sektor

Vesti NVO

Konkurs za nove članove Foruma mladih Evropskog pokreta u Srbiji

Objavio Zoran Markovic / 27-02-2017

Ознаке: , ,

Forum mladih Evropskog pokreta u Srbiji je objavio konkurs za nove članove. Potencijalni kandidati bi trebalo da imaju između 17 i 22 godine i budu zainteresovani za aktivizam, omladinska politika i proces evropskih integracija. Članstvo u FM je na volonterskoj bazi.

Zainteresovani treba da popune obrazac. Svi kandidati će dobiti odgovor o statusu aplikacije, a oni koji uđu u uži izbor će biti pozvani na intervju nekoliko dana nakon zatvaranja konkursa. Konkurs je otvoren od 9. do 28. februara u 23:59h.

Forum mladih je programsko telo Evropskog pokreta u Srbiji, fokusira se na komunikaciju sa mladima o važnosti procesa evropske integracije, evropskih vrednosti, aktuelnim temama u EU koje se tiču mladih i njihove sadašnjosti/budućnosti. Nastoji da EU i njene politike približi mladima, ukaže na mogućnosti njihovog uključivanja i uticaja na proces evropske integracije Srbije.

Forum radi na podsticanju mladih na preduzimanje inicijativa radi aktivnog učešća u društvenom životu i stvaralaštvu, povećanju uticaja mladih pred donosiocima odluka zarad većeg uvažavanja njihovih potreba, umrežavanju i jačanju saradnje mladih, mobilnosti u regionu i šire, i podsticanju prenošenja znanja i obučavanje mladih o temama od značaja za unapređenje njihovog položaja u Srbiji. Više o Forumu pročitajte ovde.

Uslove konkursa i način prijave možete videti u dokumentu koji se nalazi na linku.

Rok za prijavu na konkurs ističe 28.2. u 23:59h.

(Evropski pokret u Srbiji)

Konkurs: promocija poštovanja ljudskih prava osoba sa mentalnim smetnjama i osoba sa invaliditetom

Objavio Zoran Markovic / 27-02-2017

Ознаке: , ,

U okviru projekta „HUMAN RIGHTS PROMENE – HUMAN RIGHTS PROmotion in MEntal health NEtworks“ finansiranog od strane Evropske Unije i sufinansiranog od strane Vlade Republike Srbije preko Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom, Caritas Srbije raspisuje poziv za podnošenje projekata za organizacije civilnog društva.

Opšti cilj projekat jeste promocija poštovanja ljudskih prava osoba sa mentalnim smetnjama i osoba sa invaliditetom i razvijanje njihovih individualnih veština, kao i podizanje kapaciteta njihovih organizacija kako bi postale branioci ljudskih prava.

Poziv za podnošenje predloga projekta raspisuje se kao aktivnost u okviru prvog specifičnog cilja: Osnaživanje udruženja osoba sa mentalnim smetnjama i osoba sa invaliditetom kako bi postala branioci ljudskih prava, sa posebnim fokusom na socijalna i ekonomska prava.

Cilj raspisivanja poziva za podnošenje projekata jeste da se podrže inicijative u vidu razvijanja novih ili jačanja postojećih socijalnih preduzeća predloženih i vođenih od strane organizacija osoba sa mentalnim smetnjama ili osoba sa invaliditetom ili organizacija koje pružaju podršku ovim osobama čime bi se doprinelo stvaranju prilika za ostvarivanje socijalnih i ekonomskih prava ovih ranjivih grupa.

Rok za podnošenje predloga projekta jeste 08. april 2017.

Smernice

Annex B – Budget template

Prijavni formular

Izjave

(Caritas Srbije)

Prioritet rešavanje sudbine nestalih osoba

Objavio Zoran Markovic / 27-02-2017

Ознаке: , ,

Komesar Saveta Evrope za ljudska prava objavio je 22. februara 2017. godine izveštaj „Nestale osobe i žrtve prisilnih nestanaka u Evropi”, u kojem sumira svoje nalaze i preporuke za unapređivanje potrage za nestalim osobama i zaštitu prava žrtava prisilnih nestanaka u državama članicama Saveta Evrope (SE). Izveštaj je usledio nakon okruglog stola sa braniteljima ljudskih prava koji je sredinom 2016. godine održan u Strazburu, a na kojem su učestvovali predstavnici SE, Specijalni izvestilac UN o braniteljima ljudskih prava, član Radne grupe UN za prisilne nestanke i branitelji ljudskih prava iz država članica SE, među kojima i Fond za humanitarno pravo. Cilj sastanka bila je razmena informacija o situaciji u državama Evrope koje su pogođene problemom nestalih osoba, zasnovana na nalazima i preporukama Komesara iz marta 2016. godine.

Izveštaj naglašava da su utvrđivanje istine o teškim kršenjima ljudskih prava i prisilnim nestancima, kao i uvažavanje i sećanje na žrtve ovih zločina, ključni za dostizanje trajnog mira i pomirenja. Međutim, praksa je pokazala da tek nekolicina država u Evropi pitanje nestalih dovodi u vezu sa pravom žrtava na istinu, uprkos tome što je ono kao takvo prepoznato u međunarodnom pravu. Na to ukazuje i činjenica da je u Evropi osnovano jako malo komisija za istinu. U tom smislu je posebno važna Inicijativa za osnivanje REKOM-a, koju su pokrenule nevladine organizacije a kojoj je danas neophodna politička podrška.

Nalazi koji se odnose na nacionalni pravni i institucionalni okvir ukazuju da nekoliko država članica SE još uvek nije ratifikovalo Međunarodnu konvenciju o zaštiti svih lica od prisilnih nestanaka. Takođe, uprkos ratifikaciji, pojedine države nisu uskladile svoju legislativu i praksu sa odredbama Konvencije. Kao primer je naveden izostanak pravnih rešenja koja regulišu status nestalih osoba i njihovih porodica, zbog čega su u pojedinim državama porodice primorane da svoje nestale proglase umrlima kako bi ostvarile određena socijalna ili imovinska prava.

Nacionalna tela nadležna za rešavanje pitanja nestalih osoba često se suočavaju sa političkim pritiscima, neadekvatnim kapacitetima i nedovoljnom saradnjom sa civilnim društvom, što sve veoma utiče na njihov rad i efikasnost.

Nalazi u vezi sa potragom za nestalim osobama i ekshumacijama govore o sporom napretku i zavisnosti od političke agende vlade. Izveštaj posebno naglašava da potraga za nestalima, ekshumacije i identifikacije mogu obezbediti dokaze u krivičnim postupcima za prislilne nestanke, ali i da postoje slučajevi u kojima nije bilo niti jednog krivičnog postupka uprkos pronalasku masovne grobnice.

Postupak koji može presudno da utiče na lociranje masovnih grobnica i pronalazak nestalih osoba jeste otvaranje državnih arhiva, ali je ovo pitanje u nekoliko država, uključujući Srbiju, i dalje problematično.

Nalazi koji se odnose na procesuiranje počinilaca govore o nevoljnom procesuiranju onih umešanih osoba koje se još uvek nalaze u institucijama, kao i visokorangiranih zvaničnika. Njihova nekažnjivost, osim što je sama po sebi nepravična, ima i tu posledicu da omogućava njihovo zadržavanje u institucijama, uključujući i bezbednosne. Ovo je delom posledica i nedostatka procesa vetting-a.

Nalazi koji se odnose na reparacije i podršku žrtvama ukazuju na neadekvatnu zaštitu žrtava i svedoka i retke primere pravičnih reparacija žrtvama. U mnogim državama nema adekvatnog zakonskog okvira koji bi žrtvama garantovao reparacije. Kao primer je navedena Srbija, gde Zakon o civilnim invalidima rata ne omogućava reparacije žrtvama koje su stradale od pripadnika srpskih bezbednosnih snaga.

Preporuke Komesara SE za ljudska prava u pogledu rešavanja sudbine nestalih osoba uključuju:

  • Rešavanje sudbine nestalih osoba treba da bude prioritet vladama;
  • Učešće međunarodnih aktera, uključujući Evropsku uniju i SE, ključno je za napredak tranzicione pravde;
  • Međudržavna saradnja mora biti ohrabrena, uz uzajamno deljenje informacija i podršku žrtvama;
  • Države treba da podrže uspostavljanje efikasnih i nezavisnih nacionalnih ili regionalnih tela za utvrđivanje istine;
  • Države naslednice bivše Jugoslavije treba da preuzmu vlasništvo nad Inicijativom za REKOM;
  • Države treba da osiguraju da informacije koje se nalaze u državnim i bezbednosnim arhivama budu dostupne javnosti;
  • Sve države članice SE treba da pristupe Konvenciji SE o pristupu zvaničnim dokumentima;
  • Najvažniji prioritet su potraga za lokacijama sa telima žrtava i ekshumacije, što zahteva blisku saradnju između različitih aktera, uključujući porodice žrtava i nevladine organizacije;
  • Umesto primoravanja da svoje nestale proglase umrlima, porodicama treba davati „uverenje o odsustvu”, čime bi se omogućilo regulisanje pravne situacije u pogledu socijalnih davanja, imovinskih, porodičnih i drugih prava;
  • Države treba da urade sve što je u njihovoj moći da rasvetle sudbinu nestalih i suzbiju nekažnjivost procesuiranjem svih odgovornih;
  • Treba razmotriti primenu principa univerzalne nadležnosti u slučajevima prisilnih nestanaka, budući da to može da doprinese identifikovanju i kažnjavanju počinilaca;
  • Države treba da osiguraju žrtvama i njihovim porodicama neophodnu pravnu, psihološku i socijalnu podršku, kao i blagovremene, pravične i adekvatne reparacije, koje će uključivati kompenzaciju, restituciju, rehabilitaciju, satisfakciju i garancije neponavljanja zločina.

(Fond za humanitarno pravo)

Zločin u Štrpcima – porodice lišene pravde

Objavio Zoran Markovic / 27-02-2017

Ознаке: , , , ,

Dana 27. februara 2017. godine navršava se 24 godine od zločina u Štrpcima (BiH), kada su pripadnici Vojske Republike Srpske (VRS) iz voza koji je saobraćao na liniji Beograd-Bar oteli i ubili 20 putnika, među kojima je bilo 18 Bošnjaka, jedan Hrvat i jedan strani državljanin afričkog ili arapskog porekla, čiji identitet nije utvrđen. Fond za humanitarno pravo (FHP), Žene u crnom, Inicijativa mladih za ljudska prava (Inicijativa) i Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda podsećaju na odgovornost institucija Republike Srbije za ovaj zločin, te na činjenicu da porodice žrtava i dalje čekaju na sudsku pravdu u Srbiji, kao i na priznanje statusa porodica civilnih žrtava rata.

Žrtve ovog zločina su: Esad Kapetanović, Ilijaz Ličin, Fehim Bakija, Šećo Softić, Rifat Husović, Halil Zupčević, Senad Đečević, Jusuf Rastoder, Ismet Babačić, Toma Buzov, Adem Alomerović, Muhedin Hanić, Safet Preljević, Džafer Topuzović, Rasim Ćorić, Fikret Memović, Fevzija Zeković, Nijazim Kajević, Zvjezdan Zuličić i jedno nepoznato lice.

Do sada su pronađeni posmrtni ostaci samo četiri žrtve. Telo Halila Zupčevića pronađeno je krajem 2009. godine u selu Sjedača na obali jezera Perućac, a posmrtni ostaci Rasima Ćorića, Jusufa Rastodera i Ilijaza Ličine nađeni su na istoj lokaciji 2010. godine, dok se za ostalim telima i dalje traga.

Tokom decembra 2014. godine u saradnji Tužilaštva za ratne zločine Republike Srbije (TRZ) i Tužilaštva Bosne i Hercegovine, pokrenuta je istraga protiv više lica osumnjičenih za izvršenje ovog zločina. Pred sudom Bosne i Hercegovine, još u oktobru 2015. godine počelo je suđenje desetorici optuženih, među kojima su Luka Dragičević, komandant Višegradske brigade VRS, Boban Inđić, komandant Interventne čete u Višegradskoj brigadi, te Gojko Lukić, brat Milana Lukića. Međutim, iako je TRZ u martu 2015. godine podiglo optužnicu protiv pet lica, ona do danas nije potvrđena.

Za zločin u Štrpcima do sada je pravnosnažno osuđen samo Nebojša Ranisavljević. U sudskom postupku koji je protiv njega vođen pred Višim sudom u Bijelom Polju (Crna Gora) utvrđeno je da je grupa pripadnika Višegradske brigade, koju je predvodio Milan Lukić, nasilno zaustavila voz u stanici Štrpci, izvela 20 putnika i vojnim kamionom ih odvezla u prostorije osnovne škole u mestu Prelovo kod Višegrada (BiH). Nakon što su im oduzeli sve vredne stvari i pretukli ih, vezali su ih žicom i odvezli u napuštenu kuću u obližnje selo Mušići, gde su ih Milan Lukić i Boban Inđić ubili. Za to vreme Ranisavljević je čuvao stražu ispred kuće. Kada je jedan od otetih putnika pokušao da pobegne, Ranisavljević ga je ranio, a ranjenika je potom ubio Milan Lukić. Međunarodni krivični sud osudio je Milana Lukića na doživotnu kaznu zatvora za zločine nad višegradskim Muslimanima, ali ne i za zločin u Štrpcima.

Tokom suđenja Ranisavljeviću, na osnovu dokumentacije Železničko–transportnog preduzeća „Beograd” utvrđeno je da je otmica bila unapred planirana i da su predstavnici državnih organa Srbije i SRJ bili upoznati sa postojanjem plana da se na stanici Štrpci izvrši otmica putnika muslimanske nacionalnosti. Ovo preduzeće je odmah po saznanju da postoji takav plan obavestilo nadležne organe, ali ništa nije preduzeto da se otmica spreči. Među organima koji su bili obavešteni su i Ministarstvo odbrane SRJ, Užički korpus VJ kojim je tada komandovao Dragoljub Ojdanić, kao i Državna bezbednost.

Porodice žrtava, od kojih su većina državljani Srbije, suočene su i sa dvodecenijskim ignorisanjem državnih organa nadležnih za brigu o civilnim žrtvama rata (Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja) i zbog diskriminatornog zakonskog okvira u Srbiji ne mogu da ostvare status članova porodica civilnih žrtava rata i simbolične beneficije koje ono pruža.

FHP, Žene u crnom, Inicijativa i Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda će obeležiti dvadeset i četvrtu godišnjicu zločina u Štrpcima, u ponedeljak 27. februara 2017. godine sa početkom u 15:48 časova pred ulazom u Glavnu železničku stanicu u Beogradu.

(Fond za humanitarno pravo)

Kraj globalizma i budućnost međunarodne trgovine

Objavio Zoran Markovic / 27-02-2017

Ознаке: , , , , ,

Evropski pokret u Srbiji i EU Info centar organizuju javnu debatu „Kraj globalizma i budućnost međunarodne trgovine“. Debata iz ciklusa Evropske priče će biti održana u utorak, 28. februara 2017. godine, u prostorijama EU Info Centra sa početkom u 14 časova.

Na skupu će govoriti:

· Bojana Todorović, Pomoćnica ministra, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija,

· Milica Čubrilo Filipović, sekretar Udruženja za turizam, Sektor usluga, Privredna komora Srbije (biće potvrđeno),

· Predrag Bjelić, Ekonomski fakultet, Beogradski univerzitet,

· Duško Lopandić, bivši ambasador Srbije pri EU.

Moderatorka: Gordana Lazarević, predsednica Ekonomsko-poslovnog foruma Evropskog pokreta u Srbiji.

Promene i novi izazovi u međunarodnoj trgovini prete da imaju dalekosežne posledice na globalnom nivou. Protekli period su obeležili veliki događaji, kao što su otkazivanje učešća Sjedinjenih Američkih Država (SAD) u transpacifičkoj zoni slobodne trgovine (TPP), protesti i negodovanja transatlanskog trgovinskog partnerstva (TTIP) između SAD i EU i poteškoće sa ratifikacijom ugovora između EU i Kanade (CETA). Takođe, Sporazum o slobodnoj trgovini između EU i Ukrajine je odbačen na referendumu u Holandiji, što za sada nije zaustavilo primenu ovog sporazuma.

EU se nalazi pod pritiskom sa dve strane. Prvi je bregzit: Britanija trazi prednosti slobodne trgovine sa EU – kao najbližim i najrazvijenijim tržištem visokoh tehnologija i izvorom kapitala, a s druge strane se okreće trgovinskim pregovorima sa SAD – koji treba da nadomeste gubitak EU tržišta i slobode kretanje kapitala. Drugi je da Tramp, koji ima drugačija gledišta na sisteme socijalne zaštite, međunarodnu trgovinu, migracije, a u EU vidi najvećeg konkurenta. Takođe, u ovoj godini se sa neizvesnošću očekuju rezultati izbora u Francuskoj i Nemačkoj koje treba da zajedničkim snagama preuzmu kormilo EU.

Kakva je pozicija i prespektiva srpske privrede u takvom okruženju pitanje je na koje će se tražiti odgovor tokom debate.

Informacije i prijave: Maša Živojinović, masa.zivojinovic@emins.org.

(Evropski pokret u Srbiji)

Dobitnici nagrade „Andjelka Milić“ 2017

Objavio Zoran Markovic / 25-02-2017

Ознаке: , ,

Nagrada “Andelka Milić” je ustanovljena sa ciljem osnaživanja feminističke proizvodnje kontekstualizovanog znanja, pre svega putem originalnih i relevantnih istraživanja, kao i njihove kreativne upotrebe i primene u svim oblastima društvenog života u Srbiji. Osnovna namera osnivača je, s jedne strane, prepoznavanje vrednosti ovog znanja i feministički orijentisanih kreativnih poduhvata, te širenje poruke o važnosti rodne jednakosti, nediskriminacije, nenasilja, i prevazilaženja mizoginije i rodnih stereotipa, a s druge strane, jačanje modernizacijskih i transformativnih procesa u srpskom društvu. Ovom nagradom osnivač, SEFEM, želi da prepozna i označi vrednosti koje su u društvenom i intelektualnom životu Srbije ne samo skrajnute, već i obesmišljene, izvrnute ruglu i opasno ugrožene. Istovremeno, ovom nagradom SEFEM želi da podrži kontinuitet i istorijsko pamćenje, koji su neophodan element jačanja rodne ravnopravnosti, kao i transformacije hijerarhija zasnovanih na patrijarhalnim privilegijama i prevazidjenim rodnim konstruktima.

Nagrada je ustanovljena 2016. godine pod imenom “Andelka Milić”, jer je SEFEM time želeo da oda priznanje i da trajno očuva uspomenu na naučno delo, naučni doprinos i feministički aktivizam Andjelke Milić (1942-2014), koja je bila i prva predsednica SEFEMa.

Ove godine je žiri u sastavu: prof. dr Biljana Dojčinović (Filološki fakultet, Beograd), Dr Marina Hjuson, naučna savetnica (Institut za kriminološka i sociološka istraživanja, Beograd); i prof. dr Dragica Vujadinović (Pravni fakultet, Beograd) doneo jednoglasnu odluku o dobitnicima, po sledećim kategorijama:

Za najbolji naučni rad domaće autorke ili autora u oblasti društvenih i humanističkih nauka koji je objavljen u prethodnoj kalendarskoj godini (2016), a koji predstavlja značajan naučni doprinos rodnim studijama (teoriji i istraživanjima) u Srbiji, nagrada se dodeljuje:

Za podršku razvoju stvaranja znanja iz oblasti rodnih studija u Srbiji (teorija i istraživanja) nagrada se dodeljuje:

  • Prof. dr Fuadi Stanković (bivša rektorka Univerziteta u Novom Sadu
  • Dr Slobodanki Peković, Institut za književnost i umetnost u Beogradu

Za uvodjenje i/ili podsticanje praksi koje značajno doprinose uspostavljanju rodne ravnopravnosti u organizacijama, institucijama ili u lokalnim zajednicama, na osnovu saznajnih uvida ostvarenih putem feminističkih istraživanja i kritičkih studija maskuliniteta nagrada se dodeljuje:

  • Dr Zorici Mrševič, Institut društvenih nauka u Beogradu
  • Timu: Aleksandra Vladisavljević i Sanja Nikolin

Za kreativni poduhvat iz svih područja stvaralaštva koji koristi saznanja iz oblasti feminističke teorije i istraživanja, kao i kritičkih studija maskuliniteta i na originalan i komunikativan način prenosi poruku o vrednosti i značaju rodne ravnopravnosti, nagrada se dodeljuje:

  • “Dah teatru” iz Beograda
  • Projektu “FEMIX” iz Beograda

Svečano uručivanje nagrada će se obaviti u utorak, 28. Februara 2017.godine, na Filozofskom fakultetu u Beogradu (sala 108 na prvom spratu), sa početkom u 18 časova. Ulaz je slobodan.

(SEFEM)

Monitoring transparentnosti lokalne samouprave

Objavio Zoran Markovic / 24-02-2017

Ознаке: , , ,

Forum civilne akcije FORCA iz Požege i Centar za ravnomerni regionalni razvoj iz Beograda raspisuju konkurs namenjen predstavnicima/ama lokalnih organizacija civilnog društva, koje imaju sedište na teritoriji 6 opština Zlatiborskog i Moravičkog okruga-Bajina Bašta, Gornji Milanovac, Čajetina, Lučani, Priboj i Prijepolje, za učešće na treningu „Monitoring transparentnosti lokalne samouprave“, koji će biti organizovan u periodu 10-11. mart 2017. godine u Vili „Drina“ u Perućcu (Bajina Bašta).

Na konkursu će biti odabrano 20 predstavnika/ca lokalnih OCD iz gorenavedenih opština, sa ciljem osnaživanja njihovih kapaciteta za zagovaranje i praćenje transparentnosti rada organa javne uprave u opštinama iz kojih dolaze. Tokom treninga učesnici će imati priliku da se upoznaju sa pravom na pristup informacijama od javnog značaja i postupkom za ostvarivanje ovog prava pred organom javne vlasti i Poverenikom za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, zatim sa pravnim okvirom i principima transparentnog finansiranja programa i projekata udruženja građana iz lokalnog budžeta, kao i ulogom OCD u monitoringu transparentosti lokalne samouprave. Takođe, učesnici će na treningu sa mentorima osmisliti lokalne kampanje zagovaranja veće transparentnosti rada lokalnih samouprava iz kojih dolaze, koje će tokom aprila i maja sprovesti uz stručnu podršku FORCE u svojim opštinama.

  • da su učesnici članovi ili volonteri udruženja građana sa sedištem u jednoj od sledećih opština: Bajina Bašta, Gornji Milanovac, Čajetina, Priboj, Prijepolje i Lučani
  • da je OCD, čiji se članovi ili volonteri prijavljuju za učešće na seminaru, spremna da ojača kapacitete u ovoj oblasti da bi se aktivno uključila u kreiranje i sprovođenje lokalne kampanje u svojoj opštini tokom aprila–maja 2017
  • prilikom izbora učesnika/ca vodiće se računa da iz svih 6 opština bude uključen srazmeran broj učesnika/ca, kao i o rodnoj ravnopravnosti;
  • iz iste organizacije moguće je prijaviti maksimalno dva učesnika.

Popunjen prijavni formular je potrebno dostaviti elektronskim putem na adresu danijela.jovic@centrir.org najkasnije do 3. marta 2017. godine. O rezultatima konkursa kandidati će biti obavešteni e-mailom ili telefonom najkasnije 6. marta 2017. godine.

Pohađanje treninga je besplatno i organizatori snose sve troškove (smeštaj, hrana, osveženje, putni troškovi, radni materijali) zahvaljujući donaciji Fondacije za otvoreno društvo, Srbija koja finansira projekat „Transparentnost–ključna odlika Dobre lokalne samoUprave“. Više detalja o projektu možete pogledati na linku.

Učesnici mogu očekivati praktičan i interaktivan trening zasnovan na radioničarskom radu, simulacijama i studijama slučaja.

Za sve dodatne informacije možete kontaktirati Danijelu Jović putem e-maila na danijela.jovic@centrir.org.

(Centar za ravnomerni regionalni razvoj-CenTriR)

Memorandum o saradnji Evropskog pokreta u Srbiji i UGS “Nezavisnost”

Objavio Zoran Markovic / 24-02-2017

Ознаке: , , ,

Predsednik Evropskog pokreta u Srbiji prof. dr Mihailo Crnobrnja i predsednik UGS Nezavisnost, prof. dr Zoran Stojiljković, potpisali su u Beogradu Memorandum o saradnji.

Saradnja dve institucije treba da ojača napore koje obe organizaciju ulažu u bolje razumevanje procesa evropske integracije Srbije i izgradnju otvorenijeg i pravičnijeg društva.

„Ovaj dokument je veoma značajan za nas, jer pokazuje dobro raspoloženje među onima koje ’Nezavisnost’ zastupa prema evropskim vrednostima za koje se Evropski pokret u Srbiji ovde zalaže već 25 godina,“ rekao je Crnobrnja na potpisivanju.

„Za nas u Nezavisnosti saradnja sa Evropskim pokretom u Srbiji je logičan, strateški izbor i korak ka podizanju kapaciteta, umrežavanju i akcionoj koordinaciji društvenih aktera koji za cilj imaju evropsku, dakle socijalno odgovornu, pravnu i demokratsku a ne tek partokratsku i klijentelističku Srbiju“, izjavio je Stojiljković.

Memorandumom se predviđa zajedničko organizovanje seminara, naučnih skupova, konferencija i drugih oblika kontinuirane edukacije u oblasti pristupnih pregovora, korišćenja fondova Evropske unije, rezultata pregovaračkog procesa, i u odnosu na radno pravo, zapošljavanje, socijalni dijalog i socijalnu politiku. U cilju sprovođenja ovog memorandum obe organizacije će delegirati svoje predstavnike u radna tela, programske odbore, sekcije i druge oblike delovanja gde za to postoji zajednički interes i dogovor.

Evropski pokret u Srbiji

Ugs Nezavisnost

Žene u ruralnim područjima i prekogranična saradnja

Objavio Zoran Markovic / 24-02-2017

Ознаке: , , ,

WIRA-webpic-med-srb

Konferencija „Žene u ruralnim područjima i prekogranična saradnja“ povodom obeležavanja Međunarodnog dana žena, održaće se u ponedeljak, 6. marta 2017., u Novom Sadu (Skupštinska sala AP Vojvodine, Banovinski prolaz bb) sa početkom u 10:00 časova.

Na inicijativu AEBR mladih lidera za prekograničnu saradnju konferenciju organizuju Asocijacija evropskih pograničnih regiona, AEBR radna grupa za eksterne granice, AEBR centar za Balkan u saradnji sa Centrom za održivi razvoj Srbije, Centralnoevropskom službom za prekogranične inicijative na Balkanu i Institutom za međunarodnu i prekograničnu saradnju, uz podršku Skupštine Autonomne pokrajne Vojvodine i EU Info centra iz Novog Sada.

Tokom konferencije biće obezbeđen simultani prevod srpski-engleski.

Molimo Vas da svoje prisustvo potvdite do 27. februara 2017. slanjem email-a na adersu aebr.balkans@gmail.com ili office@cesci-balkans.eu.

Agenda.

(CESCI BALKANS)

Istraživanje o izazovima i potrebama socijalnih preduzeća i OCD

Objavio Zoran Markovic / 24-02-2017

Ознаке: , , ,

Smart kolektiv sprovodi tokom februara i marta meseca godišnje istraživanje o izazovima i potrebama socijalnih preduzeća i organizacija civilnog društva u Srbiji.

Ciljevi istraživanja su mapiranje aktuelnih potreba, definisanje smernica i preporuka za ključne aktere, razvoj i unapređenje programa podrške Smart kolektiva i praćenje ostvarenog napretka organizacija koje učestvuju u istraživanju svake godine.

Upitnik možete popuniti na ovom linku – https://goo.gl/forms/Z6MuVAXENFmuDlCy2 .

Molimo vas da izdvojite malo vašeg vremena i popunite upitnik najkasnije do 06.03. Popunjavanje upitnika traje 20-30 minuta.

Vaši pojedinačni odgovori će ostati anonimni i biće komunicirani samo kao podaci za ceo uzorak. Rezultati istraživanja biće iskorišćeni za izradu analize stanja u sektoru, mapiranja aktuelnih izazova i potreba i formulisanje preporuka za razvoj mehanizama podrške za organizacije i socijalna preduzeća. Rezultati analize biće predstavljeni u aprilu ili maju mesecu 2017.

Istraživanje je deo projekta koji Smart kolektiv sprovodi u saradnji sa Erste bankom i organizacijom Oksigen lab iz Belgije, a uz finansijsku podršku Evropske komisije. Istraživanje predstavlja nastavak strateških nastojanja Smart kolektiva da podržava održivost civilnog sektora i socijalnih preduzeća u Srbiji.

(Smart kolektiv)

Kalendar

фебруар 2017.
П У С Ч П С Н
« јан    
 12345
6789101112
13141516171819
20212223242526
2728  

Arhiva


This site is under Creative Commons license.

Projekat Portal civilnog društva Srbije podržala je Fondacija za otvoreno društvo.
Izradu sajta podržalo Ministarstvo spoljnih poslova Norveške.