoj medijskog sektora u Srbiji kroz poboljšanje kvaliteta programa i istraživačkog novinarstva u Srbiji.
Govore:
Svetlana Lučić Đukić, kooordinator programa Evropske agencije za rekonstrukciju, EAR u Beogradu,
Nada Josimović, vođa projekta Medijskog fonda, Press Now, Beograd.
(Medija centar)

ZA POTREBE OPŠTE SLUŽBE GRUPA 484 OTVARA KONKURS ZA RADNO MESTO VODITELJA/KE KANCELARIJE


KAKO GRAĐANI BOSNE I HERCEGOVINE VIDE RAD NEVLADINIH ORGANIZACIJA


FOND ZA HUMANITARNO PRAVO - OCENU SUĐENJA ZA RATNE ZLOČINE U SRBIJI, POVODOM POSETE AMERIČKOG AMBASADORA ZA RATNE ZLOČINE DŽONA KLINTA VILIJAMSONA


KNJIGA "PAPIRNATI ŽIVOT" trebalo bi da kod čitalaca probudi ne samo osećanje, nego i aktivizam za rešavanje velikih problema Roma - sakupljači otpada, rekli su autori predstavljajući tu knjigu.
Procenjuje se da u Beogradu u 152 romska naselja ima između devet i 16.000 sakupljača otpada, od čega su između pet i 8.000 deca.
"Svi sakupljači otpada žele bolji život i rade teško da bi to postigli. Knjiga je borba protiv ključne predrasude da je siromaštvo Roma rezultat njihovog nerada", rekao je jedan od autora knjige Gradimir Zajić.
Dodao je da knjiga sadrži viđenje problema iz ugla samih sakupljača i nadležnih organa, kojima je zajedničko što poboljšanje uslova života sakupljača otpada vide u modernizaciji sistema upravljanja otpadom i uvećanju profita od te delatnosti.
Zajić je, međutim, naveo da se u planovima nadležnih ne vidi jasna vizija, položaj i budućnost sakupljače, i da postoji distanca među njima u pogledu interesa i spremnosti da se "podeli kolač" od delatnosti koja svuda u svetu donosi veliki profit.
Zajić je naveo da Romi imaju i preduzetničke aspiracije jer žele osnivanje sopstvenih deponija i pogona za reciklažu otpada.
Istakao je potrebu legalizacije njihove delatnosti, podršku za formiranje reciklažnih stanica, obezbeđivanja zajmova za unapređenje prevoznih sredstava za otpad, kao i rešavanje problema stanovanja i uključivanja Roma u obrazovni sistem.
Ispovesti Roma treba shvatiti bez patetike, rekla je jedan od autora Aleksandra Mitrović i dodala da je tekst stavljen u kontekst siromaštva Roma koji se bave teškim i slabo plaćenim poslovima.
Po njenim rečima, knjiga može da zaintrigira čitaoca i ponudi mu pitak tekst očišćen od suvoparnih podataka i tabela.
Jedan od recenzenata, Rajko Đurić, rekao je da knjiga "Papirnati život" surova činjenica jednog naroda.
"Ovo je knjiga ne samo o Romima i njihovim naseljima, već slika koja govori o ovoj zemlji, državi i narodu", rekao je Đurić.
Istraživanje i štampanje knjige finansirao je Fond za otvoreno društvo, a izdavač su "Otkrovenje" i Društvo za unapređenje romskih naselja.
Autori knjige "Papirnati život" su Mejling Simson-Hebert (Mayling Simpson), Aleksandra Mitrović, Gradimir Zajić i Miloš Petrović. (Beta)

SVETSKA FUDBALSKA FEDERACIJA (FIFA) I EVROPSKA FUDBALSKA FEDERACIJA (UEFA) suspendovale su Albaniju iz svih međunarodnih takmičenja dok se njena vlada bude mešala u poslove nacionalne fudbalske federacije.
FIFA i UEFA su saopštile da Fudbalski savez Albanije ne donosi odluke samostalno jer se u to meša vlada koja ometa razvoj sporta. (Beta)

TIHA PODRŠKA VLADAJUĆOJ KOALICIJI i takmičenje u rejtingu s komercijalnim stanicama glavne su odlike programa Radio-televizije Srbije (RTS), a suprotne su ulozi javnog servisa, pokazuju rezultati monitoringa primene Zakona o radiodifuziji.
Profesor Miroljub Radojković rekao je na konferenciji za novinare da se podrška RTS-a vladajućoj koaliciji ogleda u izboru sagovornika i izjava.
Radojković je dodao da predstavnici vlasti, posebno ministri Mlađan Dinkić i Velimir Ilić koriste svaku priliku za sticanje publiciteta, dok je, s druge strane, novim izmenama Zakona o radiodifuziji zabranjeno reklamiranje stranaka van predizborne kampanje.
Smanjen broj emitera posle nedavnog konkursa delimično je bio prikriven time što je najveći deo publike pratio Svetsko prvenstvo u fudbalu na RTS-u, pa su ostali emiteri mogli da prištede resurse ponudom jeftinog programa - serija i filmova.
"Izgleda da je Pink postao stožer - B92 mu se sve više približava šemom: serija, serija, emisija, serija, a RTS se poredi s Pinkom i trka u rejtingu", rekao je Radojković, dodajući da "samo RTS i Pink održavaju svakodnevno dnevnik, dok je B92 tokom vikenda čak skidao tu emisiju iz programa".
Kao posebno negativnu novinu, on je naveo da svi emiteri primenjuju "oprobanu 3S formulu" - seks, sport i senzacionalizam kako bi povećali rejting.
Košava i Hepi TV još nisu pokazale čist model programa kojim su konkurisale za zajedničku dozvolu, a ostale stanice na nacionalnom nivou, Foks i Avala, još nisu počele da emituju program, rekao je Radojković, ukazujući da je BKTV ugašena.
Rezultati monitoringa, koje je predstavio za radio oblast Rade Veljanovski, pokazuju da su, od pet komercijalnih stanica sa dozvolom na nacionalnom nivou, aktivni B92, Indeks, Radio S i Fokus, dok se Roadstar radio još ne čuje.
Veljanovski je ocenio da Radio B92 opravdava u potpunosti nacionalnu dozvolu, a pohvalio je i Radio Indeks, dok je za Radio S naveo da je nedovoljno strukturisan program sa mnogo muzike i lakim voditeljstvom.
Veljanovski je pozvao nadležne da obrate pažnju na Radio Fokus, koji je već izazvao polemike u javnosti "patriotskom" uređivačkom koncepcijom.
Većina radio stanica sa dozvolom za područje Beograda podrazumeva muzički program sa lakim voditeljstvom, reklamama i vestima, rekao je Veljanovski i izdvojio Studio B kao najizgrađeniji program na beogradskom nivou.
Monitoring primene Zakona o radiodifuziji od maja do jula ove godine organizovali su Centar za podršku demokratskim inicijativama i Fondacija Konrad Adenauer. Do kraja godine najavljena su još dva izveštaja. (Beta)

ŠEF DELEGACIJE EVROPSKE KOMISIJE U HRVATSKOJ VINSEN DEGER osudio je napad na kuće srpskih povratnika u Biljanima Donjim, kod Benkovca.
On je pozvao hrvatske vlasti, političke snage i civilno društvo da preduzmu sve kako bi sprečili slične incidente, javila je agencija Hina.
U Biljanima Donjim juče ujutru su kamenovane četiri kuće srpskih povratnika, a u jednom dvorištu je podmetnut požar. Vatrogasci i policija su brzo intervenisali, a četvorica napadača su uhapšena.
"Delegacija Evropske komisije u Hrvatskoj osuđuje nesretne incidente koji su se nedavno dogodili u Biljanima Donjim, u zadarskom zaleđu", saopštio je Deger i ukazao da su ti incidenti "u suprotnosti sa vrednostima EU i vladavine zakona".
Deger je dodao da će Evropska komisija i članice EU pomno pratiti razvoj događaja.
Upućujući poziv svim telima u Hrvatskoj da učine sve kako se takvi događaji ne bi ponavljali, Deger je izrazio zadovoljstvo jer je predsednik Stjepan Mesić taj incident nazvao "napadom na proklamiranu politiku suživota". (Beta)

U BEOGRADU JE PREMINUO ISTAKNUTI NOVINAR I PUBLICISTA EJUB ŠTITKOVAC.
Štitkovac je rođen 1947. godine u Žepi u Bosni i Hercegovini. Završio je medresu u Sarajevu i Filozofski fakultet u Beogradu.
Radio je u radiju Jugoslavija, dnevnim listovima "Borba" i "Naša Borba" i kao dopisnik radio stanice "Dojče vele" iz Beograda, a bio je saradnik "Helsinške povelje", glasila Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji.
Štitkovac je pisao o verskim temama, crkvi, ekumenizmu, a bio je i izuzetan poznavalac političkih kretanja u arapskom svetu, posebno na Bliskom istoku.
U književnosti se javio zbirkom poezije "Slovo o Zepi" (1994.) a osam godina kasnije romanom "Zlovrh" o Žepi i Žepljanima u zadnjem ratu, u kojem otvara krupno pitanje koje ima prostornu i vremensku univerzalnost.
Autor je i knjiga "Različiti putevi do Boga" i "Duhovna strana Amerike" (Beta)

PREDSEDNIK SRBIJE BORIS TADIĆ NIJE POTPISAO UKAZ O PROGLAŠENJU IZMENA I DOPUNA ZAKONA O RADIODIFUZIJI i vratio ga je Skupštini Srbije na ponovno glasanje.
Tadić smatra da bi tim izmenama i dopunama Zakona o radiodiofuziji bila "ozbiljno narušena nezavisnost rada Republičke radiodifuzne agencije (RRA)" jer je predviđeno da saglasnost na finansijski plan te agencije, umesto Skupštine Srbije, daje Vlada Srbije, saopšteno je večeras iz Pres službe predsednika.
"Predsednik Tadić takođe smatra da bi bio narušen princip ravnopravnosti učesnika u postupku dodele frekvencija, jer je izmenama i dopunama predviđeno produžavanje roka za početak emitovanja i smanjena naknada emiterima radio programa", navodi se u saopštenju.
Dodaje se da je nadležno ministarstvo kulture obavestilo predsednika Srbije da nije saglasno sa tim izmenama i dopunama, a da su neslaganje izrazile i strukovne organizacije kao i Misija OEBS-a, smatrajući da nije bilo transparentnosti u donošenju zakona, kao ni javne rasprave.
"Donoseći ovakvu odluku predsednik Republike Srbije otvara mogućnost Narodnoj skupštini Srbije da preispita sporne izmene i dopune Zakona o radiodifuziji, kako bi država Srbija, građani i mediji dobili demokratski i evropski zakon", ističe se u saopštenju.
Dodaje se da bez zakonskog okvira koji je utemeljen na evropskim standardima nije moguće ostvariti suštinsku slobodu medija i potvrditi demokratski karakter društva. (Beta)

NEZAVISNO UDRUŽENJE NOVINARA SRBIJE (NUNS) POZDRAVILO JE ODLUKU PREDSEDNIKA Republike Borisa Tadića da ne potpiše ukaz o proglašenju izmena i dopuna Zakona o radiodifuziji koje je Skupština Srbije usvojila prošle sedmice.
U saopštenju NUNS-a izražena je nada da će odluka predsednika Srbije biti jasan znak poslanicima da pažljivije razmotre predložene izmene i dopune, da sagledaju i druga ponuđena rešenja i mišljenja i odrede se prema njima u skladu sa poslaničkom dužnošću, a ne partijskim ili drugim interesima.
NUNS je ocenio da je odluka predsednika Tadića ispravna, s obzirom na sadržaj usvojenih izmena i dopuna, kao i načina na koji su usvojene po hitnom postupku i bez javne rasprave.
NUNS je, zajedno sa Asocijacijom nezavisnih elektronskih medija, Granskim sindikatom medija "Nezavisnost" i Nezavisnim društvom novinara Vojvodine, tražio od predsednika Srbije da ne potpiše zakon, zbog odredbi koje bi "omogućile samovlašće Saveta za radiodifuziju i nanele nepopravljivu štetu domaćoj medijskoj sceni". (Beta)

26.07.2006.

UG KULA - POZIV NEVLADINIM ORGANIZACIJAMA POVODOM FORMIRANJA RADNE GRUPE KOJA CE UCESTVOVATI U PISANJU NACRTA NACIONALNE STRATEGIJE PREVENCIJE DROGE


AMERICKI AMBASADOR ZA RATNE ZLOCINE KLINT VILIJAMSON posetio je Inicijativu mladih za ljudska prava.
Ambasador se u susretu sa predstavnicima Inicijative upoznao sa aktivnostima organizacije u cilju uspostavljanja pravde za žrtve i otkrivanja pune istine o ratnim zlocinima na prostoru bivše Jugoslavije. Ambasador Vilijamson pružio je podršku naporima i angažovanju aktivista Inicijative mladih na promovisanju istine o zlocinima u bliskoj prošlosti. (Inicijativa mladih za ljudska prava)
  


DEVETOCLANA EKIPA EDUKATIVNOG CENTRA KRUŠEVAC i opštinskog školskog parlamenta boravice na EU kampu u Savudriji (Istra, Hrvatska) od 29.07. do 13.08. 2006. godine. Ucesnici ovog EU projekta su i mladi iz cetiri zemlje EU (Slovenija, Francuska, Italija i Austrija) i cetiri zemlje koje tome pretenduju (Hrvatska, BIH, Makedonija i Srbija). Pored ostalog u programu je i razgovor o lakšoj komunikaciji, putnim olakšicama, viznom režimu i sl. Pripremama i organizaciju puta pomogla je i SO Kruševac, tj. Dragan Azdejkovic, predsednik opštine.
Slicnom projektu prisustvovace i sedmoclana ekipa Edukativnog centra u Strugi (Makedonija). Ovaj EU projekat organizuje se po prvi put i ucestvuju predstavnici Albanije, Slovacke, Portugala, Turske, Poljske i Makedonije. (Dragan Stevovic, Edukativni centar Kruševac)

IZ ŠTAMPE IZAŠAO NOVI BROJ CASOPISA "LINKER" (dvobroj 2-3) koji se bavi pitanjima osoba sa invaliditetom, u izdanju Resursnog centra za osobe sa invaliditetom Ekumenske humanitarne organizacije iz Novog Sada.
Linker promoviše socijalni model invalidnosti i zalaže se za poštovanje principa jednakih mogucnosti koje se pružaju osobama sa invaliditetom.
Dvobroj 2-3 posvecen je temi obrazovanja osoba sa invaliditetom, a finansijski su ga omogucili Development Cooperation Ireland, Sekretarijat za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova i Sekretarijat za obrazovanje i kulturu Izvršnog Veca Vojvodine. Pored štampane verzije, Linker se može dobiti i u CD verziji, a dostupan je i na internet stranicama: www.resursnicentar.ehons.org (u Word i PDF formatu). Za više informacija možete se obratiti na mail adresu infores@ehons.org ili na neki od brojeva telefona: 021/400-204, 47-900-73, 47-900-72. (EHO)

25.07.2006.

AMNESTI INTERNEŠNEL POZVAO JE BEOGRAD I PRIŠTINU da obezbede da centralna tema razgovora o statusu Kosova bude zaštita ljudskih prava.
"U finalnom dogovoru o statusu trebalo bi da bude garantovano učešće i uključenje svih zajednica na Kosovu, uključujući i manjine poput Roma, Aškalija, Egipćana, Bošnjaka, Goranaca i Turaka, kao i ženskih organizacija i zaštita njihovih prava", rekao je Sijan Džons, istraživač Amnesti internešnela za Kosovo.
Kako je saopštila ta međunarodna organizacija za zaštitu ljudskih prava, spisak predloga koji obezbeđuju da "promocija, zaštita i ispunjenje ljudskih prava budu garantovani" bez obzira kakav bude finalni dogovor poslat je dvema stranama, koje su danas u Beču na najvišem nivou razgovarale o Kosovu.
"Svi stanovnici Kosova trebalo bi da preuzmu odgovornost da finalni dogovor, koji otvara novu stranicu njihove istorije, treba da ima u sebi mere kojima se sprečava kršenje ljudskih prava i zloupotrebe, kao i da obezbedi svim potencijalnim žrtvama pristup pravosudnim organima", rekao je Džons, navodi se u saopštenju.
Amnesti internešnel veruje da razgovori o finalnom statusu obezbeđuju odličnu priliku da se osigura donošenje novih ili revizija postojećih delova ustava, što bi obezbedilo da u slučaju konflikta domaćih i međunarodnih zakona, međunarodne odredbe imaju prednost u primeni.
"Mere takođe moraju da se preduzmu da se ukine imunitet za zločine na etničkoj osnovi, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti kroz obezbeđivanje temeljne, nepristrasne, blagovremene i nezavisne istrage svih slučajeva kršenja ljudskih prava, kao i obezbeđivanje nezavisnog sudstva".
Amnesti internešnel je zabrinut jer su i Kosovo i Srbija jako malo uradili u proteklih sedam godina na privođenju pravdi osumnjičenih za ratne zločine ili zločine protiv humanosti u proteklim oružanim sukobima.
Ta organizacija predložila je donošenje mera koje bi obezbedile da osumnjičeni budu izvedeni pred sudove koji će im suditi po međunarodnim standardima.
Takođe, u saopštenju se navodi i da se u pregovorima o konačnom statusu Kosova mora razgovarati i o nestalim i kidnapovanim. Razgovori bi morali da uključe i pravo izbeglica i raseljenih na bezbedan i dostojanstven povratak.
Amnesti internešnel je pozvao i na osnivanje snažnih institucija za zaštitu ljudskih prava koje bi obezbedile da oni kojima vlasti krše prava imaju kome da se obrate i traže zaštitu. (Beta)

PRIMENA ZAKONA U OBLASTI MEDIJA - REZULTATI MONITORINGA KONFERENCIJA ZA NOVINARE U ORGANIZACIJI CENTRA ZA PODRŠKU DEMOKRATSKIM INICIJATIVAMA I FONDACIJE KONRAD ADENAUER održaće se u sredu 26.07.2006. u 12 časova u beogradskom Medija centru.
Govore:
- dr Rade Veljanovski
- dr Miroljub Radojković
- mr Jelena Surčulija
(Medija centar)

NANSEN DIJALOG CENTAR SRBIJA poziva da prisustvujete promociji programa ACTS (Applied Conflict Transformation Studies), koja će se održati 5. avgusta 2006. u 19h, u Medija Klubu na Adi Ciganliji u Beogradu.
Program je realizovan u saradnji sa organizacijom Responding to Conflict (UK) i Univerzitetom u Novom Sadu.
ACTS program ima globalan karakter i održava se na Balkanu u Aziji i Africi, i uskoro u zapadnoj Evropi.
Neophodno je potvrditi dolazak do 1. avgusta 2006.
(Vesna Matović, Nansen Dijalog Centar Srbija)

TRIBINA "MEDIJI I RAZLIČITOST" BALKANSKE ISTRAŽIVAČKE MREŽE (BIRN) I NEZAVISNOG DRUŠTVA NOVINARA VOJVODINE (NDNV) održaće se u četvrtak 27.07.2006. u 12 časova.
Govore:
- Dinko Gruhonjić, novinar, predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine
- Pavel Domonji, politikolog, šef novosadske kancelarije Helsinškog odbora za ljudska prava
- Muhamed Jusufspahić, predstavnik Islamske verske zajednice u Srbiji
- Ivanka Jovanović, glavna i odgovorna urednica časopisa Vesnik MD, koji izdaje Savez distrofičara Srbije
- Atila Kovač, generalni sekretar Teledom savez Srbije i osnivač magazina Dečko, prvog gay časopisa u Srbiji
- Žužana Serenčeš, novinarka Radija Slobodna Evropa
- Miodrag Marković, urednik Kurira nedeljom
- Dragana Nikolić Solomon, novinar, direktor Balkanske istraživačke mreže u Srbiji.
(Medija centar)

24.07.2006.

FESTIVAL ETNO STVARALAŠTVA "ETNOS" održaće se po prvi put u Bečeju u periodu od 3-6. avgusta 2006. Organizatori festivala su NVO "Bečejska inicijativa građana"-BIG i Rock club "Floyd" iz Bečeja. Kao višednevna manifestacija "ETNOS" će okupiti veći broj učesnika koji se bave očuvanjem narodne kulturne baštine, starih zanata i sl.
U toku četvorodnevnog programa, predviđenog za ovaj festival, posetioci će imati priliku da se upoznaju sa etno rukotvorinama, narodnim običajima, tradicionalnim jelima, folklorom, muzikom ili/i da sami postanu deo učesnika u kreativnim radionicama ili takmičenjima.
Specijalni gosti "ETNOS"-a će biti članovi Udruženja "SVIBOR" iz Beograda kao i Manifestacija "Kobasicijada" iz Turije. Tokom 4 dana, održaće se: Izložba hleba, Mini sajam knjiga, promocija knjiga o Nikoli Tesli- pisca Aleksandra Milinkovića, prodaja starih stvari, projekcije filmova Kino Kluba iz Novog Sada prikazanih na ovogodišnjem "EXIT"-u. U večernjem delu programa nastupaće : Maksim Mudrinić -gajdaš iz Sivca, MKD "Petefi Šandor" i KUD "Đido" iz Bečeja, "Kodály Zoltán" MMK iz Bačke Topole, Narko Polo - Mađarska, Percussion summitt - Bečej, Groove orchersta- NS, trubači i dr.
"ETNOS" je festival koji ima za cilj promociju kulturnog i prirodnog nasleđa, negovanje tradicije i običaja, tolerancije, razvijanje i jačanje, međuljudskih i međunacionalnih odnosa kao i multikulturalnosti što je suštinski kvalitet života .
"ETNOS" je projekat u kojem će zajedničke snage udružiti NVO "Bečejska inicijativa građana" iz Bečeja, NVO "OMBAPS" iz Bačkog Petrovog Sela, NVO "Omča" iz Čuruga, MKD "Petefi Šandor" i KUD "Đido" iz Bečeja, Rock Club "Floyd" Bečej, Udruženje sportskih ribolovaca "Šaran" Bečej, "Beoknjiga" Beograd, Kino Klub - Novi Sad, Gradsko Pozorište Bečej, Radio "Bečej", Radio "Vidra", kablovska televizija "Sat Trakt", novine: "Bečejski mozaik", "Bečejski dani", oglasnik "Bilbord" i mnogi drugi.
Dodatne informacije o samom festivalu, kao i o programu možete dobiti na telefon telefon: 061 /10 20 601 ili putem e-maila: office@big.org.yu. (NVO "Bečejska inicijativa građana"-BIG)

MEĐUNARODNA NEVLADINA ORGANIZACIJA ZA ZAŠTITU NOVINARA REPORTERI BEZ GRANICA kritikovala je izmene srpskog Zakona o radiodifuziji, ocenivši da su one usvojene bez prethodnih konsultacija.
"Šokirani smo načinom na koji je parlament preleteo preko amandmana koji se protive stavu da Savet RRA mora da bude nepristrasan i poštuje pluralizam", navodi se u saopštenju Reportera bez granica.
"Neprihvatljivo je da telo koje je formirano da reguliše medije u jednoj evropskoj zemlji ima pravo da proizvoljno zatvori radio ili televizijsku stanicu. Pozivamo vladu da razmotri ove amandmane i konsultuje se sa organizacijama za zaštitu slobode medija i javnim agencijama koje se bave medijima", navodi se u saopštenju.
Zakon o radiodifuziji usvojen je 2002. godine. Skupština Srbije usvojila je u sredu izmene i dopune tog zakona, uprkos zahtevima Misije OEBS-a i novinarskih udruženja (NUNS i UNS) za povlačenje tog predloga iz hitne procedure i upućivanje na javnu raspravu. (Beta)

ZAJEČARSKA INICIJATIVA - "OMLADINSKI RESURS CENTAR - KOME TREBA OMLADINSKA POLITIKA?"


''DANAS I SUTRA'', BROJ 59, UNMIK-OVO IZDANJE NA SRPSKOM JEZIKU


OKRUGLI STO: STRATEGIJA ZA SMANJENJE SIROMAŠTVA u Srbiji za opštine Prijepolje, Priboj, Nova Varoš i Sjenica održan je 21.07.2006. godine u Prijepolju. Okrugli sto realizovao je Centar za istraživanje u politici Argument Prijepolje, podržan od Tima potpredsednika Vlade Srbije za smanjenje siromaštva.
Zaključci Okruglog stola:
- sledeći primere dobre prakse, inicirati formiranje Opštinskih odbora za smanjenje siromaštva u opštinama Prijepolje, Priboj, Nova Varoš i Sjenica,
- inicirati formiranje subregionalne privredne komore za pomenute opštine,
- inicirati smanjenje poreskih olakšica za privrednike u nerazvijenim područjima, kako bi se podstakao ekonomski razvoj,
- podstaći veću saradnju lokalnih samouprava sa NVO i biznis sektorom,
- podstaći prekogranične projekte sa opštinama u Crnoj Gori i BiH.
- podstaći neformalno umrežavanje NVO u pomenutim opštinama u cilju bolje saradnje,
- inicirati formiranje Instituta za ovčarstvo u opštini Sjenica
- za 6 meseci održati zajednički sastanak, predstavnika pomenutih opština, radi upoznavanja sa onim što je urađeno za 6 meseci na planu smanjenja siromaštva. (Argument, Prijepolje)

OGLAS ZA RADNA MESTA U NVO ATINA


IZRAELSKO BOMBARDOVANJE LIBANSKE PRESTONICE PREDSTAVLJA KRŠENJE HUMANITARNOG PRAVA ocenio je Jan Egeland, zamenik generalnog sekretara UN za humanitarna pitanja.
"To je užasno. Nisam znao da se radilo o blokovima kuća jednim za drugima", rekao je Egeland novinarima dok je prolazio kroz naselje Haret Hreik. "To je kršenje humanitarnog prava."
Egeland je naveo da između pola miliona i milion ljudi u Libanu ima potrebu za međunarodnom pomoći, ali da njeno dopremanje zahteva bezbedan pristup. "Izrael za sada ne omogućava pristup", rekao je zvaničnik UN.
"U Libanu je pokrenuta humanitarna kriza", upozorio je. "Pripremamo značajnu operaciju za pomoć, ali nasilje treba da prestane", kazao je zvaničnik UN i pozvao na prestanak raketiranja Izraela ali i izraelskog bombardovanja Libana.
UN su spremne da isporuče pomoć brodovima i kamionima do Bejruta i južnog grada Tira, najavio je Egeland, dodajući i da neki ranjenici ne dobijaju dovoljno nege, a da postoje i ljudi koji nemaju vodu za piće.
"Ovo košta previše života i neće dovesti do rešenja situacije na jugu. Ne postoji vojno rešenje za takve stvari, postoji samo političko", istakao je Egeland. (Beta)

SAOPŠTENJE FONDA ZA HUMANITARNO PRAVO POVODOM PRESUDE VRHOVNOG SUDA KOJOM JE POTVRĐENA ODGOVORNOST SRBIJE ZA KRŠENJE SLOBODE I POVREDU PRAVA IZBEGLICA


21.07.2006.

POZIV ZA PODNOŠENJE PREDLOGA PROJEKATA IZ OBLASTI SOCIJALNE ZAŠTITE upućuju Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike Republike Srbije (MRZSP) i Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), uz finansijsku podršku Evropske unije preko Evropske agencije za rekonstrukciju (EAR).
Na konkurs se mogu prijaviti pravna lica registrovana u Srbiji, u okvirima definisanim u Smernicama za podnosioce predloga projekta.
Konkurs se sastoji iz dve celine. Podnosioci koji prijavljuju projekte u okviru prve celine (povezivanje sa transformacijom ustanova) javljaju se u konzorcijumu koji sadrži najmanje jednu ustanovu za smeštaj korisnika, jedan centar za socijalni rad, jednu nevladinu organizaciju i jednu lokalnu samoupravu. Podnosioci koji prijavljuju projekte u okviru druge celine (razvoj ostalih usluga socijalne zaštite u lokalnim zajednicama) javljaju se u konzorcijumu koji sadrži najmanje jednu nevladinu organizaciju i jednu instituciju iz sistema socijalne zaštite.
Za finansiranje projekata na osnovu ovog konkursa obezbeđeno je 900,000 evra donacijom Evropske unije, preko Evropske agencije za rekonstrukciju. Vlada Republike Srbije obezbedila je dodatnih 60,000,000 dinara iz svog budžeta.
Sva relevantna konkursna dokumentacija, kao i kompletan tekst Poziva za podnošenje predloga projekata, mogu se preuzeti sa internet prezentacija Fonda za socijalne inovacije (www.sif.minrzs.sr.gov.yu), Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (www.undp.org.yu) i Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike (www.minrzs.sr.gov.yu).
Zapečaćene prijave slati na adresu: Fond za socijalne inovacije, Terazije 41/II, 11000 Beograd, sa naznakom: "Ne otvarati pre završetka konkursa".
Rok za podnošenje prijava je 22. septembar 2006. godine.
Predstavnici FSI će u partnerstvu sa stručnjacima MRZSP predstavljati konkurs na regionalnim prezentacijama tokom avgusta. Datumi prezentacija i lokacije biće objavljeni na internet prezentaciji FSI. (Fond za socijalne inovacije)

U PIROTU JE OTVOREN USLUŽNI CENTAR OPŠTINSKE UPRAVE koji će omogućiti građanima da sve upravne poslove obave na jednom mestu.
Centar, vredan oko 140.000 evra, otvorili su direktor Kancelarije Evropske agencije za rekonstrukciju (EAR) u Zaječaru Vladan Jeremić i predsednik pirotske opštine Vladan Vasić.
Centar je izgrađen u okviru "Programa podrške opštinama jugoistočne Srbije" koji preko EAR rekonstrukciju finansira Evropska unija u 15 opština u Srbiji.
Predsednik opštine Pirot Vladan Vasić je ocenio da projekti EAR doprinose poboljšanju kvaliteta života.
Direktor Kancelarije EAR Vladan Jeremić je izrazio zadovoljstvo što je danas završen jedan od 63 projekta, finansiran u okviru tog programa.
Cilj je "da se pomogne opštinama da pružaju što bolje usluge građanima i da se kroz taj proces decentralizacije shvati da je svaki građanin uvažen", rekao je Jeremić.
Opštinski uslužni centar je jedan od četiri projekta koji EAR realizuje u pirotskoj opštini. Ostali su sportska hala, Istorijski arhiv i Turistička organizacija.
Vrednost tih projekata je 2,4 miliona evra, a učešće Evropske agencije 75 posto, dok ostatak finansira opština. (Beta)

U ŠKOLI PRIJATELJSTVA KOJU PO ŠESTI PUT ORGANIZUJE HUMANITARNA ORGANIZACIJA "NAŠA SRBIJA" boraviće na Tari od 21. jula do 5. avgusta, oko 400 dece iz dijaspore i srpskih enklava na Kosovu.
Posebnost Škole je u konceptu učenja uz druženje, igru, kreativnost, otkrivanje interesovanja i sopstvenih potencijala, saopštila je "Naša Srbija".
Cilju je sticanja znanja i proširivanja iskustava iz etnologije, ekologije, jezika, pesme i igre, sporta, novinarstva, glume i kompjutera.
Najavljeno je da će Školu posetiti predsednik Srbije Boris Tadić i ambasador SAD Majkl Polt, a otvaranju će, pored predstavnika Naše Srbije, Mlađana Đorđevića i Dragana Đilasa, prisustvovati gradonačelnik Beograda Nenad Bogdanović i predstavnici Koordinacionog centra za Kosovo i Metohije.
Domaćin ovogodšnje Škole prijateljstva je Grad Beograd, a generalni pokrovitelj Soko Štark. (Beta)

KRAGUJEVAČKA PRIVATNA TELEVIZIJA KANAL 9 POKRENULA JE HUMANITARNU AKCIJU tokom koje će se prikupljati sredstva za kupovinu vozila za stanovnike kragujevačke Sigurne kuće za žene i decu žrtve porodičnog nasilja.
Televizija kanal 9 u saopštenju je navela da "želi da učestvuje samo u akcijama koje doprinose stvaranju humanih uslova i međusobne solidarnosti među građanima".
Sigurnu kuću za smeštaj žena i dece žrtve porodičnog nasilja u Kragujevcu je pre šest meseci otvorila nevladina organizacija Alternativni krug.
Prema podacima te organizacije, sva mesta u Sigurnoj kući su popunjena, a na sklonište i zaštitu čeka nekoliko žena sa decom.
Televizija Kanal 9 danas je u saopštenju demantovala i navode medija da je hrvatska pevačica Severina posredstvom te televizije dobila na poklon auto iz kragujevačke "Zastave".
Ta televizija je pozvala medije koji su objavili spornu informaciju da se uključe u akciju kupovine automobila za stanovnike Sigurne kuće. (Beta)

PRIRUČNIK ZA VRŠNJAČKU EDUKACIJU "TRGOVINA LJUDIMA - NAŠ ODGOVOR" KOJI SU KREIRALI NVO ASTRA I CRVENI KRST SRBIJE, DOSTUPAN JE I NA ENGLESKOM JEZIKU


20.07.2006.

INSTITUTE FOR SUSTAINABLE COMMUNITIES - OGLAS ZA POSAO


MINISTARSTVO RADA, ZAPOŠLJAVANJA I SOCIJALNE POLITIKE NAJAVILO JE DA ĆE RASPISATI TREĆI KONKURS ZA FINANSIRANJE PROJEKATA IZ OBLASTI SOCIJALNE ZAŠTITE za koji je iz budžeta planirano 60 miliona dinara, kao i 800.000 evra donacije Evropske komisije.
Rukovodilac programa Fonda za socijalne inovacije tog ministarstva Danilo Vuković rekao je na konferenciji za novinare da će konkurs biti otvoren u petak, 21. jula, da se prijave mogu podnositi do 20. septembra, te da se očekuje da realizacija projekata počne krajem godine.
Prema njegovim rečima, konkurs Fonda za socijalne inovacije podržava transformaciju domova za smeštaj dece bez roditeljskog staranja i domova za decu sa invaliditetom, kao i razvoj lokalnih usluga socijalne zaštite.
Maksimalan iznos sredstava koji će se davati za projekte transformacije domova je 10 miliona dinara, dok će za programe razvoja lokalnih usluga socijalne zaštite maksimalno biti izdvojeno po pet miliona dinara, objasnio je Vuković.
Na konkurs mogu da se jave domovi zajedno sa centrima za socijalni rad, nevladinim organizacijama, opštinama ili privatnim firmama, dok programe razvoja lokalnih usluga socijalne zaštite mogu predlagati centri za socijalni rad i nevladine organizacije, rekao je on.
Transformacija domova je, kako je kazao Vuković, jedan od najznačajnijih delova Strategije razvoja socijalne zaštite, a podrazumeva izmeštanje dece iz ustanova, identifikovanju najboljih budućih oblika zaštite za njih, vraćanje u opštinu porekla i istovremeno transformaciju same ustanove kako bi se ona prilagodila novim potrebama u toj sredini.
Vuković je kazao kako se očekuje da će ti projekti unaprediti položaj dece bez roditeljskog staranja, osoba sa invaliditetom, starih, marginalizovanih grupa i siromašnih.
U dosadašnja dva konkursa, prema podacima Fonda za socijalne inovacije, realizovano je 139 projekata socijalne zaštite u 59 opština Srbije, a u njih je investirano 3,6 miliona evra.
Pomoćnik ministra za socijalnu zaštitu Ljubomir Pejaković najavio je da će Odeljenje za međunarodni razvoj Velike Britanije (DFID) i norveško Ministarstvo spoljnih poslova sa ukupno 5,1 milion evra podržati sprovođenje Strategije razvoja socijalne zaštite od 2006. do 2009. godine.
Pejaković je precizirao da će pomoć odnositi na konsultantske savete Ministarstvu rada, poboljšanje rada lokalnih samouprava, kao i na podršku Fondu za socijalne inovacije. (Beta)

OKRUGLI STO: STRATEGIJA ZA SMANJENJE SIROMAŠTVA U SRBIJI, ZA OPŠTINE PRIJEPOLJE, NOVA VAROŠ,SJENICA I PRIBOJ održaće se 21.07.2006 godine u Hotelu Mileševa u Prijepolju.
Organizator: Centar za istraživanje u politici Argument Prijepolje, podržan od Tma potpredsednika Vlade Srbije za smanjenje siromaštva u Srbiji.
Učesnici: Lokalne samouprave, NVO i biznis sektor iz pomenutih opština.
(Centar za istraživanje u politici Argument Prijepolje)

NA SAJTU GRAĐANSKIH INICIJATIVA, U RUBRICI DOWNLOAD, MOŽE SE PREUZETI PRIRUČNIK: "JAVNO ZASTUPANJE U LOKALNOJ ZAJEDNICI ZA POBOLJŠANJE POLOŽAJA NEVLADINIH ORGANIZACIJA"


KONFERENCIJA ZA NOVINARE "PRIMENA ZAKONA U OBLASTI MEDIJA - REZULTATI MONITORINGA" U ORGANIZACIJI CENTRA ZA PODRŠKU DEMOKRATSKIM INICIJATIVAMA I FONDACIJE KONRAD ADENAUER, održaće se u sredu 26.07.2006. od 12 časova u beogradskom Medija centru.
Govore:
- Dr Rade Veljanovski, Fakultet političkih nauka (radio)
- Dr Miroljub Radojković, Fakultet političkih nauka (televizija)
- Jelena Surčulija, pravni savetnik.
(Medija centar)

AKTIVNOSTI GRAĐANSKIH INICIJATIVA


PRESS SLUŽBA RESURS CENTRA VALJEVO/ODBOR ZA LJUDSKA PRAVA VALJEVO - VESTI IZ VALJEVA I KOLUBARSKOG OKRUGA


SKUPŠTINA SRBIJE USVOJILA JE IZMENE I DOPUNE ZAKONA O RADIODIFUZIJI, uprkos zahtevima Misije OEBS-a i novinarskih udruženja za povlačenje tog predloga iz hitne procedure i upućivanje na javnu raspravu. (Beta)

UDRUŽENJE NOVINARA SRBIJE (UNS) PROTESTOVALO JE ZBOG ODLUKE SKUPŠTINE SRBIJE o izmeni Zakona o radiodifuziji ocenivši da je to "nastavak loše prakse da se medijsko zakonodavstvo prilagođava interesima političkih stranaka".
UNS smatra da još jedna u nizu izmena tog zakona sprovedena po hitnom postupku "voljom predlagača sedam članova Odbora za informisanje Srbije, bez učešća stručne javnosti".
To udruženje ukazuje da se izmenom zakona stvaraju uslovi za ubrzano sprovođenje konkursa za dodelu frekvencija koji je osporila stručna javnost, omogućava da izvršna vlast utiče na rad Saveta Republičke radiodifuzne agencije.
UNS smatra neprihvatljivim smanjenje iznosa za emitovanje radio programa od dva do četiri puta po okončanju umesto pre raspisivanja konkursa, jer to, kako je saopštio, "unosi nesigurnost i sumnju u ceo proces".
"UNS je razočaran činjenicom da zakazana sednica Odbora za informisanje, na kojoj je trebalo da bude saslušan izveštaj o radu RRA, nije održana jer stranke vladajuće većine za to očigledno nemaju interesa", navodi UNS. (Beta)

IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O RADIODIFUZIJI DOŠLO JE DO JOŠ VEĆE KONFUZIJE UMESTO DO SMIRIVANJA MEDIJSKE SCENE U SRBIJI ocenila je Nadežda Gaće, predsednica Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS).
"Ne postoji nigde na svetu takva diskreciona izvršna vlast kakvu sada dobija Republička radiodifuzna agencija", rekla je Gaće novinarima u Skupštini Srbije gde je trebalo da prisustvuje sednici Odbora za kulturu i informisanje, koja nije održana.
Ona je kazala da nije iznenađena što nije bilo kvoruma na današnjoj sednici odbora i dodala da je to "lukava politička nagodba".
Gaće je naglasila da to što na sednici Odbora nisu bili poslanici Demokratske stranke Srbije koji su glavni predlagači izmena i dopuna zakona, pokazuje da skupština ne poštuje svoje organe, a da je predlog usvojen mimo Vlade Srbije i mimo Odbora za kulturu i informisanje. (Beta)

MEĐUNARODNI KOMITET CRVENOG KRSTA SAOPŠTIO JE DA SE ZBOG IZRAELSKIH NAPADA NA LIBAN "POSTAVLJAJU OZBILJNA PITANJA", s obzirom na težak danak koji plaćaju civili.
"Zbog velikog broja smrti i prenošenja razaranja na glavne državne infrastrukture postavljaju se ozbiljna pitanja o poštovanju principa proporcije u neprijateljskim postupcima", rekao je novinarima direktor operacija Crvenog krsta Pjer Kraenbil (Pierre Kraehenbuehl).
Ove izjave samo su eho sve učestalijih upozorenja da Libanu preti humanitarna katastrofa zbog sukoba sa Izraelom, u kojima je za proteklih sedam dana najmanje 310 osoba izgubilo život, a oko pola miliona bilo primorano da napusti svoje domove. (Beta)

19.07.2006.

FOND ZA SOCIJALNE INOVACIJE (FSI), program Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike(MRZSP), koji se realizuje u partnerstvu sa Programom Ujedinjenih Nacija za razvoj (UNDP) i finansira od strane Evropske Unije, preko Evropske agencije za rekonstrukciju (EAR), godišnje objavljuje konkurs za podršku lokalnim inicijativama koje imaju za cilj razvoj usluga iz sfere socijalne zaštite. Nosioci podržanih projekata mogu biti organizacije iz sistema socijalne zaštite, nevladine organizacije i druga pravna lica.
Ove godine, Programski savet FSI koga čine predstavnici MRZSP, EAR, UNDP, FSI kao predstavnici DfiD-a i Ambasade Kraljevine Norveške i nevladinih organizacija, odlučio je da Komisiju koja vrši konačan odabir projekata i Potkomisiju koja vrši preliminarnu procenu projekata, proširi i predstavnicima NVO sektora. Komisija će biti proširena sa jednim, a Potkomisija sa dva člana.
Konačan izbor članova Komisije i Potkomisije FSI izvršiće Programski savet FSI do početka septembra 2006. godine.
Ovaj rad podrazumevao bi
1. Za predstavnika imenovanog u Komisiju, upoznavanje sa preporukama Potkomisije i učešće sa punim pravom glasa na planiranim sastancima Potkomisije, kao i (prema potrebama i na zahtev) uvid u same projekte.
2. Za predstavnike imenovane u Potkomisiju, plaćeni angažman od nekoliko nedelja i procenu određenog broja projekata iz domena razvoja onih usluga u kome Vaša i Vaše saradničke organizacije imaju iskustva. Primljeni projekti se procenjuju u paru, prema Skali za procenu predloga projekata koja će biti objavljena u Smernicama za podnosioce prijava na treći konkurs FSI, koja će biti postavljene na sajtu Fonda za socijalne inovacije, sajtu UNDP i sajtu Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike.
Kandidati za članove u radu Komisije treba da budu osobe koje se najmanje pet godina nalaze na rukovodećim mestima u renomiranim organizacijama iz sfere civilnog sektora i imaju stručno i rukovodeće znanje o socijalnoj zaštiti. Takođe, očekuje se veština zastupanja argumentovanih zahteva civilnog društva.
Kandidati za članove Potkomisije za procenu predloga projekata bi trebalo da budu osobe koje imaju dugogodišnje iskustvo u radu u trećem sektoru i napredno znanje o upravljanju projektnim ciklusima. Poželjna je i upoznatost sa reformskim i razvojnim poduhvatima Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, kad je reč o razvoju socijalne zaštite i politike. Takođe, očekuje se veština zastupanja korisničkih grupa kojima je namenjen konkurs.
Zainteresovani kandidati bi trebalo da pošalju aktuelan CV, u kome su navedeni (i za jednu i drugi poziciju):
- Podaci o učešću u realizovanim projektima
- Podaci o obrazovanju (formalnom i neformalnom)
- Podaci o članstvu u upravljačkim telima organizacija civilnog sektora
- Kontakt podaci i ostali relevantni detalji, koji bi ukazali na ispunjenje kriterijuma za članstvo.
Kandidati treba da dostave i pismo preporuke ispred organizacije koja ih imenuje za člana Komisije i za članove Potkomisije FSI, u kojem bi trebalo navesti i osnovne podatke o samoj organizaciji i navesti sa kojim organizacijama je organizacija koja prijavljuje kandidata do sada sarađivala.
Samo uspešni kandidati biće obavešteni o ishodu odabira, a primljene prijave se neće vraćati. Prijave i pitanja (sa jasnom naznakom da se odnose na ovaj poziv) slati na adresu sif@minrzs.sr.gov.yu, najkasnije do 20.avgusta 2006.
Ohrabrujemo predstavnike manjinskih zajednica, kao i predstavnike ženskih nevladinih mreža da se jave na ovaj poziv.
U prilogu možete naći i dokument koji objašnjava odgovornosti i poslove pomenuta dva tela, kao i format za pisanje CV-a. Prijavi možete priložiti i kopije sertifikata, diploma i druge preporuke, na srpskom ili na engleskom jeziku. Molimo Vas da ne šaljete prijave običnom poštom, kao i da sva pitanja koja imate u vezi ovog poziva šaljete na navedeni e-mail. (Danilo Vuković, rukovodilac programa)

GODIŠNJI IZVEŠTAJ GRUPE 484 ZA 2005: LJUDSKA PRAVA IZBEGLICA, RASELJENIH LICA, POVRATNIKA, AZILANATA I ŽRTAVA TRGOVINE LJUDIMA U SRBIJI I CRNOJ GORI


U SRBIJI JE 87 ODSTO OSOBA SA INVALIDITETOM NEZAPOSLENO, a 70 odsto se zbog veoma niskih primanja svrstava u siromašnu kategoriju društva, izjavila je direktorka Centra za razvoj inkluzivnog društva Vesna Bogdanović.
Bogdanovićeva je na konferenciji za novinare rekla da je samo dva odsto osoba sa invaliditetom dobilo šansu da radi, dok 25.000 se nalazi na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, ocenivši da je to posledica nemogućnosti ravnopravnog školovanja.
Osobe za invaliditetom imaju manje mogućnosti za kvalitetno obrazovanje, ona se tradicionalno odvajaju u specijalne škole jer u Srbiji nije usvojen Zakon o inkluzivnom obrazovanju, ocenjeno je na konferenciji.
Njihova primanja, više od 50 odsto prihoda, potiče na osnovu prava od invalidnosti, a istraživanja pokazuju da je veći procenat žena sa invaliditetom u položaju izdržavane osobe.
Predstavnici Centra za razvoj inkluzivnog društva (CRID) ocenili su da u društvu treba stvoriti klimu za zapošljavanje i samozapošljavanje osoba sa invaliditetom, kako bi od pasivnih primalaca pomoći postali aktivni članovi društva.
CRID je započeo istraživanje položaja osoba sa invaliditetom u 27 opština u Srbiji kojim će biti obuhvaćeni i predstavnici lokalnih samouprava.
Rezultati istraživanje očekuju se u oktobru. (Beta)

INFORMACIJA O REGIONALNOJ FUNRAISING RADIONICI KOJA SE ODRŽAVA U SARAJEVU


APEL ZA SOLIDARNOST SA LIBANOM


SVETSKA ZDRAVSTVENA ORGANIZACIJA (SZO) I UNICEF IZRAZILI SU OZBILJNU ZABRINUTOST ZBOG CIVILNIH ŽRTAVA I ESKALACIJE NASILJA U LIBANU I IZRAELU.
U zajedničkom saopštenju se navodi da je samo u Libanu poginulo više od 200 ljudi, dok je preko 30.000 našlo utočište u školama, javnim parkovima i van Bejruta, kao i da je otežano slanje lekova i ambulantnih kola u krizne oblasti.
"Neometano pružanje humanitarne pomoći je od ključnog značaja za sprečavanje nepotrebnih smrti i patnji. Zaštita civila tokom konflikta je međunarodna obaveza", navodi se u zajedničkom saopštenju dve organizacije.
SZO i UNICEF su naveli da sa brojnim agencijama i partnerima u Libanu rade na zaštiti civila, pružanju osnovne lekarske pomoći, kao i lekova, hrane, vode i sanitetskih materijala.
Svetska zdravstvena organizacija zajedno sa lokalnim zvaničnicima procenjuje hitne medicinske potrebe, dok UNICEF nadgleda postavljanje generatora za struju širom juga Libana, i radi na sprečavanju razdvajanja dece od porodica i brzom ujedinjavanju familija.
Sukob između Libana i Izraela izbio je 12. jula, kada su pripadnici libanske gerilske grupe Hezbolah oteli dvojicu i ubili nekoliko izraelskih vojnika. Izraelska vojska svakodnevno bombarduje jug Libana i do sada je više od 200 civila poginulo u napadima. (Beta)

JEDAN OD KLJUČNIH PRIORITETA KOJI SRBIJA TREBA DA ISPUNI NA PUTU KA EVROPSKOJ UNIJI JE INTEGRACIJA UGROŽENIH GRUPA, a posebno romskog stanovništva u društvo, izjavila je direktorka vladine kancelarije za pridruživanje EU Tanja Miščević.
"Po tome se meri uspeh našeg približavanja EU", rekla je Miščevićeva na predstavljanju izveštaja Programa za razvoj UN (UNDP), pod nazivom "Pod rizikom: Socijalna ugroženost Roma, izbeglica i interno raseljenih lica u Srbiji".
Ona je ocenila da Srbija, iako se dosta čini, ne može biti zadovoljna dosadašnjim tokom tog procesa, koji je, kako je naglasila, još na početku.
Miščevićeva je rekla i da je proces evropskih integracija nužno zasnovan na principu nediskriminacije svake vrste i da je put jedne zemlje ka EU jednostavniji ako je uspešnija u sprovođenju tog principa.
Izveštaj UNDP-a pokazuje da su Romi, izbegli i raseljeni ljudi u Srbiji suočeni sa brojnim problemima u oblasti obrazovanja, zdravstva i zapošljavanja, a uslovi u kojima većina njih stanuje su izuzetno loši, pošto u nehigijenskim naseljima živi 50 odsto Roma i 15 odsto izbeglih i raseljenih.
I prvi sekretar Delegacije Evropske komisije Dejvid Hadson (David Hudson) ocenio je da je najbolja garancija da će proces integracije ugroženih društvenih grupa biti izvršen, činjenica da EU čini taj proces prioritetnim.
On je naglasio da je izveštaj UNDP-a važan zato što su podaci o ugroženosti tih socijalnih grupa preduslov da bi se pokrenula politika i akcije za rešavanje njihovih problema.
Komesar za izbeglice Srbije Dragiša Dabetić rekao je da u Srbiji trenutno živi 107.000 osoba sa izbegličkim statusom, a da je još 200.000 njih bilo u tom statusu, ali je uzelo ili je u procesu dobijanja državljanstva Srbije.
Interno raseljenih sa Kosova i Metohije u Srbiji ima više od 208.000, naglasio je Dabetić i dodao da je među njima 31 etnička grupa, 60.000 njih nisu Srbi, a 22.500 su Romi.
U Srbiji 9.500 ljudi boravi u 109 kolektivnih centara, od kojih je 17 na Kosovu i Metohiji, rekao je republički komesar.
Dabetić je naglasio da su u skupštinsku proceduru ušle izmene zakona o izbeglicama koje predviđaju pozitivnu diskriminaciju za izbegle koji su se odlučili da uzmu srpsko državljanstvo, i dodao da je stambeno pitanje ključni problem tih lica.
Povratak izbeglih, na osnovu Sarajevske deklaracije, koji je započet trilateralno između Hrvatske, Srbije i BiH je usporen i zastao, rekao je Dabetić i dodao da su se pojavila "otvorena pitanja, naročito što se Hrvatske tiče", vezana za ostvarivanje stanarskih prava i radni staž.
Interno raseljeni su uključeni u programe socijalno-ekonomskog osamostaljivanja, a počela je i izgradnja stambenih jedinica za njih, kako više ne bi bili smešteni u kolektivnim centrima, rekao je komesar.
Direktor Službe za ljudska i manjinska prava Srbije Petar Lađević ocenio je da u proteklih godinu i po dana, od kad je proglašena Dekada Roma, nisu učinjeni veliki pomaci u poboljšanju njihovog položaja, izuzev u oblasti obrazovanja.
On je podsetio da je Vlada Srbije u okviru Dekade Roma usvojila četiri akciona plana - iz oblasti siromaštva, nezaposlenosti, obrazovanja i zdravstva, i rekao da se nada intenzivnijoj komunikaciji sa ministarstvima kako bi novac koji je izdvojen za te planove bio stvarno upotrebljen. (Beta)

GRUPA NOVOPAZARSKIH NOVINARA POKRENULA JE NEDELJNIK "GLAS SANDŽAKA" s ciljem da doprinese političkom kompromisu na tom području.
Novinari su u taj list uložili i svoja sredstva, a najavili jednaku zastupljenost svih na njegovim stranicama, rekao je danas na konferenciji za novinare član redakcije Muamer Halilović.
Direktor i odgovorni urednik lista je Enes Halilović.
Likovni urednik, novopazarski karikaturista Muhamed Đerlek Maks je rekao da taj list čiji je prvi broj izašao danas, treba da "pomogne političarima u Sandžaku da dođu do kompromisa, a Glas Sandžaka miri suprotstavljene strane".
Po rečima urednika političke rubrike Jahje Fehratovića, "Glas Sandžaka" će pratiti zbivanja u gradu, Sandžaku i u susednim državama nastalim posle raspada SFRJ.
Fehratović je rekao da u redakciji radi pet novinara, uz dopisnike u svim gradovima regiona.
Izdavač lista je nevladina organizacija Građanski forum, a prvi broj štampan je u tiražu od 3.000 primeraka. (Beta)

NEZAVISNO UDRUŽENJE NOVINARA SRBIJE (NUNS) NAJOŠTRIJE JE OSUDILO napad i uvrede koje je redakciji užičke TV 5 uputio predsednik Opštinskog odbora Nove Srbije (NS) u Užicu Miloš Tasić.
Užička televizija saopštila je da su 13. jula, u vreme centralnih vesti u 19 sati, u redakciju došla četvorica članova NS, zahtevajući da u vestima uživo gostuje pomoćnik ministra za kapitalne investicije za zapadnu Srbiju Zoran Adžić, navodi NUNS.
Objašnjeno im je da to nije tehnički izvodljivo, ali da će biti emitovano saopštenje NS povodom lažnih uplatnica koje su u završnici kampanje za izbor predsednika opštine Užice upućene građanima od kojih se traži da Ministarstvu za kapitalne investicije uplate po 7.600 dinara za "obnovu puteva koju je obećao Velimir Ilić".
Tasić je, nezadovoljan odgovorom, reagovao neprimereno i vulgarno, vređajući zaposlene u redakciji, ali urednički kolegijum nije hteo da objavljuje informaciju o incidentu u toku izborne kampanje, kako gest pojedinca ne bi uticao na izborni proces.
Užička televizija saopštila je da neće pratiti aktivnosti Nove Srbije dok se ne izvini za Tasićev postupak, dodaje NUNS. (Beta)

PREDSTAVNICI MUP-A SRBIJE I GENERALNOG INSPEKTORATA POLICIJE RAZLIČITO SU OCENILI NAJAVLJENO UVOĐENJE ELEKTRONSKE LIČNE KARTE GRAĐANIMA SRBIJE.
Predstavnik MUP-a Srbije Dragan Maksimović, rekao je na tribini "Da li elektronska lična karta ugrožava privatnost građana", koju je organizovalo Društvo za informatiku, da će se ubuduće "brzo i efikasno" utvrđivati identitet građana.
"Podaci na elektronskoj ličnoj karti su isti kao i na sadašnjoj ličnoj karti, i čip koji se nalazi na kartici nema nikakve predajnike ili prijemnike", naveo je Maksimović.
On je dodao i da je sadašnja lična karta laka za falsifikovanje.
Potpuno suprotan stav o elektronskoj ličnoj karti izneo je generalni inspektor MUP-a Srbije Vladimir Božović, ocenivši da je bilo zloupotreba prilikom nabavke opreme za uvođenje elektronskih ličnih karata.
On je naveo, da je, za vreme dok je ministar policije bio Dušan Mihajlović, nabavljena oprema američke firme Motorola, koja je plaćena 100 miliona evra.
Božović je kazao da je oko nabavljanja te opreme bilo zloupotreba i da je Generalni inspektorat MUP-a Srbije zbog toga podneo krivične prijave.
Jedan od učesnika tribune, protođakon Radoš Mladenović, bio je najoštriji u diskusiji, rekavši da su "lične karte izraz okupacione vlasti koja hoće da kontroliše okupiranu teritoriju".
"Prvi put su lične karte u Srbiji uveli Nemci 1942. godine, a nastavili su komunisti posle Drugog svetskog rata. Danas ujedinjena Evropa predstavlja nastavak nacističke ideje drugim sredstvima", izneo je protođakon Mladenović svoje mišljenje.
On je dodao i da smatra da je uvođenje elektronske lične karte gore od žutih traka koje su Jevreji nosili tokom Drugog svetskog rata.
"Sistem elektronske kontrole ličnosti je stran nama hrišćanima i zbog ovoga će doći do demonstracija sa religijskom pozadinom", istakao je Mladenović.
On je upozorio i da, pošto je oprema nabavljena od američke firme Motorola, koja sarađuje sa američkom vojskom i obaveštajnom službom, može postojati opasnost da strane obaveštajne službe dođu do podataka o građanima Srbije.
Sociolog Trivo Inđić ocenio je da Zakon o elektronskoj ličnoj karti znači uvećanje policijske moći i kontrole nad građanima.
Skupština Srbije usvojila je 14. jula Zakon o ličnoj karti kojim je ona postala elektronski identifikacioni dokument.
Nova, elektronska lična karta imaće biometrijske elemente fotografiju, potpis i otisak prsta, kao i podatke o prebivalištu i adresi.
Svi građani treba da dobiju novu identifikacionu kartu u narednih pet godina što je krajni rok do kada će važiti sadašnje lične karte. (Beta)

ASOCIJACIJA NEZAVISNIH ELEKTRONSKIH MEDIJA (ANEM) ZATRAŽILA JE OD SKUPŠTINE SRBIJE DA ODBACI predlog grupe poslanika za usvajanje amandamana na Zakon o radiodifuziji po hitnom postupku, ocenjujući da su pojedine odredbe predloga potpuno neprihvatljive.
Kao posebno neprihvatljivu, ANEM je naveo odredbu prema kojoj bi saglasnost na finansijski plan Republičke radio-difuzne agencije, umesto Skupštine, davala Vlada Srbije, što bi ozbiljno dovelo u pitanje nezavisnost i samostalnost RRA u odnosu na izvršnu vlast.
Prema oceni ANEM-a, neprihvatljiva je i odredba prema kojoj Savet sam može suspendovati svog člana, ne ostavljajući mogućnost skupštini, koja ga je izabrala, da se o takvoj suspenziji izjasni.
Budući da je i Ministarstvo kulture pokrenulo konsultacije sa zainteresovanima radi pripreme svog nacrta izmena i dopuna Zakona o radiodifuziji, ANEM je predložio poslanicima koji su predložili izmene tog zakona da se uključe u pokrenutu javnu raspravu i doprinesu da se dođe do teksta predloga koji će odslikavati istinske potrebe radiodifuzije u Srbiji.
ANEM je podsetio u saopštenju da je Zakon o radiodifuziji već dva puta menjan na brzinu i u iznudici, u leto 2004. i 2005, te da se oba puta insistiralo na hitnom postupku, uz stupanje na snagu tih izmena dan nakon objavljivanja.
Navodeći da se takva praksa napokon mora izmeniti, jer je reč o izuzetno bitnom zakonu i veoma osetljivoj oblasti ispoljavanja slobode izražavanja, ANEM je naglasio da se izmenama mora pristupiti odgovorno, uz puno uvažavanje mišljenja širokog spektra zainteresovanih subjekata.
I Misija OEBS-a i Nezavisno udruženje novinara Srbije izjasnili su se protiv usvajanja predloga grupe poslanika po hitnom postupku i zatražili javnu raspravu o tom predlogu. (Beta)

18.07.2006.

DELEGACIJA EVROPSKE KOMISIJE U REPUBLICI SRBIJI OBJAVLJUJE KONKURS za projekte iz oblasti jačanja demokratije, ljudskih prava i vladavine prava u Republici Srbiji i Republici Crnoj Gori uz finansijsku pomoć programa Evropske Unije "Evropska inicijativa za demokratiju i ljudska prava (EIDHR) mikro-projekti".
Kompletna dokumentacija za prijavu projekata može se dobiti na sledećoj adresi:
Delegacija Evropske Komisije u Republici Srbiji,
Sektor Finansija,
Krunska 73,
11000 Beograd,
Republika Srbija
ili na web stranici: www.delscg.cec.eu.int
Rok za podnošenje projekata je 31 avgust 2006, do 16h lokalno vreme.
(Delegacija Evropske Komisije u Republici Srbiji)

CENTAR ZA PRAVA MANJINA ELEKTRONSKI INFORMATOR 52


ODBOR ZA LJUDSKA PRAVA NEGOTIN - SEDAM GODINA POSTOJANJA


NA DANAŠNJI DAN PRE ČETIRI GODINE POČELA JE DA RADI REGIONALNA NOVINSKA AGENCIJA "VRANJE PRESS", koja je do sada emitovala više od 50.000 vesti, intervjua i fotografija iz regiona južne Srbije.
Uspostavljena je saradnja sa svim elektronskim medijima u regionu jugoistočne Srbije, i "Vranje Press " ima registrovanih 386 korisnika koji svakodnevno posećuju sajt putem besplatne prijave.
"Vranje Press " u okviru svojih aktivnosti ima sopstvenu video produkciju a pokrenuta izdavačka delatnost do kraja meseca objaviće i prvu knjigu - ratne zatvorske zapise Vojkana Ristića - "Ključevi".
Glavne teme koje "Vranje Press " prati u regionu vezane su za ljudska prava, trgovinu ljudima, ekonomiju, sport, kulturu sa naznakom na međuetničke odnose u opštinama uz administrativnu liniju sa Kosovo i Metohiju, kao i u Kosovskom pomoravlju i Republici Makedoniji. (Beta)

PREZENTACIJA MEĐUNARODNOG TRENINGA "FORMIRANJE TIMA U OMLADINSKOM RADU"


SAOPŠTENJE SAVE THE CHILDREN UK U JUGOISTOČNOJ EVROPI, KOJE SE ODNOSI NA DEČIJA PRAVA U KONTEKSTU TEKUĆIH PREGOVORA O KONAČNOM STATUSU KOSOVA


17.07.2006.

NEVLADINA ORGANIZACIJA GRUPA ZA PROMENE (GPZ) postala je, na osnivačkoj skupštini na Cetinju, politička stranka Pokret za promene, a za predsednika je izabran izvršni direktor GPZ Nebojša Medojević.
Medojević je izrazio očekivanje da će na parlamentranim izborima građani glasati u velikom broju za Pokret jer, kako je naveo, u njemu vide posebnu šansu i novu nadu da će Crna Gora postati normalna demokratska država u kojoj je vlast smenjiva i u kojoj vlada služi građanima, a ne građani vladi.
Pokret za promene će se zalagati za hitno i temeljno demontiranje mehanizma totalitarne vladavine, preispitivanja kršenja ljudskih prava od 1945. do danas, reviziju dosadašnjeg procesa privatizacije i pokretanje postupka za donošenje novog Ustava. (Beta)

LETNJE KURSEVE U MITROVICI (LKM) organizovaće u periodu od 17 to 28 jula 2006. godine Academic Training Association (ATA - Amsterdam, kancelarija u Kosovskoj Mitrovici), Društvo dobre akcije (DDA - K. Mitrovica) i Studentski savez (SS - K. Mitrovica).
Ovi kursevi u trajanju od dve nedelje spojiće na jednom mestu međunarodne profesore i studente i studente/profesore sa ovih prostora. ATA i DDA obezbediće 5 intenzivnih kurseva iz oblasti društvenih nauka, prava i ekonomije: civilno društvo i politički aktivizam; mediji i demokratija; evropske kulture, multikulturalizam i multikulturalnost; međunarodno zakonodavstvo o ljudskim pravima; evropske ekonomske integracije. U toku LKM Studentski Savez Mitrovice organizovaće rekreativne i zabavne programe (žurke, ekskurzije).
Cilj Letnjih kurseva u Mitrovici je da upozna omladinu Mitrovice (prvenstveno studente) sa skorašnjim razvojem u oblasti evropskih integracija u oblasti visokog obrazovanja.
Učestvovanje na LKM nudi jedinstvenu priliku da se prošire akademska saznanja i veštine u različitim poljima obrazovanja kao i mogućnost da se učestvuje u internacionalnom događanju.
Svaki kurs je osmišljen kao rezultat saradnje međunarodnih i lokalnih profesora. Međunarodni predavači su uvažena imena u svojim akademskim oblastima: Vanessa Ruget, Jeff Ritter, Ana Dević, Curtis Doebller i Erik Dirksen; a lokalni: Jovan Živković, Zoran Jovanović, Dragoljub Đorđević, Obrad Savić, Milorad Božić i Goran Basić. Studenti koji uspešno završe ovaj kurs biće nagrađeni ECTS sertifikatom.
Dvadeset studenata može pohađati jedan kurs. Učestvovaće oko 60 studenata iz Mitrovice, 20 studenata iz zemalja članica Pakta za Stabilnost i 20 internacionalnih studenata iz Zapadne Evrope i ostatka sveta. Kursevi će biti besplatni. Učesnici iz zemalja Jugoistočne Evrope dobiće stipendiju da bi pokrili troškove putovanja, smeštaja i hrane. Za lokalne studente biće obezbeđen smeštaj u toku LKM. Literatura za kurseve biće besplatno obezbeđena.
U toku Letnjih kurseva biće organizovani javni forumi i debate u skladu sa trenutnim temama da bi se pospešila diskusiju među učesnicima. Rekreacioni program uključujući i ceremonijalno otvaranje večere, ekskurzije, putovanja, turnira i žurke, omogućiće učesnicima mogućnost da se upoznaju i u neformalnom okruženju.
Za više informacija mediji se mogu obratiti kancelariji ATA Mitrovica na tel. 028 42 42 00 ili kontakt osobi za medije Oliveri Marković na tel. 063 877 69 46. (Medija centar)

TREĆA LETNJA INTERNACIONALNA RADIONICA "SAVREMENI TEATAR - MISAO I TEHNIKA" održaće se od 24. jula do 5. avgusta u Kulturnom centru REX u Beogradu.
Pozorišna laboratorija Plavo pozorište poziva mlade glumce, reditelje, muzičare, kostimografe, scenografe, menadžere, sve pozorišne ljude, kao i mlade ljude koji se ne bave pozorištem profesionalno, ali žele da se upoznaju sa metodama i tehnikama rada u savremenom pozorištu kroz specifičan način rada Plavog pozorišta da se prijave za učešće u radionici.
Tokom dvonedeljnog rada koji se završava prezentacijom rada otvorenom za publiku, polaznici radionice će steći stručno pozorišno znanje na polju misli i tehnike kroz istraživački proces i kreativni rad.
Detaljne informacije i prijave: 064 190 30 64 ili plavopozoriste@yahoo.com.
Više informacija o Plavom pozorištu: www.plavopozoriste.com.
Plavo pozoriste
Senjačka 3
11000 Belgrade
Serbia and Montenegro
tel: +381 11 2652 085, 64 190 30 64

SAOPŠTENJE FONDA ZA HUMANITARNO PRAVO - STUDENTKINJA MARIJA SIMIĆ IZ RAČE OSLOBOĐENA OPTUŽBE DA JE OMETALA 4 POLICAJACA U VRŠENJU SLUŽBENIH OVLAŠĆENJA


KAMPANJA PROMOCIJE INSTITUCIJE OMBUDSMANA U MULTIETNIČKIM OPŠTINAMA Prijepolje, Priboj,Sjenica, Nova Varoš, Tutin i Novi Pazar, održana je 14.07.2006 godine u Novom Pazaru.
Projekat koji realizuje Centar za istraživanje u politici Argument Prijepolje, podržan od Fonda za otvoreno društvo.
Uvodničari na Okruglom stolu bili su: Petar Teofilović, ombudsman Vojvodine i Tomislav Žigmanov, Fond za otvoreno društvo.
Učesnici: Lokalne samouprave, NVO i političke partije iz pomenutih opština. (Centar za istraživanje u politici Argument Prijepolje)
  


KOALICIJA MLADIH SRBIJE ODRŽAĆE KONFERENCIJU ZA NOVINARE, u utorak, 18. jula 2006. godine, sa početkom u 13 časova u beogradskom Medija centru, povodom rasprave o Zakonu o Ministarstvima u Narodnoj Skupštini Republike Srbije i brojnih zahteva upućenih državnim organima da preuzmu odgovornost prema mladim ljudima.
Na Konferenciji će govoriti:
- Dragana Stojanović, predsedavajuća Koalicije mladih Srbije
- Nenad Maletin, koordinator aktivnosti Koalicije mladih Srbije
Srbija je jedina država u regionu, koja nema telo koje brine o mladima, niti dokument brige o njima. Imajući u vidu mnogobrojne probleme i potrebe današnjice sa kojima se susreću mladi ljudi u Srbiji, Koalicija mladih Srbije smatra da država mora da prihvati odgovornost koju ima u rešavanju omladinskih pitanja.
Na Konferenciji mladih "Ovoj zemlji je potrebna mladost" održanoj 17-18. decembra 2005. godine u organizaciji Koalicije mladih Srbije - www.kms.org.yu, 177 organizacija složilo se da od države zahteva Upravu za mlade pri Ministarstvu za nauku i zaštitu životne sredine. Nakon toga usledile su akcije: slanja pisama, akcija "Uzeli ste nam mladost, mi ćemo vama jedan dan" (akcija telefonske blokade državnih organa, u okviru koje je upućeno 16.000 poziva iz 41 mesta Srbije), pozivi organizacija premijeru da primi delegaciju KMS i mnoge druge aktivnosti.
Ove nedelje, preko 640 nevladinih organizacija iz čitave Srbije, uputilo je poslednji put zahtev preko pisarnice Vlade, Premijeru da primi delegaciju Veća Konferencije "Ovoj zemlji je potrebna mladost" kako bi se pokrenuli razgovori i razmatrao predlog organizacija mladih za formiranje Uprave za mlade Republike Srbije.
Kao što je i najavljeno organima vlasti, a kao odgovor na njihovu nezainteresovanost za pitanja, probleme i potrebe mladih Srbije, KMS svoje aktivnosti nastavlja na ulicama. U saradnji sa EXIT festivalom u periodu od 6. do 9. jula 2006. godine započeto je prikupljanje potpisa za formiranje Uprave za mlade. Na Festivalu se inicijativi priključilo 2.500 hiljade mladih, a akcija 10.000 zahteva za formiranje Uprave za mlade Republike Srbije pokreće se po gradovima Srbije.
Za Koaliciju mladih Srbije
Dragana Stojanović
Kontakt osoba: Nenad Maletin 063 65 73 65

14.07.2006.

PREDLOG ZAKONA O UDRUŽENJIMA predstavila je na sednici Odbora za smanjenje siromaštva Vesna Ilić Prelić, državni sekretar Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Obrazlažući zakon, Vesna Ilić Prelić istakla je da u oblasti slobodnog udruživanja nevladinih organizacija (NVO) važe neadekvatni i prevaziđeni propisi i da je potrebno pravno regulisati tu oblast novim zakonom.
Prema njenim rečima, zakon se kao opšti okvir za ostvarivanje slobode udruživanja odnosi na NVO u najširem smislu, a ne uključuje političke i sindikalne organizacije koje su regulisane drugim zakonima.
Zakon stavlja u ravnopravan položaj sve organizacije, predviđa mogućnost da najmanje tri fizička ili pravna lica mogu da osnuju udruženje, dok o zabrani rada udruženja odlučuje Vrhovni sud Srbije.
Sednici Odbora prisustvovao je veliki broj predstavnika nevladinih organizacija od kojih su pojedini učestvovali u izradi teksta zakona.
Najviše primedbi odnosilo se na imovinski status dosadašnjih društvenih organizacija.
Ilić Prelić je navela da je zakonom predviđeno da društvena svojina postane državna, sa davanjem udruženjima na korišćenje uz zakup, ocenivši da bi svako drugo rešenje bilo protivustavno. (Beta)

UNDP - PANEL DISKUSIJA POD RIZIKOM: SOCIJALNA UGROŽENOST ROMA, IZBEGLICA I INTERNO RASELJENIH LICA U SRBIJI


BEOGRADSKI CENTAR ZA LJUDSKA PRAVA UPOZORAVA NA NEPRIHVATLJIVO PONAŠANJE NIŠKE POLICIJE koja je pod izgovorom obavljanja "informativnog razgovora" maltretirala članove nevladine organizacije Inicijativa mladih za ljudska prava.
Pripadnici SUP Niš su, protivno domaćim zakonima i kršeći odredbe prihvaćenih međunarodnih ugovora o ljudskim pravima, nekoliko sati propitivali privedene o njihovim političkim uverenjima i vređali ih po raznim osnovima. Naš pravni poredak jasno propisuje ovlašćenja policije u slučaju obavljanja informativnog razgovora. Učenje patriotizmu i ozbiljne pretnje ne samo da nisu dozvoljene nego su, i u ovom i u svakom drugom kontaktu policije i građana, izričito zabranjene i kažnjive.
Zabrinjavajući je običaj naše policije da izjednačava kršitelje zakona i žrtve takvog ponašanja. Aktivisti Inicijative mladih za ljudska prava su nesumnjivo bili žrtve napada pojedinih građana koji su na njih nasrnuli tokom sprovođenja akcije obeležavanja zločina u Srebrenici. Ne samo da je neprimereno nego je i opasno što policija u takvoj situaciji maltretira one koji su napadnuti umesto da im pruži odgovarajuću zaštitu.
Polemisanje policije o tome ko je heroj a ko izdajnik i negiranje počinjenih zločina je poseban problem. Svoje eventualne primedbe oko ocene događaja iz prošlosti policajci mogu da upute najvišim zvaničnicima naše zemlje koji su izneli jasan stav o prirodi zločina u Srebrenici. Razume se i tada svoje stavove mogu da iznose samo kao građani a nikako kao pripadnici policije.
Beogradski centar zahteva da se onemogući slično ponašanje pripadnika policije a da se u pomenutom slučaju ozbiljno ispita i utvrdi odgovornost policajaca koji su prekoračili zakonska ovlašćenja. Nekažnjeno kršenje zakona, i u slučaju ratnih zločina i u svakodnevnom postupanju policije, uvek vodi novim kršenjima ljudskih prava. (Beogradski centar za ljudska prava)

INFORMACIJA O ORGANIZACIONIM I KADROVSKIM PROMENAMA U MINISTARSTVU RADA, ZAPOŠLJAVANJA I SOCIJALNE POLITIKE


NOVOSADSKA NOVINARSKA ŠKOLA - IZVEŠTAJ SA PROMOCIJE PROJEKTA "ZELENERGIJA"


AKCIJA CENTRA ZA GRAĐANSKO DELOVANJE održaće se u subotu 15. jula 2006. godine sa početkom u 10:00 časova na Malom trgu u Obrenovcu.
Akciju se održava u sklopu projekta, Socio - terapijski klub za mlade i trajaće od 10 do 12 časova (planirano je postavljanje štanda, deljenje letaka i razgovor sa sugrađanima). (Đorđe Škorić, izvršni direktor CeGraD-a)

PORODIČNO NASILJE MEĐU IZBEGLICAMA U SRBIJI može se sprečiti preventivnom strategijom zaštite koju treba stvoriti sa institucijama koje štite ovu ugroženu kategoriju stanovništva, ocenjeno je na okruglom stolu nevladine organizacije Praksis.
Otvarajući dvodnevni skup "Zaštita od nasilja u porodici u izbegličkoj i raseljeničkoj populaciji u Srbiji", predstavnik Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija (UNHCR) za izbeglice Endrju Jang (Andrew Young) predložio je organizovanje mesečnih stručnih sastanaka za rešavanje ovog problema.
Iako UNHCR nema preciznih podataka o broju žrtava porodičnog nasilja, pre svega seksualnog nasilja među izbeglicama u Srbiji, Jang je istakao da se radi o delu stanovništva na koji treba obratiti pažnju zbog brojnih pretrpljenih trauma i marginalizovanom društvenom položaju.
Navodeći da srpski ustav daje primat međunarodnoj pravnoj zaštiti od porodičnog nasilja, Jang je upozorio da još treba raditi da bi izbeglicama bio dostupan takav vid pomoći.
Profesorka Pravnog fakulteta u Nišu Nevena Petrušić istakla je da je usvajanjem Porodičnog zakona u Srbiji zaokružen pravni sistem zaštite od porodičnog nasilja.
Po njenim rečima, ostaje da u praksi sudije standardizuju sankcionisanje konkretnih krivičnih prekršaja u Porodičnom zakonu, kao što je "drsko, bezobrazno i zlonamerno ponašanje" prema članu porodice. (Beta)

U NASTAVKU SUĐENJA BIVŠEM PREDSEDNIKU SRBIJE MILANU MILUTINOVIĆU i petorici saoptuženih za zločine na Kosovu, svedok optužbe Fred Abrams (Abrahams) rekao je da su 1998-99 vlasti u Beogradu bile upozoravane na zločine nad kosovskim Albancima.
Abrams, koji je zvaničnik Hjuman rajts voča (HRV, Human Rights Watch), posvedočio je da je ta organizacija za zaštitu ljudskih prava redovno slala svoje izveštaje o zlodelima na Kosovu najvažnijim institucijama i funkcionerima Srbije i SRJ.
"Najčešće smo izveštaje slali predsedništvima Srbije i SRJ, republičkom i saveznom ministarstvu unutrašnjih poslova, ministarstvima pravosuđa, Vojsci Jugoslavije, kao i osobama na najvišim položajima. Nalaze smo redovno slali i glavnim međunarodnim i domaćim medijima", rekao je Abrams.
Kao primere, pokazao je pisma upućena tadašnjem saveznom ministru unutrašnjih poslova Zoranu Sokoloviću; ministru policije Srbije Vlajku Stojiljkoviću; ministru za informisanje Srbije Aleksandru Vučiću; saveznom i republičkom ministru pravosuđa Zoranu Kneževiću i Dragoljubu Jankoviću i Vojsci Jugoslavije.
On je kao primer naveo izveštaje o ubistvu 21 člana albanske porodice Deljijaj u selu Gornja Obrinja, krajem septembra 1998, i o silovanju Albanki u okolini Suve Reke početkom NATO bombardovanja u martu 1999.
Abrams je potvrdio da je bio "glavni koordinator" izrade knjige "Po naređenjima" (Under orders) o zločinima na Kosovu, na osnovu izjava koje su istražitelji HRV uzeli od albanskih izbeglica u Makedoniji i Albaniji.
Odbrana šestorice optuženih usprotivila se uvršćivanju te knjige u dokazni materijal sa istom argumetacijom koju su branioci izneli u vezi sa sličnom knjigom OEBS-a "Kako viđeno-tako rečeno" (As seen-as told).
Prema advokatima, zaključci tih knjiga o širokoj kampanji progona Albanaca od srpskih snaga izvedeni su na način koji nije pravno valjan, na osnovu izjava izbeglica koje su bile izabrane i nisu predstavljale većinu stanovništva. (Beta)

13.07.2006.

INICIJATIVA MLADIH ZA LJUDSKA PRAVA ZAHTEVA ODGOVORNOST PRIPADNIKA POLICIJE KOJI SU U PRETHODNA DVA DANA ZASTRAŠIVALI AKTIVISTE I AKTIVISTKINJE INICIJATIVE MLADIH ZA LJUDSKA PRAVA


ČETVORO AKTIVISTA INICIJATIVE MLADIH ZA LJUDSKA PRAVA U NIŠU PRIVEDENO JE U POLICIJSKU STANICU zbog ispisivanja grafita sa likom Ratka Mladića ispod kojeg su napisali "Traži se zbog genocida".
Aktivisti, predvođeni koordinatorkom kancelarije Inicijative mladih u Nišu, Majom Stojanović, nastavili su akciju obeležavanja 11. godišnjice od genocida u Srebrenici. U policijskoj stanici rečeno im je da su privedeni "na informativni razgovor".
Prethodnog dana aktivisti više nevladinih organizacija u Nišu, među kojima su bili članovi Inicijative mladih za ljudska prava, bili su fizički napadnuti od strane grupe građana, takođe zbog javnog obeležavanja godišnjice zločina u Srebrenici.
Za više informacija možete se obratiti Inicijativi mladih za ljudska prava u Beogradu, telefonom na + 381 11/361 36 49, 362 08 62
inicijativa mladih za ljudska prava
Kralja Milana 34/1
11000 Beograd, Srbija
Tel/fax:011 632 62 08, 361 36 49
office@yihr.org
www.yihr.org

AMNESTI INTERNEŠNEL (Amnesti International, AI) smatra da pravosuđe u Crnoj Gori i Srbiji mora biti osposobljeno za suđenja za ratne zločine i kršenja ljudskih prava u sklopu procesa pridruživanja Evropskoj uniji, izjavio je u Briselu predstavnik te organizacije Omer Fišer.
Fišer, koji je istraživač za Balkan u Amnestiju, precizirao je da će ta organizacija, na zahtev Evropske komisije, pripremiti izveštaj o tome kako zemlje kandidati i potencijalni kandidati za članstvo u Evropskoj uniji ostvaruju obavezu sudskog kažnjavanja ratnih i drugih najtežih zločina.
Taj izveštaj će u oktobru biti podnet Evropskom parlamentu i Savetu ministara EU.
Kad je reč o Srbiji, rekao je Fišer, AI posebnu pažnju posvećuje kažnjavanju odgovornih za ratne i zločine protiv čovečnosti i "činjenici da neki ostaju nekažnjeni".
Amnesti internešnel (Amnesty International, AI) smatra da na Kosovu postoje "ogromne razmere nekažnjavanja za nasilje", kako onog koje je počinjeno protiv Srba tokom uprave UN, tako i kad su u pitanju ratni zločini tokom 1999. godine rekao je predstavnik te organizacije Omer Fišer.
Fišer je naglasio da vladavina zakona i poštovanje prava manjina moraju biti ključni deo pregovora i rešenja za status Kosova.
"I dosad smo oštro kritikovali međunarodnu zajednicu zbog takvog stanja na Kosovu, a veliku utučenost i brigu izaziva činjenica da su ogromne razmere nekažnjavanja krivaca za zločine na Kosovu", rekao je Fišer.
"To se", kako je dodao, "posebno odnosi na zločine protiv Srba i nealbanaca iz etničkih pobuda, uključujući izostanak istrage i progona krivaca za nasilje iz marta 2004."
Kako je naglasio Fišer, "nisu tu u pitanju samo nasilni incidenti i činjenica da i dalje ne mogu da se vrate osobe primorene da napuste ognjišta zbog nasilja u martu 2004".
"Tu su i ratni zločini počinjeni 1999, tako da su veoma široke razmere onoga što se mora učiniti da bi se zajamčilo delovanje zakona i stalo na kraj nekažnjavanju za zločine", kazao je on.
Fišer je dodao da je Amnesti internešnel upozorio da je i u Hrvatskoj "donekle došlo do pogoršavanja u poštovanju ljudskih prava i ponovo učestalih napada na Srbe".
"Ne znamo ko je odgovoran za te napade", rekao je on, naglašavajući da Hrvatska, kao zemlja koja pregovara o članstvu u EU, mora poštovati pravo izbeglih Srba na povratak u svoje domove i vratiti im stanarska prava i imovinu.
Fišer je kao apsolutno neprihvatljivu ocenio i situaciju sa takozvanim "izbrisanim" licima u Sloveniji, naglasivši da se mora, ne samo sprovesti odluka Vrhovnog suda da im se vrate sva lična i građanska prava i imovina, već i da se nadoknadi šteta za sve što su u međuvremenu preživeli kad su im uskraćena sva osnovna prava. (Beta)

U SRBIJI JE U 2005. GODINI 9,1 ODSTO GRAĐANJA BILO ISPOD GRANICE SIROMAŠTVA, sa mesečnim primanjima ispod 6.500 dinara, saopšteno je danas na konferenciji o primeni Strategije smanjenja siromaštva.
Potpredsednica Vlade Srbije Ivana Dulić-Marković rekla je rekla da podaci iz prethodnih godina nisu uporedivi sa prošlogodišnjim jer nije korišćena ista metodologija u njihovom prikupljanju.
Ona je objasnila da se 2004. godine u obračunu stope siromaštva prešlo sa ankete o životnom standardu na anketu o potrošnji u domaćinstvu.
Strategija smanjenja siromaštva ima tri cilja: privredni rast koji podrazumeva otvaranje novih radnih mesta, sprečavanje siromaštva zbog tranzicionog procesa i poboljšanje socijalne zaštite.
Menadžer tima u Vladi Srbije za primenu strategije Aleksandra Jović izjavila je da su siromaštvu podložniji oni koji žive u selu, oni koji su manje obrazovani, nezaposleni, kao i pripadnici manjina.
Šef kancelarije Svetske banke (SB) u Srbiji Kerolin Junger istakla je da je došlo do izvesnog smanjenja siromaštva u Srbiji, ali je stopa smanjenja siromaštva je još uvek niža od stope ekonomskog rasta zemlje. (Beta)

BILTEN INICIJATIVE MLADIH ZA LJUDSKA PRAVA POSVEĆEN OBELEŽAVANJU JEDANAEST GODINA OD ZLOČINA U SREBRENICI


ORGANIZACIJA VELIKIMALI IZ PANČEVA POZIVA SVE ORGANIZACIJE KOJE RADE SA DECOM SA SMETNJAMA U RAZVOJU ili su zainteresovane za razvijanje programa podrške ovoj populaciji da im budu partneri na realizaciji projekta "Mreža za promovisanje prava dece sa smetnjama u razvoju u Srbiji", koji podrazumeva stvaranja snažnih i efektivnih službi podrške za decu sa smetnjama u razvoju u lokalnim zajednicama.
Tokom 2005. godine Velikimali realizovali su pet seminara, više poseta i konsultacija sa organizacijama iz Novog Bečeja, Vršca, Feketića i Bačke Topole. Aktivnosti u 2006. godini su seminari izgradnje kapaciteta organizacija, seminari za stručnu javnost, dopune Pravnog vodiča za decu sa smetnjama u razvoju i ostalo. Putem umrežavanja organizacija i ustanova i zajedničke izgradnje kapaciteta, razvija se socijalni model podrške deci sa smetnjama u razvoju i efektivnije zastupanje njihovih prava, što vodi smanjenju marginalizacije i izolovanosti ove populacije, a samim tim i unapređenju kvaliteta ličnog i društvenog života dece sa smetnjama u razvoju i njihovih porodica.
Više informacija o projektu i mogućnostima partnerstva (Upitnik za zainteresovane organizacije) možete dobiti na kontakt telefon 013 332 730 ili e-mail adresu project@velikimali.org.
Takođe, informacije i upitnik možete pronaći i na website-u www.velikimali.org.
Kontakt osoba:
Biljana Janjić, koordinatorka programa
Organizacija "VelikiMali"
Vojvode Mišića 6, Pančevo
Tel/fax: 013 332 730
e-mail: project@velikimali.org

KONFERENCIJA KAMPANJA PROMOCIJE INSTITUCIJE OMBUDSMANA U MULTIETNIČKIM OPŠTINAMA Prijepolje, Priboj, Nova Varoš, Sjenica,Tutin i Novi Pazar održaće se 14.07.2006. godine u Novom Pazaru.
Konferenciju organizuje Centar za istraživanje u politici Argument Prijepolje. Konferencija je deo projekta promocije Ombudsmana u multietničkim sredinama, podržan od Fonda za otvoreno društvo. Učesnici konferencije su Lokalne samouprave, NVO i političke partije iz Prijepolja, Priboja, Nove Varoši, Sjenice,Tutina i Novog Pazara. (Centar za istraživanje u politici Argument Prijepolje)

PRVU MEĐUNARODNU LETNJU ŠKOLU EKONOMIJE ORGANIZUJU EKONOMSKI FAKULTET U NIŠU I CENTAR ZA RAZVOJ GRAĐANSKOG DRUŠTVA "MILENIJUM"


PREDSTAVNICI ŠVEDSKE FONDACIJE AGAPE POKLONILI SU INVALIDSKIM ORGANIZACIJAMA IZ VOJVODINE OPREMU I POMAGALA.
To je 35 invalidskih kolica, četvoro elektro-motornih kolica, 40 hodalica, 300 jastuka protiv dekubitusa i sprave za rehabilitaciju.
"Humanitarna pomoć iz Švedske veoma je važna za osobe sa invaliditetom i njihove organizacije u Vojvodini jer je njihov ekonomski položaj veoma težak. Očekujemo da će se saradnja nastaviti, čime ćemo rešiti mnoge probleme", rekao je predsednik Koordinacionag odbora invalidskih organizacija Vojvodine Nenad Jovićević.
On je najavio da će pomoć biti podeljena najsiromašnijim invalidima i najmlađima, i izrazio zadovoljstvo zbog toga što će fondacija AGAPE kontrolisati raspodelu prikupljene humanitarne pomoći, kako bi se izbegle zloupotrebe. (Beta)

12.07.2006.

AKTIVISTI NEVLADINIH ORGANIZACIJA NAPADNUTI SU U NIŠU, dok su izvodili akciju povodom jedanaestogodišnjice masakra u Srebrenici, a policija je privela nekoliko napadača.
Aktivisti devet nevladinih organizacija delili su građanima majice sa likom haškog optuženika Ratka Mladića, na kojima je pisalo "Da se zovem Edin, da sam rođen 1971. godine u Srebrenici sada bih bio mrtav".
Napadači su oko 14 časova fizički nasrnuli na aktiviste, zapalili jednu majicu, uz uvrede "Marš u Srebrenicu i Muslimani i Bosanci da se vrate u Bosnu".
Niška policija je privela napadače, ali povodom incidenta nije još izdala saopštenje. (Beta)

PREDSEDNICA UDRUŽENJA "MAJKE ENKLAVA SREBRENICA I ŽEPA" Munira Subašić izjavila je da je u Potočarima razgovarala sa glavnim tužiocem Haškog tribunala Karlom Del Ponte i da je tražila da se objave imena svih koji su krivi za masakr u Srebrenici.
Subašić je rekla da je prilikom susreta sa Karlom del Ponte to udruženje tražilo da Komisiji za Srebrenicu naredi da objavi "imena oko 890 osoba za koje se veruje da su učestvovale u genocidu u Srebrenici".
Po njenim rečima, Del Ponte će uskoro zatražiti da imena objavi Komisija za Srebrenicu koja je formirana u BiH.
U Memorijalnom centru pokopano je 505 identifikovanih žrtava. Do sada je tu sahranjeno 1.937 ljudi. Prvih 600 je u Memorijalnom centru u Potočarima sahranjeno 31. marta 2003. godine. (Beta)

DRUGI REGIONALNI SUSRET MLADIH JUGOISTOČNE EVROPE U ORGANIZACIJI Omladine Asocijacije za borbu protiv side (JAZAS) počeo je u Novom Sadu i trajaće do 15. jula.
Učesnici konferencije su predstavnici organizacija koji imaju iskustvo i bave se prevencijom HIV/AIDS-a u svojim zemljama, saopštili su organizatori.
Program susreta provodiće se kroz više radnih grupa, a cilj konferencije je regionalno povezivanje organizacija koje se bave prevencijom HIV/AIDS-a, navodi se u saopštenju. (Beta)

U SKLOPU KAMPANJE "DA ULJE IZ MOTORA NE BUDE NAŠA MORA" koju realizuje Unija ekologa UNECO-Regionalni centar Paraćin uz podršku UNDP/GEF Regionalnog projekta zaštite Dunavskog sliva, putem grant programa Regionalnog centra za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu postavljena je prva WEB prezentacija na srpskom jeziku posvećena otpadnim motornim uljima: www.otpadnaulja.unecopn.org.
(Vladimir Janković, koordinator projekta)

PRIRODA U OBJEKTIVU, naziv je novog ciklusa eko kampanje koju ostvaruje Ekološki klub "Zeleni ključ" u Nišu - član EKOpolis mreže, uz finansijsku podršku italijanske nevladine organizacije COOPI, u okviru svetskog ekološkog programa Clean up the World - Očistimo Mediteran 2006.
Ovim povodom, u cilju jačanja ekološke svesti građana i promocije prirodnih vrednosti okoline Niša, od 12 do 15 jula na platou ispred TPC "Kalča"(kod česme) biće otvorena izložba fotografija i podeljen promotivni materijal-brošure sa radovima koje su realizovali učenici od prvog do trećeg razreda niških srednjih škola, sredinom juna meseca na foto ekspediciji u Jelašničkoj i Sićevačkoj klisuri.
Ekološki klub "Zeleni ključ" je ovu aktivnost ostvario u saradnji JP "Srbijašume"- Niš, foto klubom FON- Bobanom Đorđevićem i profesorom biologije Dankom Jovićem iz "Zavoda za zaštitu prirode Srbije"-odelenje u Nišu. Program kampanje i postavka izložbe biće promovisani u Dečijem kulturno-obrazovnom centru u Čairu 20. i 21. jula a do kraja meseca jula i stanovnicima i posetiocima Gradske opštine Niška Banja.
Za potrebe ovog projekta javnosti će biti podeljeno 5000 edukativnih flajera, 200 plakata i 1000 brošura - kataloga. (INFOekopolis D.V)
  


SLOBODA I JEDNAKOST BROJ 1.2 - PRIVATIZACIJA VODE


KONFERENCIJA ZA NOVINARE IZVIĐAČA SRBIJE - NACIONALNA SMOTRA IZVIĐAČA, održaće se u sredu 12.07.2006. od 14:30 časova u Medija centru.
Nacionalna smotra izviđača će se održati od 21-31. jula u Nišu.
Očekuje se prisustvo gostiju iz 10 evropskih zemalja i 3000 nasmejanih lica.
Govore promoteri:
- Igor Rakočević, kapiten košarkaške reprezentacije
- Luka Bogdanović, reprezentativac
- Miloš Popović, PR izviđača Srbije
(Medija centar)

MINISTARSTVO SPOLJNIH POSLOVA KIRGISTANA donelo je odluku da protera dvojicu američkih diplomata zbog "neprikladnih" veza s nevladinim organizacijama, saopštio je jedan zvaničnik te zemlje.
"Odluka je doneta, ali za sada diplomate ostaju u zemlji", rekao je šef Komisije za ljudska prava Tursunbek Akun.
Ambasada SAD u Kirgistanu potvrdila je odluku vlade te zemlje o proterivanju diplomata, ali je kao "neistinite" odbacila tvrdnje o njihovim neprikladnim odnosima s nevladinim organizacijama.
"Na ovo se može gledati kao na pokušaj zaplašivanja ambasada i ućutkivanja civilnog društva", navodi se u saopštenju američke ambasade. (Beta)

UDRUŽENJE EKOLOGA "AVALON" IZ VRŠCA organizovaće od 20. do 24. jula na Vršačkim planinama peti internacionalni "Eko kamp".
U programu kampa su radionice, koncerti, uspon na obližnje vrhove, predavanja, lutkarske predstave za najmlađe.
Po najavi organizatora i iskustvima od prošle četiri godine u kampu će i ove godine boraviti nekoliko stotina ljubitelja prirode. (Beta)

11.07.2006.

ZAVRŠEN JE ŠESTI PO REDU EGZIT (Exit 06) festival na Petrovaradinskoj tvrđavi u Novom Sadu.
Prema procenama ovogodišnji Egzit posetilo je oko 150.000 ljudi.
Glavne zvezde festivala bili su Franc Ferdinand, Kalt, Pet šop bojs, Bili Ajdol, Kardigans, Morisi.
Šesti po redu Egzit festival, najveći je u jugoistočnoj Evropi, i, po izboru britanskog "Gardijana", ove godine i najbolji festival na svetu.
Prema procenama izveštača, ove godine Egzit je posetilo i najviše stranaca iz zapadne Evrope od kada festival postoji, a najviše je bilo Britanaca koji su na Egzit dolazili u organizovanim turama.
Većina stranaca bila je smeštena u Egzitovom kampu kod Filozofskog fakulteta, u kojem je ukupno bilo oko 5.000 ljudi.
Organizatori su ove godine imali više sreće sa vremenskim prilikama, tako da kiša skoro i nije pala za četiri dana festivala.
Poslednje festivalske večeri na video bimovima bio je organizovan prenos finalne utakmice Svetskog prvenstva u fudbalu Italija-Francuska, koja je izazvala veliko interesovanje posetilaca Egzita.
Otvaranju festivala u četvrtak uveče prisustvovao je i komesar za proširenje Evropske unije Oli Ren, koji je učestvovao na tribini posvećenoj liberalizaciji viznog režima.
Ren je u Egzitovom kampu odigrao i utakmicu u fudbalu na male goliće. Ekipa jugoistočne Evrope, koju je predvodio Goran Svilanović, pobedila je 3:0 ekipu Evropske unije (EU), čiji je kapiten bio Oli Ren.
Evropski komesar je rekao da je istorija festivala vezana za borbu protiv nacionalističkog režima u Srbiji. "Nadam se da ću uskoro, u godinama koje dolaze, doći u Novi Sad na 'Entri' (Entry) festival, kojim će se slaviti ulazak Srbije u EU", kazao je Ren.
Organizatori Egzita Oliju Renu su dodelili plaketu "počasnog građanina Države Egzit" (State of Exit), obavezujući ga da EU učini otvorenijom, posebno za mlade ljude sa Balkana.
Sledeći Egzit festival biće održan u julu 2007. godine. (Beta)

NEVLADINA ORGANIZACIJA "ŽENE U CRNOM" organizovala je u centru Beograda protest "U crnini i ćutanju", povodom obeležavanja 11 godina ratnih zločina u Srebrenici.
Aktivistkinje te organizacije stigle su u Knez Mihailovu ulicu, kod restorana "Ruski car", uz pratnju jakih policijskih snaga koje su sve vreme obezbeđivale skup.
Oko 50 žena sat vremena je stajalo u polukrugu ćuteći i noseći bele ruže i transparente na kojim je na 11 jezika pisalo "Nikad više".
Žene u crnom držale su i transparent sa natpisom "Da ne zaboravimo genocid u Srebrenici", kao i "Za sve žrtve rata".
One su na pločniku nacrtale znak mira po kome su zapalile sveće srebreničkim žrtvama. Pored tog znaka stajao je plakat koji su ispisale "Žena Srebrenice", a na kom je između ostalog navedeno da one traže istinu o 10.000 nestalih.
Aktivistkinjama "Žena u crnom" jedan prolaznik je doviknuo "Ustaše!", dok im je većina ostalih koji su negodovali zbog protesta govorila: "Nije fer", "Gde su ostale žrtve", "A Bratunačke žrtve", "Nije demokratski".
Policija je sa skupa udaljila mladića u crnoj majci sa natpisom "Srbija" i slikom dvoglavog orla, kao i njegova dva prijatelja.
Skup je prošao bez incidenata, a protestu su se pored ostalih pridružlili i predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava Sonja Biserko, direktor Beogradskog centra za ljudska prava Vojin Dimitrijević i Dragoljub Todorović iz Komiteta pravnika za ljudska prava.
Aktivistkinje su podelile saopštenje u kome se navodi da je pre 11 godina, 11. jula "Vojska Republike Srpske, uz podršku Miloševićevog režima počela da ubija dečake i muškarce iz Srebrenice. Za osam dana ubijeno je više od 8.000 ljudi bošnjačke nacionalnosti samo zato što su bili drugačijeg imena, nacije, vere...".
Kako se dodaje oni su "likvidirani i u naše ime, iako smo javno, jasno i glasno od samog početka državno organizovanih zločina protestovale, zahtevale odgovornost, odlazile na mesta zločina počinjenih u naše ime, izražavale solidarnost i saosećanje sa porodicama žrtava. To i dalje činimo".
"Smena diktatorskog režima oktobra 2000. nije dovela do raskida sa zločinačkom prošlošću. Organizovano se poriču zločin i zločinačka prošlost. To čini i vlada Vojislava Koštunice", navodi se u saopštenju koje je, osim "Žena u Crnom", potpisalo još 12 nevladinih organizacija.
Aktivistkinje organizacije su najavile da će, da bi iskazale poštovanje prema ubijenima i solidarnost sa porodicama žrtva, sutra otići u Potočare, kod Srebrenice, gde će na godišnjicu zločina biti u zajedničku grobnicu položeni posmrtni ostaci još 550 žrtava. (Beta)

OKRUŽNI SUD U NIŠU SAOPŠTIO JE DA JE ODBIO KAO NEOSNOVANU ŽALBU opštinskog javnog tužioca protiv oslobađajuće presude vladiki vranjskom Pahomiju, optuženom za bludne radnje nad četvoricom dečaka.
Saopšteno je da je krivično veće Okružnog suda donelo takvu odluku nakon što je u drugostepenom postupku razmotrilo spise predmeta, navode i predloge iz žalbe optužbe i odgovora na žalbu i saslušanja predloga zastupnika optužbe - da se žalba uvaži i prvostepena presuda ukine.
"Imajući u vidu da je u navedenom postupku, s obzirom na prirodu krivičnih dela koja se optuženom stavljaju na teret, isključena javnost radi zaštite interesa oštećenih maloletnika, svi podaci u vezi sa postupkom predstavljaju službenu tajnu, tako da nismo u mogućnosti da damo detaljnije podatke u vezi donete odluke, jer bismo time učinili krivično delo povreda tajnosti postupka", piše u saopštenju.
Postupak protiv vladike Pahomija proglašen je službenom tajnom u skladu sa Krivičnim zakonom i Zakonom o krivičnom postupku.
"Sednica veća je održana u sastavu utvrđenom godišnjim rasporedom poslova. Sednica je održana u prisustvu zamenika okružnog javnog tužioca u Nišu, a u odsustvu uredno obaveštenih optuženog i njegovih branilaca", dodaje se u saopštenju.
Opštinsko javno tužilaštvo u Nišu podnelo je žalbu protiv oslobađajuće presude vladici Pahomiju koju je Opštinski sud u Nišu izrekao 7. marta ove godine.
Predsednik sudskog veća sudija Katarina Ranđelović saopštila je tada da je sud "na osnovu brižljive i savesne ocene svih izvedenih dokaza našao da nije dokazano da je okrivljeni zloupotrebom službenog položaja izvršio krivično delo bludnih radnji".
Optužni predlog je teretio Tomislava Gačića (svetovno ime vladike Pahomija) da je zloupotrebom položaja vladike eparhije vranjske tokom 1999, 2000, 2001. i 2002. godine izvršio bludne radnje nad četvoricom dečaka koji su pomagali u crkvenim poslovima u toj eparihiji.
Prilikom izricanja presude sudija Ranđelović je kazala da su iskazi dva dečaka "suprotni iskazima svedoka", koji su, kako je rekla, uglavnom govorili posredno, pošto su vladika Pahomije i dečaci bili sami u vreme navodnog izvršenja bludnih radnji.
Ona je dodala da je i izveštaj veštaka pokazao da je vladika Pahomije u trenutku navodnog izvršenja krivičnog dela bio uračunljiv, kao i da je reč o čoveku visokih moralnih vrednosti. "Veštak kod okrivljenog nije utvrdio znake pedofilije ili homoseksualnosti, već gotovo ugašeni seksualni nagon", kazala je ona.
Posle suđenja, advokat vladike Miodrag Lazović je kazao da je presuda zakonita i pravična."Bio bih duboko nesrećan da je bilo drugačije", kazao je Lazović kratko.
On je kazao da je njegovo lično mišljenje da je suđenje protiv vladike vranjskog predstavljalo "napad na Srpsku pravoslavnu crkvu i sve srpske svetinje".
Okrivljeni vladika nije prisustvovao izricanju presude.
Jedan od advokata oštećenih dečaka Aleksandar Stojkoviće je tada ocenio da je presuda "skandalozna" i da "predstavlja sumrak pravosuđa u Srbiji".
Drugi advokat oštećenih dečaka Dragan Nikolić je ocenio da se pravosuđe u Srbiji tim suđenjem i presudom "vratilo u mrak pre 2000. godine".
"Ovaj postupak je završen tajnim kanalima, uticajem izvršne vlasti na Opštinski sud u Nišu, od najnižeg nivoa do samog predsednika vlade", kazao je on.
Suđenje vladiki Pahomiju pred niškim Opštinskim sudom započelo je juna 2005. godine i bilo je zatvoreno za javnost.
Predhodno je postupak vođen pred Opštinskim sudom u Vranju duže od dve godine, ali je Vrhovni sud Srbije delegirao nadležnost niškom sudu, na zahtev vranjskog tužilaštva, koje je ocenilo da pravosuđe u tom gradu nije u stanju da postupak sprovede profesionalno zbog pritisaka i drugih okolnosti koje su ga pratile.
"Slučaj Pahomije" su otvorile Novine Vranjske krajem 2002. godine tekstom u kojem su dečaci govorili o načinu na koji ih je vladika Pahomije navodno seksualno zloupotrebio.
Posle teksta u ovom lokalnom nedeljniku vladika Pahomije ga je optužio da "sarađuje sa Oslobodilačkom vojskom Kosova i albanskom mafijom" i podneo tri tužbe za klevetu.
Glavnom uredniku Vukašinu Obradoviću i novinaru Goranu Antiću upućivana su preteća pisma sa porukom da su "osuđeni na smrt", koje je potpisao takozvani Srpski oslobodilački front.
Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve je, pak, januara 2003. godine u svom saopštenju "povodom optužbi moralne prirode" protiv vladike vranjskog i pisanja medija "koji insinuacije predstavljaju kao činjenice" ocenio da je reč o napadu na SPC.
"Ovo nije usamljen slučaj u bezbožnoj hajci, progonu i blaćenju crkve koji oživljavaju u određenim anticrkvenim krugovima", naveo je Sinod u saopštenju.
U njemu se dodaje da crkva "ne želi da podržava bilo čiji greh", ali da smatra da je pre optužbi i presuđivanja neophodno utvrditi istinu. (Beta)

PROJEKAT "VALJEVSKI KLUB ZA TRAŽENJA POSLA" realizovala je Nacionalna služba za zapošljavanje filijala Valjevo u saradnji sa Organizacijom za međunarodnu pomoć i razvoj IRD.
U klubu će polaznici moći da prođu edukativne programe koji povećavaju šanse za njihovo zaposlenje.
Valjevski Klub za traženja posla biće prvi u Srbiji koji funkcioniše po principima koje je utvrdila "Worldwide Strategies". Ovaj program se uspešno primenjuje širom SAD. Nacionalna služba za zapošljavanje ima predavače koji su sertifikovani od strane "Worldwide Strategies". Ovaj program obuhvata veliki raspon tema da bi uporedio znanja i veštine nezaposlenih lica i učinio ih konkurentnijima na tržištu. (Press služba Resurs centra Valjevo/Odbor za ljudska prava Valjevo)

NEMOGUĆE JE DA SAVET VLADE SRBIJE ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE PRERASTE U NEZAVISNO ANTIKORUPCIJSKO TELO ocenio je Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija.
Nenadić je, komentarišući saopštenje Saveta o tome "zašto ne treba usvojiti nacrt zakona o agenciji za borbu protiv korupcije", naveo da se uopšte ne slaže sa stavom da je nova agencija nepotrebna.
Nenadić je naglasio da je daleko od toga da misli da je radna grupa koja se nije sastajala nekoliko meseci, pronašla zadovoljavajuće rešenje za ustrojstvo i ovlašćenja Agencije.
Nenadić je naglasio da, međutim, misli da ne bi trebalo da bude spora da treba stvoriti nezavisno telo, sa stručnim članovima i ovlašćenjem da se obezbedi sprovođenje antikorupcijske strategije i akcionih planova.
Nenadić je ocenio da zbog toga treba nastaviti rad na konceptu razvoja te institucije, uzimajući u obzir i opaske Saveta na dosadašnje radne verzije teksta zakona.
Savet za borbu protiv korupcije prošle nedelje je izneo 15 razloga zbog čega ne treba usvojiti zakon, čija radna verzija je predstavljena na sajtu www.korupcija.org.
Nenadić je ocenio da "koliko je njemu poznato", ne bi bilo pravno moguće učiniti ono "za šta se čini da se Savet zalaže" - da sam Savet preraste u nezavisni organ za borbu protiv korupcije.
"Nejasno je putem kojeg pravnog akta bi postojeći Savet, obrazovan na osnovu odluke Vlade i čije je članove Vlada izabrala, mogao automatski da preraste u nezavisno telo, ne ulazeći na ovom mestu u pitanje da li bi to bilo dobro rešenje ili ne", izjavio je Nenadić. (Beta)

SARADNJU SA ŽENSKIM ZATVOROM U POŽAREVCU I OTVARANJE ODELJENJA ZA POMOĆ ŽENAMA-ŽRTVAMA NASILJA U KOSOVSKOJ MITROVICI najavila je Vesna Stanojević, koordinatorka Savetovališta protiv nasilja u porodici.
U okviru prvog projekta, Savetovalište će raditi sa ženama osuđenim zbog ubistva muževa koji su vršili nasilje nad njima i nad njihovom decom.
"Osim razgovora, ženama će, po izlasku iz zatvora, biti omogućen boravak u skloništu i pohađanje kurseva, čija je svrha njihova resocijalizacija", rekla je Stanojević.
Na inicijativu žena iz severnog dela Kosovske Mitrovice, Savetovalište će otvoriti odeljenje za pomoć Srpkinjama sa Kosova, jer takve organizacije tamo ne postoji.
Na konferenciji za novinare povodom desetogodišnjice rada Savetovališta, saopšteno je da je tokom prošle godine bilo oko 4.000 poziva žena-žrtava nasilja što ukazuje na ozbiljnost tog problema.
"Od novembra 2000. godine kroz tri 'sigurne kuće' u Beogradu, prošlo je oko devet stotina žena i dece", istakla je Stanojević. Kapacitet skloništa je 60 do 70 osoba.
U Beogradu postoji i sklonište za žene-žrtve trgovine ljudima, u kojem je do sada boravilo 209 osoba, od čega je 40 maloletnica.
Skloništa su i u Leskovcu, Kragujevcu, Nišu i Užicu.
Savetovalište radi na tome da se uspostavi mreža preko koje će žene moći da potraže utočište.
"Savetovalište uspešno sarađuje sa školskim i predškolskim ustanovama, domovima zdravlja, Centrom za socijalni rad i policijom", naglasila je Stanojević. (Beta)

UDRUŽENJE ZA REPRODUKTIVNO ZDRAVLJE I CENTAR ZA PLANIRANJE PORODICE POKRENULI SU INTERNET SAJT -
www.21dan.com, koji uređuju lekari u saradnji sa novinarima, a predviđeno je da putem njega ginekolozi pruže odgovore o kontracepciji i kontroli zdravlja.
Zainteresovani mogu da postave pitanje putem SMS-a ili e-mejla, a na pitanja odgovaraju ginekolozi u roku od 24 časa, navodi se u saopštenju.
Sajt je deo akcije za očuvanje reproduktivnog zdravlja koja ima za cilj smanjenje broja pobačaja u Srbiji. (Beta)

KONFERENCIJA VLADE SRBIJE NA KOJOJ ĆE BITI RAZMOTRENI NAČINI ZA PRIMENU STRATEGIJE ZA SMANJENJA SIROMAŠTVA NA LOKALNOM NIVOU, biće održana 12. jula 2006. u beogradskom hotelu "Šumadija", s početkom u 9.30 časova.
Kako se navodi u vladinom saopštenju, konferenciju će otvoriti potpredsednica vlade Ivana Dulić-Marković, a u radu će učestvovati i ministri čiji su resori ključni za sprovođenje preporuka i mera te Strategije.
Potpredsednica i resorni ministri odrzaće u 12.45 u prostorijama hotela "Šumadija" konferenciju za novinare, kojoj će prisustvovati i šef kancelarije Svetske banke u Srbiji Kerolin Jungr.
Strategija za smanjenje siromaštva Vlade Srbije, uz proces evropskih integracija, predstavlja srednjoročni okvir na kojem počiva razvoj Srbije u predstojećem periodu, navodi se u saopštenju. (Beta)

10.07.2006.

EVROPSKA AGENCIJA ZA REKONSTRUKCIJU - MEDIJSKI FOND, PODRŠKA PROFESIONALNOM RAZVOJU MEDIJA U SRBIJI


PANEL DISKUSIJU - UNAPREĐENJE LJUDSKE BEZBEDNOSTI U SRBIJI, organizuju u ponedeljak, 10.07.2006. od 13 časova u Medija centru, Fond za otvoreno društvo (FOD) i Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji (HOLJPS)
Govore:
- Dejvid Lens Klark (David Lance Clark), šef kancelarije UNDP u Srbiji
- Douglas Wake (Daglas Vejk), vršilac dužnosti šefa Misije OEBS u Srbiji
- Prof. Dragana Dulić, direktor Centra za istraživanje ljudske bezbednosti
- Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji
- Dr Jadranka Jelinčić, izvršni direktor Fonda za otvoreno društvo
- Tamara Lukšić Orlandić, koordinator programa Fonda za otvoreno društvo.
(Medija centar)

SAVREMENI PRISTUPI U RAZVOJU ORGANIZACIJE I RAZVOJU INSTITUCIJA - SEMINAR U VELIKOJ PLANI


PREZENTACIJU DOSADAŠNJE PRIMENE ZAKONA O SLOBODNOM PRISTUPU INFORMACIJA OD JAVNOG ZNAČAJA organizovalo je u petak 7. jula udruženje građana Narodni parlament u sali Jablaničkog okruga.
Kao predavači učestvovali su Rodoljub Šabić (Republički poverenik za informacije), Zdenka Kovačević (UG Sretenje iz Požege) i Biljana Milovanović (načelnica uprave u opštini Požega).
Prezentacija je bila namenjena novinarima, predstavnicima organa javnih vlasti sa teritorije Jablaničkog okruga, aktivistima političkih partija i nevladinih organizacija.
Ove jedna od aktivnosti koje UG Narodni parlament sprovodi u okviru kampanje "Ti imaš pravo da znaš!" koju je pomogla Ambasada SAD-a u Beogradu. (Narodni parlament)
 


EU MORA DA RAZVIJE PRIMENLJIVU POLITIKU KOJA ĆE ŠTITITI PRAVA IMIGRANATA, umesto što se uzdaje u sve oštrije mere kako bi im onemogućila pristup na svoju teritoriju, saopštila je organizacija za zaštitu ljudskih prava Amnesti internešenel (Amnesty International, AI).
AI je saopštio da će takvu poruku uputiti učesnicima međunarodne konferencije o migracijama i razvoju u Rabatu, koja će se održati 10. i 11. jula.
Očekuje se da će na tom samitu EU izraziti zabrinutost zbog rastućeg talasa imigracije iz nekih najsiromašnijih zemalja Afrike.
Na sastanku se, takođe, očekuje da će se lideri EU saglasiti o merama za uspešnije suzbijanje siromaštva i konflikata kao glavnih uzroka rastućeg talasa imigracije iz Afrike.
Amnesti je, međutim, izrazio zabrinutost da će EU ostati pri stavu da isključuje ljude i obraća nedovoljno pažnje na njihova ljudska prava.
"U poziciji Evrope postoji suprotnost između verbalnog zalaganja za pomoć Africi i nametanja strožijih kontrola imigracije", saopštio je AI. (Beta)

INICIJATIVA MLADIH ZA LJUDSKA PRAVA OBELEŽIĆE JEDANAESTU GODIŠNJICU GENOCIDA U SREBRENICI AKCIJAMA U DEVET GRADOVA U SRBIJI


07.07.2006.

U BEOGRADU JE PREDSTAVLJENA KNJIGA "VOJISLAV KOŠTUNICA - JEDNA KARIJERA" čiji su autori, istoričari Nebojša Popović i Kosta Nikolić, ocenili da je junak knjige "čuvar nasleđa Slobodana Miloševića".
Autori su na konferenciji za novinare kazali da njihovo delo, kao prilog za istoriju, treba da podstakne na razmišljanje zašto Srbija nije spremna da se razračuna s totalitarnim nasleđem i Miloševićevim režimom.
U knjizi, čiji izdavač je Komitet pravnika za ljudska prava (YUKOM), navedene su hronološke odrednice u karijeri sadašnjeg premijera Srbije, od 1992. godine do danas.
Knjiga je podeljena u dva dela, pre i posle demokratskih promena oktobra 2000. godine.
Nikolić je naglasio da je za Koštuničino delovanje posle 2000. godine najvažnija odrednica "odbrana Slobodana Miloševića" i da se pokazalo da on nije bio spreman na diskontinuitet sa vladavinom Socijalističke partije Srbije i Miloševića.
Poseban deo knjige, kako je kazao, su izjave Vojislava Koštunice, date redosledom kako su nastale, a iz kojih se vidi "protivurečnost i nedoslednost".
U knjizi je zabeležen i odnos Koštunice, kada je bio na mestu predsednika savezne države, prema ubijenom premijeru Srbije Zoranu Đinđiću, a u tom segmentu su i afere iz tog vremena.
U knjizi je predstavljen odnos Koštunice prema Haškom tribunalu, kao i njegov rad na čelu manjinske vlade.
Po rečima autora, knjiga predstavlja analizu onoga što je Kostunica govorio sam o sebi, o svojim političkim protivnicima, prijateljima i važnim državnim temama i događajima.
Popović je kazao da je među razlozima za objavljivanje knjige - istorijski proces koji traje više od šest decenija u Srbiji, a predstavlja "nenarušeni kontinuitet totalitarnog društva", kao i potreba da se izrazi poštovanje prema čoveku koji je pokušao da naruši taj kontinuitet - Zoranu Đinđiću.
Profesor Pravnog fakulteta Stevan Lilić i predsednica YUKOM-a Biljana Kovačević-Vučo ocenili su da je to izdanje značajno u zemlji postotalitarnog oblika zatvorenog društva i da je knjiga vrednosno bazirana na evropskim standardima i činjenicama.
Vučo je rekla da je to druga knjiga u okviru projekta "Protiv zaborava" i dodala da očekuje reagovanja javnosti, kao i u slučaju prvog izdanja o generalnom direktoru RTS-a Aleksandru Tijaniću.
Knjiga najavljena kao prva istoriografska studija o političaru koji je na vlasti, biće u prodaji od sutra. (Beta)
  


GRUPA NEVLADINIH ORGANIZACIJA IZ SRBIJE JE POVODOM 11 GODINA OD ZLOČINA U SREBRENICI zatražila od vlasti Srbije da uhapse one koji su najodgovorniji za taj masakr.
"Zahtevamo od vlasti Srbije da konačno ispune preuzete međunarodne obaveze. Tražimo da se na dostojan način oglase bar povodom ove, 11. godišnjice masakra koji je potresao svet", navodi se u saopštenju 17 nevladinih organizacija.
Nevladine organizacije su ocenile da Srbija neće moći da se legitimiše kao moderna demokratska država dok se optuženi za srebrenički masakr ne dovedu pred lice pravde i dok se čitavo društvo jasno ne distancira od politike koja je dovela do zločina.
"Podsećamo da su najodgovorniji za ovu istorijsku ljagu još uvek na slobodi i mnogi ih još uvek tretiraju kao nacionalne heroje", piše u saopštenju.
U utorak, 11. jula, navršava se 11 godina otkako su u Srebrenici trupe Vojske Republike Srpske, potpomognute iz Srbije, za samo nekoliko dana ubile više od 8.000 Bošnjaka u do tada zaštićenoj zoni Ujedinjenih nacija.
Saopštenje su potpisali Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Komitet pravnika za ljudska prava, Centar za kulturnu dekontaminaciju, Inicijativa mladih za ljudska prava, Građanske inicijative, Fond za humanitarno pravo, Žene u crnom, Beogradski krug.
Potpisnice su i novosadske nevladine organizacije Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Dobrotvorno društvo "Panonija", Centar za regionalizam, Argus - Civilno udruženje Mađara u Vojvodini za prava manjina.
Saopštenje su podržale i nevladine organizacije iz Novog Pazara Sandžački odbor za ljudska prava, Sandžački intelektualni krug, Urban-In, Unija studenata, Udruženje povratnika "Reintegracija". (Beta)

FUNKCIONER PAKTA ZA STABILNOST JUGOISTOČNE EVROPE GORAN SVILANOVIĆ OŠTRO JE KRITIKOVAO EVROPSKU UNIJU ZBOG TVRDOG VIZNOG REŽIMA prema zemljama Zapadnog Balkana i ocenio da mora doći do liberalizacije viznog režima.
"Mi razumemo da se EU plaši za svoju bezbednost, jer bilo je i slučajeva terorističkih napada. Ali, ne možemo da razumemo otkud ubicama iz našeg regiona multiple šengenske vize", rekao je Svilanović sinoć na tribini u okviru festivala "Egzit" (Exit) na Petrovaradinskoj tvrđavi u Novom Sadu.
On je naveo da je hrvatski general Ante Gotovina, koji je bio u bekstvu od Haškog tribunala, pronađen u Španiji, a Dejan Milenković Bagzi, jedan od vodećih članova zemunskog kriminalnog klana, pronađen u Grčkoj i podsetio da su obojica imali u pasošu šengenske vize.
"Obojica su imali multiple šengenske vize, baš kao i grupa ljudi koja se u ovom trenutku nalazi u zatvoru u Beogradu i čeka na presudu za ubistvo (premijera Srbije Zorana) Đinđića. Svako od njih je imao multiplu šengensku vizu - original, a ne falsifikat", naveo je Svilanović, bivši ministar spoljnih poslova Srbije i Crne Gore.
Dodao je da posle toga građani Srbije ne mogu da poveruju da je razlog za tvrd vizni režim EU prema Srbiji u opasnosti po bezbednost zemalja članica EU.
"Zašto ovi mladići i devojke nemaju vizu, zašto obični ljudi u Srbiji nemaju vizu, a ubice je imaju", upitao je Svilanović.
Na istoj tribini evropski komesar za proširenje Oli Ren rekao je da će Evropska komisija naredne sedmice izneti predlog za liberalizaciju viznog režima, koji će se odnositi samo na posebne kategorije stanovništva, poput studenata, profesora, biznismena, državnih službenika, diplomata.
Svilanović je rekao da je Vlada Srbije zatražila da se ta lista proširi i da olakšice dobiju i srednjoškolci, kao i ljudi koji moraju da se leče u EU, dok za sve ostale kategorije stanovništva vizni režim treba da se pojednostavi.
Oli Ren je rekao da je liberalizacija viznog režima prvi korak ka potpunom ukidanju viza za zemlje Zapadnog Balkana, koje će se desiti "jednoga dana".
Svilanović je vodio tribinu "Mitovi i legende o Šengenskoj beloj listi - Kada ćemo putovati kao sav normalan svet", koju je na "Egzitu" organizovao Građanski pakt za jugoistočnu Evropu.
Na tribini su govorili i ministri inostranih poslova BiH i Srbije, Mladen Ivanić i Vuk Drašković, Milica Đilas iz Kancelarije za pridruživanje EU Vlade Srbije i britanski novinar Tim Džuda.
Posle tribine Oli Ren je obišao festival i razgovarao sa organizatorima, koji su mu dodelili plaketu počasnog građanina "Države Egzit" (State of Exit), obavezujući ga da EU učini otvorenijom, posebno za mlade ljude sa Balkana. (Beta)

EKIPA JUGOISTOČNE EVROPE POBEDILA JE SA 3:0 U MALOM FUDBALU EKIPU EVROPSKE UNIJE (EU).
Ekipe su igrale dva puta po deset minuta, a svaku ekipu činilo je po pet fudbalera. U ekipi komesara za proširenje EU Oli Rena bili su ljudi iz kancelarije Evropske komisije u Beogradu, a u ekipi funkcionera Pakta stabilnosti Gorana Svilanovića bili su ljudi iz organizacije "Egzit" festivala.
Oli Ren je u razgovoru sa novinarima izrazio zadovoljstvo "Egzit" festivalom i rekao da je to pravi primer evropskih vrednosti u Srbiji.
Utakmica je odigrana u Egzitovom kampu, a u publici su između ostalih bili ministri spoljnih poslova Srbije i Bosne i Hercegovine (BiH) Vuk Drašković i Mladen Ivanić.
Oli Ren će u 19.30 učestvovati na tribini "Mitovi i legende o Šengenskoj beloj listi - Kada ćemo putovati kao sav normalan svet".
Kapije šestog muzičkog "Egzit" festivala, najvećeg u jugoistočnoj Evropi, otvorene su danas u 17.00 časova. (Beta)

NA SVETSKOM KUPU ZA BESKUĆNIKE U ULIČNOM FUDBALU, koje se održava u Kejptaunu, u Južnoafričkoj Republici učestvovaće od 24. do 30. septembra šestorica momaka iz kolektivnog izbegličkog centra "Uzor" u Kraljevu.
"Ekipa iz kraljevačkog kolektivnog centra će, kao jedini tim sa područja nekadašnje Jugoslavije, predstavljati Srbiju među 500 učesnika iz sveta", rekao je koordinator projekta i trener te neobične reprezentacije Milenko Nešović.
On je istakao da su donatori kupa Ujedinjene nacije, UEFA, Mančester junajted i Rendžers hard, a osnovni cilj projekta je socijalizacija izbeglica iz svih krajeva sveta.
Na ideju da prijavi izbegličku fudbalsku reprezentaciju za Beskućnički fudbalski kup u uličnom fudbalu, Nešović je došao pretražujući Internet. (Beta)

U PODGORICI JE POČELA DRUGA SKUPŠTINA ASOCIJACIJE MULTIETNIČKIH GRADOVA JUGOISTOČNE EVROPE (Filija) koja ima 60 članova iz osam zemalja regiona.
Učesnici skupštine će prvog dana skupa razgovarati na temu "Lokalna i regionalna samouprava po meri evropskih standarda", dok će drugog dana biti utvrđeni pravci daljih aktivnosti ove asocijacije osnovane u julu prošle godine.
"Ne želimo da našu aktivnost svedemo na manifestacije međuetničke tolerancije, koliko god da su one značajne. Filija će se razvijati u vitalan, dinamičan i produktivan organizam sposoban da prihvati lokalne inicijative koje vode većom međuetničkom skladu, međusobnom poverenju i saradnji u ovom našem, i dalje turbulentnom, regionu", kazao je na otvaranju skupa predsednik Filije Živorad Kovačević.
On je ukazao da su članice Filije zemlje koje su članice EU i one koje imaju status kandidata, one koje su potpisale sporazum o stabilizaciji i asocijaciji ili su u odmaklom procesu pregovaranja, što, po Kovačevićevim rečima, pokazuje da prvi put u istoriji sve zemlje Balkana imaju istovetan cilj - priključenje velikoj demokratskoj porodici evropskih nacija.
"Prvi put u istoriji nijedna zemlja Evrope nema posebne interese i aspiracije prema pojedinim zemljama na Balkanu. Ujedinjena Evropa ima apsolutno konvergentan cilj sa zemljama regiona o čemu svedoči njeno opredeljenje iz Soluna da evropska integracija neće biti završena dok joj se ne pridruže zemlje jugoistoka Evrope", kazao je Kovačević.
Predsjednik Filije je kazao se ta organizacija organizaciono osposobila i da sada može da krene u zajedničke međugradske projekte za čiju su realizaciju obezbeđeni sredstva sa nedavno održane donatorske koferencije.
Na drugoj skupštini Filije učestvuju predstavnici gradskih i opštinskih uprava i nevladinih organizacija iz oko 60 gradova Albanije, BiH, Bugarske, Crne Gore, Hrvatske, Mađarske, Makedonije, Rumunije i Srbije. (Beta)

NA KOSOVU JE POVEĆANA PODRŠKA POVRATKU RASELJENIH, a veoma mali procenat građana kaže da izbegava kontakt sa pripadnicima druge nacionalnosti, rezulati su najnovijeg izveštaja "Ranog upozorenja za Kosovo".
Taj izveštaj zajedno pripremaju Program za razvoj UN (UNDP), Agencija za međunarodni razvoj SAD (USAID) i nevladine organizacije.
Istraživanje pokazuje da se 61 odsto ispitanika na Kosovu slaže sa povratkom raseljenih, 28 odsto je protiv, a 12 odsto nije iznelo stav.
Na isto pitanje 93 odsto Srba je odgovorilo da se slaže sa povratkom, jedan odsto je protiv i 6,5 odsto nije htelo da iznese stav o tome.
među pripadnicima ostalih zajednica 72 odsto je za povratak raseljenih, 15 odsto protiv, a 14 odsto nije iznelo stav.
Istraživanje pokazuje značajnu promenu u oblasti međuetničke tolerancije. Tako se 52 odsto Albanaca slaže da radi sa kosovskim Srbima što je četiri odsto više nego decembra prošle godine, a među Srbima se 58 odsto slaze da radi sa Albancima što je sedam odsto više u poređenju sa rezultatima istraživanja iz decembra.
Građani Kosova najviše poverenja imaju u Kosovsku policijsku službu (KPS), a iza nje su KFOR, šef UNMIK-a, Skupština Kosova, privremene institucije samouprave (vlada i ministarstva) i, na kraju, UNMIK.
U poređenju sa prethodnim istraživanjem, porastao je pesimizam u odnosu na ekonomsku i političku situaciju.
Iako istraživanje pokazuje da su stanovnici Kosova u mnogo većoj meri skloni da protestuju zbog ekonomskih, nego političkih razloga, spremnost da se protestuje se smanjuje.
Oko 58 odsto ispitanika vidi politički status Kosova kao pitanje koje u najvećoj meri preti stabilnosti, a oko 26 odsto smatra da su pretnja socijalni i ekonomski problemi.
Oko 88 odsto ispitanika smatra da je nezavisnost najbolja opcija za budući status Kosova. Od toga, 95 odsto Albanaca i 74 odsto pripadnika većine manjina smatra da je nezavisnost najbolje rešenje, dok ni jedan Srbin nije odabrao nezavisnost kao opciju.
Kosovski Srbi vide podelu kao najbolju opciju (47 odsto), a kao drugu opciju Kosovo kao autonomnu pokrajinu u okviru Srbije (35 odsto).
Pokret "Samoopredelenje", prema ovom istraživanju, uživa podršku svega 16 odsto kosovskih Albanaca i četiri odsto ostalih etničkih grupa.
Istraživanje zasnovano na pojedinačnim intervijuima, obuhvatilo je 1.251 ispitanika, od toga 851 Albanac, 217 Srba i 183 ispitanika ostalih nacionalnosti (38 Bosnjaka, 14 Goranaca, 49 Turaka, 17 Aškalija, 44 Roma, devet Egipćana, i 12 ostalih). (Beta)

MEĐUNARODNA KOMISIJA ZA NESTALE OSOBE (ICMP) U BIH DO SADA JE, UZ POMOĆ PODUDARANJA DNK PROFILA, IDENTIFIKOVALA 10.000 OSOBA NA PODRUČJU BIVŠE SRF JUGOSLAVIJE.
Poslednja, 10.000. osoba identifikovana pomoću ICMP-ovog jedinstvenog DNK sistema, jeste muškarac koji je nestao 1993. godine u Prozoru.
"ICMP-ov izveštaj o podudaranju DNK profila potvrđuje identitet osobe sa verovatnoćom od 99,99987 odsto", saopšteno je iz ICMP-a.
ICMP je razvio sistem DNK identifikacije nakon suočavanja sa problemom identifikovanja hiljada posmrtnih ostataka na području bivše Jugoslavije.
Do tada se proces identifikacije zasnivao na poređenju antemortem i postmortem podataka, starosnom dobu i visini osobe, kao i korišćenjem odeću i ličnih dokumenata pronađenih uz telo žrtve.
ICMP je promenio pristup problemu i počeo sistematski da analizira koštane uzorke tela iz masovnih grobnica i krvne uzorke porodica nestalih osoba.
Podudaranjem DNK profila, 21. novembra 2001. godine je identifikovana prva osoba, petnaestogodišnjak iz Srebrenice.
"Dobiti 10.000 DNK podudaranja za osobe koje bi inače bilo nemoguće identifikovati značajno je ostvarenje. Ostvariti ovo u periodu kraćem od pet godina je izvanredno", saopštio je Tomas Parsons (Thomas), direktor odeljenja za forenzičke nauke ICMP-a.
U bazi podataka koja sadrži krvne uzorke članova porodica nestalih, nalazi se više od 80.000 uzoraka od porodica koje traže 27.000 nestalih osoba, saopšteno je iz ICMP. (Beta)

VIKTIMOLOŠKO DRUŠTVO SRBIJE (VDS) IZRAZILO JE NEZADOVOLJSTVO zbog toga što nije produžen mandat zamenika specijalnog tužioca za organizovani kriminal Mioljuba Vitorovića.
VDS je saopštilo da se uverilo u Vitorovićevu profesionalnost, nepristrasnost i razumevanje potrebe zaštite žrtava.
"Smena Mioljuba Vitorovića imaće nesagledive posledice po kvalitet rada Specijalnog tužilaštva i vratiće nas unazad, kako u pogledu broja presuđenih slučajeva trgovine ljudima, tako i u pogledu zaštite žrtava i ukupnih efekata borbe protiv trgovine ljudima i organizovanog kriminaliteta", saopštilo je VDS. (Beta)

JULSKI BILTEN INICIJATIVE MLADIH ZA LJUDSKA PRAVA


NOVOSADSKA NOVINARSKA ŠKOLA I POKRAJINSKI SEKRETARIJAT ZA INFORMACIJE su 6. jula 2006. godine potpisali ugovor o monitoringu transformacije Radio Televizije Novi Sad u Radiodifuznu ustanovu Vojvodine.
Novosadaska novinarska škola će uz nezavisni tim monitora i ekspertski tim projektnog konzorcijuma analizirati program radija i televizije Radiodifuzne ustanove Vojvodina od septembra do novembra 2006 godine. Monitoring će uključiti program na mađarskom, rumunskom, rusinskom, slovačkom, romskom i srpskom jeziku. Kao metod će se koristiti snimanje, kodiranje, računarska obrada materijala i kvantitativno-kvalitativna analiza sadržaja.
Nezavisni višenacionalni monitorski tim Novosadske novinarske škole poseduje sve preduslove za ispunjavanje složenih zahteva monitoringa.
Javna prezentacija rezultata monitoringa planirana je za početak 2007. godine.
Kontinuirano monitorovanje programa na svim jezicima je od izuzetnog značaja za pozicioniranje Radiodifuzne ustanove Vojvodine "Radio televizija Vojvodine" kao javnog servisa. Na ovaj način bi se ostvario zahtev da javni servis koji osnivaju i finansiraju građani bude i permanentno "kontrolisan" od građana.
Elena Popović
Novosadska novinarska škola
Zmaj Jovina 4
Novi Sad
tel: 021 42-42-46
tel/fax: 021 42-41-64
www.novinarska-skola.org.yu

U POJEDINIM ŠTAMPANIM MEDIJIMA, prošlog meseca, mnoge teme su postavljene pogrešno i već sada predstavljaju "falsifikat istorije", izjavila je izvestilac Saveta za štampu Medija centra Gordana Suša.
Suša je, na konferenciji za novinare, istakla da u izveštaju Saveta za jun, najviše etičkih prekršaja ima dnevni list "Kurir" koji nije poštovao pravila kao što su dužna pažnja, princip dve strane a u najvećem broju moralno pravilo da se ne smeju zloupotrebljavati osećanja ljudi.
Prema njenim rečima, na drugom mestu, po broju prekršaja, nalazi se dnevni list "Press" kod kojih se najveći broj prekršaja odnosi na senzacionalizam, neosnovane optužbe i klevete.
Na trećem mestu, sa više prekršaja nego ikada do sada je "Blic" koji nije poštovao etičko pravilo da je okrivljeni, do izricanja sudske presude, nevin. To pravilo, prema rečima Gordane Suše nije poštovala ni "Politika".
Kršenja etičkih normi nisu uočena u "Večernjim novostima" i "Danasu" a visok stepen poštovanja normi zapažen je kod lista "Glas javnosti".
U analizi nedeljnika, kako je istakla Suša, u junu nisu zabeleženi prekršaji u "Vremenu" i NIN-u, a po jedan tekst ili neadekvatan naslov je uočen u nedeljnicima "Standard" i "Evropa".
"Nedeljni telegraf" je sedam puta prekršio etička pravila, plasirajući informacije koje nisu proveravane iz najmanje dva izvora, vređanja ljudskog dostojanstva i senzacionalizma, dodala je Suša.
Ona je ponovila da bi novinari, urednici, izdavači, medijske kuće trebalo da teže objektivnosti, političkoj korektnosti, poštovanju moralnih načela, da objektivno informišu i budu otvoreni za različite stavove kao i da teže najvišim mogućim standardima.
Savet za štampu Medija centra počeo je da radi pre 13 meseci. Posle jednomesečne pauze nastavio je rad uz pomoć Misije OEBS-a u Srbiji.
Prema rečima člana Saveta Harija Štajnera, suština i cilj njihovog rada jeste praćenje i analiza poštovanja etičkih kodeksa u pisanim medijima. (Beta)

ZAJEDNICA RUMUNA U SRBIJI JE U VRŠAC DOVELA KOZU "JOCIKU", "BIOLOŠKU KOSAČICU", da popase zakorovoljen travnjak u centru grada koji komunalne službe "izbegavaju da dovedu u red".
"Doveli smo kozu iako nema zaključen ugovor s Javnim preduzećem 'Varoš', jer su nas nadležni mesecima slali s adrese na adresu, umesto da urede zelenu površinu na kojoj je korov prerastao ljudsku visinu", rekao je predsednik te zajednice Jon Čizmaš.
On je istakao da su dva čoveka određena kao obezbeđenje kozi "Jociki" jer se u Zajednici Rumuna u Srbiji boje da će je "u toj džungli pojesti neka zver ili ujesti zmija".
Tridesetak minuta nakon izjava koje su predstavnici zajednice dali novinarima, u Sterijino sokače u strogom centru Vršca, došli su radnici "Zelenila" i pokosili travu. (Beta)

06.07.2006.

KOMITET PRAVNIKA ZA LJUDSKA PRAVA (YUCOM), POZIVA NA PROMOCIJU KNJIGE "VOJISLAV KOŠTUNICA - JEDNA KARIJERA", autora dr Nebojše Popovića i dr Koste Nikolića. Promocija će se održati u Centru za kulturnu dekontaminaciju, u četvrtak 6. jula 2006 godine u 20 časova.
Učestvuju:
Dejan Mijač
Jelena Vlajković
Stjepan Gredelj
Vladan Batić
Olga Pintar-Manojlović
Biljana Kovačević Vučo
i autori
Voditelj:
Radovan Kupres.(YUCOM)
  


VELIKIMALI KONCERT - DRUGAČIJI? PA ŠTA!


TRODNEVNI SEMINAR O PROGRAMIRANJU I UPRAVLJANJU STRUKTURNIM PROGRAMIMA EU, u organizaciji Kancelarije za pridruživanje EU Vlade Republike Srbije, Ambasade Kraljevine Španije i španske Agencija za međunarodnu saradnju počeo je u Beogradu.
Skup su otvorili Hoze Rijera Sikijer, ambasador Španije u Srbiji, Blanka Janjez Minondo zamenik koordinatora u španskoj Agenciji za međunarodnu saradnju - Kancelarija za tehničku pomoć balkanskim zemljama i Gordana Lazarević, pomoćnik ministra za koordinaciju strane pomoći Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom.
Moderator seminara je Marija Ines Diego Zapate, projekt menadžera u španskoj Agenciji za međunarodnu saradnju - Kancelarija za tehničku pomoć balkanskim zemljama.
Na seminaru se obrađuju sledeće teme: Fondovi Evropske zajednice: prošlost, sadašnjost i budućnost (uvodničar je predstavnik Generalnog direktorata fondova Evropske zajednice Ministarstva privrede i poreza Elena Aparisio); Organizacija i korišćenje finansijskih tokova kohezionih fondova (uvodničar je rukovodilac jedinice za plaćanje evropskih regionalnih i kohezionih fondova u Generalnom direktoratu fondova Zajednice Ministarstva privrede i poreza Antonio Gil); i Programiranje i upravljanje kohezionim fondovima: iskustva Španije (uvodničar je zamenik generalnog menadžera kohezionih fondova u Generalnom direktoratu fondova Zajednice Ministarstva privrede i poreza Maria Angeles Holgado Kristito).
Seminaru prisustvuje više od 50 predstavnika svih Ministarstava Vlade Republike Srbije i više predstavnika civilnog društva. (Milan Milošević, Evropski pokret u Smederevskoj Palanci)
  


KAMPANJA JAVNOG ZASTUPANJA "ODRŽIVI RAZVOJ I ŽENE"


AMNESTI INTENEŠENEL (AI) je zatražio od vlasti Crne Gore da "obezbede punu istragu" deportacije 83 bosanska Muslimana iz Crne Gore u BiH 1992. godine.
AI smatra da se taj proces odvija "bolno sporo" i da "nikakav napredak" još nije postignut.
Šoan Džons iz londonskog ogranka AI je izjavila za radio BBC da ta organizacija traži obeštećenje, uključujući i kompenzaciju za rođake onih koji su nestali ili su nasilno deportovani iz Crne Gore.
Porodica žrtava deportacije su zbog deportacije tužile Osnovnom sudu u Podgorici državu Crnu Goru i njeno Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Ukupni odštetni zahtev 36 porodice iznosi više od 40 miliona eura.
Osnovni sud je prošle nedelje doneo prvu presudu za deportaciju i majku i sestru deportovanog Sanina Kadžalije obeštetio sa 45.000 evra.
Porodica Krdžalija je zbog smrti Sanina, od države Crne Gore tražila više od pola miliona eura, ali je sud ocenio da je zatraženo obeštećenje "neprimereno i neprihvatljivo za sud".
Prve tužbe porodica žrtava deportacije podnete su krajem 2004. godine, a suđenje je počelo godinu dana kasnije.
Državno tužilaštvo je uporedo pokrenulo istragu protiv odgovornih u policiju za hapšenje i deportaciju bosanskih Muslimana koji su predati vlastima Republike Srpske.
Većina od njih je ubijena, a preživelo je šest deportovanih u logor u Foči. (Beta)

CENTAR ZA PRAVA MANJINA - ELEKTRONSKI INFORMATOR BROJ 50


SPECIJALIZOVANI POLITIČKI INTERNET PORTAL "SKUPŠTINSKA MREŽA" počeo je sa radom, saopštio je glavni i odgovorni urednik tog portala Ivan Milošević.
Kako je u saopštenju naveo, taj internet magazin će redovno objavljivati najnovije vesti iz Skupštine Srbije - intervjue, analize, komentare i slične sadržaje, koji su direktno vezani za domaću političku scenu.
Na portalu se mogu naći adresari, zakoni, razni akti i slični podaci.
Pristup svim sadržajima je besplatan, i dostupan na adresi www.skupstinskamreza.org.yu (Beta)

INICIJATIVA MLADIH ZA LJUDSKA PRAVA PODNELA JE PREKRŠAJNE PRIJAVE PROTIV NENADA CEKIĆA I VELIMIRA ILIĆA ZBOG KRŠENJA ZAKONA O SLOBODNOM PRISTUPU INFORMACIJAMA OD JAVNOG ZNAČAJA


05.07.2006.

PROMOCIJA KNJIGE "VOJISLAV KOŠTUNICA - JEDNA KARIJERA" (1992-2006) izdate u okviru edicije "Protiv zaborava", Komiteta pravnika za ljudska prava - YUCOM, održaće se u četvrtak 06.07.2006. u 11 časova u beogradskom Medija centru.
  

Govore:
- Dr Kosta Nikolić, autor
- Dr Nebojša Popović, autor
- Bojan Dimitrijević, recenzent
- Prof. dr Stevan Lilić
- Biljana Kovačević Vučo, izdavač.
(Medija centar)

U BEOGRADU JE ODRŽAN SEMINAR O "LJUDSKIM I MANJINSKIM PRAVIMA" u periodu od 30.06 - 2.07. 2006. godine. Predavači imali zadatak da prenesu i znanja i iskustva romskim udruženjima u Srbiji i Makedoniji - ukupno 12 RNVO sa 24 učesnika/ca.
Seminar je održan u okviru trogodišnjeg projekta "Balkanski program za integraciju Roma 2003 - 2005. godina", uz podršku NoVIB-a, iz Holandije, OXFAM-a iz Nemačke i Građanskih Inicijativa iz Beograda.
Cilj seminara je bio da se podstakne razmena iskustava, da se bolje sagledaju prava i načini za ostvarivanje ljudskih, manjinskih i ženskih prava, da se ojača sama mreža romskih organizacija u zastupanju romskih problema.
Prisutne organizacije deluju već tri godine u okviru svojih pojedinačnih projekata na zastupanju u obrazovanju i zapošljavanju, a u okviru svoje mreže "Romska razvojna mreža" deluju na nacionalnom i regionalnom nivou, ka zastupanju širih romskih problema.
Romski informativni centar (RIC)
Atinska 81/3; 34000 Kragujevac
Srbija
Phone/Fax: +381 34-349-587
E-mail: ricoffice@ptt.yu
Web: www.ric.org.yu


KONFERENCIJA ZA NOVINARE ULOGA ZVIŽDAČA U INFORMISANJU, IZVEŠTAJ SAVETA ZA ŠTAMPU MEDIJA CENTRA ZA MESEC JUN, održaće se u četvrtak 06.07.2006. u 12 časova.
Govore:
- Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja
- Gordana Suša, specijalni izvestilac Saveta za štampu za mesec jun
- Hari Štajner, član Saveta za štampu
(Medija centar)

SMENA ZAMENIKA SPECIJALNOG TUŽIOCA MIOLJUBA VITOROVIĆA JE PORUKA VLASTI, svim nosiocima pravosudnih funkcija u zemlji, da će bez milosti i bilo kakve procedure biti odstranjeni, ukoliko pokušaju hrabro, časno i profesionalno da obavljaju svoj posao, u svom saopštenju upozorava Komitet pravnika za ljudska prava - YUCOM.
YUCOM poziva sve nosioce pravosudnih funkcija i njihova udruženja da spreče dalje pravno nasilje, izvršavajući naredbe vlasti, i dodaje: "Krajnje je vreme da zemlju odbranite pravnim sredstvima jer vi ste ti čija je obaveza da stvarate i sačuvate pravnu državu". (Milan Antonijević, izvršni direktor, Komitet pravnika za ljudska prava - YUCOM)

REDAKCIJE "VRANJSKIH" NOVINA I OK RADIJA, jedinih nezavisnih medijskih kuća na jugu Srbije, bile su predmet "neobične" finansijske kontrole, saopštilo je Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS).
Inspektori Poreske uprave Kragujevac prošle nedelje su pet dana kontrolisali poslovanje ta dva medija koji su stavili na uvid svu traženu dokumentaciju.
"Indikativno je, međutim, da inspektori poreske uprave nisu znali ili nisu hteli da kažu šta je neposredan povod za njihov dolazak, ni da otkriju ko je naložio da se kontrolišu samo 'Vranjske' i OK radio", navodi NUNS.
Dodaje se da, zbog očiglednog razočaranja inspektora što nisu otkrili nikakve utaje poreza ili prevare, NUNS ima pravo da takvu finansijsku kontrolu oceni kao "jednu vrstu kontinuiranog pritiska vlasti na nezavisnu uređivačku politiku tih medija.
"Lokalna vlast, u nemoći da kontroliše ta dva medija, posle silnih tužbi i čak fizičkih pretnji, ne preza ni od zloupotrebe državnih službi koje tako postaju predmet političke samovolje", ističe NUNS.
To udruženje novinara oštro protestuje zbog takvog ponašanja i očekuje da Ministarstvo finansija i Republička uprava javnih prihoda reaguju i spreče instrumentalizaciju državnih službi radi pritisaka na nezavisne medije. (Beta)

KOORDINATOR ROMSKOG OBRAZOVNOG CENTRA U ČAČKU Miroslav Gari Mitrović izjavio je da je dalji rad tog centra neizvestan, zbog nedostatka finansijskih sredstava.
On je, na konferenciji za novinare, rekao da je ove godine Centar finansirao rad od ranijih ušteda, a da su ukupni troškovi za grejanje, honorare profesorima i održavanje računara i prostora u kome se Centar nalazi, iznosili 80.000 dinara.
Predsednik Upravnog odbora tog centra Nada Despotović je apelovala na lokalnu samoupravu da pomogne rad Centra, ocenjujući da se rukovodstvo opštine ponaša "ignorantski" prema njihovim molbama.
Romski obrazovni centar je 1999. godine osnovalo čačansko romsko udruženje "Bibijaće Čave", za dopunsku nastavu učenika osnovnih i srednjih škola romske i neromske nacionalnosti.
Prema podacima Centra, ove godine je dopunsku nastavu iz matematike, engleskog, fizike, srpskog i informatike pohađalo ukupno 35 učenika osnovnih i srednjih škola, a prosečna ocena uspeha tih učenika na kraju godine je 3,9. (Beta)

U "BEOKOM SERVIS" DO SADA JE STIGLO OKO 14.000 ANKETNIH LISTIĆA SA PREDLOZIMA GRAĐANA ZA UČEŠĆE U RASPODELI GRADSKOG BUDŽETA, a akcija će trajati još 10 dana, saopštio je servis gradske uprave Beoinfo.
Ove anketne listiće beogradska domaćinstva dobila su uz majske uplatnice "Infostana".
Najviše listića stiglo je, kao i prošle godine, sa teritorije Novog Beograda, ali su jednako zainteresovani i Vračarci, kao i žitelji Starog grada, a veliki broj anketnih listića stigao je i iz Surčina, naveo je "Beokom".
U ovogodišnjoj anketi Beograđanima je omogućeno da i sami daju predloge šta je potrebno gradu i na šta treba trošiti sredstva iz budžeta.
Osim što se protive nelegalnoj gradnji, parkiranju na zelenim površinama i trotoarima, građani se žale na nesavesne vlasnika pasa koji prljaju grad, predlažu uvođenje komunalne policije i drakonske kazne za prekršitelje javnog reda i mira.
Građane sa periferije muči nedostatak kanalizacije, a želeli bi i bolji gradski prevoz, kao i asfaltarine ulice.
Akcija je prvi put sprovedena prošle godine sa ciljem da se opštinske i gradske vlasti upoznaju sa pravim potrebama građana, ali i da se građani upoznaju sa budžetskim procesom kako bi na njega mogli da utiču.
Ovogodišnja akcija traje još desetak dana, tako da Beograđani mogu i dalje da šalju svoje predloge, a anketne listiće mogu naći u svakoj gradskoj opštinskoj upravi.
Građani se sa svojim predlozima mogu javiti i "Beokom servisu" na broj telefona 011/308-3-803. (Beta)

OMLADINSKA GRUPA HELSINŠKOG ODBORA ZA LJUDSKA PRAVA U SRBIJI NA FESTIVALU "EGZIT" (EXIT) predstaviće projekat "Vizija Istočne i Zapadne Evrope - VIZE", s ciljem lobiranja za liberalizaciju viznog režima.
Kako se navodi u saopštenju Helsinsksog odbora, mladi aktivisti ove nevladine organizacije će kroz radionice, ankete, performanse i podelu propagandnog materijala obaveštavati posetioce o ideji liberalizacije viznog režima.
Teme koje će biti pokrivene su liberalizacija viznog režima, antidiskriminacija, ljudska prava, izolacija i polarizacija Srbije i sve veća radikalizacija društva, navodi se u saopštenju. (Beta)

04.07.2006.

PISMO O SPORAZUMU O POMOĆI ZA PET PARLAMENTARNIH ODBORA ČIJI AKTIVNOST TREBA DA DOPRINESE SMANJENJU SIROMAŠTVA razmenili su Predrag Marković, predsednik Skupštine Srbije i Lens Klark, stalni predstavnik Programa za razvoj UN u Srbiji.
Realizaciju sporazuma pod nazivom "Uključivanje civilnog društva u kreiranju politika koje doprinose smanjenju siromaštva" finansira Evropska unija preko Evropske agencije za rekonstrukciju, a njegov cilj je podsticanje i unapređivanje zakonodavne aktivnosti skupštinskih odbora.
Tehničku pomoć dobiće odbori za prosvetu, za rad, za boračka i socijalna pitanja, za ravnopravnost polova i za lokalnu samoupravu.
Prvi sekretar Delegacije Evropske komisije u Srbiji Dejvid Hadson rekao je da je cilj podrške pomoć u sprovođenju državne strategije za borbu protiv siromaštva. (Beta)

VOĐA POBUNE U OKRUŽNOM ZATVORU U BEOGRADU je Zoran Rašković Serdar, koji je sredinom aprila sebi zašio usta i jezik, a prošle nedelje najavljivao da će isto učiniti oko 30 zatvorenika, pišu danas beogradski dnevnici.
Rašković je nedavno u javnost poslao letak koji je potpisao u ime pritvorenika Okružnog zatvora, a u kojem se traži da se, zbog uslova u zatvoru, jedan dan pritvora računa kao dva.
Kao razloge za to, pritvorenici navode nepodnošljive uslove - po 15 ljudi u ćelijama od po 25 kvadrata sa čučavcem, diskriminaciju, odnosno podelu na bogate i moćne pritvorenike smeštene u "Hajatu" i siromašne koji nemaju novca ni za sapun.
U letku se još navode i loši lekarski uslovi, torture, beskonačna dužina trajanja pritvora, nedostatak vazduha i ponižavajuće šetnje od 30 minuta dnevno.
Pritvorenici Okružnog zatvora su kao posebne razloge naglasili i neistražena ubistva Milana Petkovića, Miodraga Miloševića i Milana Garija, kao i korupciju u pravosuđu.
"U svoje ime i ime desetine pritvorenih lica i ostalih koji su stupili u štrajk glađu upućujem apel humanitarnim organizacijama za zaštitu ljudskih prava i molbu Zoranu Stojkoviću, da nas konačno obiđe, pogleda u oči i kaže da li je ovo istina", navodi se u zahtevu potpisanom 29. juna.
Prema pisanju beogradskih listova, nijedan pritvorenik iz pritvorske jedinice poznate kao "Hajat", gde su smešteni Milorad Ulemek i ostali optuženi za ubistvo Zorana Đinđića i druga najteža dela, nije se pridružio protestu.
U Okružnom zatvoru juče je 320 pritvorenika odbilo doručak, a 65 zašilo sebi usta zbog, kako je navela Uprava za izvršenje zavodskih sankcija neažurnosti sudova i loših uslova u pritvorskim jedinicama. (Beta)

"ZAJEDNO PROTIV NASILJA", KONFERENCIJA ZA NOVINARE NVO "…IZ KRUGA" - ORGANIZACIJE ZA ZAŠTITU PRAVA I PODRŠKU ŽENA I DECE SA INVALIDITETOM SRBIJE, održaće se u sredu 05.07.2006. od 12 časova u beogrdskom Medija centru.
Tokom prošle godine, na poziv Saveza organizacija invalida Hrvatske, predsednica "...Iz kruga" obučavala je devojke iz cele Hrvatske za rad na SOS telefonu. Edukacija se zvala "Zajedno protiv nasilja".
Kao završnica ove edukacije, osam najambicioznijih devojaka doputovalo je u Beograd na praktični deo obuke.
Ujedno cilj ove posete je i formiranje hrvatsko-srpske Mreže žena koje se bavi nasiljem nad ženama sa invaliditetom.
Misija organizacije "...Iz kruga" je poboljšanje društvenog položaja žena sa invaliditetom, kao jedina organizacija ovog tipa u Evropi otvorili su SOS-telefon i besplatno pravno savetovalište.
Govore:
- Marica Mirić, koordinatorka Mreže Hrvatske
- Anrijana Levačić, predsednica Mreže Hrvatske
- Lepojka Čarević Mitanovski, predsednica Iz Kruga, Beograd.
(Medija centar)

OSMI BROJ ASTRA E-BILTENA - PREGLED AKTIVNOSTI U CILJU PREVENCIJE, SUZBIJANJA I KAZNJAVANJA TRGOVINE LJUDIMA U SRBIJI


CENTAR ZA RAZVOJ GRAĐANSKOG DRUŠTVA MILENIJUM je promenio adresu kancelarije u Beogradu:
Beograd
Batutova 7, I sprat, 11000 Beograd
Tel/Fax: + 381 11 24 29 711; + 381 11 30 89 221
Kontakt osoba: Boško Aksić
Niš
Prvomajska 36, II sprat, 18000 Niš
Tel/Fax: + 381 18 520 539; + 381 18 520 531
Kontakt osoba: Vladimir Gogić
E-mail i web adresa organizacije su ostali isti. (Milenijum)

OSVEĆENJE I OTVARANJE CENTRA ZA MLADE u Ruskom Krsturu održano je u subotu 01.07.2006. Projekat je realizovala humanitarna organizacija Caritas. Nakon biskupske Liturgije održan je blagoslov Centra a svečano ga je otvorio predsednik Izvršnog veća Vojvodine, Bojan Pajtić.
Veliku pomoć u izgradnji ovog objekta pružio je Caritas iz Udine (Italija) koji je od početka podržao ideju centra za mlade i osim materijalno pomagao i slanjem volontera koji su aktivno učestvovali u samoj izgradnji objekta. Posle više godina Centar za mlade uz pomoć pokrajinske vlade je završen.
Cilj centra je da se mladi okupljaju na mestu gde će uz pomoć animatora i vođa radionica upoznati druge kulture, nacije i vere u okruženju, sa kojima se susreću svaki dan, da se informišu o pretnjama kao što su droga i alkohol i realizovanje radionica, raznih humanitarnih akcija i organizovanje većih godišnjih susreta mladih.
Caritas kao ustanova prisutna je na socio-humanitarnom planu već oko 15 godina. Radom volontera i profesionalnog osoblja uz podršku donatora i ljudi dobre volje nastoji organizovati i realizovati programe pomoći čiji je jedini cilj da na najefikasniji način pomogne ljudima u potrebi bez obzira na njihovu versku, nacionalnu ili bilo koju drugu pripadnost.
Caritas procenjuje da je do sada u našoj zemlji pomoć primilo oko 2 miliona osoba kako u materijalnoj pomoći tako i u socijalnim uslugama. (Caritas)
 


FONDACIJA MOZAIK I RESOURCE ALLIANCE NAJAVLJUJU: 11. REGIONALNU FUNDRAISING RADIONICU: "FUNDRAISING SLAGALICA", koja će se održati u Sarajevu od 15.09. do 18.09.2006.
Ova radionica predstavlja jedinstvenu priliku na Balkanu za upoznavanje sa modernim tehnikama namicanja sredstava (fundraising-a).
Službeni jezik radionice je engleski. Za one koji ne govore engleski obezbeđen je simultani prevod.
Za više informacija kliknite ovde ili posetite web stranicu www.mozaik.ba.
Radionicu organizira Fondacija Mozaik iz Sarajeva u partnerstvu sa Resource Alliance iz Londona. (Fondacija Mozaik iz Sarajeva)

UDRUŽENJE GRAĐANA "LESKOVAČKI KRUG" IZ LESKOVCA POKRENULO JE PETICIJU za podelu leskovačke opštine, u kojoj živi oko 167 hiljada stanovnika, na tri opštine.
Aktivisti te nevladine organizacije zatražili su od leskovačkih i srpskih vlasti održavanje referenduma na kome bi se građani izjasnili o predlogu da se od postojeće opštine Leskovac formiraju još dve opštine - Grdelica i Vučje, po ugledu na teritorijalno uređenje do 1965. godine.
Predsednik "Leskovačkog kruga" Jugoslav Tomić rekao je da je akcija pokrenuta radi ravnomernijeg ekonomskog razvoja leskovačkog kraja. (Beta)

REALIZACIJU PROJEKTA SOCIO-TERAPIJSKE PODRŠKE MLADIMA, POD NAZIVOM "KLUB ZA MLADE" počeli su tim požarevačkog Centra za socijalni rad i nevladina organizacija "Amiti".
Projekat koga finansijski podržava UNICEF predstavlja model prijateljskog servisa prema mladima koji imaju problema sa zakonom.
Projekat deluje preventivno, a sa mladima i njihovim roditeljima radiće u formi savetovališta. Sa decom će klub raditi jednom nedeljno, a biće organizovani sastanci sa roditeljima jednom mesečno.
Član mobilnog tima Amitija psiholog Slobodan Jovanović, kaže da je metodološki pristup radu sa decom u ovom projektu bitno različit u odnosu na neke opšte-prihvaćene, te da će se sa tom decom i njihovim roditeljima raditi metodom radioničarskog tipa.
Tim radi u saradnji sa tužilaštvom i sudom, prilikom primene i nakon izricanja određene mere od strane sudije, bivši uključen u čitav zakonski postupak i prateći izmene zakonodavstva, kada su u pitanju maloletna lica u sukobu sa zakonom. (Beta)

"KER INTERNEŠENEL" (CARE INTERNATIONAL) U SRBIJI I CRNOJ GORI SVEČANO ĆE U SREDU, 5. JULA, DODELITI DIPLOME polaznicima kurseva na Narodnom univerzitetu Božidar Adžija u okviru Programa pomoći za Rome.
Program pomoći za Rome u Srbiji finansirala je Evropska agencija za rekonstrukciju, a realizovan je pod nazivom "Stručno obrazovanje Roma", sa ciljem da se većem broju Roma pruži šansa za profesionalnu orijentaciju i sticanje veština u određenim zanimanjima.
Od 90 zainteresovanih kandidata odabrano je 45 polaznika sa područja Beograda koji su se obučavali kroz radionice treninge u pisanju CV-ja, pružanju pomoći i razvoju samopouzdanja, kao i veštinama međusobne komunikacije.
Oni su potom pohađali dopunske kurseve kao što su za kuvara, poslastičara, konobara, pekara, auto-limara, frizera i druge. (Beta)

ATMOSFERA PRED JESENJE IZBORE U BIH PODSEĆA NA ATMOSFERU NEPOSREDNO PRE RATA 1992, ocenio je Srđan Dizdarević, predsednik Helsinškog komiteta za ljudska prava Bosne i Hercegovine.
"Ove godine atmosfera podseća na one predratne. Na ono zahuktavanje i pripremu sukoba. Vrlo je žestoko, čitav je politički diskurs ispunjen netolerancijom, pokušajem etničkog homogenizovanja i stvaranja straha od drugog. Događa se ono što smo mogli videti u prošlosti BiH", rekao je Dizdarević za novosadski "Dnevnik". (Beta)

03.07.2006.

GLAVNI PROBLEMI U PRIMENI ZAKONA O SLOBODNOM PRISTUPU INFORMACIJAMA OD JAVNOG ZNAČAJA su neznanje predstavnika organa vlasti, nemogućnost kontrole i nepostojanje mehanizama izvršenja u slučajevima nepostupanja po zakonu, pokazalo je istraživanje grupe nevladinih organizacija.
Na okruglom stolu o primeni Zakona o slobodnom pristupu informacijama u organizaciji Koalicije nevladinih organizacija za slobodu pristupa informacijama ukazano je da je potrebno menjati zakon, kao i pripremati usvajanje povezanih zakona o zaštiti podataka o ličnosti i o klasifikaciji tajni.
Izvršni direktor Fonda za otvoreno društvo Jadranka Jelinčić ukazala je da se za godinu i po dana primene zakona institucija Poverenika za informacije postavila kao četvrta - nezavisna vlast i da su u relativno kratkom roku skoro svi organi vlasti uspostavili unutrašnje procedure za poštovanje zakona i da tražioci informacija dobijaju odgovore.
Ona je ocenila da se zakon primenjuje zahvaljujući Povereniku i grupi nevladinih organizacija koji su održali na stotine seminara za predstavnike organa vlasti i nastupa na medijima zbog čega se nije ponovila praksa kao, na primer u Rumuniji, gde građani u prvih godinu i po dana nisu zatražili nijednu informaciju na osnovu zakona.
Koalicija nevladinih organizacija je pripremila sedam amandmana čije bi usvajanje u Skupštini Srbije omogućilo adekvatnu primenu i otklonilo prepreke u sprovođenju Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.
Oni su predloženi da se zakonom isključi odgovornost izvora informacija u organima vlasti, tako što pravno ne bi ogovarala ona lica koja daju informaciju, naročito ako je reč o učinjenom krivičnom delu, aktu korupcije, propustu ili greški sa ozbiljnim posledicama.
Takođe, zatraženo je da se zakonom precizira da državni organi postupaju po zahtevima za dobijanje informacije, umesto da odlučuju o zahtevu, kako je navedeno u zakonu.
Radi efikasne kontrole primene zakona predloženo je da se mehanizam nadzora izmesti iz Ministarstva kulture i medija u Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu.
U obrazloženju tog predloga navodi se da Ministarstvo za kulturu i medija nema ni stučnog kadra ni dovoljno volje da pokrene prekršajne postupke protiv organa javne vlasti.
Takođe je predloženo da se zakonom uvede efikasna kaznena politika i protiv ovlašćenih lica organa javne vlasti koji izbegavaju da u zakonskim rokovima obezbede pristup informacijama od javnog značaja. (Beta)

PORUKA OKRUGLOG STOLA "GRAĐANI I JAVNI SERVIS"


PRESUDA RATNOM ZAPOVEDNIKU MUSLIMANSKIH SNAGA U SREBRENICI NASERU ORIĆU u skladu je sa dokazima koji su prezentirani pred Haškim tribunalom izjavila je Nataša Kandić, direktorka Fonda za humanitarno pravo.
"Oni koji su pratili suđenje su i očekivali da će Orić na kraju biti oslobođen zato što tužilaštvo nije izašlo sa dokazima koji su mogli da dovedu do toga da on bude osuđen na kaznu preko 10 ili 15 godina", kazala je Kandić.
"Ma koliko je, onima koji ne prate suđenja ili koji znaju šta se događalo pre svega na prostoru tamo gde su živeli Srbi, ta kazna neodgovarajuća, ono što se mora prihvatiti je da je sud radio najbolje i u interesu pravde i da ga je osudio na osnovu dokaza koji su mu prezentirani", istakla je ona.
Kako je dodala, treba imati u vidu da ga čak i Srbi koji su svedočili Orića nisu mnogo teretili.
Kandić je još navela da se Haško tužilaštvo nije dovoljno bavilo istraživanjem svih događaja koji se tiču Srebrenice od 1991. do 1995. godine i dela gde su Srbi živeli.
"Pitanjima da li je trebao biti osuđen više ili veću odgovornosti za ta dešavanja ima neko drugi, sada treba da se bave nacionalni sudovi pre svega onaj u Sarajevu", kazala je Kandić.
Prema njenim rečima sad treba svi oni koji imaju dokumentaciju bilo da je reč o zločinima nad Bošnjacima, Srbima ili Hrvatima da je dostave sudu u Sarajevu jer je to jedini način da se dođe do neke pravde i da se iznesu činjenice šta se zaista događalo na tom prostoru.
Haški tribunal osudio je Orića na dve godine zatvora, zbog zločina nad srpskim civilima iz okolnih sela, počinjenih 1992-93, a pošto je u pritvoru tog tribunala od aprila 2003, sudsko veće je naredilo da odmah bude oslobođen.
Orić je proglašen krivim po dve tačke optužnice, zato što, kao komandant Teritorijalne odbrane, nije sprečio zlostavljanje i ubistva zarobljenika u srebreničkoj policijskoj stanici između septembra 1992. i marta 1993.
Orić je oslobođen odgovornosti za bezobzirno razaranje srpskih sela u okolini Srebrenice. (Beta)

SAOPŠTENJE FONDA ZA HUMANITARNO PRAVO POVODOM NACRTA KONVENCIJE O ZAŠTITI LICA OD PRISILNIH NESTANAKA, KOJU JE USVOJIO SAVET UN ZA LJUDSKA PRAVA


UDRUŽENJE GRAĐANA NARODNI PARLAMENT uz pomoć Evropske fondacije za mlade, a u okviru Evropske omladinske kampanje za različitost, ljudska prava i učešće "Svi različiti, svi jednaki" organizuje seminar za 20 lokalnih mladih lidera iz Srbije i Makedonije.
Seminar je namenjen za lokalne mlade lidere iz političkih partija i nevladinih organizacija.
Detaljne informacije i aplikacione listove (na srpskom i makedonskom jeziku) možete preuzeti sa web sajta: www.parlament.org.yu. (Narodni parlament)

ZA DIREKTORA SLUŽBE ZA LJUDSKA I MANJINSKA PRAVA VLADE SRBIJE IMENOVAN JE PETAR LAĐEVIĆ, koji je do sada radio u Republičkom savetu za manjinska prava.
Vlada Srbije je Lađevića imenovala na sednici 22. juna u Kragujevcu kada su izabrana i njegova tri pomoćnika Vlada Đurić, Zoran Martinović i Marija Vujinović.
Prema njegovim rečima, sledi period konstituisanja službe a potrebno je doneti i uredbu o njenom formiranju kako bi služba počela da radi.
Vlada Srbije je, nakon raspada državne zejednice osnovala tu službu koja će obavljati jedan deo poslova ministarstva za ljudska i manjinska prava SCG koje je ukinuto 8.juna.
Služba će obavljati poslove koji se odnose na zaštitu i unapređenje ljudskih i manjinskih prava, učešće u pripremi propisa o ljudskim i manjinskim pravima, praćenje usaglašenosti domaćih propisa sa međunarodnim ugovorima i drugim međunarodnim aktima i iniciranje izmena domaćih propisa.
Ta vladina služba će zastupati Republiku Srbiju pred Evropskim sudom za ljudska prava, podnositi izveštaj o sprovođenju određenih međunarodnih ugovora, odgovarati na pojedinačne predstavke međunarodnim telima čiju je nadležnost prihvatila naša država i omogućavati ostvarivanje prava nacionalnih manjina koje žive u Srbiji.
Služba će pripremati akta za Vladu kojima se nadzire, usmerava i usklađuje rad ministarstva i posebnih organizacija koji usklađuju domaće propise sa međunarodnim ugovorima i drugim međunarodnim aktima o zaštiti ljudskih i manjinskih prava.
Ta novoformirana služba će pružati stručnu i tehničku podršku Savetu Republike Srbije za nacionalne manjine.
Ostali deo poslova ministarstva za ljudska i manjinska prava SCG preuzeli su Ministarstvo pravde i MUP. Savet za ljudska i manjinska prava, odlukom Vlade Srbije je prebačen na republički nivo. (Beta)

UDRUŽENJE ZA LEKOVITO BILJE SCG "DR JOVAN TUCAKOV" - PROGRAM XII SVEČANOSTI SVETI JOVAN BILJOBER, SOKOBANJA


DRUŠTVO SRBIJE ZA ODNOSE SA JAVNOŠĆU dodelilo je iz oblasti neprofitnog sektora priznanje agenciji SVA za projekat "Tvojih pet minuta - nečiji ceo život", dok je za društveno odgovorno poslovanje nagradu dobila kompanija Lafarž (Lafarge).
Dodeljeno je i priznanje Egzit festivalu (Exit) za doprinos unapređenju imidža Srbije. (Beta)

OKRUGLI STO SA TEMOM "ULOGA PARLAMENTA I NAČELO PODELE VLASTI" organizuju Parlamentarna skupština Saveta Evrope (www.assembly.coe.int) Evropska agencija za rekonstrukciju (www.ear.europa.eu). Okrugli sto održaće se u Beogradu, u četvrtak 6. jula 2006. godine sa početkom u 10 sati u sali broj 3/0 "Sava Centra".
Govoriće:
- Predrag Marković, predsednik Narodne skupštine Republike Srbije
- Dejvid Hadson (David Hudson), savetnik u delegaciji Evropske komisije u Beogradu
- Stefano Valenti, šef kancelarije Saveta Evrope u Beogradu
U radu okruglog stola o ulozi parlamenta i načelu podele vlasti govoriće:
- Dragoljub Mićunović (moderator)
- Irena Pejić, docent na predmetu Ustavno pravo, Univerzitet u Nišu
- Andreas Gross, član Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PSSE)
- Vida Petrović Skero, predsednica Vrhovnog suda Srbije
- Bosa Nenadić, ekspert
- Andre Kvakkestad, ekspert
- Trivo Indjić, savetnik predsednika Srbije
- Kimmo Sasi, član PSSE, Finska
- Aleksandar Simić, savetnik premijera Srbije
- lord Russel Johnston, ekspert, bivši predsednik PSSE
- Carlos Closa Montero, ekspert Venecijanske komisije
Simultani prevod je obezbeđen.
Za vise informacija obratite se Aleksandri Tekijaski 011 30 88 411 ili 063 64 78 93 - aleksandra.tekijaski@coe.int. (Medija centar)

| Arhiva vesti Kontakt | C R N P S  2001