sektor

Vesti NVO

Pravni i institucionalni okvir u Srbiji u pogledu prava i potreba civilnih žrtava rata

Objavio Zoran Markovic / 23-08-2017

Ознаке: , , , ,

U utorak, 22. avgusta 2017. godine, Fond za humanitarno pravo (FHP) predstavio je izveštaj Pravni i institucionalni okvir u Srbiji u pogledu prava i potreba civilnih žrtava rata. Izveštaj daje kratak pregled postojećeg sistema u Srbiji u pogledu prava i potreba civilnih žrtava, nastoji da konstatuje njegove ključne nedostatke i identifikuje preporuke za njegovu izmenu i poboljšanje.

Otvarajući razgovor o izveštaju, direktorka FHP-a za pravna pitanja Milica Kostić navela je da na teritoriji Srbije žive desetine hiljada ljudi koji su tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji stradali kao civili ili su porodice civilnih žrtava rata. Njihova prava regulisana su Zakonom o civilnim invalidima rata, zakonom koji je ostavio hiljade ljudi obespravljenim, a FHP godinama zagovara njegovu izmenu zato što predstavlja jedan od najdrastičnijih primera diskriminacije. Zbog diskriminatorne primene ovog zakona desetine hiljada, po pravilu najugroženijih građana, ne mogu da ostvare minimalna prava koja ovaj zakon pruža u oblasti materijalne zaštite i pomoći države. Iz te zaštite isključene su žrtve silovanja i seksualnog nasilja u ratu, ljudi koji su bili zatvoreni u logorima, porodice nestalih. Uprkos Ustavu i Zakonu o zabrani diskriminacije, kao i desetinama međunarodnih konvencija, ovaj zakon razlikuje žrtve prema tome da li one pate od fizičkih ili psihičkih posledica nasilja i uvodi kategorije poput one da li je povredu naneo neprijatelj u sukobu ili „prijatelj”, kategorije koje su neshvatljive i nezakonite. Važno je da se istakne da ovaj zakon ne pravi razliku između „drugih” i „naših” – on obespravljuje i „naše”, odnosno srpske žrtve, recimo stotine žrtava „Oluje”.

Kostić je istakla da uprkos kritikama Evropske unije, Komiteta UN za prisilne nestanke, Komiteta za ljudska prava, a najskorije i komesara za ljudska prava Saveta Evrope, reakcije nadležnih organa nema. Prošle godine Ustavni sud je odbacio inicijativu FHP-a za ocenu ustavnosti ovog zakona, pod izgovorom proceduralne greške. Tek ove godine smo po prvi put imali odeljak u izveštaju Zaštitnika građana koji se bavi civilnim žrtvama rata. Ministarstvo rada, koje je nadležno za sprovođenje ovog zakona, nije preduzelo ništa, ali je 2014. godine objavilo nacrt novog zakona kojim je zapravo dodatno pogoršan položaj civilnih žrtava rata. Ova oblast nije adekvatno adresirana ni u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom. U Akcionom planu za poglavlje 23, koje se tiče ljudskih prava, prava žrtava su objašnjena na apstraktan način i ne tiču se konkretno žrtava rata.

Autor izveštaja Relja Radosavljević objasnio je da izveštaj sadrži analizu zakonskog okvira, ali i podzakonskih akata koji služe njegovoj primeni, te da objašnjava koja su prava rezervisana za civilne žrtve rata i pravi paralelu sa drugim kategorijama poput ratnih i mirnodopskih vojnih invalida. Za tim sledi kratak pregled postupaka za ostvarivanje prava po zakonu, pa se Izveštaj može koristiti i kao priručnik ljudima koji budu aplicirali za priznavanje statusa civilne žrtve, jer pored toga što mnogi ni ne znaju za samo postojanje Zakona, i sama procedura je netransparentna. Predstavljene su i nadležne institucije i pokušano je da se utvrdi da li postoje neke druge socijalne usluge predviđene za žrtve rata, ali je nažalost konstatovano da ih nema. Izveštaj nudi i uporedni prikaz stanja u regionu, konkretno u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini (BiH) i na Kosovu, a potom se bavi propisima EU kojima se garantuju kompenzacija, procesna prava i podrška za žrtve teških krivičnih dela. Ova pravila se mogu primeniti na žrtve oružanih sukoba, jer se radi o žrtvama najtežih krivičnih dela, a biće od važnosti i za Srbiju u procesu priključivanja EU.

Radosavljević je podsetio da je građa za izveštaj bazirana na dugogodišnjoj ekspertizi FHP-a u zastupanju žrtava u postupcima za sticanje statusa civilne žrtve rata, ali i na informacijama koje su pribavljene prvenstveno od lokalnih samouprava u Srbiji. Kao ključne nalaze izveštaja, istakao je da je sistem zaštite civilnih žrtava rata nasleđen iz vremena bivše Jugoslavije, da je važeći zakonski okvir diskriminatoran, da su civilne žrtve diskriminisane i u odnosu na vojne žrtve, da su sva predviđena prava zapravo u formi socijalne zaštite, a da su neka od njih i uslovljena lošim materijalnim položajem žrtve. Kao glavni problem u priznavanju statusa, naveo je činjenicu da su žrtve suočene sa velikim zahtevima u pogledu dokazivanja pretrpljene povrede, jer se od njih traži da poseduju validnu i potpunu medicinsku i drugu dokumentaciju iz vremena kada se povreda, odnosno pogibija dogodila. Drugi problem vezan je za proizvoljno tumačenje zakonskih pojmova „neprijatelja”, „rata” i „ratnih dešavanja”, a posebno je problematično tumačenje Zakona tako da se on primenjuje samo na teritoriju Srbije, čime su efektivno isključene sve žrtve koje danas žive u Srbiji a dolaze iz drugih republika bivše države. Dodatni teret za podnosioce zahteva čini obaveza pribavljanja velikog broja potvrda i uverenja kojima se dokazuju njihov loš materijalni položaj i činjenica da ne ostvaruju nikakva druga primanja.

Radosavljević je zaključio da, prema raspoloživim podacima, nijedna civilna žrtva rata nije stambeno zbrinuta u socijalne stanove, kao i da ne postoje druge usluge – rehabilitativne, socijalne, inkluzivne i integrativne prirode, što je zabrinjavajuće jer se radi o populaciji koja je po godinama starija i zbog toga dodatno marginalizovana u društvu.

Lejla Heremić, socijalna pedagoškinja iz nevladine organizacije Medica Zenica iz BiH, kazala je da se ta organizacija od svog osnivanja 1992. godine bavi pružanjem psihosocijalne i medicinske pomoći preživelima seksualnog nasilja u ratu, ali da je od 2006. godine, prepoznavši potrebu za tim, otpočela i sa pružanjem pravne pomoći. Te godine su, zaslugom velikog pritiska i apela civilnog društva, žrtve seksualnog nasilja, kao posebno ranjiva kategorija u bosanskom društvu, uključene u postojeći zakon o civilnim žrtvama. Od tada, rađeno je na unapređenju postupka za ostvarivanje njihovih prava, iako malim koracima. 2011. godine Medica je formirala Mrežu za podršku svedocima u predmetima ratnih zločina, seksualnog nasilja i drugih krivičnih dela. Ova mreža i ova podrška je bila važna i za iskustvo tužilaštva, gde smo već imali iskustva suđenja za ratne zločine, ali tužioci nisu znali da žrtve mogu da ostvare to pravo. Imali smo iskustva da žrtve kažu da idu dvadeset godina u centar za socijalni rad, ali da ih niko nije uputio niti im je objasnio status civilne žrtve rata.

Heremić je naglasila da apliciranje za dobijanje statusa civilne žrtve rata podrazumeva da žene govore o tome šta im se desilo, što je uvek teško i podrazumeva izlazak iz anonimnosti. Neke preživele su u toku samog postupka odustale, prosto zato što ne žele da se podsećaju na tu traumu, ili zato što moraju da imaju lekarski nalaz o trenutnom lečenju kod neuropsihijatra. Za apliciranje za status civilne žrtve rata se pre odlučuju žene lošijih ekonomskih uslova. Iako su ostvarile svoja prava, one i dalje ne smatraju da su adekvatno priznate od strane države. Pomoć koju one prepoznaju i koja je njima bitna jeste pomoć nevladinih organizacija. Ono što je istraživanje Medice pokazalo jeste da osobe koje su uspele da ostvare svoja prava pokazuju manji stepen PTSP-a, bolje zdravstveno stanje i viši kvalitet života.

Heremić je zaključila da se ovi pomaci nažalost odnose na samo jedan deo BiH – na Federaciju BiH. U drugom entitetu (Republika Srpska) je 2007. istekao rok u kome se moglo aplicirati za status civilne žrtve rata.

Izveštaj Pravni i institucionalni okvir u Srbiji u pogledu prava i potreba civilnih žrtava rata dostupan je ovde.

Evropski pokret u Srbiji raspisuje konkurs u okviru projekta Evropa za mene

Objavio Zoran Markovic / 22-08-2017

Ознаке: , ,

Zainteresovane organizacije treba da doprinesu implementaciji projekta „Evropa za mene“ kroz organizaciju inovativnih kampanja informisanja na regionalnom i lokalnom nivou o Evropskoj uniji i uticaju i koristima od
procesa evropske integracije za građane Srbije.

Osnovni cilj predloženih aktivnosti treba da bude unapređenje znanja i svesti građana Srbije o procesu evropske integracije. Prioritet će biti dat predlozima usmerenim na sadržaj procesa pristupnih pregovora sa EU koje su od posebnog lokalnog ili regionalnog značaja.

Svaki predlog projekta koji je predložen u okviru ovog poziva mora da ima finansijsku projekciju između sledećih minimalnih i maksimalnih vrednosti:

·         minimalna suma: 1,000 evra

·         maksimalna suma: 2,000 evra

Sredstava zatražena u okviru ovog poziva ne mogu biti veća od 95% ukupnih troškova celokupnog projekta.

Rok za dostavljanje prijava je 15. septembar 2017. godine, 23:59, isključivo elektronskim putem (imejlom) Evropskom pokretu u Srbiji na adresu eu2me@emins.org.

Pitanja u vezi sa pozivom mogu se slati do 1. septembra 2017. godine, na navedenu adresu, sa naznakom referentnog broja poziva za predloge projekta.

Instrukcije i potrebna dokumentacija nalazi se ovde.

(Evropski pokret u Srbiji)

eu2me@emins.org

Šest godina gej magazina Optimist

Objavio Zoran Markovic / 21-08-2017

Ознаке: , ,

Jedini srpski gej magazin napunio je šest godina. Osnovan je 2011. godine sa ciljem da informiše i kroz informisanje osnažuje LGBT zajednicu u Srbiji, ali i da doprinosi smanjenju homofobije i socijalne distance prema LGBT populaciji. Magazin izlazi svaki drugi mesec i besplatno se distribuira širom Srbije i dostupan je u celosti na internet adresi www.optimist.rs.

U najnovijem broju, koji je tematski posvećen premijerki Ani Brnabić donosi nekoliko analitičkih tekstova kakav uticaj na LGBT populaciju može sve da

ima postavljanje Ane Brnabić na mesto premijerke, kao i intervjue sa Anom Branabić, Anom Bekutom, Andrejom Pejić, Dušanom Maljkovićem…

Optimist magazin od svog osnivanja do danas zavisi od projektnog finansiranja i pomoći Ministarstva kulture i informisanja, Grada Beograda, Grada Novog Sada, Grada Niša, Holandske ambasade u Beogradu, Norveške ambasade u Beogradu, Kancelarije za ljudska i manjinska prava, ARCUS fondacije… jer i nakon šest godina postojanja ne postoje mogućnosti da magazin bude samoodrživ i živi od prodaje reklamnog prostora. Nadamo se da će se to u budućnosti promeniti.

Predrag Azdejković, glavni i odgovorni urednik

Vodič kroz gej Srbiju OPTIMIST

Web: www.optimist.rs

E-mail: optimistmagazin@gmail.com

Istraživanja stavova učesnika u saobraćaju

Objavio Zoran Markovic / 21-08-2017

Ознаке: , ,

U toku je realizacija projekta: “Istraživanja stavova učesnika u saobraćaju o opasnostima i rizicima u saobraćaju u Srbiji“, koji je pokrenula i sprovodi Agencija za bezbednost saobraćaja, a istraživanje realizuje MHM-projekt d.o.o. Novi Sad i Fakultet tehničkih nauka Novi Sad.

Klikom na sledeći link možete pristupiti popunjavanju upitnika: https://goo.gl/forms/ok65SAAI1mWDrnUp1.

Na linku se nalazi dopis koji se odnosi na istrazivanje.

(Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehničkih nauka Novi Sad)

Javni poziv za članstvo u Savetodavnoj grupi ReLOaD projekta

Objavio Zoran Markovic / 17-08-2017

Ознаке: , ,

Regionalni program lokalne demokratije na Zapadnom Balkanu (ReLOaD), koji finansira Evropska unija, a sprovodi UNDP objavljuje: Javni poziv organizacijama civilnog društva, akademskim institucijama i pojedincima za članstvo u Savetodavnoj grupi ReLOaD projekta u Republici Srbiji.

(UNDP)

Inicijativa „Naše dete – naša odluka“ za izmenu Porodičnog zakona

Objavio Zoran Markovic / 17-08-2017

Ознаке: , , , ,

Novinarka Tamara Skrozza pokrenula je inicijativu „Naše dete – naša odluka“ za izmenu Porodičnog zakona. Građanske inicijative i kao organizacija, ali i kao pojedinci, roditelji, podržali su ovu inicijativu.

Ukoliko i vi želite da podržite, molim vas da ovaj tekst objavite na svojim sajtovima i društvenim mrežama kako bi se podigla vidljivost inicijative.

Takođe, Tamara je pozvala sve koji žele da napišu razlog, priču, objašenjenje, zašto podržavaju ovu inicijativu, da joj napišu to i pošalju u INBOX na Facebook-u https://www.facebook.com/tamara.skrozza.

Tekst inicijative možete videti na sajtu: https://www.gradjanske.org/podrzavamo-incijativu-nase-dete-nasa-odluka/.

(Građanske inicijative)

Stopama prvih botaničara

Objavio Zoran Markovic / 16-08-2017

Ознаке: , , ,

Pokret gorana Novog Sada Poziva mlade da se prijave na edukativno-istraživački program „Stopama prvih botaničara”. Program se sastoji iz vikend obuke u „Ekološkom centru Radulovački” u Sremskim Karlovcima: 9-10. septembra 2017. godine.

Cilj projekta je da omogući mladima da steknu kompetencije na polju botanike, kroz neformalno obrazovanje, koja je preduslov za proučavanje i aktivnu zaštitu biodiverziteta, te takođe služi i kao alat za edukaciju mladih za samostalan naučni i terenski rad u pomenutom polju. Unapređenjem znanja, veština i vrednosti mladih tokom realizacije programa, polaznici će biti podstaknuti i osnaženi za dalju promociju nauke. Na programu grupa od 20 mladih uzrasta 14-19 godina, će proći kroz faze botaniziranja, terenskog rada, prikupljanja, determinacije i preparacije biljnog materijala, osnova ekologije i zaštite biodiverziteta, procesa digitalizacije centurije Volnijevog herbara, pod stručnim mentorstvom iskusnih terenskih biologa i osoba koji su prethodnih godina vodili omladinske edukativne kampove i seminare. Najveći deo programa učesnici će se provesti u prirodi, radeći na terenu, u lokalitetima Fruške gore i Koviljsko-petrovaradinskog rita.

Poziv je otvoren za sve mlade sa teritorije Vojvodine, uzrasta 15-20 godina. Smeštaj, ishrana, predavanja i materijal za rad su obezbeđeni od strane organizatora i donatora dok učesnici pokrivaju troškove dolaska i odlaska sa Seminara.

Prijave su otvorene do 3. septembra 2017. godine, do 16 časova. Prijava se može poslati na office@pokretgorana.org.rs sa naznakom: Prijava za seminar „Stopama prvih botaničara”. Za maloletne osobe potrebna je saglasnost roditelja ili staratelja koji možete preuzeti sajtu Pokreta gorana www.pokretgorana.org.rs.

Ovaj edukativno-istraživački program se održava svakog leta od 2011. godine i podržan je ove godine od strane Gradske uprave za sport i omladinu.

Za sve informacije obratite se kancelariji Pokreta gorana na e-mail: office@pokretgorana.org.rs.

(Pokret gorana Novog Sada)

Konsultant za razvoj organizacije

Objavio Zoran Markovic / 16-08-2017

Ознаке:

Fond za humanitarno pravo raspisuje konkurs za konsultanta za razvoj organizacije, sa iskustvom u oblasti Outreach-a i Fundraising-a. Rok za prijave je 4. septembar 2017. godine.

Za detaljnije informacije, pogledajte dokument na linku.

(Fond za humanitarno pravo)

Pravni i institucionalni okvir u Srbiji u pogledu prava i potreba civilnih žrtava rata

Objavio Zoran Markovic / 16-08-2017

Ознаке: , ,

Fond za humanitarno pravo (FHP) predstaviće izveštaj „Pravni i institucionalni okvir u Srbiji u pogledu prava i potreba civilnih žrtava rata” u utorak 22. avgusta 2017. godine . Prezentacija će biti održana u Velikoj sali Medija centra u Beogradu (Terazije 3, II sprat), sa početkom u 11 časova.

Srbija nije preduzela gotovo nikakve mere da adekvatno adresira prava i potrebe civilnih žrtava rata iz proteklih ratova i njihovih porodica. Zbog manjkavosti definicije civilne žrtve, najveći broj žrtava nije prepoznat u okviru postojećeg zakona. Prava rezervisana za civilne žrtve isključivo imaju oblik materijalne podrške, nedovoljne za današnje uslove života. Istovremeno ne postoje nikakve druge usluge socijalne zaštite – rehabilitativne, psihološke, integrativne ili inkluzivne prirode, koje bi bile specifično namenjene ovoj kategoriji ugroženih građana.

Diskriminisanost i položaj žrtava rata sporedno je pitanje i u procesu pravne i institucionalne reforme u sklopu pregovora o pristupanju Evropskoj uniji, izuzev u uskoj oblasti krivičnih suđenja za ratne zločine. I pored toga, Srbiji predstoji usklađivanje sa propisima EU o kompenzaciji, podršci i zaštiti žrtava težih krivičnih dela. Radi se o uspostavljanju efikasnog mehanizma usluga koje moraju biti dostupne žrtvi, a takvim mehanizmom bi svakako morale biti obuhvaćene i žrtve zločina počinjenih tokom rata.

Izveštaj FHP-a daje kratak pregled postojećeg sistema u Srbiji u pogledu prava i potreba civilnih žrtava, nastoji da konstatuje njegove ključne nedostatke i identifikuje preporuke za njegovu izmenu i poboljšanje.

Simultani prevod na engleski jezik je obezbeđen.

(FHP)

Prvi Eko bazar u Pančevu

Objavio Zoran Markovic / 15-08-2017

Ознаке: , ,

U sredu 16. avgusta organizacija za razvoj karijere i omladinskog preduzetništva Connecting organizuje prvi po redu Eko bazar pod sloganom „NOVA ENERGIJA“, uz podršku Trag fondacije i Grada Pančeva.

Bazar će se održati u novoj zelenoj oazi Pančeva, dvorištu Streljačke družine 1813, i ugostiće veliki broj talentovanih mladih ljudi i socijalnih preduzeća, organizacija civilnog društva, „zelene“ stručnjake, dizajnere, arhitekte i pančevačke muzičare.

Eko bazar 2017 imaće prodajno – edukativni karakter i biće posvećen zaštiti životne sredine. Centralne teme bazara su reciklaža i „zelena ekonomija“ koje predstavljaju razvojnu šansu Pančeva i Srbije. Navedene teme obradićemo kroz 5 tematskih celina: Zona Zelenih Biznisa, Zelena Edu Zona, Eko Paviljon za Decu, Green Movie Zona, Muzička Zona.

Program Eko bazara

17.30 – 22.00 Eko Bazar Zona

- upoznajte se sa izlagačima, koji će vam se predstaviti sa svojim kreativnim proizvodima, od džema do lokomotive.

17.30 – 18.30 Zelena Edu Zona – Radionica: Šta su gradske zajedničke bašte?

- družeći se sa Katarinom Milenković iz „Ama – Centra za negu čoveka i prirode“ saznajte šta je sve potrebno da bi se pokrenulo baštalište u našem gradu.

17.30 – 18.30 Eko Paviljon za Decu – Radionica: Da li ste spremni za kompostiranje?

- Rade Mašić je uvek i svuda zadužen za decu.

18.30 – 20.00 Panel diskusija – „Pančevo: Pametni grad“

- Violeta Jovanov Peštenac moderira panel na kojem će učestvovati, redom:

Žaklina Živković [Grupa za analizu i kreiranje javnih politika] bavi se istraživanjem o zelenoj ekonomiji u Srbiji

Nataša Gligorijević [Centar za održivi razvoj Srbije (CORS)] govoriće o modelu „zelenih“ javnih nabavki

Iva Marković [Zelena omladina Srbije] govoriće o zelenim radnim mestima i potencijalima za zapošljavanje mladih

Liljana Konevski [Pokret gorana i centar volontera Pančevo] govoriće o projektu IPA “Eko Tamiš: novi turistički proizvod” o stvaranju ekološko-turističkog proizvoda Pančeva

Gordana Vlajić, urednica i novinarka dečijeg časopisa [Ekopedija]

Dragan Srećković, Trag fondacija.

19.45 – 21.00 Green Movie Zona – Film: Taking Root: The Vision of Wangari Maathai

21.00 – 22.00 Muzički program

(Connecting)

Kalendar

август 2017.
П У С Ч П С Н
« јул    
 123456
78910111213
14151617181920
21222324252627
28293031  

Arhiva


This site is under Creative Commons license.

Projekat Portal civilnog društva Srbije podržala je Fondacija za otvoreno društvo.
Izradu sajta podržalo Ministarstvo spoljnih poslova Norveške.