O nama | Projekti | Forum | Dokumenti

Arhiva vesti za mesec Avgust, 2006.

31.08.2006.

CENTAR ZA ISTRAŽIVANJE ETNICITETA je počeo sa radom na projektu Razvoj lokalne demokratije u Sandžaku koji finansira Evropska unija, a realizuje Evropska agencija za rekonstrukciju, a sprovodi Konzorcijum Centar za razvoj neprofitnog sektora i Fond centar za demokratiju u okviru programa Fond za podršku civilnom društvu u Srbiji.
U Novom Pazaru, 24. avgusta održan je sastanak sa predsednicima opština Nova Varoš, Novi Pazar, Tutin i Priboj i predstavnicima partnerskih NVO i privrednih organizacija na kojem je formirana Mreža za razvoj lokalne demokratije u Sandžaku. Projektom je predviđeno da se kroz Mrežu putem odgovarajućih aktivnosti pospeši participacija građana u javnom životu i osmisli model održivog razvoja lokalne demokratije u regionu.
(Katarina Crnjanski, koordinator projekta)


BORBA PROTIV TRGOVINE DECOM i njihove eksploatacije ne pokazuje rezultate u jugoistočnoj Evropi, upozorava u najnovijem izveštaju UNICEF-a, koji je posebno izdvojio izjave dece iz Albanije, Moldavije, Rumunije i sa Kosova.
Regionalna direktorka UNICEF-a Marija Kalavis izjavila je za BBC da je od cele jugoistočne Evrope situacija posebno složena na Kosovu gde, pomalo apsurdno, i pored činjenice da pokrajinom rukovode Ujedinjene nacije, njena agencija nije ništa vise prisutna nego što je to slučaj u drugim delovima regiona.
"Znamo da sada u granicama Kosova dolazi do porasta trgovine decom. Reč je o regrutovanju dece za određene poslove i oblike eksploatacije, da bi ona zatim bila prebačena iz seoskih u gradske sredine.
U dokumentu Fonda UN za decu proučavaju se različite strategije i inicijative prevencije primenjene širom jugoistočne Evrope.
"Svi znamo koliko je u tom području teško sakupiti podatke. Podaci kojima raspolažemo su rasuti po određenim oblastima jugoistočne Evrope. Međutim, bez relevantnih i pouzdanih podataka izuzetno je teško razviti strategiju kojom bi se bilo jedan korak ispred trgovaca decom", rekla je Marija Kalavis.
Podaci kojima UNICEF raspolaže ukazuju na to da deca čine izmedu 10 i 20 odsto žrtava trgovine ljudima, a dobijeni su na osnovu informacija od odraslih i dece spasenih iz tog "novog oblika ropstva".
Prema rečima Kalavisove, prioriteti na Kosovu su do sada bili uspostavljanje vladavine prava i reforme institucija. "Mi, kao agencija UN koja se bavi decom, želimo da istaknemo da je to područje zaštite zanemareno. Nešto mora i treba da bude uradeno", kazala je ona.
Kalavisova se nikada nije srela ni sa jednim šefom UNMIK-a, niti je o tom pritanju razgovarala sa nekim zvaničnikom na Kosovu, ali se nada da će taj izveštaj do toga dovesti.
Kao regionalni direktor UNICEF-a ona je obišla Srbiju i ističe da je zadovoljna onim što je videla.
"Jedna od stvari koja me je impresionirala tokom posete Srbiji su akcioni planovi za decentralizaciju kada je reč o deci. Obišla sam mnoge različite zajednice gde su ti planovi primenjivani, posebno oni za romske zajednice. To je veoma dobra strategija, jer decentralizacijom same zajednice postaju svesne obima problema sa kojim su suočene", kazala je Marija Kalavis.
"Ti lokalni decentralizovani planovi u Srbiji su izuzetno dobar primer kako se sprečava trgovina decom, jer se uklanjaju uzroci koji decu čine ranjivom", dodala je ona. (Beta)

CENTAR ZA PRAVA MANJINA - ELEKTRONSKI INFORMATOR 58


SUDBINA 18.555 OSOBA NESTALIH tokom ratova u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i na Kosovu, još uvek nije razrešena, pokazuju podaci Međunarodnog komiteta Crvenog krsta (MKCK).
Tokom poslednjih 15 godina, od kada su na području Balkana počeli sukobi, MKCK stiglo je 33.390 zahteva za traženje nestalih lica. U Bosni i Hercegovini prijavljen je nestanak 21.500 ljudi a status nestalih i dalje ima 13.862.
Od ukupnog broja od oko 5.900 nestalih u Hrvatskoj, 2.409 lica se i dalje vode kao nestali a na Kosovu taj status ima 2.284 lica.
Kako je na konferenciji za novinare povodom Međunarodnog dana nestalih istakla predstavnica MKCK Mona Sadek, reč je o osobama koje su nestale na tim područjima i to nema veze sa etničkom pripadnošću.
Sadek je istakla da porodice nestalih imaju pravo da znaju šta se desilo sa njihovim članovima i dodala da je MKCK u dijalogu sa vlastima u regionu, u nastojanju da dovede do razrešenja sudbine nestalih kao i da se ubrza proces ekshumacije, identifikacije i povraćaja posmrtnih ostataka porodicama.
Predsednik Komisije za nestala lica Vlade Srbije Gvozden Gagić izrazio je nezadovoljstvo dinamikom rešavanja sudbine nestalih i rešavanjem pravnog i socijalnog statusa članova njihovih porodica.
"Prošlo je više od 15 godina od početka konflikta u regionu a broj rešenih sučajeva nestalih je ispod realnih očekivanja", istakao je on.
Prema njegovim rečima, ne postoji pravni status nestale osobe, što utiče na socijalni status članova njihovih porodica jer dolazi do teškoća u pristupu penzionom sistemu, pravu na imovinu, problema koji se tiču razvoda i pitanja starateljstva nad decom nestale osobe.
Gagić je naglasio da su vlasti Srbije po zahtevu Hrvatske i Bosne i Hercegovine ekshumirali 300 tela sahranjenih u Srbiji koja su tu stigla Savom i Dunavom od čega je više od polovine identifikovano i predato njihovim vlastima.
Ostalo je da se po zahtevu Hrvatske ekshumira još oko 80 tela, kazao je on ističući da u Hrvatskoj ne postoji politička volja da se preduzmu ozbiljne mere na rasvetljavanju sudbina nestalih na toj teritoriji.
Iz kosovskog konflikta ekshumirano je 800 tela koja su predata UNMIK-u. Identifikovano je 750, rekao je Gagić i istakao da je Kosovo "specifičan problem" jer ne postoje mehanizmi da se institucije vlasti i pojedinci na Kosovu nateraju da daju odgovore o sudbini nestalih.
Predsedavajuća Koordinacije srpskih udruženja porodica nestalih lica iz Regiona Mirjana Miodrag Božin izjavila je da problem nestalih nije samo problem njihovih porodica već čitavog društva i dodala da dok ima porodica koje traže svoje nestale ne može biti reči o trajnom miru na prostoru bivše Jugoslavije.
Porodice imaju zakonsko pravo da saznaju sudbinu svojih najmilijih i one traže snažan i odlučan angažman institucija Republike Srbije na ubrzanju razjašnjenja sudbine nestalih lica.
Predstavnici udruženja nestalih sa Kosova, iz Krajine, Vukovara i Republike Srpske na današnjoj konferenciji za novinare izrazili su nezadovoljstvo angažmanom vlasti na pitanju rešavanja sudbine nestalih.
Članovi porodica nestalih su sa Trga Republike, oko 12.00 časova, krenuli u protestnu šetnju do Vlade Srbije u nadi da će ih primiti premijer Vojsilav Koštunica kako bi od njega zatražili brže rešavanje statusa njihovih najmilijih.
Oko 50 ljudi je nosilo ugašene sveće i transparente sa natpisom "Mi bismo da zapalimo sveće. Recite gde". (Beta)

MEDIJSKA ORGANIZACIJA JUGOISTOČNE EVROPE (SEEMO) oštro je osudila pretnje i napade kojima je bila izložena nekolicina novinara u Srbiji i Hrvatskoj, ocenivši da to svedoči o pogoršanju slobode medija u tim zemljama.
"Veoma sam zabrinut zbog pogoršanja uslova u kojima rade novinari u Srbiji i Hrvatskoj, posebno zbog činjenice da je u većini slučajeva jasno da su na njih pritisak vršli politički zvaničnici. U pojedinim slučajevima policija nije reagovala na pravi način", izjavio je generalni sekretar SEEMO Oliver Vujović.
Kako se navodi u saopštenju SEEMO, Vujović je ocenio da zvaničnici u Srbiji i Hrvatskoj, kao i predstavnici pravosuđa i policije, ako žele da njihove zemlje postanu članice EU, moraju da učine sve što je u njihovoj moći kako bi novinarima obezbedili bezbedno radno okruženje.
SEEMO je u saopštenju pobrojao nedavne incidente u kojima su novinari bili izloženi pretnjama i uvredama, uključujući i presudu protiv direktora televizije Kuršumlija Slavka Savića, koji je osuđen na uslovnu kaznu od četiri meseca zatvora zbog klevete.
Kao primeri pogoršanja medijske situacije u Srbiji izdvojeni su fizički napad na Nikolu Rumenića, novinara nedeljnika "Svet", kome su 13. avgusta napadači naneli povrede ispred hotela "Jugoslavija", i telefonske pretnje koje je istog dana dopisnici lista "Kurir" iz Požarevca Dušanki Novaković uputio sveštenik Srpske pravoslavne crkve.
U osvrtu na situaciju u Hrvatskoj, SEEMO podseća na napad na holandskog fotografa Ada Van Denderena, koga su petorica nepoznatih napadača krajem juna pretukli na plaži u blizini Splita dok je fotografisao.
Van Denderen je u tom napadu ozbiljno povređen, a u policijskoj stanici mu, posle ukazane medicinske nege, nije bilo omogućeno da podnese zvaničnu prijavu.
SEEMO ukazuje i na slučajeve Kristine Tešije, novinarke televizije Nova, i Vitomira Perića, dopisnika dnevnika "Jutarnji list" i Hrvatskog radija iz Sinja, koje su lokalni zvaničnici vređali i pretili im. (Beta)

PREDSEDNIK HRVATSKOG HELSINŠKOG ODBORA (HHO) ŽARKO PUHOVSKI izjavio je, povodom Međunarodnog dana nestalih osoba, da je neprimereno deliti nestale osobe po etničkom poreklu.
"Čini mi se potpuno neprimerenim po etničkom poreklu deliti nestale osobe, jer pored 1.131 osobe koje Hrvatska službeno traži, nestalo je još oko 900 hrvatskih građana pretežno srpske nacionalnosti i uglavnom u leto 1995. godine" rekao je Puhovski.
Puhovski smatra da je krajnje vrijeme da se formira jedinstveni popis nestalih osoba poreklom iz Hrvatske kojima se, rekao je, između leta 1991. i leta 1995. izgubio svaki trag.
Povodom Međunarodnog dana nestalih, u centru Zagreba odrrzan je veliki skup na kojem se okupilo oko hiljadu ljudi, među kojima i najviši predstavnici državne i zagrebačke vlasti.
Sa skupa je ponovo upozoreno da Hrvatska još uvek traga za 1.131 osobom nestalom u poslednjem ratu. Predsednik Saveza udruženja zatočenih i nestalih Ivan Pšenica poručio je da je sudbine tih osoba potrebno što prije rešiti uz pomoć državnih institucija i u potpunosti ga depolitizovati. (Beta)

CENTAR ZA INTERAKTIVNU UMETNOST "IN STAGE ORGANIZATION", nevladina, neprofitna organizacija, osnovana sa ciljem promocije i upotrebe pozorišnih tehnika u psihosocijalnom radu i jačanju kapaciteta marginalizovanih grupa, 21. 08. 2006. godine održala je performans "Drama u edukaciji".
Performans je nastao kao rezultat sedmodnevnog internacionalnog treninga: "Socijalni razvoj kroz pozorište" koji je trajao od 15. - 21. 08. 2006. godine u Beogradu.
Trening je realizovan uz podršku Programa Omladina Evropske komisije (više informacija o treniingu na www.freewebs.com/socialdevelopment).
Voditeljica treninga Debi Bidl (Debbie Beadle, Velika Britanija) predstavila je rezultate svog intenzivnog rada sa 25 mladih ljudi iz šest evropskih zemalja (Finska, Slovačka, Italija, Makedonija, Albanija, Srbija).
Zabavni i interaktivni performans pokazao je kako se pozorište i kreativne metode mogu i koriste u psihosocijalnom radu sa grupama dece i mladih.
Za više informacija možete se obratiti koordinatorima projekta:
Bojana Krstić Marković
064 8262110
Jelena Manić
063 8328452
In Stage team
Centar za interaktivnu umetnost "In Stage Organization"
Kralja Milana 10, 11000 Beograd
tel: +381 11 2685 783
e-mail: Instageorganization@yahoo.com
www.instage.tk
  


HELSINŠKI ODBOR ZA LJUDSKA PRAVA U SRBIJI, kancelarija u Novom Sadu, u okviru projekta Jačanje demokratije i efikasne uprave u multietničkim sredinama (projekat podržava Evropska Komisija - Inicijativa za demokratiju i ljudska prava), organizuje Školu za demokratiju, od 18 - 22. septembra 2006. Polaznici škole su studenti i srednjoškolci (16 - 25 godina starosti), te aktivisti NVO i podmladak političkih partija.
Organizator ne pokriva troškove prevoza i smeštaja.
Rok za prijavu: sreda, 13. septembar 2006.
Seminar će se održati u Novom Sadu, Ruđera Boškovića 2c.
Kontakt tel: 021 63 65 694
Kontakt mail: kresojas@neobee.net; domonjip@eunet.yu
Snežana Kresoja
Helsinki Committee for Human Rights in Serbia
Novi Sad, Ruđera Boskovića 2c
E-mail: kresojas@neobee.net
Tel/fax: ++ 381 21 63 65 694
www.helsinki.org.yu

30.08.2006.

IZ ŠTAMPE JE UPRAVO IZAŠAO PRIRUČNIK "Projektom do promene: vodič za lokalne inicijative" u izdanju Fonda za socijalne inovacije (FSI) i Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). Priručnik sadrži uvodna poglavlja o reformi sistema socijalne zaštite, ulozi različitih aktera, sa posebnim naglaskom na rad FSI. Drugi deo priručnika sadrži poglavlja o planiranju i pisanju projekta, sastavljanju budžeta, upravljanju samim projektom, monitoringu i evaluaciji, razvoju partnerstava, održivosti projekta i informisanju zajednice. Priručnik je nastao iz materijala koji su pisani za seriju seminara i prezentacija koje je FSI organizovao od 2004. do 2006. godine i sadrži brojne primere i ilustracije iz prakse FSI i projekata koje je Fond podržavao. Priručnik treba da posluži da na jednostavan način, koristeći primere i termine iz oblasti socijalne zaštite, istovremeno ukazujući na sve mogućnosti i opasnosti koje stoje na putu promena, motiviše i edukuje buduće nosioce promena, kako na opštinskom, tako i na nacionalnom nivou. Priručnik je štampan u ograničenom tiražu i sve zainteresovane organizacije i pojedinci mogu se odmah prijaviti na e-mail sif@minrzs.sr.gov.yu i priručnik će im biti besplatno poslat poštom. (FSI)


JAVNA RASPRAVA O VODIČU ZA FINANSIRANJE PROJEKATA NVO iz budžeta opština/gradova biće održana 6 septembra 2006. godine u prostorijama Stalne konferencije gradova i opština, Makedonska br. 22, 9 sprat sa početkom u 14 sati, u organizaciji Timočkog kluba. U Srbiji se sve više govori o potrebi intenzivnijeg lokalnog razvoja i o potrebi uključivanja svih relevantnih činilaca u razvoj na lokalnom nivou, o zajedničkom radu, o saradnji itd. Nema nikakve sumnje da sva tri sektora (vlast, biznis i civilno društvo) treba da sarađuju na pitanjima lokalnog razvoja. Zbog toga je dobro da lokalna vlast uključi mnogo aktivnije lokalne NVO-e u svoje planove, aktivnosti i budžete. Lokalna samouprava treba da „iskoristi“ NVO-e da obave poslove u onim oblastima u kojima ona nema adekvatnih mehanizama da ih realizuje sama. Jasno je da gotovo ne postoji neka oblast za koju lokalna samouprava nije nadležna ili zainteresovana. Takođe je jasno da nije racionalno niti moguće za svaku od tih oblasti osnovati javno preduzeće ili ustanovu. Neuporedivo je jednostavnije, brže i višestruko jevtinije iskoristiti resurse lokalnih udruženja građana i poveriti im tu vrstu poslova. Za tako nešto je neophodno uključiti NVO u opštinski/gradski budžet. Timočki klub, nevladina organizacija iz Knjaževca, realizuje projekat „Partnerstvo za razvoj” uz pomoć Holandske ambasade u Beogradu.
U okviru ovog projekta, pripremiljen je i „Vodič za finansiranje projekata NVO iz opštinskih/gradskih budžeta“. Vodič ima cilj da lokalnim samoupravama pruži zakonsku osnovu i precizira proceduru za finansiranje projekata NVO iz budžeta opštine, kao i da i NVO upoznaju složene mehanizme i procedure koje se moraju ispoštovati kako bi se omogućilo finansiranje njihovih projekata iz opštinskih budžeta. Za dodatne informacije možete se obratiti Slađani Milutinović na tel 019 730-002 ili e-mail: tim_klub@ptt.yu (Timočki klub)


POVODOM MEĐUNARODNOG DANA NESTALIH, 30. avgusta, Medunarodna komisija za nestale osobe (ICMP) podsetila je sve države na njihove obaveze da se bave rešavanjem pitanja osoba nestalih tokom oružanih sukoba. "Zaceliti rane iz prošlosti preduslov je za mirnu buducnost, ne samo za clanove porodica i žrtve, vec i za celokupno društvo", saopšteno je iz sedišta ICMP u Sarajevu. ICPM podsjeca da su povodom Medunarodnog dana nestalih, predstavnici više od 120 udruženja porodica nestalih osoba iz bivše Jugoslavije organizovali javna dešavanja u celom regionu kako bi zatražili obnavljanje napora u rešavanju pitanja nestalih. "Od ukupnog broja od 40 hiljada osoba za koje se procenjuje da su nestale tokom sukoba, u bivšoj Jugoslaviji se još uvek traga za 20 hiljada osoba. Pored znacajnog napretka koji je postignut, ovo pitanje predstavlja otvoreno pitanje za Balkan i mnoge druge regije u svetu", navodi ICMP.
I iz kancelarije Medunarodnog komiteta Crvenog krsta (MKCK) u Beogradu upozoreno je da je, posle sukoba u BiH, Hrvatskoj i na Kosovu, sudbina hiljada ljudi na Balkanu još nerazjašnjena.U saopštenju se precizira da se od 33.000 za traženje nestalih ljudi koje je MKCK otvorio od pocetka neprijateljstava, danas još 18.555 njih vodi kao nestalo - 13.862 iz BiH, 2.409 iz Hrvatske i 2.284 sa Kosova. "Njihove porodice koje žive u BiH, Hrvatskoj, na Kosovu, u Crnoj Gori i užoj Srbiji i dalje žive u nezvesnosti i bolu, nadajuci se da ce dobiti vesti o svojim nestalim bližnjima", naglašave MKCK. MKCK navodi da je, u svojstvu neutralnog posrednika, u dijalogu sa vlastima u regionu u nastojanju da dovede do razjašnjenje sudbina nestalih, kao i da ubrza proces ekshumacija, identifikacija i povracaja posmrtnih ostataka ožalošcenim porodicama. "I dok je na jednoj strani postignut izvestan napredak u tom pogledu, na drugoj postoji potreba za jasnijom rešenošcu i angažman najviših nivoa vlasti na polju ispunjenja obaveza u pogledu medunarodnog prava, time što ce pouzdane informacije, koje bi dovele do razjašnjenja sudbine svih preostalih nestalih lica, uciniti dostupnim", navodi MKCK.(Beta)


CENTAR ZA KULTURNU DEKONTAMINACIJU i Umetnička grupa Hop-la! pozivaju na premijeru predstave SAGA, u režiji Irene Ristić. Kroz umetničku analizu sistemske patologije, SAGA istražuje granice tihog porodičnog nasilja - svet u kome se deca, kao i kolači, prave po obrascu, uz posebne aditive ličnog kompleksa. Istražuje mehanizme emocionalnog klinča u skromnim, mada vrlo efikasnim kućnim fabrikama za proizvodnju narcističkih poremećaja. I ostavlja pitanje: kako to da iz potrebe za ljubavlju tako brzo naučimo da mrzimo? Predstava je posvećena skrivenim tugama i povredama koje većina porodica uspešno krije, podrazumevajući ih i pravdajući prethodnim, isto toliko traumatičnim iskustvom. Fokusirana je na različite vrste emocionalnog zlostavljanja i zanemarivanja koje su u većoj ili manjoj meri prisutne u svim domenima ljudskog iskustva. Igraju: Miloš Timotijević, Ljijljana Tasić, Janoš Buš, Aleksandra Puljić i Đorđe Branković. Premijera: petak 1.09. i subota 2.09, 20h, Centar za kulturnu dekontaminaciju - Paviljon Veljković, Birčaninova 21, Beograd. Ulaz slobodan. (Umetnička grupa Hop-la!)

28.08.2006.

EVROPSKA KOMISIJA IZRAZILA JE ZABRINUTOST zbog nedavno usvojenih amandmana zakona o radiodifuziji. U pismu upućenom predsedniku Skupštine Srbije Predragu Markoviću navodi se da je neophodno da se dozvoli vreme "za javnu raspravu", i dodaje da je Komisija spremna da obezbedi tehničku ekspertizu tokom takve procedure. "Pored postojeće zabrinutosti zbog procedure dodeljivanja frekvencija, Evropska komisija je zabrinuta i zbog činjenice da je bez odgovorajućih konsultacija, parlament usvojio kontroverzne amandmane zakona o radiodifuziji", navodi se u saopštenju. Pismo u kome Evropska komisija kritikuje ove izmene upućeno je i potpredsednici Vlade Srbije Ivani Dulić-Marković, ministru kulture Draganu Kojadinoviću i predsedniku RRA Nenadu Cekiću. (Beta)


OKO 1,2 MILIJARDE LJUDI NA SVETU NEMA ČISTU VODU za piće, a smanjivanje njene količine biće ozbiljan problem 21. veka, izjavio je visoki predstavnik organizacije Ujedinjenih nacija za naučnu i kulturnu saradnju (UNESKO) Andras Solozi-Nadži. On je na Konferenciji dunavskih zemalja o hidrološkim prognozama, koja je otvorena u beogradskom Sava centru, istakao da će se čovečanstvo u ovom veku suočiti sa problemom nedostatka vode, koja se u kubikaži u poslednjih 35 godina rapidno smanjuje. Prema njegovim rečima, da bi se rešio taj problem, koji je jedan od pet prioriteta te organizacije UN, potrebna je osim političke volje i finansijska podrška, ali i decenije istraživačkog rada. On je precizirao da se prema projektu UN za smanjenje siromaštva, koji je velikim delom okrenut i rešavanju problema nedostatka vode, može upravljati predviđenim poplavama u pojedinim delovima sveta, koje će neminovno odneti ljudske živote, ali sa kojima se prema tom dokumentu, mora naučiti živeti. Visoki predstavnik UNESKO-a, koji je i sekretar Međunarodnog hidrološkog programa te organizacije, istakao je i da će se zbog hidroloških problema, u budućnosti dešavati sve više poplava i suša.
Direktorka Hidrometeorološkog zavoda Srbije (HMZ) Jovanka Andrejević istakla je da će se "problem vode preneti na buduće generacije" i izrazila očekivanje da će ta Konferencija dunavskih zemalja ojačati međudržavnu saradnju u unapređenju upravljanja vodom. Prvo ispitivanje vode u Srbiji urađeno je krajem 19. veka na Dunavu kod Petrovaradinske tvrđave kod Novog Sada, a od tada je hidrometeorološki zavod razvijen u moderan sistem, navela je Andrejević.
Konferenciju o vodama, koja se svake druge godine odrzava u jednoj od podunavskih zemalja, otvorio je ministar za nauku i zaštitu životne sredine Srbije Aleksandar Popović. (Beta)


EKOLOŠKA ORGANIZACIJA EKO BAZA "JUG" iz Vlasotinca upozorila je da se u vlasotinačkom kraju nastavlja nekontrolisana seča bukove šume, što utiče na smanjenje izvora vode. U saopštenju "Juga", koje je potpisao predsednik Miroslav Krajinčanić navodi se da je o "pustošenju" borovih šuma na jugu Srbije upozorena Vlada Srbije, ali da nije reagovala. "Drvoseče nesmanjenom žestenom i dalje udaraju po bukvama, a balvane skladište na ulicama Vlasotinca. Posledice u vidu ogolelih brda i visova vidljive su na terenu, ali i u samom Vlasotincu jer je Vlasina, koja protiče kroz ovaj grad, gotovo presušila. Njen vodostaj nikada nije bio manji u poslednjih 100 godina", navodi se u saopštenju. Dodaje se još da sa sečom jedne bukve, prema proračunima stručnjaka, iz prirode nestaje osam kubnih metara vode.(Beta)


DIREKTORKA FONDA ZA HUMANITARNO PRAVO (FHP) Nataša Kandić izjavila je da je "veoma zahvalna" izaslaniku UN Martiju Ahtisariju što je predočio srpskim vlastima da politika koju je vodio Slobodan Milošević "mora biti uzeta u obzir" pri odlučivanju o statusu Kosova. "Ahtisarijeva izjava je važna zato što je Srbiji i njenim političkim elitama predočio činjenicu koje naše političke elite nisu svesne, iako su posle ratova nove vlasti uvek svesne toga. A reč je o tome da vlasti koje dođu nakon smene ratnih vlasti slede istorijski obavezu - a to je preuzimanje odgovornosti za nedela koja je prethodna vlast počinila", rekla je Kandićeva agenciji Beta. Ona je naglasila da se u Srbiji dogodilo to da nikad nije bilo ni jednog političara, iako se vlasti deklarišu da će stvoriti državu zasnovanu na vladavini prava, koji bi rekao da razume i prihvata nedela koja su počinjena u ime Srbije u prethodnom režimu. "Ne možemo reći - to je činjeno za vreme Miloševića i mi nemamo ništa s tim. Civilizovan odnos prema budućnosti nalaže da elite i vlast preuzmu odgovornost", rekla je direktorka FHP-a. Kandićeva je kazala i da su i prethodna i "sve sadašnje vlasti" ispoljavale "konzistentni neprijateljski odnos prema Albancima".
"Zanima ih samo, kao i Miloševića - teritorija, a ne ljudi", rekla je direktorka FHP-a. (Beta)


25.08.2006.

TRAGIČNA POGIBIJA ČETVORICE RADNIKA u Fabrici odlivaka Beograd mora da alarmira državne organe, ali i društvo u celini, da prate ostvarivanje osnovnih ljudskih prava, saopštio je Centar za demokratiju. "Zaštita na radu i zaštita zdravlja i bezbednosti radnika predstavljaju ljudska prava čijoj se zaštiti u razvijenom svetu posvecuje ogromna pažnja. Tranzicija kroz koju prolazi Srbija i svakodnevno suočavanje sa mogućom nezaposlenošcu kada sve veći broj radnika pristaje na sve uslove rada samo da bi zadržala posao, ne sme biti izgovor za odlaganje hitnih reformi u oblasti zaštite bezbednosti i zdravlja radnika", navodi se u saopštenju. Centar za demokratiju dodaje da sve učestalije pogibije i povrede radnika na gradevinskim objektima ukazuju na potrebu hitnog preispitivanja pravnog regulisanja obaveza zaštite na radu, kako bi se mere koje svako preduzeće preduzima uskladile sa evropskim sistemom zaštite. U saopštenju se ocenjuje da se nameće i potreba da se analizira efikasnost rada inspekcijskih službi, kao i sam sistem vršenja inspekcijskog nadzora, kako kontrola sistema zaštite na radu ne bi bila puka formalnost kojoj se ne poklanja gotovo nikakva pažnja.(Centar za demokratiju)


CENTAR ZA RAZVOJ CIVILNOG DRUŠTVA (CRCD) izrazio je zabrinutost zbog ponašanja novosadske policije, koja je protivno važecim zakonima omela izvodenje performansa italijanskih umetnika na ulicama Novog Sada, zbog prijave jedne verske zajednice da se radi o satanističkoj manifestaciji. "Dok je bačkoj eparhiji Srpske pravoslavne crkve dopušteno da u skladu sa svojim kapacitetima sudi o kulturi i umetnosti kako nadje za shodno, policija koju plaćaju gradjani ima obavezu da postupa prema važecim državnim zakonima umesto prema fantazmima sveštenih lica iz pojedinih verskih zajednica u Republici Srbiji", navodi se u saopštenju. CRCD je pozvao generalnog inspektora policije da, povodom ovog slučaja, preduzme radnje iz svoje nadležnosti.(CRCD)


KONKURS ZA RADNO MESTO POSLOVNOG SEKRETARA TIMA POTPREDSEDNICE VLADE ZA IMPLEMENTACIJU STRATEGIJE ZA SMANJENJE SIROMAŠTVA.



GRANTOVI EVROPSKE FONDACIJE ZA MLADE



EKSPERTI IGMANSKE INICIJATIVE i Asocijacije multietničkih gradova jugoistočne Evrope "Filija" preneli su iskustva o normalizaciji odnosa izmedu zemalja regiona učesnicima seminara "Razmena iskustva i stvaranje mira", koji je održan u Biškeku u Kirgistanu. Kako se navodi u saopštenju ovih organizacija, tokom tri sesije ove konferencije, predstavnici Igmanske inicijative i "Filije" su učesnike seminara upoznali sa zajedničkim naporima antiratnih aktivista i nevladinih organizacija iz država bivše Jugoslavije na stvaranju regionalnih mreža koje doprinose normalizaciji odnosa u regionu. Kirgistan, Tadžikistan i Uzbekistan imaju mnogo sličnih problema sa kojima se suočavaju zemlje Balkana, pa su ih interesovala pozitivna iskustva sa Balkana, kako bi na toj osnovi osmisle sopstveni program aktivnosti koji će biti usmeren da se kroz regionalnu saradnju ide ka stvaranju mira i stabilnosti na tim prostorima, piše u saopštenju. Igmanska inicijativa je pokret 140 nevladinih organizacija iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Crne Gore, koje su angažovane na bržoj normalizaciji odnosa izmedju navedenih zemalja. Asocijacija "Filija" je mreža lokalnih vlasti i nevladinih organizacija koje zajednički teže širenju regionalne saradnje i meduetničke tolerancije u jugoistočnoj Evropi. (Beta)


UDRUŽENJE NEZAVISNIH ELEKTRONSKIH MEDIJA (UNEM) Crne Gore pozvalo je elektronske medije da bojkotuju zabranu objavljivanja rezultata izbora tri sata nakon zatvaranja biračkih mesta. UNEM je protestovao zbog odredbe Zakona o izboru odbornika i poslanika, koji je u Crnoj Gori usvojen 27. jula, a koja predvidja da elektronski mediji ne mogu objavljivati rezultate izbora tri sata nakon zatvaranja biračkih mesta. Ocenjeno da su poslanici, usvajanjem takve odredbe, pokazali diskriminatorski odnos prema elektronskim medijima u Crnoj Gori, ugrozili slobodu izražavanja i pravo na informisanje. Dodaje se da takva odluka može samo da izazove sumnju da političke partije žele da manipulišu rezultatima izbora i dodaje da je kompromitujuće za Crnu Goru da njeni gradjani saznaju preko inostranih glasila ishod crnogorskih izbora. Nevladina organizacija za nadgledanje izbora - Centar za demokratsku tranziciju zatražio je od Ustavnog suda da preispita tu odrebu zakona. (Beta)


U OKVIRU IZDAVACKE DELATNOSTI NOVINSKE AGENCIJE VRANJE PRESS (AVP) pojavila se na engleskom jeziku knjiga Vojkana Ristića "Ključevi" - ratni zatvorski zapisi u okviru biblioteke Dosije. Urednik biblioteke je novinar Vesna Ninković, recenzent Srdjan Radovanović, a prevod je uradio Vladimir Brašanac. Knjiga "Ključevi" je prethodno zbog velikog interesovanja čitalacke publike doživela dva izdanja na srpskom jeziku koja su štampana uz pomoc Mreže CHRIS i Švedskog helsinškog komiteta. "Ključevi" je knjiga koja govori o trideset dana provedenih u zatvoru novinara Vojkana Ristića za vreme NATO bombardovanja. Ristic je bio jedini novinar koji je u to vreme zbog svog pisanja bio osudjen na kaznu zatvora od trideset dana. Knjiga se moze poručiti na adresi avpvr@ptt.yu, po ceni od 300,00 dinara. (AVP)


23.08.2006.

ZRENJANIN, INĐIJA I LOZNICA POBEDILI SU u takmicenju opština Srbije u kojima se sprovodi program za podsticanje razvoja opština USAID-a. Pobednicima takmicenja u kojem je ucestovalo 10 opština obuhvacenih programom MEGA (Municipal Economic Growth Activity), USAID ce omoguciti nastup na sajmu privrede u Cikagu 27-29. oktobra. U takmicenju su opštine Subotica, Zrenjanin, Indija, Novi Beograd, Loznica, Užice, Kragujevac, Kruševac, Prokuplje i Vranje predstavile nove predloge projekata za privlacenje stranih investitora koje su kandidovale za programa MEGA. Kvalitet predloga projekata su ocenjivali predstavnici Ambasade SAD u Beogradu, ministarstava i institucija Srbije, i potencijalni investitori. Opština Loznica je akcenat stavila na turisticke potencijale: Banju Koviljacu i Tršic - rodno mesto Vuka Karadzica, kaže Koordinator za saradnju te opštine sa medunarodnim organizacijama Ljiljana Nikolic. U Indiji smatraju da je njihova prednost u privlacenju stranih investitora to što imaju fleksibilnu administraciju koja brzo izdaje dozvole potrebne privrednicima, rekao je predstavnik te opštine Petar Janjic. MEGA program u Srbiji zapocet je pre nešto više od godinu dana saradnji sa Urban Institutom (UI), a vrednost programa je 24,5 miliona dolara. (Beta)


UKLJUCITE SE U HUMANITARNU REGIONALNU KAMPANJU "VAŠ JEDAN DAN ZA NJIHOVU BUDUCNOST" SEEYN MREŽE I REGIONALNE MREŽE ZA PRIGOVOR SAVESTI "PRIGOVOR ZA MIR".



INICIJATIVA MLADIH ZA LJUDSKA PRAVA ODRŽAVA TRENING za trenere pod nazivom "Osnaživanje kapaciteta mladih za demokratski aktivizam u lokalnim zajednicama" u trajanju od tri dana, za po 20 ljudi iz Niša, Kragujevca i Zrenjanina. Trening ce biti održan u periodu od 22.-24. septembra 2006. godine. Trening ce biti organizovan u obliku predavanja, radionica, projekcija dokumentarnih filmova i diskusija na teme: politicki i gradanski aktivizam, diskriminacija manjinskih i marginalizovanih grupa, odgovorna vlast, demokratija, odnos prema prošlosti, problemi u lokalnim zajednicama. Predavanja ce držati predstavnici nevladinih organizacija, kao i eksperti na polju pomenutih tema. Organizator ce pokriti sve putne troškove kao i troškove smeštaja.
Prilikom odabira ucesnika uzimace se u obzir: Starost izmedu 18 i 30 godina i prebivalište u nekom od gradova ili okolini, dosadašnje iskustvo u aktivizmu za demokratske promene, spremnost na kreiranje i aktivno ukljucivanje u buduce aktivnosti programa i organizacija koje rade na slicnim temama. Biografiju (na jednoj strani) i motivaciono pismo (maksimalno 500 reci) možete da pošaljete Inicijativi mladih za ljudska prava najkasnije do 10. septembra 2006. godine, na predrag@yihr.org (za kandidate iz Kragujevca), maja@yihr.org (za kandidate iz Niša) i daniela@yihr.org (za kadidate iz Zrenjanina). Ovaj trenining je deo projekta "Aktivizam mladih za demokratiju" koje se realizuje zahvaljujuci podršci Britanske Ambasade u Beogradu a sprovode ga lokalne kancelarije Inicijative u Kragujevcu, Zrenjaninu i Nišu. (Inicijativa mladih za ljudska prava)


EKO-SERVIS IZ BEOGRADA POCEO JE REALIZACIJU projekta "Program pomoci za Rome u Srbiji", tokom kojeg ce biti organizovan trening nezaposlenih koji se bave prikupljanjem sekundarnih sirovina. Petnaest skupljaca sekundarnih sirovina iz Beograda proci ce kroz trodnevnu obuku iz oblasti reciklaže otpadnih matrerijala, a cilj treninga je da se obuce za selekciju papira i rad na presama i viljuškarima u Beogradskoj fabrici hartije. Kako se navodi u saopštenju, nakon treninga polaznici ce dobiti posao u Eko-servisu u procesu skupljanja, selektovanja i primarne obrade otpadnog papira. Projekat su finansirali Evropska agencija za rekonstrukciju i CARE Internešenel iz Nemacke. (Beta)


KREATIVNI LIDERI ŠKOLE PLUS UCESTVOVALI SU na internacionalnom susretu Public achievement groups u Makedoniji. Jedini predstavnik iz Vojvodine bila je Škola plus Dositej Obradovic iz Bele Crkve. Ovom skupu prisustvovalo je oko 250 ucesnika iz Makedonije, Bugarske, Albanije, Rumunije, Poljske, Amerike, Turske, Moldavije, Kosova i Srbije. Teme seminara bile su zaštita životne sredine, ljudska prava i tolerancija, sloboda govora, odgovornost, školske novine i radio, kultura, biblioteke, klubovi EU, lokalna tradicija i sport. Prezentacije su se fokusirale na rešavanje problema u svojoj zajednici i demokratiji, šta se naucilo o sebi i šta bi se u buducnosti uradilo drugacije. Integralni deo školske kulture predstavljali su direktori škola i organizacija, najbolje primere iz prakse i dostignuca predstavljali su PA mentori, a ucenicima su pripale integracione aktivnosti na temu: Evropa naša zajednicka kuca. (Jasmina Turturea, NVO Škola plus - Dositej Obradovic, Bela Crkva)


RAZVOJNO KULTURNO INFORMACIONI CENTAR MOST pokrenuo je web portal www.odjek.com kao gradjanski info portal, sajt nevladinog sektora u Crnoj Gori, mjesto gdje ce se moci slobodno iznositi stavovi, saopštenja, razmjenjivati mišljenja, komentari, aktivnosti na projektima... Portal bi trebalo da, koliko je to moguce, pomogne promociji aktivnosti i afirmaciji nevladninog sektora. Internet portal Odjek je od 22. avgusta dostupan svim organizacijama i pojedincima koji rade u civilnom sektoru. Odjek ce pokrivati teme evropskih integracija, održivog razvoja, ljudskih prava i sloboda, kao i životnih tema. Na ovom portalu bice objavljivana saopštenja, kolumne, a predvidjen je i forum.
Kako saopštava MOST, osnova uredjivacke politike bice da ovaj portal uredjuje više NVO. CMS sistem odjek.com kreiran je da se može koristiti na najednostavniji nacin. Sve kolege koje hoce da ucestvuju u stvaranju i održavanju ovog volonterskog projekta imaju mogucnost da bez posebne pripreme ili obuke, sami, preko Internet explorera, postavljaju informacije iz svih tematskih oblasti. (Ivana Stevanovic, owpsee)


PARLAMENTARNE I LOKALNE IZBORE U CRNOJ GORI , koji su zakazani za 10. septembar, pratice 1.300 posmatraca podgoricke nevladine organizacije Centar za monitotring (CEMI), saopšteno je iz te organizacije. Posmatracki timovi CEMI-ja, takode, nadzirace predizborni proceš, što ce, kako je ocenjeno, osigurati transparentnost celog procesa. Direktor CEMI-ja Zlatko Vujovic je ponovio protivljenje te organizacije da se preliminarni rezultati septembarskih parlamentarnih izbora ne objavljuju tri sata posle zatvaranja birackih mjesta. To je predvideno inoviranim Zakonom o izboru odbornika i poslanika, a Vujovic je najavio da ce od predsednika Skupštine Crne Gore Ranka Krivokapica zatražiti ukidanje tog clana.
Uvodenje mere zabrane objavljivanja informacija o izbornim rezultatima Vujovic je ocenio kao korak nazad u odnosu na do sada postignutu transparetnost izbornog procesa. (Beta)


ORGANIZACIJA AMNESTY INTERNATIONAL OPTUŽILA JE IZRAEL za ratne zlocine. U saopštenju se navodi da je Izrael prekršio medunarodno pravo, jer je namerno uništavao libansku civilnu infrastrukturu tokom nedavnih sukoba sa muslimanskom radikalnom grupom Hezbolah. AI dodaje da je "uništavanje infrastrukture bilo namerno i deo vojne strategije". Medunarodna organizacija je rekla da je Izrael prekršio medunarodno pravo zbog direktnih napada na civile. AI navodi da je medunarodno pravo kršio i Hezbolah. (Beta)


22.08.2006.

INICIJATIVA MLADIH ZA LJUDSKA PRAVA OTVORILA JE regionalnu kancelariju u Podgorici, koja ce se zalagati za izgradnju vladavine prava u Crnoj Gori, pružati zaštitu žrtvama kršenja ljudskih prava i istraživati stepen poštovanja tih prava u crnogorskom društvu. Sedište Inicijative mladih za ljudska prava je u Beogradu, regionalne kancelarije su u Prištini i Podgorici, a lokalni uredi u Kragujevcu, Nišu i Zrenjaninu. Otvaranjem kancelarije u Crnoj Gori, Inicijativa nastavlja sa regionalnim pristupom u radu, kako bi region bivše Jugoslavije u celini lakše i efikasnije prošao kroz proces tranzicije i kako bi se stepen poštovanja ljudskih prava podigao na viši nivo. Koordinatorka kancelarije Inicijative u Podgorici je Edina Hasanaga Cobaj, koja je završila pedagogiju na Univerzitetu u Nikšicu i obuku iz liderstva i razvoja mladih na Univerzitetu Jorkoping u Švedskoj. Inicijativa mladih za ljudska prava u Crnoj Gori nalazi se u Ulici Bokeških brigada 12, 81000 Podgorica. Brojevi telefona su + 381 81 665 551 i 665 552, a e-mail adresa je: cgoffice@yihr.org. (Inicijativa mladih za ljudska prava)


INFORMACIJE O REGIONALNOJ KONFERENCIJI CENTARA ŽENSKIH STUDIJA



FOND ZA HUMANITARNO PRAVO izrazio je zabrinutost zbog izjava i ponašanja premijera Kosova povodom osudujuce presude generalu Seljimu Krasniciju za ratni zlocin protiv civila. FHP je ocenio da su izjave i ponašanje kosovskog premijera Agima Cekua u vezi sa presudom Krasniciju, suprotni principima vladavine prava i nezavisnosti sudstva što je, kako navodi FHP, "cilj nezavisnog Kosova". Medunarodno sudsko vece Okružnog suda u Gnjilanu je 10. avgusta osudilo na po sedam godina zatvora trojicu visokih oficira Kosovskog zaštitnog korpusa zbog ratnog zlocina nad civilima u selu Drenica 1998. godine. Osudeni su Seljim Krasnici, Bedri Zimberi i Agron Krasnici. Ogranak FHP za Kosovo je kritikovao premijera zbog posete osudenom generalu, privremeno puštenom na slobodu, i zbog izjave da su "momci poput Seljima Krasnicija potrebni Kosovu". Ceku je time, navodi FHP, "porucio javnosti da su neki gradani Kosova, poput Seljima Krasnicija, iznad zakona i da su potrebni Kosovu, bez obzira što su optuženi i osudeni za ratni zlocin". FHP je takode upozorio da je komandant KZK, general Sulejman Seljimi posetom osudenom generalu Krasniciju "pokazao javnosti da ta institucija podržava svoje pripadnike osudene za ratni zlocin što ne doprinosi izgradnji demokratskih institucija na Kosovu". (Beta)


POZIV ZA UCEŠCE NA PRVOM NACIONALNOM KONGRESU O DECI I NATALITETU U SRBIJI U ORGANIZACIJI UDRUŽENJA ZA BORBU PROTIV BELE KUGE U SRBIJI - "OPSTANAK".



ROMI IZ SELA, NERAZVIJENIH OPŠTINA NA JUGU SRBIJE I RASELJENI sa Kosova ne mogu da ostvare pravo na zdravstvenu i socijalnu zaštitu, obrazovanje i zapošljavanje zbog nemogucnosti da prijave prebivalište, što produbljuje probleme te socijalno najugroženije grupe u Srbiji. Istraživanje Centra za prava manjina (CPM) dostavljeno agenciji Beta, pokazalo je da Romi ta prava mogu da ostvare jedino ako su se fiktivno prijavili na neciju adresu. "Tako se cesto dešava da trudnice i deca, zbog nedostatka zdravstvene knjižice, budu uskracena od zdravstvene zaštite. Bilo je slucajeva u kojima su trudnice koristile tudu zdravstvenu knjižicu zbog cega su kasnije u dokumentima bili navedeni pogrešni podaci", navodi se u studiji pod nazivom "Romi i pravo na pravni subjektivitet u Srbiji". CPM je zabeležio više slucajeva u kojima su zbog nedostatka zdravstvene knjižice, bolnice odbijale da prime trudnice, a ukoliko su ih primili, tražili su novac da naplate porodaj. Ukoliko roditelji nemaju dokumenta i obrate se opštini za upis deteta u maticnu knjigu rodenih i državljana, dobija se odgovor da prethodno reše svoj problem sa dokumentima. "Tada se problem produbljuje, dete se ne upisuje u maticnu knjigu rodenih i državljana i kasnije, kad odraste i oformi svoju porodicu, stvara se nova generacija bez dokumenata", navodi centar. (Beta)


SVIH 194 ZEMALJA U SVETU POTPISALO JE ŽENEVSKU KONVENCIJU o obicajima ratovanja, što je prvi put u modernoj istoriji da je jedan sporazum prihvacen u celom svetu, saopštio je Medunarodni komitet Crvenog krsta (MKCK). "U ovom trenutku u vremenu i prvi put u istoriji Ženevske konvencije, sve zemlje sa punim suverenitetom su pristupile sporazumu", rekao je portparol MKCK-a Stiven Henkins.
Ovog leta i poslednje dve zemlje - Crna Gora, koja je u junu proglasila nezavisnost, i Nuru, zemlja u južnom Pacifiku, potpisale su sporazum, navodi se u saopštenju MKCK-a. Cetiri konvencije, koje regulišu razlicite aspekte ratovanja i okupacije, daju kljucni doprinos "zaštiti ljudskog dostojanstva i ocuvanja humanosti u ratu", istakao je MKCK. Prema sporazumu, neutralno telo obezbeduje pomoc ranjenima, obilazi ratne zarobljenike, prenosi poruke njihovim porodicama i podseca okupacione snage na njihove obaveze u skladu sa medunarodnim pravom. MKCK je saopštio da ovu priliku želi da iskoristi da podseti zemlje "na njihovu obavezu da poštuju ratno pravo". (Beta)


18.08.2006.

INFORMACIJE O NOVIM PROGRAMSKIM AKTIVNOSTIMA NVO ATINA


UČESNICI MANIFESTACIJE "MOBA 2006" završili su jednomesečni boravak u manastiru svetog Nikolaja Srpskog u Soko gradu kod Ljubovije.
Moba, koja okuplja mlade iz Srbije i dijaspore, okupila je oko 200 osnovaca, srednjoškolaca i studenata od 10 do 20 godina koji su pomagali manastirskom osoblju i radili na arheološkim iskopinama.
Učestvovali su u radionicama srpskog jezika, književnosti i slikarstva, pohađali veronauku, obilazili manastire u zapadnoj Srbiji, rečeno je u šabačkoj eparhiji Srpske pravoslavne crkve.
Mobu su pre šest godina pokrenuli Matica iseljenika i Srpska pravoslavna crkva uz podršku Vlade Srbije. (Beta)

POLITIKA - U SRBIJI AKTIVNO 2.000 NEVLADINIH ORGANIZACIJA


MINISTARSTVO RADA, ZAPOŠLJAVANJA I SOCIJALNE POLITIKE, FOND ZA SOCIJALNE INOVACIJE I REGIONALNA JEDINICA ZA MONITORING I EVALUACIJU AMITY ĆE ODRŽATI PREZENTACIJU III konkursa FSI u Užicu, 25. avgusta 2006. godine. Sastanak će se održati u zgradi Centra za socijalni rad, ul Vidovdanska 32a, u 12h . Prezentacija je namenjena NVO-ima, javnim službama iz oblasti socijalne zaštite, drugim regionalnim i lokalnim javnim službama, preduzećima i privatnim preduzetnicima iz opština: Raška, Novi Pazar, Tutin, Sjenica, Prijepolje, Priboj, Nova Varoš, Bajina Bašta, Kosjerić, Ljubovija, Čajetina i Užice.
Amity će, takođe, održati prezentaciju III konkursa FSI u Valjevu, 30. avgusta 2006. godine. Sastanak će se održati u zgradi SO Valjevo, ul Karađorđeva 64, u 10h . Prezentacija je namenjena NVO-ima, javnim službama iz oblasti socijalne zaštite, drugim regionalnim i lokalnim javnim službama, preduzećima i privatnim preduzetnicima iz opština: Šabac, Bogatić, Loznica, Vladimirci, Koceljeva, Ub, Ljig, Krupanj, Mali Zvornik, Osečina, Lajkovac, Mionica i Valjevo. (mr Nadežda Satarić, rukovodilac JME Amity)

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST FONDA CENTAR ZA DEMOKRATIJU - POVRATAK ŽENA NA TRŽIŠTE RADA NAUČIMO KAKO DA SE SAMOZAPOSLIMO!


BEOGRADSKI CENTAR ZA LJUDSKA PRAVA - SLOBODAN PRISTUP INFORMACIJAMA OD JAVNOG ZNAČAJA - SEMINARI I TRENINZI


NOVI BILTEN O IMPLEMENTACIJI STRATEGIJE ZA SMANJENE SIROMAŠTVA (SSS)


17.08.2006.

INSTITUTE FOR SUSTAINABLE COMMUNITIES - OGLAS ZA POSAO


CATHOLIC RELIEF SERVICES (CRS) - OGLAS ZA POSAO


PROGRAM AKTIVNIH ZAJEDNICA BCIF-A OTVOREN JE TOKOM CELE GODINE - SVE O PROGRAMU, NAČINU APLICIRANJA KAO I PRIJAVNE FORMULARE, MOŽETE NAĆI NA STRANICAMA BCIF SAJTA


PEKINŠKA PATKA
  

UDRUŽENJE GRAĐANA POMOĆ DECI i nevladine organizacije Roma na jugu Srbije najavile su zajedničku akciju "Reciklirajmo danas za bolje sutra".
Osnovci u tim opštinama prikupljaće limenke i plastičnu ambalažu.
"Očekujemo da će u akciji koja će trajati do 30. juna 2007, učestovati 2.500 do 5.000 osnovaca iz Bujanovca, Vladičinog Hana, Surdulice, Vlasotinca i Vranja.
Odeljenje koje skupi najviše ambalaže biće nagrađeno sedmodnevnom ekskurzijom, kazala je koordinator projekta Ljiljana Vasić na konferenciji za novinare.
Akcija ima podršku Ministarstva prosvete i sporta.
"Učićemo učenike o značaju reciklaže, obučavaćemo ih kako da sklope dogovore sa mestima na kojima ima mnogo sirovina. Otvorićemo punktove za merenje sirovina, organizovaćemo otkup i transport do fabrika što će biti važno i za sve one građane kojima je taj posao osnovni izvor prihoda", kazala je Vasić.
Projekat su organizovale NVO "ROMM", Romani asvi, Udruženje Roma intelektualaca i Omladinski forum za edukaciju Roma.
Projekat finansira EU, realizuje Evropska agencija za rekonstrukciju, a sprovodi Konzorcijum Centar za razvoj neprofitnog sektora i Fond centar za demokratiju, u okviru programa "Fond za podršku civilnom društvu u Srbiji". (Beta/CRNPS)

U STRUČNO USAVRŠAVANJE PROSVETNIH RADNIKA biće uloženo milion evra od 55 miliona namenjenih obrazovanju u Nacionalnom investicionom planu, rečeno je u Ministarstvu prosvete i sporta.
Pomoćnik ministra za razvoj obrazovanja i međunarodnu saradnju Vesna Fila rekla je novinarima da je 50.000 nastavnika u Srbiji prošle godine pohađalo seminare, a ove godine u planu je stalno organizovanje seminara.
U 38 gimnazija u Srbiji u toku su ogledni programi, unapređeno je obrazovanje učenika-pripadnika nacionalnih manjina, kao i dece sa posebnim potrebama.
"Preduzeli smo i niz akcija za uključivanje romske dece u obrazovni sistemi kako bi ona što duže ostala u njemu", rekla je Fila i dodala da je u saradnji sa OEBS-om raspisan konkurs za romskog asistenta za kontakt sa porodicama učenika. Preduzete su i stimulativne mere za upis Roma u srednje škole i fakultete. (Beta)

UDRUŽENJE CRNOGORACA "KRSTAŠ" IZ LOVĆENCA saopštilo je da će uskoro podneti zahtev za registraciju Crnogorske pravoslavne crkve (CPC) u Srbiji.
"Krstaš" je kritikovao ministra vera Srbije Milana Radulovića zbog izjave da CPC ne može da zida hramove po Srbiji jer nije priznata verska zajednica.
"Sigurni smo da su ministrove izjave izrečene u afektu i da ne predstavljaju stav zvanične Srbije o verskim slobodama njenih građana", piše u saopštenju.
Dodaje se da se CPC poziva na Ustav Srbije, čiji član 13. kaže da su svi građani Srbije "jednaki u pravima i imaju jednaku zaštitu pred državnim i drugim organima bez obzira na veroispovest".
"Ako dođe do pokušaja kršenja verskih sloboda građana Srbije, vernici CPC žaliće se svim domaćim i međunarodnim instancama koje su nadležne za zaštitu ljudskih prava od samovolje izvršne vlasti", piše u saopštenju.
"Krstaš" je ocenio da Vlada Crne Gore treba da pitanje verskih sloboda Crnogoraca u Srbiji stavi na vrh liste prioriteta u bileteralnim odnosima sa Srbijom. (Beta)

UDRUŽENJE LIKOVNIH UMETNIKA PRIMENJENIH UMETNOSTI I DIZAJNERA SRBIJE (ULUPUDS) RASPISALO JE KONKURS za godišnju nagradu "Ranko Radović" u oblasti arhitekture.
Za nagradu se nadmeću arhitektonska dela nastala od avgusta 2005. do avgusta 2006. godine, saopštio je ULUPUDS.
Posebna kategorija su: kritike, eseji, knjige, predavanja, TV emisije, izložbe i multimedijalne prezentacije.
Prijave treba dostaviti na adresu ULUPUDS, Terazije 26, Beograd.
Rok za prijavljivanje je 5. septembar, a nagrada će svečano biti dodeljena 21. septembra. (Beta)

16.08.2006.

SRBIJA JE U OSNOVI PATRIJARHALNO DRUŠTVO SA STREOTIPIMA I OTPOROM PREMA POBOLJŠANJU POLOŽAJA ŽENA, a ključni problem je postizanje njihove ekonomske nezavisnosti, rečeno je na skupu "Žene u Srbiji: evropske perspektive" u Međunarodnom pres centru.
Koordinatorka Centra za ženske studije Daša Duhaček rekla je da nigde u svetu položaj žena nije zadovoljavajući i da bez učešća i podrške muškaraca ne može biti poboljšan.
Duhaček je rekla da poboljšanje položaja žena doprinosi napretku društva uopšte i istakla da je potrebno da i muškarci i žene u Srbiji izađu iz stereotipa u kojima imaju sužene mogućnosti izbora.
Potpredsednica Saveta za rodnu ravnopravnost Dragana Petrović rekla je da su strateški prioriteti tog tela zakonodavna aktivnost u toj oblasti, nacionalni plan akcije, program za ekonomsko osnaživanje žena, izgradnja kapaciteta saveta, podizanje svesti i vidljivosti problema rodne ravnopravnosti.
Prema njenim rečima, žene ne traže privilegije nego jednake šanse dostupne i muškarcima.
Petrovićeva je rekla da tranzicija jako pogađa žene, i da je potrebno podsticati preduzetnički duh i kod žena i kod muškaraca.
Dragana Popović iz Centra za ženske studije je rekla da bez obzira na veliki broj devojaka koje studiraju, mali broj žena dolazi na položaje u obrazovanju.
Navela je da je Beogradski univerzitet imao samo jednu ženu rektora, da je samo jedna žena bila direktor Instituta u Vinči, a da je u Nacionalnom savetu za obrazovanje samo jedna žena.
Postoje profesije koje su muške i ženske, među kojima su bolje plaćene profesije prostor za muškarce, rekla je Popovićeva.
Direktor Beogradskog centra za evropske integracije (BeCEI) i docent na Fakultetu političkih nauka Jovan Teokarević je rekao da su u bivšim postkomunističkim zemljama, osim BiH, žene na čelu direktorata za poslove pridruživanja EU.
Donošenje zakona o rodnoj ravnopravnosti jedan je od uslova za pridruživanje Srbije EU.
Savet za rodnu ravnopravnost pri Vladi Srbije formiran je pre dve godine. Ima 20 članova od kojih su 17 žene, a predsednik tog savetodavnog tela je ministar za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku Slobodan Lalović. (Beta)

SAOPŠTENJE ODBORA ZA LJUDSKA PRAVA - LESKOVAC


MINISTAR VERA SRBIJE MILAN RADULOVIĆ izjavio je da Crnogorska pravoslavna crkva (CPC) ne može graditi verske objekte po Srbiji jer nije registrovana kao crkva ili verska zajednica.
Komentarišući najavu udruženja Crnogoraca "Krstaš" iz Lovćenca, u opštini Mali Iđoš, da će u tom mestu graditi prvu crkvu CPC u Srbiji, Radulović je kazao da verske objekte ne mogu zidati udruženja građana.
"U Srbiji postoji jedna pravoslavna crkva, i to je Srpska pravoslavna crkva. Nikakva grupa građana ne može osnovati nikakvu pravoslavnu crkvu, pošto se ne može osnovati ono što već postoji i što ima svoju tradiciju i istorijski i civilizacijski kontinuitet", kazao je on za "Građanski list".
Predsednik udruženja "Krstaš" Nenad Stevović rekao je da je od CPC dobio "punomoć" da kod srpskih vlasti registruje crnogorsku pravoslavnu versku zajednicu u Srbiji.
Ministar Radulović je naveo da su i Crnogorska pravoslavna crkva u Crnoj Gori i "Krstaš" u Srbiji registrovani kao udruženja građana.
"I jedno i drugo udruženje mogu se baviti svojim delatnostima, ali ne mogu organizovati bogosluženja, gradnju crkava niti bilo koju vrstu verskih aktivnosti", rekao je on.
Po njegovim rečima, dozvola koju je "Krstaš" dobio od opštinskih vlasti u Malom Iđošu za gradnju na placu u Lovćencu, može važiti samo za njihove druge delatnosti, ali ne i za gradnju crkve.
"Oni tu mogu eventualno napraviti fudbalsko igralište, ali ne mogu podići crkvu zato što član 32. Zakona o crkvama i verskim zajednicama onemogućava tu vrstu egzibicionizma", objasnio je Radulović.
Ministar je najavio da će posetiti opštinu Mali Iđoš i "Krstaš" da bi im objasnio "da ne troše uludo novac" za izgradnju crkve. (Beta)
NAREDNIH MESECI SE OČEKUJU OZBILJNI ZDRAVSTVENI PROBLEMI MEĐU DECOM ZBOG RATA U LIBANU u kojem su deca bila trećina od 1.100 poginulih, ocenila je američka humanitarna organizacija Međunarodni medicinski korpus (IMC).
IMC koji pruža zdravstvenu pomoć u Libanu, saopštio je da je "neproporcionalno visok" broj dece nastradao u jednomesečnom sukobu Izraela i libanskog pokreta Hezbolah.
Pozivajući se na statistike UN, IMC je naveo da je više od 300 dece poginulo, a 1000 ranjeno u Libanu, kao i da je pola miliona dece raseljeno zbog sukoba Hezbolaha i izraelskih snaga na jugu Libana.
Ministarstvo spoljnih poslova Izraela saopštilo je da je u toj zemlji osmoro dece poginulo u sukobima. U ratu u Libanu poginulo je 150 Izraelaca. Ne zna se koliko je izraelske dece ranjeno.
"Užasnuti smo posledicama ove krize na decu", rekla je predsednica IMC-a Nensi Osli.
IMC predviđa da će se sada u Libanu pojaviti veliki broj dečjih bolesti, uključujući i boginje.
"Dijareja i respiratorne bolesti, koje su cvetale tokom ranijeg građanskog rata u Libanu, sada će se ponovo pojaviti", navela je IMC i upozorila da će deca koja žive u blizini zona sukoba patiti od noćnih mora i problema sa spavanjem.
Mnogi raseljeni adolescenti i deca sada su preuzeli ulogu glava porodica i preokupirani su nabavkom namirnica što je dovelo do porasta nasilja i svađa oko hrane, vode i odeće, saopštila je grupa.
IMC upozorava i da će i početak školske godine biti ozbiljno odložen budući da je oko 135.000 raseljenih smešteno po školama i drugim javnim mestima u Libanu, dok je oko 470.000 utočište našlo kod prijatelja i rodbine, a 180.000 prebeglo u Siriju, od čega je trećina smeštena u škole. (Beta)

CENTAR ZA RAZVOJ CIVILNOG DRUŠTVA - SAOPŠTENJE POVODOM VERSKE DISKRIMINACIJE


CENTAR ZA PRAVA MANJINA - ELEKTRONSKI INFORMATOR BROJ 56


PREDSEDNIK HRVATSKOG HELSINŠKOG ODBORA (HHO) ŽARKO PUHOVSKI izjavio je Hrvatskoj televiziji (HTV) da je nedopustivo da hrvatski mediji, govoreći o nedavno prikazanim video snimcima ratnih zločina tokom akcije "Oluja" u Dvoru na Uni, upotrebljavaju termin "navodni zločini".
"Zločini su ovde počinjeni, to je neosporno i kao takve ih treba tretirati", ukazao je Puhovski u emisiji "Forum" Prvog programa HTV-a, koja je obradila temu amaterskih video-snimaka ratnih zločina koje su nedavno objavile televizije u Srbiji.
On je podsetio da se za zločine nad Srbima na području Dvora na Uni za vreme "Oluje" zna već nekoliko godina i da HHO još od 1998. godine ima podatke o 40 ubijenih civila na tom području, kao i da je već poznata činjenica da su tamo delovale jedinice Druge brigade Hrvatske vojske i Petog korpusa Armije BiH. (Beta)

15.08.2006.

GRAD BEOGRAD - GRADSKA UPRAVA - AGENCIJA ZA SARADNJU SA NEVLADINIM ORGANIZACIJAMA I EVROPSKU HARMONIZACIJU - PREDLOG ZAKLJUČKA O FINANSIRANJU NEPROFITNIH NEVLADINIH ORGANIZACIJA U 2006. GODINI


MINISTARSTVO ZA EKONOMSKE ODNOSE SRBIJE SA INOSTRANSTVOM POZIVA NA UČEŠĆE U PROJEKTU SUSEDSKI PROGRAMI, za koje je na području Vojvodine i Beograda izdvojeno oko 1,8 miliona evra.
Ministarstvo je saopštilo da će projekte finansirati i Evropska agencija za rekonstrukciju (EAR), u okviru programa prekogranične saradnje sa Mađarskom.
Do 13. novembra mogu se prijaviti projekti iz oblasti "jačanja prostornog, fizičkog i infrastrukturnog integriteta prekograničnih područja i promovisanja inicijativa za saradnju za olakšavanje integracije tržišta", saopštilo je Ministarstvo.
Prijave se moraju podneti na engleskom jeziku u zapečaćenoj koverti, a formulari su na internet adresama www.ear.eu.int i www.mier.sr.gov.yu. (Beta)

"TI SE PITAŠ PRIDRUŽI SE" AKCIJA KLUBA MLADIH NEVLADINE ORGANIZACIJE ARDI - ASOCIJACIJA ZA RAZVOJ DUHA I INTELEKTA


U IZGRADNJU OMLADINSKOG ODMARALIŠTA NA BELOM KAMENU, poznatom vikend naselju nadomak Prokuplja američka vlada i američka humanitarna organizacija Mersi Korps uložiće 5,6 miliona dinara, najavio je direktor Turističko-sportske ustanove u tom gradu Vanja Stojanović.
Stojanović je precizirao da će opština Prokuplje u gradnju odmarališta za omladince uložiti oko 1,7 miliona dinara.
Prema rečima direktora Turističko-sportske ustanove, kada bude završen mini hotel na Belom Kamenu, imaće kuhinju, restoran i komforne sobe na dva nivoa, u kojima će moći da se smesti 45 gostiju, a biće namenjen turistima koji posećuju ovaj živopisan kraj blizu hiljadu metara nadmorske visine.
Hotel je, kako navodi Stojanović, prvenstveno namenjen letnjoj školi u prirodi i lovnom turizmu, a u planu je i otvaranje mini-ski centra u sklopu odmarališta, jer u blizini tog objekta već postoje staze za skijanje. (Beta)

14.08.2006.

U DIREKTORIJUMU CENTRA ZA RAZVOJ NEPROFITNOG SEKTORA, mogu se naći podaci o ukupno 2781 nevladinoj organizaciji u Srbiji i Crnoj Gori. Od ovog broja 2170 je aktivnih nevladinih organizacija. Aktivnih nevladinih organizacija iz Srbije je trenutno 1909.
Direktorijum se svakodnevno ažurira, u toku 2006. godine uneto je 175 ispravki kontakt podataka aktivnih NVO. Ažuriranje podataka, inače, najviše zavisi od samih nevladinih organizacija koje veoma često menjaju svoje kontak podatke, a zaboravljaju da jave izmene. Pored ažuriranja podataka od samih NVO, CRNPS preduzima i aktivnosti da dođe do novih NVO i unosi promene podataka, do kojih sam dođe. Veliku pomoć CRNPS u ovom poslu ima od sedam regionalnih centara, partnerskih organizacija: Panonija - Novi Sad, Lingva - Kraljevo, Centar za razvoj neprofitnog sektora zapadne Srbije - Užice, Evropski pokret u Smederevskoj Palanci - Smederevska Palanka, Timočki klub - Knjaževac, Edukacioni centar - Leskovac, Urban in - Novi Pazar.
Internet verzija Direktorijuma NVO postoji od 1996. godine. U rubirici Direktorijum NVO na sajtu CRNPS nevladine organizacije su klasifikovane po dva kriterijuma: tipu delatnosti i mestu, a takođe se može koristiti i servis za nalaženje pojedinačne organizacije na osnovu bilo kog dela naziva. Sve ovo postoji i na engleskom jeziku.
Ovom prilikom podsećamo sve nevladine organizacije da provere svoje podatke u Direktorijumu i dostave izmene ukoliko postoje na e-mail, faksom, telefonom ili lično.
Zoran M. Marković
Koordinator Programa za odnose sa javnošću
Centar za razvoj neprofitnog sektora
Bulevar despota Stefana 10/23
11000 Beograd
Srbija
Tel/fax: +381 11/3240 128 Tel: +381 11/3225 024
Mobil: 063/359-432
E-mail: zmarkovic@crnps.org.rs

POZIV ZA UČESTVOVANJE U PROJEKTU CEMIR, POD NAZIVOM "NAKON PROŠIRENJA - JOŠ JEDNA GRANICA"


ŠEF MISIJE OEBS HANS OLA URSTED POZVAO JE VLASTI U SRBIJI DA POVUKU AMANDMANE NA ZAKON O RADIODIFUZIJI, koji se odnose na okvir aktivnosti i način sprovođenja odluka Republičke radiodifuzne agencije (RRA).
Kako je saopšteno, Urstad je RRA i vlastima u Beogradu predao pravnu analizu OEBS-a, u kojoj se savetuje da se amandmani koriguju i usaglase sa predlozima koje će uskoro uputiti ministar kulture Dragan Kojadinović.
"Amandmani treba da budu povučeni jer ugrožavaju slobodu medija. Pre nego što novi amandmani uđu u skupštinsku proceduru treba da budu detaljno analizirani, a sve zainteresovane strane da imaju mogućnost da daju svoje komentare", smatra Urstad.
Pošto je skupština 19. jula usvojila izmene i dopune Zakona o radiodifuziji, predsednik Srbije Boris Tadić nije potpisao Ukaz o njihovom proglašenju i vratio je akt parlamentu na ponovno glasanje.
Tadić je ocenio da bi njima bila "ozbiljno narušena nezavisnost rada Republičke radiodifuzne agencije (RRA)".
Izmenama je predviđeno, između ostalog, da saglasnost na finansijski plan RRA umesto skupštine daje Vlada Srbije, a predloženo je i pravo članova Saveta RRA da samostalno suspenduju pojedine članove i tako menjaju sastav tog tela, kao i da, odmah po donošenju odluke, mogu obustaviti i prekinuti rad nekog medija.
Skupština Srbije trebalo bi da se na prvoj narednoj sednici ponovo izjasni o predloženim izmenama i dopunama Zakona o radiodifuziji.
Izmene i dopune zakona, koje je predložila grupa poslanika, oštro su kritikovali medijska i novinarska udruženja, te Ministarstvo kulture, koje je pripremilo sopstveni predlog.
Savet Evrope (SE) ocenio je 2. avgusta da bi Skupština Srbije trebalo da razmotri predloge strukovnih organizacija i stručnjaka, kao i državnih organa, prilikom ponovnog razmatranja amandmana na Zakon o radiodifuziji.
SE naveo je da su amandmani na Zakon o radiodifuziji usvojeni po hitnoj proceduri, bez prethodne javne debate i zanemarujući zabrinutost koju su pokazali drugi državni organi ili eksperti. (Beta)

SKUPŠTINA SRBIJE USKORO ĆE DONETI NOVI ZAKON O NACIONALNIM SAVETIMA MANJINA najavio je Petar Lađević, direktor Službe za ljudska i manjinska prava pri Vladi Srbije.
"Time će se stvoriti uslovi da se raspišu izbori za savete nacionalnih manjina i da se ova oblast preciznije uredi po ugledu na najsavremenija evropska iskustva", rekao je Lađević u Izvršnom veću Vojvodine, na predstavljanju OEBS-ovog projekta pomoći Romima.
Lađević je ocenio da se u Srbiji do sada posebna pažnja posvećivala ostvarivanju prava nacionalnih manjina u oblasti obrazovanja, kulture, službene upotrebe jezika i pisma i informisanja.
Prema njegovim rečima, Vlada Srbije je "u potpunosti poštovala" sve međunarodne obaveze, Nacionalnu strategiju i Akcioni plan o uključivanju Roma u sve oblasti društvenog života.
Predsednik Saveta za integraciju Roma pri Izvršnom veću Vojvodine Srđan Šajn najavio je da ovaj Savet priprema Akcioni plan o integraciji Roma u Vojvodini u saradnji Nacionalnim savetom Roma, pokrajinskim organima vlasti i udruženjima Roma.
Šajin je rekao da će akcioni plan uskoro biti dostavljen Izvršnom veću Vojvodine na usvajanje i izrazio očekivanje da će i republičke vlasti podržati ovakav plan. (Beta)

ŠESNAESTA SVETSKA KONFERENCIJA O SIDI, KOJA SE ODRŽAVA U TORONTU, biće po broju učesnika najveći skup posvećenom toj bolesti do sada.
Organizatori konferencije očekuju da će učestvovati 21.000 eksperata, delegata, aktivista i novinara.
Na prethodnom skupu o sidi u Bangkoku 2004. godine bilo je 17.000 učesnika.
Pod sloganom "Pređimo na delo", 16. konferencija će biti posvećena razvoju istraživanja side i dostupnosti lečenja ove bolesti.
Na skupu, između ostalih, očekuju bivšeg američkog predsednika Bila Klintona (Bill Clinton), milijardera Bila Gejtsa (Bill Gates) i glumca Ričarda Gira (Richard Gere).
Specijalni izaslanik UN za sidu u Africi Stefen Luis (Stephen Lewis) pozvao je u sredu bogate zemlje da otpišu dugove najsiromašnijih država kako bi time pomogle borbu protiv te opake bolesti.
Od side je za poslednjih 25 godina umrlo više od 25 miliona ljudi. (Beta)

11.08.2006.

CENTAR ZA RAZVOJ NEPROFITNOG SEKTORA SE NALAZI NA NOVOJ ADRESI:
Bulevar despota Stefana 10/23
(bivša 29. novembra)
11000 Beograd
Srbija
Novi brojevi telefona:
+381 (0)11/324-0128; 322-5024.
Faks: +381 (0)11/324-0128.
E-mail i ostali kontakt podaci ostaju isti.
(Centar za razvoj neprofitnog sektora)

PALGO CENTAR JE PROMENIO SVOJE SEDIŠTE.
Nova adresa je:
PALGO centar
Zmaj Jovina 34
11000 - Beograd
Novi kontakt telefoni su:
011 30 25 813 (centrala)
011 30 25 842 (fax)
Radno vreme PALGO centra i E-mail adrese ostali su nepromenjeni.
PALGO centar takođe obaveštava da neće raditi u periodu od 14. avgusta do 4. septembra 2006. godine zbog godišnjih odmora.
(PALGO centar)

RECIKLIRAJMO DANAS ZA BOLJE SUTRA - Pomoć deci, Udruženje ROMM, Društvo ROMM, ROMANI ASVI, Udruženje Roma intelektualaca i Omladinski forum za edukaciju Roma objavljuju početak rada na zajedničkom projektu u Srbiji.
Projekat finansira EU, realizuje Evropska agencija za rekonstrukciju, a sprovodi Konzorcijum Centar za razvoj neprofitnog sektora i Fond centar za demokratiju, u okviru programa "Fond za podršku civilnom društvu u Srbiji".
Konferencija za novinare pomoć deci, u saradnji sa pet lokalnih nevladinih organizacija sa juga Srbije održaće se u sredu 16.08.2006. u 12 časova u beogradskom Medija centru.
Govore:
- Ljiljana Vasić, direktorka i voditeljka projektnog tima, Pomoć deci, Beograd;
- Benoit Hambuckers, program menadžer, Evropske integracije i Civilno društvo, EAR Beograd
- Kenan Rašitović, direktor, OFER
- Zoran Zejnić, direktor, Romm, Surdulica
- Zvonimir Stanojević, direktor, Romm, Vlasotince
- Dejan Bajramović, direktor, Romani Asvi, Vranje
- Safet Winter, direktor, URI, Prekodolac
(Medija centar)

ORGANIZACIJA RES PUBLICA IZ NJUJORKA , u saradnji sa brojnim organizacijama iz celog sveta, poziva da se pridružite kampanji Ceasefire za obustavu vatre na Bliskom istoku.
Upravo sada na Bliskom istoku odvija se tragedija. Hiljade nevinih civila ginu ili bivaju ranjene bombama u Libanu, Palestini i Izraelu, a broj mrtvih raste iz dana u dan. Ako se SAD, Sirija ili Iran uključe, može doći do katastrofalnog rata velikih razmera.
Generalni sekretar UN Kofi Anan uputio je poziv na trenutni prekid vatre i raspoređivanje međunarodnih snaga na granici Izraela i Libana. Poziv je podržala većina svetskih lidera. To je najbolji predlog za zaustavljanje nasilja, ali su SAD, Velika Britanija i Izrael odbili da ga prihvate.
Podržite svojim potpisom kampanju za obustavu vatre, kojom se pozivaju predsednik SAD, premijer Velike Britanije i Izraela da prihvate Ananov predlog. Ako se milioni ljudi pridruže ovom pozivu, možemo da izvršimo pritisak da se obustave ratna dejstva. Kampanju je do sada podržalo preko 146.000 ljudi.
Peticiju možete da potpišete ovde. (Ivana Stevanović, OWPSEE)

CENTAR ZA RAZVOJ CIVILNOG DRUŠTVA (CRCD) POZIVA JAVNOST da putem produktivne kritike olakša organima uprave da prevaziđu sadašnju pometenost i neažurnost na planu ostvarivanja prava nacionalnih manjina.
Propust Ministarstva prosvete i sporta da ispuni zakonsku obavezu i konsultuje nacionalne savete nacionalnih manjina u vezi sa izmenama zakona o osnovnom obrazovanju, konfuzija povodom preuzimanja dela aktivnosti nacionalnih saveta kojima ističe mandat, odsustvo rezultata na planu zakonskog regulisanja rada nacionalnih saveta i kašnjenje u preuzimanju aktivnosti nekadašnjeg Ministarstva za ljudska i manjinska prava, stvaraju situaciju kojom se u realnosti delimično derogira Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina. Javnost svojim kritičkim odnosom može da ohrabri nadležne organe uprave da rade svoj posao u skladu sa Zakonom. (dr Vladimir Ilić, izvršni direktor, Centar za razvoj civilnog društva)

INFORMACIJE O PROJEKTU "EFIKASNI MEHANIZMI PODRŠKE I POMOĆI MLADIMA U PROCESIMA ZAPOŠLJAVANJA I SAMOZAPOŠLJAVANJA" KOJI SPROVODI ASOCIJACIJA ZA RAZVOJ DUHA I INTELEKTA - ARDI U PARTNERSTVU SA POLJOPRIVREDNO VETERINARSKOM ŠKOLOM U SVILAJNCU


KAO SASTAVNI DEO 8. MEĐUNARODNOG FESTIVALA MULTIMEDIJALNE UMETNOSTI IMAF 2006 u prostoru kafe-galerije "Izba" u subotu 12. avgusta i nedelju 13. avgusta, oba dana od 17 sati, biće održani performansi i/ili umetničke akcije i instalacije koje će izvesti umetnici iz naše zemlje i inostranstva sa iskustvom u međunarodno priznatim projektima i festivalima.
Novosadskoj publici trebalo bi da se predstave sledeći umetnici: Joan Casellas (Španija), Juniper Perlis, Dan McKereghan i Joseph Ravens (SAD), Justin McKeown (Severna Irska), Meabh McDonnell (Republika Irska), Sussane Kirchner (Nemačka), Gertrude Berg (Austrija/SAD), kao i Maja Budžarov, Predrag Sidanin, Gabrijel Savić Ra, Maja Popović, Art Circus Group, Nela Antonović, Lidija Antonović, Nenad Bogdanović, Živko Grozdanić, Nikola Vukobratović i Radoslav B. Cugalj iz naše zemlje.
Susreti na IMAF-u 2006 formulisani su tako da donesu razumevanje umetničke forme peformansa, istražujući njegove metodologije i socijalno-kulturološke funkcije kao integralnog dela prakse vizuelne umetnosti, ali i kao kreativne prakse našeg svakodnevnog života.
Programu u kafe-galeriji "Izba" prethode dvodnevna događanja u galeriji MAS Studija za multimedijalnu umetnost u Odžacima (10. i 11. avgust), a nakon "Izbe" programska dešavanja u okviru IMAF-a 2006 sele su galeriju VIP ART Studentskog kulturnog centra u Beogradu (14. i 15. avgust). (Izba, Silvija Camber, PR menadžer)

KOMITET PRAVNIKA ZA LJUDSKA PRAVA (YUKOM) KRITIKOVAO JE MINISTARSTVO PRAVDE SRBIJE zbog nepoštovanja zahteva Komiteta UN za ljudska prava za ukidanje presude uredniku novina "Kikindskih" Željku Bodrožiću i obeštećenje.
Komitet za ljudska prava UN pre gotovo godinu dana naložio je Srbiji da ukine presudu i obešteti Bodrožića, osuđenog zbog klevete bivšeg funkcionera Socijalističke partije Srbije Dmitra Šegrta.
Naloženo je ukidanje presude, restitucija kazne i naknada troškova Bodrožiću, a država je trebalo da u roku od 90 dana Komitetu UN za ljudska prava dostavi izveštaj o preduzetim merama.
Ministarstvo pravde poslalo je "nepotpuni" dopis Bodrožiću u kojem se traži da dostavi zahtev za obeštećenje, zbog čega je YUKOM ponovio zahtev za ukidanje presude, naknadu štete koju je Bodrožić pretrpeo, restituciju kazne i sudskih troškova kao i objavljivanje presude, navodi YUKOM.
Komitet pravnika za ljudska prava dodaje da Ministarstvo pravde nije odgovorilo na poslate zahteve i traži informacije o merama koje su do sada preduzete u skladu sa odlukom Komiteta UN. (Beta)

OKRUŽNI SUD U ZRENJANINU NIJE DOBIO ZAHTEV KOMITETA UN ZA ZAŠTITU LJUDSKIH PRAVA za ukidanje presude uredniku "Kikindskih" novina Željku Bodrožiću, rekao je predsednik tog suda Peter Kiš.
"Povodom te odluke od ovog suda nije ni traženo da se bilo šta preduzme, a da li je ta odluka dostavljena nekom drugom državnom organu, skupštini, vladi, ministarstvu ili nekom drugom, to meni nije poznato", precizirao je Kiš.
Pošto je sudska odluka pravosnažna, Okružni sud u Zrenjaninu po službenoj dužnosti neće preduzeti nikakve mere jer to nije predviđeno propisima, istakao je on, ali je dodao da u slučaju da "ovlašćena lica, odnosno stranke u postupku bilo šta traže", sud će postupiti po važećim propisima. (Beta)

10.08.2006.

TRAŽE SE SAGOVORNICI ZA DOKUMENTARNU TV SERIJU "LEKSIKON, 2 DEO" među mladima od 16 do 26 godina iz Srbije, Slovenije, BiH (Federacija i RS), Hrvatske i Makedonije. U svakoj epizodi dvoje sagovornika putuju jedan kod drugog i potpunije se upoznaju govoreći o sebi i svom odrastanju.
Na Internet strani www.leksikonserija.com nalaze se informacije o prvom delu serije koji je već emitovan, kao i upitnik koji treba da popune oni koji bi želeli da postanu sagovornici.
Leksikon 2 emitovaće Federalna TV BiH, Radio televizija Srbije, Telma televizija Skoplje i Alternativna televizija Banjaluka.
Autor serije Leksikon
Valentina Delić
+381 (0)64 179 15 30
valentinadel@sezampro.yu
www.leksikonserija.com
(Mreža kreativnih ljudi)

CENTAR ZA PRAVA MANJINA - ELEKTRONSKI INFORMATOR 55


PRVI RADNI SASTANAK LOKALNIH SAMOUPRAVA I NVO IZ SVIH OSAM OPŠTINA BORSKOG I ZAJEČARSKOG OKRUGA održan je u hotelu "Dom odmora" u Brestovačkoj Banji.
Na sastanku su razmatrane sledeće teme: ekologija, turizam i infrastruktura. U ovim oblastima su određene vođe grupa sa zaduženjem da formiraju radne grupe koje će raditi na formiranju baze podataka iz navedenih oblasti i izradi projekata od interesa za ceo region. Na ovaj način se želi poboljšanje informisanja i komunikacije u regionu. Jedan od ciljeva je i povezivanje sa susedima Bugarskom i Rumunijom, a time i stvaranju Euroregiona Dunav 21.
S obzirom na činjenicu da se u Srbiji najviše ulaže na izgradnju Koridora 10, kao zadatak je određeno njegovo povezivanje sa Koridorom 4 i 7 (Dunav). Takođe zaključeno je da se mora više raditi na decentralizaciji, kao i privlačenju investicija u ovaj region.
Sastanak su organizovali LOUIS BERGER SAS Paris i Multietnički centar za razvoj regije 21 iz Bora. (Zoran S. Andrejić,direktor MC21-Bor)
 
 


NEZAVISNO DRUŠTVO NOVINARA VOJVODINE (NDNV) IZRAZILO JE ZAPREPAŠĆENJE zbog nereagovanja nadležnih na zahtev Komiteta UN za zaštitu ljudskih prava za ukidanje presude uredniku "Kikindskih" Željku Bodrožiću.
NDNV je ocenilo u saopštenju da je reč o "nastavku sudske represivne kampanje" protiv Bodrožića, koja "podseća na najmračnija totalitarna vremena".
"Bodrožić je, nema nikakve sumnje, pokusni kunić politike zaborava i restauracije, preko kog raznorazni lokalni, i ne samo lokalni moćnici iskazuju svoju nepojamnu snagu da marginalizuju i unište svakoga ko govori i promoviše istinu, u ovom slučaju, profesionalno obavlja svoj posao", navelo je NDNV.
Komitet za ljudska prava UN pre gotovo godinu dana naložio je Srbiji da ukine presudu i obešteti Bodrožića, osuđenog zbog klevete bivšeg funkcionera Socijalističke partije Srbije Dmitra Šegrta.
"Država još uvek nije reagovala na ovaj nalog, mada je odavno istekao rok", ali je zato počela da popisuje privatne Bodrožićeve stvari, u nameri da ih prisvoji ako on ostane bez stalnog zaposlenja", navelo je NDNV.
Prema navodima NDNV-a, Srbija i u ovom slučaju ne poštuje prihvaćene međunarodne obaveze, jer s jedne strane "štiti i nagrađuje one koji su uništili mnoge godine naših života, a s druge, kažnjava one koji su na njih upozoravali i koji nas na njih i danas podsećaju".
Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) takođe je protestovalo zbog nereagovanja državnih institucija na zahtev Komiteta UN za zaštitu ljudskih prava za ukidanje presude Bodrožiću. (Beta)

EVROPSKA KOMISIJA JE PONOVO UPOZORILA NA MOGUĆNOST HUMANITARNE KATASTROFE na jugu Libana ukoliko sukob bude nastavljen, dok se pomoć ugroženom stanovništvu sve teže doprema.
"Ukoliko sukob bude nastavljen, imaćemo humanitarnu katastrofu. Već je kriza, ali može da dođe i do katastrofe", upozorio je Sajmon Horner, zvaničnik kancelarije Evropske komisije za humanitarnu pomoć (ECHO).
ECHO ne deluje direktno na terenu. Ta kancelarija, kao donator, radi sa partnerima kao što su Međunarodni komitet Crvenog krsta, Visoki komesarijat UN za izbeglice, Svetska zdravstvena organizacija i Svetski program hrane (PAM).
"Naši partneri su bili primorani da otkažu konvoje. Svi imamo velike probleme da bi stigli do ljudi u najpogođenijim zonama sukoba", istakao je Horner i dodao da je, prema poslednjim informacijama, "sve blokirano".
On je rekao da možda postoje ljudi koji kamionetima dopremaju pomoć, ali da je za velike isporuke poput, pošiljki PAM-a, "za sada veoma teško".
Zabrana saobraćaja na jugu Libana, koju je u ponedeljak uveče uveo Izrael, komplikovala je dopremanje međunarodne pomoći. (Beta)

09.08.2006.

SEMINAR "TRANZICIONA PRAVDA" na kojem će učestvovati predstavnici parlamenata i pravosuđa zemalja jugoistočne Evrope biće održan u Igalu će od 14. do 27. avgusta.
Beogradska kancelarija Programa UN za razvoj (UNDP) saopštila je da će seminar organizovati u saradnji sa UNDP kancelarijama u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Crnoj Gori i na Kosovu
Na seminaru, koji će biti održan u institutu "Dr Simo Milošević", biće razmatrani suđenja za ratne zločine, obeštećenje žrtava ratova, reforme državnih institucija i utvrđivanje istine o prošlosti.
Predavači i moderatori su eminentni stručnjaci u oblasti tranzicione pravde iz zemalja u regionu i inostranstva. Učesnici su predstavnici parlamentarnih stranaka i pravosudnih organa iz Hrvatske, BiH, Srbije, Crne Gore i sa Kosova, navodi se u saopštenju.
Cilj regionalnog programa "Tranziciona pravda", u okviru kojeg će biti održan seminar, jeste "jačanje kapaciteta za istraživanja, obuku, uspostavljanje partnerstva, regionalnu razmenu informacija i informisanje javnosti o postkonfliktnim institucijama i omogućavanje pristupa pravdi". (Beta)

OPŠTINSKI I DRŽAVNI ČINOVNICI NE POZNAJU I NE POŠTUJU ZAKON O SLOBODNOM PRISTUPU INFORMACIJA ocenila je Jelena Cakić, advokatica i saradnica nevladine organizacije Transparentnost Srbija.
Cakićeva, koja je sprovodila projekat analize primene Zakona o dostupnosti informacija u Leskovcu, navela je da je za dva meseca pomoć oko primene zakona zatražilo 11 Leskovčana, ali da su samo dve državne institucije iz Beograda dale tražene informacije. (Beta)

NEZAVISNO UDRUŽENJE NOVINARA SRBIJE (NUNS) protestovalo je zato što državne institucije nisu reagovale na zahtev Komiteta UN za zaštitu ljudskih prava za ukidanje presude uredniku "Kikindskih" Željku Bodrožiću.
"Umesto da čuju glas razuma, kojim se brani pravo i odgovornost novina i novinara da rade profesionalno i slobodno, lokalni sudski egzekutori ovih dana popisuju imovinu Bodrožića, u nameri da naplate kaznu zbog istinitog informisanja građana", naveo je NUNS u saopštenju.
Komitet UN za ljudska prava naložio je krajem prošle godine vlastima u Srbiji da ukinu presudu Bodrožiću.
Bodrožić je više puta kažnjavan za narušavanje ugleda nekadašnjih funkcionera.
Između ostalog, 2002. osuđen je da plati kaznu od 40.000 dinara zbog narušavanja ugleda Dmitra Šegrta, time što je pisao da je taj bivši socijalista potrošio milione dinara na kampanje socijalista i Jugoslovenske levice da bi posle 5. oktobra zaboravio na nekadašnje saborce. (Beta)

UŽIČKOJ OPŠTINI JE U OKVIRU SPROVOĐENJA "MEGA" PROGRAMA, čiji je cilj lokalni ekonomski razvoj, dodeljeno dva miliona dinara, dok će ona učestovati sa pet miliona dinara, rečeno je danas u užičkoj opštini.
Opština Užice je jedna od deset opština u Srbiji koja je potpisala sporazum o sprovođenju MEGA programa, koji je nastavak CRDA programa, koji finansira američka Agencija za međunarodni razvoj (USAID).
Od novca iz MEGA programa u Užicu će se završiti izrada Strateškog plana ekonomskog razvoja opštine, osnivati odeljenja za lokalni ekonomski razvoj, rekao je direktor MEGA programa Stiven Rozemberg. (Beta)

ORGANIZACIJA MEDIJA JUGOISTOČNE EVROPE (SEEMO) je pozdravila odluku predsednika Srbije Borisa Tadića da ne potpiše izmene Zakona o radiodifuziji, koje je Skupština Srbije usvojila 19. jula, i zatražila od srpskog parlamenta da razmotri primedbe na usvojene amandmane.
U saopštenju SEEMO se izražava puna podrška stavovima misije OEBS u Srbiji, koja je pozvala "Skupštinu Srbije da razmotri hitnu proceduru po kojoj su usvojeni amandmani na zakon o radiodifuziji i da omogući javnu raspravu".
SEEMO, koji okuplja urednike, izvršne rukovodioce i vodeće novinare iz jugoistočne Evrope, ocenio je da će, ako ti amandmani stupe na snagu, Republička radiodifuzna agencija (RRA) postati finansijski zavisna od vlasti, što je suprotno potrebi tog tela za nezavisnošću.
Dodaje se da su mediji, iako imaju pravo žalbe, obavezni da izvrše odluku RRA bez odlaganja, kao i da se, u suprotnom, odluka obavezno sprovodi.
"Predloženi amandmani na Zakon o radiodifuziji ugrožavaju slobodu izražavanja i ozbiljno ograničavaju pravo na fer procedure i upotrebu pravnih lekova, posebno prava na žalbu na odluku RRA", rekao je generalni sekretar SEEMO Oliver Vujović.
Vujović je rekao da zbog toga pozdravlja odluku predsednika Srbije da ostvari svoje ustavno pravo i da ne potpiše izmene Zakona o radiodifuziji.
Generalni sekretar SEEMO je izrazio nadu da će Skupština Srbije na narodnoj sednici, u septembru ili oktobru, još jednom razmotriti amandmane i uzeti u obzir reagovanja domaćih i međunarodnih organizacija profesionalnih medija. (Beta)

FONDACIJA BILA I MELINDE GEJTS (BILL GATES) DAĆE 500 MILIONA DOLARA Svetskom fondu za borbu protiv side, tuberkuloze i malarije.
Ta sredstva, koja će biti podeljena na period od pet godina, najveća su privatna donacija fondu, koji je osnovan pre gotovo pet godina kako bi se obezbedio mehanizam za finansiranje borbe protiv širenja virusa HIV, tuberkuloze i malarije.
Fond je od osnivanja uz teškoće pokušavao da ubedi bogate zemlje da daju sredstva za borbu protiv tih bolesti.
"Čak i sa ovom podrškom, fondu će verovatno biti potrebno dodatnih 500 miliona dolara kako bi se postigao naš cilj od 1,1 milijarde dolara za potpuno obezbeđivanje svih izdvajanja koje treba da odobrimo u šestoj rundi finansiranja", rekao je izvršni direktor Svetskog fonda Ričard Fičem (Rićard Feaćem).
Fond je do sada odobrio izdvajanja za siromašne zemlje od ukupno 5,4 milijardi dolara.
"Svetski fond je danas jedna od najvažnijih zdravstvenih inicijativa u svetu", naveo je u saopštenju Gejts, koji je osnivač kompanije "Majkrosoft" (Microsoft).
Gejtsova fondacija je fondu 2001. godine već dala 100 miliona dolara, a 2004. godine 50 miliona dolara. (Beta)

08.08.2006.

AKTIVNOSTI ROMSKOG INFORMATIVNOG CENTRA U ZAPOŠLJAVANJU I OBRAZOVANJU


IZAŠAO JE IZ ŠTAMPE "PRAVI ODGOVOR" BROJ 112


04.08.2006.

UKUPNO 42 ODSTO STANOVNIŠTVA U EVROPSKOJ UNIJI JE PROTIV PROŠIRENJA UNIJE, dok se pozitivno izjasnilo 45 odsto ispitanih, rezultati su najnovijeg istraživanja Evrobarometra.
U anketi se navodi da stanovnici EU priznaju političke prednosti proširenja EU i dodaje da većina ispitanika veruje da proširenje doprinosi prosperitetu cele Unije.
"Međutim, većina stanovnika u Nemačkoj, Luksemburgu i Francuskoj izražava sumnju u to. Većina stanovništva se brine zbog zaposlenosti, izražavajući bojazan da će biti premešteni na radna mesta u zemljama sa manjim dohotkom", navodi se u anketi.
"Većina evropskog stanovništa (od 47 do 56 odsto) je ocenilo da zemlje zapadnog Balkana treba da budu primljene u EU. Albanija i Turska su zemlje kojima se daje najmanja podrška za ulazak - 44 odsto je protiv ulaska Albanije, a 48 odsto protiv Turske", naveo je Evrobarometar.
U anketi se dodaje da stanovništvo raspolaže sa malo informacija o proširenju Unije. Više od dve trećine (oko 68 odsto) je reklo da nije dovoljno informisano o tom pitanju. (Beta)

HJUMAN RAJTS VOČ (HRW) JE OCENIO DA SU IZRAELSKI NAPADI NA LIBANSKE CIVILE "RATNI ZLOČIN" i pozvao Tel Aviv da prekine "napade na slepo".
"Tok napada u više od 20 razmotrenih slučajeva pokazuje da se propusti ne mogu okarakterisati kao slučajni, niti povezati sa neprihvatljivim postupcima Hezbolaha. U određenim slučajevima, tim napadima su počinjeni ratni zločini", ocenio je HRW u izveštaju.
Organizacija čije je sedište u Njujorku je izrazila žaljenje zbog "bezobzirnosti izraelske vojske prema životima libanskih civila".
"Naša analiza je pokazala da tvrdnje Izraela da se borci Hezbolaha kriju među civilima, ne objašnjava, a još manje opravdava, rat na slepo koji Izrael vodi".
Prema navodima HRW, "u mnogim slučajevima izraelske snage su napadale oblasti u kojima izgleda da nema preciznih vojnih ciljeva", a "u nekim slučajevima, izraelske snage kao da su namerno gađale civile".
Hjuman rajts voč je kritikovao Izrael i zbog napada na konvoje libanskih civila koji napuštaju ratne zone i pozvao jevrejsku državu da "odmah obustavi napade na slepo i počne da po svaku cenu pravi razliku između civila i naoružanih boraca".
Organizacija je zatražila od generalnog sekretara UN Kofija Anana da oformi međunarodnu komisiju koja bi istražila te navode. (Beta)

PROTEST POVODOM NAREDBE O LOVOSTAJU DIVLJAČI


U SELU BAŠIN JE U TOKU 6. LIKOVNA KOLONIJA "DUŠOM NA PLATNO" koju organizuje NVO Udruženje likovnih umetnika "BAŠIN".
U toku 6 godina postojanja 65 umetnika iz svih delova Srbije imalo je prilike da stvara u prelepom seoskom ambijentu i da razmenjuje iskustva. Tradicionalno se, na kraju susreta, u okviru likovne kolonije organizuje i izložba radova polaznika. (Evropski pokret u Smederevskoj Palanci)

MEĐUNARODNA NEVLADINA ORGANIZACIJA TRANSPARENSI INTERNEŠENEL (Transparency International, TI) kritikovala je Skupštinu Crne Gore zato što je 31. jula glasala protiv izmene Zakona o konfliktu interesa.
Zakon o konfliktu interesa iz 2004. godine sadrži brojne ozbiljne nedostatke, ocenila je ta organizacija.
TI je navela da u postojećem zakonu nema jasne definicije konflikta interesa, tako da politički zvaničnici mogu istovremeno biti u upravnim odborima vodećih kompanija i za to primati novčanu nadoknadu.
"Stroga regulacija konflikta interesa apsolutno je neophodna za svaku zemlju koja želi da se pridruži Evropskoj uniji. Ako Crna Gora želi da je EU ozbiljno shvati, njena skupština mora da prestane da izbegava reforme zakona zarad ličnih interesa", izjavio je direktor TI-a za Evropu i centralnu Aziju Miklos Maršal (Marsćall). (Beta)

ČLANOVI KOMITETA UN ZA ISKORENJAVANJE RASNE DISKRIMINACIJE KRITIKOVALI SU IZRAEL zbog ubijanja civila u Libanu i optužili tu zemlju za kršenje međunarodnog humanitarnog prava.
Izrael je odbacio optužbe nezavisnih stručnjaka u tom telu UN, tvrdeći da im nedostaje objektivnost, pošto nisu razmotrili ponašanje Hezbolaha. (Beta)

MALA ŠKOLA (MALA SOLA) KULTURNOG CENTRA METELKOVA U BIVŠOJ KASARNI NEKADAŠNJE JNA U LJUBLJANI SRUŠENA JE, uz asistenciju policije, uprkos višegodišnjim naporima za očuvanje tog jedinstvenog prostora, apelima, protestima i kampanjama.
Autonomni kulturni centar Metelkova je posle rušenja najavio novu akciju - "izgradnju osnovne škole u novoj školskoj godini".
Metelkova je poručila i da će na "represiju države koja, preko inspekcijskih službi i policije uništava kreativni autonomni prostor, svaki put iznova odgovarati" još kreativnije - sve do izgradnje "fakulteta".
Metelkova obezbeđuje 40 odsto nekomercijalnih muzičkih događaja u Ljubljani, a poseta njenim programima približna je poseti etabliranog Ljubljanskog festivala. Taj centar je drugi po redu najveći organizator kulturnih događaja u Ljubljani i jedino mesto u gradu i jedno od svega nekoliko u zemlji na kojem kulture mladih i alternativnih stvaralaca imaju mogućnost sistematskog predstavljanja i produkcije za veliku i aktivnu publiku.
AKC Metelkova je i forum impresivnog edukativnog rada, budući da se svake akademske godine organizuje Workers's Punker's univerzitet, u okviru kojeg se održavaju debate o najaktuelnijim dilemama savremenog sveta, uz učešće međunarodnih stručnjaka.
Metelkova je ove godine bila i domaćin godišnjeg sastanka TransEuropeHalles, a tokom 13-godišnjeg postojanja, njene projekte, poput Autonomna kulturna zona Metelkova, podržavali su i Ministarstvo kulture i gradske vlasti Ljubljane, kao i mnogi međunarodni sponzori.
Producenti iz Metelkove učestvovali su na nizu prestižnih međunarodnih izložbi (Documenta, Manifesta, Sao Paolo i Venecijansko bijenale, Wiener Festwochen…), a mnogi međunarodni festivali, organizovani u Ljubljani, delom su održavani i u tom centru (Grad žena, Druga godba, Džez festival Ljubljana, Trnfest…).
Metelkova je inicirana 1993, kada je grupa alternativnih producenata i aktivista okupirala stare barake u bivšoj kasarni nedaleko od centra Ljubljane, kako bi sprečila njihovo nelegalno rušenje, pokrenuto od još uvek nepoznatih agenata. Iako nikada nije postigao da dobije odgovarajući legalan status, AKC Metelkova je registrovan kao nacionalno kulturno dobro 2005. godine.
Sajt Metelkove je www.metelkova.org
(SEEcult.org)

03.08.2006.

UDRUŽENJE RODITELJ I ČASOPIS MAMA obeležiće u nedelju, 6. avgusta 2006. godine Svetsku nedelju dojenja akcijom na Kalemegdanu u bašti Paviljona Cvijeta Zuzorić.
Tim povodom organizatori akcije će pokušati prvi put u Srbiji da na jednom mestu okupe rekordan broj majki koje žele i mogu da svoju decu podoje izvan kuće, i tako organizovati najlepši zajednički "ručak" za bebe - majčino mleko!
Svetska nedelja dojenja obeležava se svake godine u prvoj nedelji avgusta u više od 120 zemalja sveta. Ovogodišnja akcija nosi naziv Dojite s ponosom i odnosi se na informisanje o prednostima dojenja ali se istovremeno bavi i temom dojenja na javnim mestima za koje kod nas još uvek važe brojne predrasude. Na informativnom štandu od 17 do 20 časova, svi zainteresovani moći će da dobiju savete o dojenju, a deliće se i informativni materijal. Očekuju se takođe i stručnjaci iz Instituta za zaštitu zdravlja Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", koji će podržati akciju.
Organizatori pozivaju sve roditelje i buduće roditelje, a posebno majke koje žele da daju svoj doprinos u postavljanju rekorda prvog grupnog podoja beba u Srbiji da se pridruže u nedelju, 6. avgusta u terminu od 17 - 20 časova, na Kalemegdanu u bašti Paviljona Cvijeta Zuzorić.
Ovim događajem se želi da se skrene pažnja na dojenje kao najvažniji i najbolji način ishrane beba.
Podaci iz 2000. godine pokazuju da je u Srbiji je svega 11 odsto majki svojim mlekom hranilo bebe! Uprkos stavovima stručnjaka da je majčino mleko najbolja hrana za novorođenče, procenat majki koje doje je poražavajući. Jedan od razloga i neadekvatna informisanost majki o dojenju, nedostatak podrške od strane okoline, kao i brojne predrasude i zablude. Tokom nedelje posvećene dojenju predočiće se javnosti što više informacija o dobrobitima dojenja i pokušati time da se bar malo iskorene predrasude.
Za više informacija o akciji: www.roditelj.org ili 064 220 64 38. (Tanja Lazor, udruzenje Roditelj)

POVODOM SAOPŠTENJA SAVETA REPUBLIČKE RADIODIFUZNE AGENCIJE (RRA) u kojem se tvrdi da predsednik ovog tela Nenad Cekić nikada nije bio član NUNS, a da Aleksandar Vasić i Vladimir Cvetković to nisu već dve godine, Nezavisno udruženje novinara dostavilo je medijima brojeve njihovih članskih karata.
Broj Cekićeve članske karte NUNS je 1244, Vasićeve 1225, Cvetkovićeve 1646. Još dva člana Saveta RRA pomenuti su u saopštenju NUNS, a to su Goran Karadžić čija karta ima broj 1341 i Slobodan Đorić čiji je broj 526.
"S obzirom na to da se Vaša imena i dalje nalaze u evidenciji članstva NUNS pod navedenim brojevima, a da kao članovi Saveta RRA postupate suprotno osnovnim principima i ciljevima NUNS o novinarskim slobodama, pristojno smo Vas zamolili pre 15 dana da svoje članstvo u NUNS zamrznete - na takve dve stolice se ne može. Na pismo upućeno svakome od Vas pojedinačno odgovorili ste grupnim, javnim uvredama, valjda misleći da se do dijaloga u demokratskom društvu može vulgarnim prečicama", navodi se u saopštenju koje je potpisao Izvršni odbor NUNS.
Da podsetimo, Savet RRA je u juče objavljenom saopštenju, u kojem je odgovorio na zahtev NUNS petorici članova da zamrznu svoje članstvo u NUNS ili će biti isključeni, odgovorio da trojica od njih i nisu u ovom udruženju. U saopštenju RRA optuženo je rukovodstvo NUNS za "pritisak na nezavisno regulatorno telo".
NUNS je juče ponovio da rok petorici iz Saveta RRA da se izjasne po pitanju članstva u udruženju teče od 21. jula i traje 15 dana. "Vašim javnim i grupnim nastupom, uz netačne podatke, recimo da Nenad Cekić nikada nije bio član NUNS, sami ste odlučili o prestanku Vašeg članstva u našem udruženju slobodnih profesionalnih novinara", navodi se u saopštenju NUNS. (Danas)

OGLASI ZA RADNA MESTA U DANSKOM SAVETU ZA IZBEGLICE


"ETNOS" FESTIVAL ETNO STVARALAŠTVA ZBOG NAJAVLJENE KIŠE ODLOŽEN ZA SEPTEMBAR


SAOPŠTENJE NVO BIRO ZA DRUŠTVENA ISTRAŽIVANJA


PREZENTACIJA PROGRAMA BESPOVRATNE FINANSIJSKE POMOĆI ZA SRPSKE IZVOZNIKE U PROKUPLJU


POVODOM UPADA POLICAJACA U PROSTORIJE GLASILA "BEČEJSKI MOZAIK" oštro su protestovali Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) i Asocijacija nezavisnih lokalnih medija "Lokal pres".
Vlasnik i direktor "Bečejskog mozaika" Vladan Filipčev rekao je da je policija u tom lokalnom nedeljniku tražila dokaze u vezi sa krivičnim delom u jednom sudskom procesu, i dodao da je pre dva dana predao jedan audio snimak i tri fotografije koje su tražili, a koje su navodno dokaz za krivično delo u sudskom procesu protiv Bože N. iz Zajednice Srba iz Hrvatske i BiH.
NUNS i "Lokal pres" su istakli da je policija tom akcijom "ozbiljno ugrozila elementarne medijske slobode u 'Bečejskom mozaiku'", i upitao šta su tražili policajci sa sudskim nalogom u kompjuterima nedeljnika.
NUNS ukazuje da su "novinarski materijal, fotografije i beleške prikupljeni tokom potpuno regularno obavljenog posla" i ocenjuje da je tako "redovan novinarski posao u Bečeju prerastao u primer eklatantnog obračuna i pritiska lokalnih moćnika na medije, čega se u svetu klone i osvedočene diktature".
U saopštenju "Lokal presa" se navodi da su policijski inspektori po nalogu istražnog sudije upali u prostorije "Bečejskog mozaika" 31. jula i 1. avgusta, gde su izvršili pretres, a zatim i pretres stana novinarke tog lista Kristine Demeter Filipčev.
Dodaje se da je policija zahtevala da novinari predaju sav materijal do kojeg su došli u redovnom obavljanju svog posla.
"Lokal pres" je od nadležnih ministarstava zatražio da "spreče dalje divljanje lokalnih moćnika u Bečeju" i omoguće nesmetan rad novinarima "Bečejskog mozaika". (Beta)

02.08.2006.

GRAĐANSKE INICIJATIVE - OBUKA ZA AKTIVNO TRAŽENJE POSLA


BALKANSKI FOND ZA PODRŠKU LOKALNIM INICIJATIVAMA (BCIF) - OGLAS ZA RADNO MESTO BCIF ADMINISTRATOR/KA, CRNA GORA


FREEDOM HOUSE SE OD 1. AVGUSTA NALAZI NA ADRESI:
Zmaj Jovina 34/II.
Novi broj telefona:011/3025 850
Novi broj faksa: 011/3025 851
Vera Ivković
Office Manager
Freedom House
Zmaj Jovina 34
Phone: 011/3025 830
Fax: 011/3025 851
Mob: 063 654 935
Email: ivkovic@yu.freedomhouse.org

TRANSPARENTNOST SRBIJA ocenila je da je dobro što je preduzeće "Mobi 63" prodato na javnoj licitaciji, kao i što je postignuta visoka cena.
Transparentnost je, međutim, ukazala i da bi vlasti sada trebalo da omoguće građanima da dobiju sve bitne informacije o uslovima iz kupoprodajnog ugovora i načinu korišćenja sredstava dobijenih prodajom.
Vlada Srbije će na najbolji način preduprediti spekulacije, koje obično prate ovako velike poslove, time što će obelodaniti sadržaj ugovora zaključenog sa pobednikom na licitaciji, kao i pune informacije o ranijim dogovorima i ugovorima sa austrijskim suvlasnikom preduzeća "Mobi 63", navodi se u saopštenju.
Transparentnost je navela da bi obelodanjivanjem tih ugovora, kao podataka od nesumnjivog javnog interesa, Srbija iskoračila korak napred u odnosu na zemlje okruženja i sopstvenu prošlost.
U saopštenju se podseća da su svojevremeno skrivanje sadržaja ugovora o prodaji udela u "Hrvatskom telekomu" argumentom "poslovne tajne" i tajnost pregovora o stvaranju Telekoma Srbija iz 1996. godine podstakli stvaranje sumnji u ispravnost poslovnih poteza vlasti. (Beta)

PRAVILA NOVINARSKE PROFESIJE U JULU NAJČEŠĆE SU KRŠILI DNEVNI LISTOVI KURIR I PRESS, saopštio je izvestilac Saveta za štampu Medija centra Hari Štajner.
On je na konferenciji za novinare izneo podatak da su novinari Kurira 69 puta prekršili pravila novinarske profesije, dok su ista pravila novine Press prekršile 57 puta.
Daleko iza njih se nalazi dnevni list Blic, koji je 14 puta prekršio novinarsku etiku, Večernje novosti 11 puta, Politika 10, novosadski Dnevnik i Glas javnosti po šest puta i Danas koji je dva puta prekršio pravila novinarske profesije.
Štajner je naveo da su se mediji u Srbiji prošlog meseca najviše bavili temom Kosova i potragom za Ratkom Mladićem.
Spekulacije oko Mladića iznosili su Kurir i Press, tako da je Kurir 3. jula objavio tekst "Da li je Ratko Mladić umro" a Press tekst "Britanci jure Mladića".
Štajner je obratio pažnju i na naslove novina, posebno kao loše izdvojivši "Zaklao sestru", "Jedan držao, drugi klao", "Ptice kljucale pokojnika".
On je pomenuo i naslov "100 odsto meso", uz koje idu fotografije nekoliko pevačica u kupaćim kostimima uz komentare "sveže meso, neprerađeno", "plava kosa, trbušnjaci, bataci". (Beta)

MREŽA ZA AFIRMACIJU NEVLADINOG SEKTORA (MANS) ocenila je da su neki poslanici Skupštine Crne Gore pokazali "apsolutno odsustvo političke volje" za usvajanje novog Predloga zakona o sukobu interesa, kojim su predviđene oštrije mere u toj oblasti.
MANS je u saopštenju izdatom povodom odluke Skupštine Crne Gore da ne usvoji taj predlog zakona naveo da je "zatečen" odnosom nekih poslanika i pozvao sve političke stranke da u svoje programe uključe "i konkretne smernice za borbu protiv korupcije".
Ta nevladina organizacija je ukazala da je korupcija jedna od ključnih prepreka za proces evropskih integracija.
U saopštenju se navodi da je u svim izveštajima Evropske komisije i Saveta Evrope istaknuta potreba za hitne izmene postojećeg Zakona o konfliktu interesa i njegovog usklađivanja sa evropskim standardima.
MANS je dodao da je Savet Evrope dao pozitivno mišljenje na tekst zakona koji nije usvojen u parlamentu, a kojim je predviđeno ukidanje brojnih benificija koje uživaju javni funkcioneri i kojim se uvode kaznene mere "koje bi konačno dale mehanizme za obezbeđenje sprovođenja zakona".
Za MANS je "očekivana" reakcija vladajuće Demokratske partije socijalista da ne podrži antikorupcijski zakon, "kako bi njeni funkcioneri nastavili da obavljaju više javnih funkcija i stiču prihode po tom osnovu".
Ta nevladina organizacija je, međutim, navela da je za nju "pravo iznenađenje" ponašanje poslanika opozicione Narodne stranke (NS) i njenog predsednika Dragana Šoća, koji je na sednici skupštine ocenio da je predloženi zakon neustavan.
MANS je ukazao da se na novom zakonu radilo dve godine i da je on u skupštinskoj proceduri bio osam meseci, i dodao da je Šoć "imao više nego dovoljno vremena da ukaže na nedostatke" predloženog teksta zakona.
Poslanik NS-a Dragan Šoć odbacio je optužbe MANS-a, rekavši da njegov glas nije mogao da utiče na sudbinu zakona.
"Nikakve dobre namere ne mogu da opravdaju kršenje Ustava Crne Gore i pravnog poretka", rekao je Šoć Radiju Slobodna Evropa. (Beta)

DIREKTOR SLUŽBE VLADE SRBIJE ZA LJUDSKA I MANJINSKA PRAVA PETAR LAĐEVIĆ ocenio je u Nišu da su reforme najsporije u policiji i pravosuđu.
"Reforme ministarstava policije i pravosuđa su najsporije, ali to je slučaj u svim zemljama u tranziciji. Promene, a naročito one u oblasti ljudskih prava, ne idu preko noći i moraju biti spore i temeljite", rekao je Lađević u raspravi o ljudskim i manjinskim pravima u južnoj i jugoistočnoj Srbiji, održanoj u niškom Medija centru.
Lađević je naveo da stručni tim Službe za ljudska i manjinska prava priprema nacrt antidiskriminacionog zakona koji bi Vlada Srbije trebalo da razmatra do kraja godine.
On je ocenio da se o stanju ljudskih prava mora govoriti konkretno i precizno i bez uopštavanja, jer se uvek radi o pojedincu koji krši ljudska prava.
Osman Balić iz niške nevladine organizacije za zaštitu prava Roma YUROM centar ocenio je da je pitanje ljudskih i manjinskih prava pitanje ekonomskog razvoja.
"Nacionalizam je u Nišu prvi put javno manifestovan kada je prodavac srpske nacionalnosti na pijaci ispisao grafit 'Ne kupujte od Roma'. Nacionalizam je počeo u ekonomskoj sferi", rekao je Balić.
Balić je kazao da je nužno doneti antidiskriminacioni zakon i izrazio bojazan da je "prag izdržljivosti Roma veoma blizu".
"Bojim se da se i Romi ne organizuju i ne izlete i naprave nekakav eksces, jer nema preventivnog delovanja policije prema ekstremistima", rekao je Balić.
Organizator debate je Medija centar Niš uz podršku Britanske ambasade u Beogradu. (Beta)

TRANSPARENTNOST SRBIJA ocenila je da su podaci iz izveštaja Svetske banke (SB) o antikorupciji u tranziciji, koji se odnose na Srbiju i Crnu Goru, ozbiljan razlog za zabrinutost i podsticaj za sprovođenje odlučnih i efikasnih mera za borbu protiv korupcije.
U tom izveštaju konstatovan je značajan porast broja poslovnih ljudi koji smatraju da je korupcija problem za poslovanje u zemlji, kao i broja slučajeva podmićivanja državnih organa u vezi sa poslovanjem firmi, navela je Transparentnost Srbija u saopštenju.
Izveštaj ukazuje i na podmićivanje poreskih službenika, pojedinaca u sudovima, podmićivanje radi zaključivanja poslova sa organima vlasti, uz očuvanje i inače visokog nivoa učestalosti korumpiranja carinskih službi i službi koje izdaju razne dozvole važne za rad poslovnog sveta.
Kao primer pozitivnog pokazatelja, navedeno je relativan pad nivoa sredstava koje firme moraju da odvoje za podmićivanje iz zarade. Takođe, uočljiv je napredak u poreskoj sferi koji se ogleda u porastu udela prihoda firmi koji se prijavljuje poreskim organima, navedeno je u saopštenju.
Transparentnost Srbija ocenila je da organi vlasti moraju da pokažu znatno više političke volje za obračun sa korupcijom i bezrezervnu spremnost da primenjuju i poštuju antikorupcijske i druge propise.
Da bi se slika o Srbiji u budućim istraživanjima popravila, biće potrebno osmisliti i sigurne mehanizme kroz koje bi privrednici i građani mogli da prijavljuju korupciju i uveriti ih delima da se po tim prijavama postupa na odgovarajući način i izvlače odgovarajuće pouke, navela je ta organizacija.
Izveštaj "Antikorupcija u tranziciji 3" velikim delom je zasnovan na podacima iz istraživanja Evropske banka za obnovu i razvoj i SB o poslovnom okruženju i učinku preduzeća iz 2002. i 2005. godine. (Beta)

PRVI OPŠTINSKI SUD U BEOGRADU JE, ZBOG ZASTARELOSTI DELA, OBUSTAVIO POSTUPAK protiv više funkcionera JUL-a i novinara koji su pripadnike Otpora nazivali "stranim plaćenicima i psihijatrijskim slučajevima".
Rešenje o obustavljanju postupka danas je dobio požarevački otporaš Momčilo Veljković, koji je privatnu krivičnu tužbu za širenje lažnih vesti podneo protiv funkcionera JUL-a Ivana Markovića i Uroša Rakića, nekadašnjeg direktora Politike Hadži Dragana Antića i novinara tog lista Milana Galovića.
Veljković je tužio nekadašnjeg direktora Radiotelevizije Srbije (RTS) Dragoljuba Milanovića i bivšeg urednika informativnog programa RTS-a Milorada Komrakova.
Po tužbi, koja je podneta 4. aprila 2001. godine, suđenje je počelo u septembru prošle godine, a Veljković je u tužbi naveo da su pripadnici Otpora u medijima više puta nazivani "stranim plaćenicima, delinkventima i psihijatrijskim slučajevima" i da je on optuživan da je hteo da ubije člana JUL-a Sašu Lazića.
Postupak je obustavljen, jer suđenje nije završeno u roku od šest godina od događaja navedenih u tužbi, a najveća zaprećena kazna za krivično delo širenja lažnih vesti iznosi tri godine zatvora.
Veljković je rekao da je simptomatično što se sudija Dejan Marinković pred samo okončanje pretresa naprasno razboleo i što je ubrzo nakon zastarevanja postupka izrekao rešenje o zastarevanju.
On je najavio tužbu protiv države za naknadu nematerijalne štete jer, kako je rekao, "pravda u ovom slučaju nije zadovoljena".
Prema njegovim rečima, proces je bio "politički iskonstruisan" i "namerno je došlo do zastarevanja kao sudskog epiloga".
Veljković je istakao da su optuženi 8. maja likovali, jer su shvatili da će biti proglašena zastarelost, pošto tog dana nije održan poslednji pretres zbog bolesti sudije. (Beta)

01.08.2006.

POZIV NA JAVNU RASPRAVU RADNOG TEKSTA PREDNACRTA ZAKONA O DOBROVOLJNOM RADU


DVOGODIŠNJI IZVEŠTAJ O RADU ASTRE


JAVNA DEBATA O LJUDSKIM I MANJINSKIM PRAVIMA U JUŽNOJ I JUGOISTOČNOJ SRBIJI biće održana u 13 sati u niškom Medija centru.
Učestvovaće direktor Službe Vlade Srbije za ljudska i manjinska prava Petar Lađević, Šaip Kamberi iz Odbora za ljudska prava iz Bujanovca, Osman Balić iz nevladine organizacije za zaštitu prava Roma YUROM centar iz Niša, Alija Halilović iz Građanskog foruma Novi Pazar, kao i Dušan Prvulović iz Odbora za ljudska prava iz Negotina.
Organizatori su Medija centar Niš uz podršku Britanske ambasade u Beogradu, a debata je nastavak projekta "Open Talks" koji je počeo u julu prošle godine debatom o zločinu u Srebrenici. (Beta)

U ORGANIZACIJI GRAĐANSKOG POKRETA ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE u petak 29.07.2006. godine održana je radionica pod nazivom "LEAP - naš prioritet".
Radionici su prisustvovali predstavnici ekoloških NVO iz Novog Pazara i predstavnici privatnog sektora.
Novi Pazar još nema lokalni ekološki akcioni plan, kojim bi bili sagledani svi izvori emisija otpadnih materija, posledice zagađenja, definisani prioriteti sanacije izvora zagađenja i zaštite životne sredine, zaključili su učesnici radionice.
Radionica je imala za cilj da iz ugla NVO i privatnog sektora iniciraju preporuke za izradu lokalnog ekološkog akcionog plana za opštinu Novi Pazar.
Inače, ovo je prva radionica u okviru projekta "Za korak bliži Evropi" koji građanski pokret finansira iz sopstvenih sredstava. Ovo je prvi put da sa u Novom Pazaru organizuje aktivnost posvećena LEAP-u. (Fahrudin Kladničanin, predsednik Građanskog pokreta za zaštitu životne sredine)

SAVET REPUBLIČKE RADIODIFUZNE AGENCIJE (RRA) OCENIO JE PRETNJU RUKOVODSTVA NUNS-A petorici članova Saveta o zamrzavanju članstva i njihovom isključenju iz tog udruženja kao najnoviji pokušaj protivzakonitog pritiska na to nezavisno regulatorno telo.
Savet RRA je u saopštenju naveo da predsednik tog tela Nenad Cekić nikada nije bio član NUNS-a, a da Vladimir Cvetković i Aleksandar Vasić dve godine ne plaćaju članarinu i ne mogu se smatrati članovima tog novinarskog udruženja.
"Sada je svakome jasno da je reč o delu složenije kampanje da se nasilno i mimo zakona RTL-u 'isposluje' dozvola za emitovanje televizijskog programa, koju na javnom konkursu nije dobio", piše u saopštenju Saveta RRA koji su potpisali Nenad Cekić, Aleksandar Vasić, Vladimir Cvetković i Slobodan Đorić.
Savet RRA je ocenio da je "pretnja rukovodstva NUNS-a da zamrzne članstvo i isključi iz udruženja petoricu članova Saveta RRA, čija su imena navodno pronašli u svojoj dokumentaciji, dokaz jednoumlja i nedemokratičnosti čelnika NUNS-a".
NUNS je 21. jula pozvao Nenada Cekića da se obrati tom novinarskom udruženju radi zamrzavanja članstva. Zahtev je prosleđen i članovima Saveta RRA Aleksandru Vasiću, Slobodanu Đoriću, Goranu Karadžiću i Vladimiru Cvetkoviću.
Savet RRA navodi da je praksa pokazala da se "linija interesne grupe u NUNS-u, naprasno zbližena sa linijom UNS-a, zalaže za partijsku televiziju Bogoljuba Karića, i da za tu propagandu koristi izdanja poznatog biznismena Radisava Rodića"
"Sada im se priključuje još ugledniji televizijski poslenik Miodrag miki Vujović i legendarna televizija 'Palma'. Da se u obračunu sa neistomišljenicima ne biraju ni saveznici ni sredstva, naučili su valjda u komunističko vreme predsednici NUNS-a i UNS-a Nadežda Gaće i Ninoslav Brajović", navode u saopštenju četiri člana Saveta RRA. (Beta)

OPŠTINSKI SUD U POŽAREVCU ODREDIO JE DA DRŽAVA SRBIJA PLATI 300.000 DINARA ODŠTETE NOVINARU MILETU VELJKOVIĆU i njegovoj supruzi Nadi Veljković zbog neovlašćenog policijskog upada u njihovu kuću.
Porodica Veljković je primila prvostepeno rešenje suda po kome im sleduje novčana nadoknada za nanete povrede ugleda i časti, zbog upada trojice inspektora i četvorice policajaca u njihovu kuću, između 8. i 9. maja 2000. godine.
U obrazloženju presude ističe se da su inspektori Rade Spasić, Goran Marković i Miraš Grbović, "uz bahato ponašanje izvršili premetačinu stana, maltretirajući Veljkoviće i njihovo dvoje, u to vreme, maloletne dece, bez naloga i prisustva svedoka".
Kako se navodi, policija prilikom upada nije navela zbog čega je vršila premetačinu, a posle oduzimanja kutije šibica sa znakom pokreta Otpor, mobilnog telefona i pet fotografija, Veljković je priveden u policijsku stanicu u Malom Crniću. (Beta)

UMRO JE IRANSKI STUDENTSKI VOĐA AKBAR MOHAMADI, KOJI JE U ZATVORU U TEHERANU ŠTRAJKOVAO GLAĐU, saopštile su organizacije za zaštitu ljudskih prava.
Mohamadi je bio vođa protesta protiv iranskih vlasti 1999. godine. To su bili najveći protesti u Iranu još od 1979. godine.
"On je umro posle devetodnevnog štrajka glađu", izjavio je član Studentskog komiteta za ljudska prava Irana Kohijar Godarzi. (Beta)

| Arhiva vesti Kontakt | C R N P S  2001