sektor

Vesti NVO

Konkurs za institucionalnu podršku omladinskim organizacijama

Objavio Zoran Markovic / 18-01-2018

Ознаке: ,

Fondacija Ana i Vlade Divac otvorila je konkurs za institucionalnu podršku omladinskim organizacijama i organizacijama za mlade koje se zalažu za učešće mladih u proces donošenja odluka u zemljama Zapadnog Balkana i Turske u okviru Mreže omladinskih fondova Zapadnog Balkana i Turske.

Cilj Mreže je da pokrene mlade da se informišu o mogućnostima učešća u javnom životu, podstakne ih da se uključe, ali i motiviše donosioce odluka da otvore prostor za učešće mladih ljudi. U skladu sa tim, Mreža će podržati 15 omladinskih inicijativa u okviru omladinskih politika u 5 obuhvaćenih zemalja – Crnoj Gori, Srbiji, Makedoniji, Turskoj i Albaniji, koje će postati članica mreže.

Podrška će se satojati iz tri komponente: obuka, finansijska podrška i umrežavanje.

Ukupan iznos sredstava koja će biti dodijeljena po Konkursu za omladinske inicijative je 188.790 EUR. Iznos finansijske podrške po pojedinačnom projektu kreće se između:

  • Minimalno: 10.000 €
  • Maksimalno: 14.000 €

Vrste omladinskih inicijativa koje će biti podržane u okviru ovog poziva su sledeće, ali lista nije organičena:

1. Javno zagovaranje i monitoring u vezi sa uspostavljanjem i jačanjem političkog dijaloga o položaju mladih na lokalnom nivou

2. Omladinske inicijative koje promovišu aktivno učešće mladih u procesima donošenja odluka koje se odnose na politička, ekonomska i socijalna pitanja

3. Omladinske inicijative koje imaju za cilj da istaknu značaj aktivnog učešća mladih u procesima donošenja odluka koje se odnose na politička, ekonomska i socijalna pitanja

4. Omladinske inicijative koje uvode pitanje participacije mladih u javni politički diskurs i promovišu pravo mladih na uključivanje u proces donošenja odluka na centralnom i lokalnom nivou

5. Istraživanja o trenutnom položaju i potrebama mladih kako bi podstakli aktivno učešće mladih

6. Analize potreba mladih koje zahtevaju međusektorski pristup

7. Omladinske inicijative koje podstiču dijaloga između mladih, omladinskih organizacija, donosilaca odluka i drugih zainteresovanih strana.

Konkurs je otvoren do 31. januara 2018. godine a sve informacije u vezi sa konkursom i aplikacioni obrasci nalaze se OVDE.

Projekat „Mreža omladinskih fondova Zapadnog Balkana i Turske“ realizuje pet omladinskih organizacija iz ovih zemalja, i to: Fondacija Ana i Vlade Divac (Srbija), Prima (Crna Gora), Mladiinfo International (Makedonija), Partners Albania – Centar za upravljanje konfliktima (Albanija) i Fondacija zajednice volontera (Turska). Projekat podržava Evropska komisija, kao deo svojih napora da konstantno unapređuje odnos javnih vlasti prema mladima.

(Fondacija Ana i Vlade Divac)

Koalicija novinarskih i medijskih udruženja se ne vraća u radnu grupu za izradu Strategije razvoja sistema javnog informisanja

Objavio Zoran Markovic / 17-01-2018

Ознаке: ,

Koalicija novinarskih i medijskih udruženja (NUNS, NDNV, ANEM, Lokal pres i AOM) – a na osnovu stavova upravnih tela pojedinačnih organizacija – odlučila je da ne prihvati poziv Ministarstva kulture i informisanja da se njen predstavnik vrati u radnu grupu za izradu Strategije razvoja sistema javnog informisanja zbog toga što su svi razlozi zbog kojih smo napustili ovo radno telo i dalje na snazi, a u međuvremenu su se pojavili i neki novi.

Ranije smo ukazivali da naša udruženja ne žele da budu samo ukras u radnoj grupi u kojoj dominiraju predstavnici države i njoj bliskih udruženja i pojedinaca, odnosno da ne možemo da dozvolimo da svrha našeg prisustva bude privid inkluzivnosti procesa, vlastima potreban za spoljne i unutrašnje potrebe, dok se – paralelno sa tim – stvari na medijskoj sceni svakodnevno pogoršavaju.

Ne želimo da preuzmemo odgovornost za neka najavljena rešenja koje smatramo suprotnim interesima medijske zajednice i medijskih sloboda, a naše učešće u radnoj grupi dodatno je obesmišljeno činjenicom da u njoj nema drugih relevantnih medijskih i novinarskih udruženja.

Poziv Ministarstva ne možemo da smatramo iskrenim i dobronamernim ni zbog toga što je, prema rečima ministra, 90 odsto ovog dokumenta već dovršeno – i zbog toga se postavlja pitanje svrhe našeg povratka, pogotovo s obzirom na forsirane vremenske rokove, nametnute od Ministarstva.

Koaliciju je nedavni javni nastup državnog sekretara Aleksandra Gajovića na TV N1 dodatno obeshrabrio da se vrati u radnu grupu, jer je on pokazao ne samo bahatost i osionost, ponižavajući novinarska i medijska udruženja, već i zabrinjavajući nivo nepoznavanja medijskih zakona i medijskih procesa.

Pored brojnih netačnosti i kontradiktornosti, državni sekretar je izjavio i da Ministarstvo kulture i informisanja nije nadležno za nadzor sprovođenja medijskih zakona na lokalnom nivou već Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave.

Za našu koaliciju ovo pitanje je od prvorazrednog značaja, i u kontekstu donošenja novog strateškog dokumenta, pa javno pozivamo Ministarstvo kulture i informisanja da obrazloži stav državnog sekretara, s obzirom da Koalicija ima zvaničan dokument Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave u kojem se tvrdi suprotno.

Na kraju, ističemo da Koalicija kontinurano radi, zajedno sa medijskim ekspertima i organizacijama civilnog društva, na dokumentu koji će ponuditi predloge za rešenja ključnih pitanja naše medijske scene i predstavljaće svojevrsnu alternativnu medijsku strategiju.

Beograd-Novi Sad-Niš-Kragujevac, 15. januar 2017.

Nezavisno udruženje novinara Srbije

Nezavisno društvo novinara Vojvodine

Asocijacija nezavisnih elektronskih medija

Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija Lokal pres

Asocijacija onlajn medija

Fridom haus: Srbija beleži silazni trend na polju demokratije

Objavio Zoran Markovic / 17-01-2018

Ознаке: , ,

Srbija je jedina zemlja regiona koja beleži silazni trend na polju demokratije, navodi se u 16. januara objavljenom izveštaju organizacije Fridom haus koja upozorava da su demokratske vrednosti globalno u opadanju. Od zemalja regiona, Slovenija, Hrvatska i Srbija svrstane su u kategoriju „slobodnih“, a Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Makedonija i Kosovo među „delimično slobodne zemlje“.

Srbija je jedina od zemalja regiona koja beleži silazni trend (minus tri) zbog dalje konsolidacije vlasti predsednika Aleksandra Vučiča, uključujući netransparentne metode finansiranja partije, politizaciju sprovođenja zakona i pokušaje da se podriju kritički nastrojeni novinari finansijskim istragama i klevetama u medijima bliskim vlasti, navodi Fridom haus (Freedom house).

Tolerancija evropskih lidera prema autoritarnim tendencijama Aleksandra Vučića dok je bio premijer omogućila mu je da posle pobede na predsedničkim izborima u aprilu 2017. još više potisne opoziciju i naruši ono što je preostalo od nezavisnih medija, ocenio je Fridom haus.

Navodi se da je 2017. bila dvanaesta godina uzastopnog opadanja sloboda i demokratskih vrednosti u svetu – prava na slobodne i fer izbore, prava manjina, sloboda štampe i vladavina prava.

Ukazuje se da je ubrzani pad političkih prava i građanskih sloboda konstatovan u SAD.

U svetu je 71 zemlja imala pad u političkim pravima i građanskim slobodama tokom 2017, dok je u 35 zemalja zabeležen porast.

Predsednik Fridom hausa Majkl Abramovic je ocenio da se demokratija suočava sa jednom od najozbiljnijih kriza poslednjih decenija. „Demokratija je u krizi“, ukazao je Abramovic.

Od ukupno 195 zemalja za koje je rađena procena, 88 je označeno kao „slobodno“, 58 kao „delimično slobodno“, a za 49 zemalja je navedeno da „nije slobodno“.

„Dok su se SAD i druge demokratske snage suočavale s problemima unutrašnje politike i raspravljale o spoljnopolitičkim prioritetima, vodeće svetske autokratije – Rusija i Kina, nastavile su da napreduju“, piše u izveštaju „Slobode u svetu 2018″.

Moskva i Peking su istrajni u identifikaciji demokratije kao pretnje svojim represivnim režimima i oni neumorno rade na podrivanju institucija, ocenjeno je u tekstu.

Turska je iz statusa „delimično slobodne“ prešla u „neslobodnu“ zemlju. Njen predsednik Redžep Tajip Erdogan pojačao je akcije protiv protivnika posle pokušaja državnog udara u julu 2016. Te akcije su negativno uticale na slobodu medija, korisnike društvenih mreža, demonstrante, političke stranke, sudstvoi izborni sistem.

Od 49 „neslobodnih“ zemalja najgora situacija je u Siriji, Južnom Sudanu, Eritreji, Severnoj Koreji, Turkmenistanu, Ekvatorijalnoj Gvineji, Saudijskoj Arabiji, Somaliji, Uzbekistanu, Sudanu, Centralnoj Afričkoj Republici i Libiji.

U izveštaju se navodi da su događaji na Zapadnom Balkanu pokazali potrebu da se tu stalno angažuju velike demokratije.

Tako je posredovanje Vašingtona i Brisela pomoglo da se reši dugogodišnja politička kriza u Makedoniji i utre put novoj, demokratski izabranoj vladi.

(Beta)

Saopštenje povodom atentata na Olivera Ivanovića

Objavio Zoran Markovic / 17-01-2018

Ознаке: ,

Evropski pokret u Srbiji je sa šokom i nevericom primio vest o smrti Olivera Ivanovića, kolege, saradnika i dragog prijatelja.

Užasnuti smo aktom nasilja koji je odneo život čoveka koji je život posvetio unapređenju života svojih sugrađana. Apelujemo na nadležne institucije da ozbiljno i efikasno pristupe rasvetljavanju okolnosti i rešavanju slučaja ovog teškog ubistva.

Oliver Ivanović bio je blizak saradnik Evropskog pokreta u Srbiji i vredan partner u promociji evropskih vrednosti i ideja kojima smo privrženi.

Njegov intelekt i iskustvo ostaju nam inspiracija, a njegova smirenost i odmerenost u prelomnim momentima posebno će nedostajati.

Izražavamo najdublje saučešće porodici.

(Evropski pokret u Srbiji)

Otvoren poziv za podnošenje projekata u okviru programa „Evropa za građane i građanke”

Objavio Zoran Markovic / 16-01-2018

Ознаке: , , ,

Obaveštavamo sve zainteresovane da je otvoren novi poziv za podnošenje projekata u okviru programa „Evropa za građane i građanke”.U ovom pozivu možete aplicirati za sve mere programa, a poziv se zatvara 1. marta 2018. godine u 12 časova (podne).

U okviru prvog poglavlja programa „Evropsko sećanje” sledeći prioriteti su u fokusu za 2018. godinu:

  • Civilno društvo i građansko učešće u totalitarnim režimima
  • Demokratska tranzicija i pristupanje EU
  • Antisemitizam, anticiganizam, ksenofobija, homofobija i drugi oblici netolerancije – lekcije za savremeni trenutak
  • Komemoracija i obeležavanje značajnih istorijskih događaja iz skorašnje evropske istorije

1918. Kraj Prvog svetskog rata

1938/1939 Početak Drugog svetskog rata
1948. Početak Hladnog rata

1948. Haška konferencija i integracija Evrope

1968. Studenstki protesti i pokreti za građanska prava, invazija na Čehoslovačku (Tokom 2018. godine moguće je podneti i projektne ideje koje se odnose na događaje čije je obeležavanje planirano za 2019. i 2020. godinu. Više o istorijskim događajima koji su predviđeni za obeležavanje: https://eacea.ec.europa.eu/europe-for-citizens_en).

U okviru drugog poglavlja „Demokratski angažman i građansko učešće” (mere Bratimljenje gradova, Mreže gradova i Projekti organizacija civilnog društva) sledeći prioriteti su u fokusu za 2018. godinu:

  • Debata o budućnosti Evrope i evroskepticizmu, ekstremizmu i rasizmu u Evropi
  • Promovisanje solidarnosti u vremenu krize
  • Podsticanje međukulturnog dijaloga, međusobnog razumevanja i borbe protiv stigmatizacije migranata i manjinskih grupa
  • Evropska godina kulturnog nasleđa 2018.

Ukupan budžet ovog poziva je 16,3 miliona evra, od čega 3,7 miliona za projekte u okviru prvog poglavlja, a 12,6 miliona za projekte u okviru drugog poglavlja.

Skrećemo pažnju da pre pripreme aplikacije obavezno pažljivo pogledate novi Programski vodič, kao i sajt EACEA. Novi Programski vodič sadrži i obaveštenje o mogućnostima za učešće aktera iz Velike Britanije, kao i naznaku u vezi sa učešćem u EFC projektima volontera iz Evropskih snaga solidarnosti (European Solidarity Corps) – učešće volontera je primarno predviđeno u projektima u okviru poglavlja Evropsko sećanje i mere Projekti organizacija civilnog društva, iako nije obavezno.

Tekst poziva

(Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom)

Slučaj braće Bytyqi

Objavio Zoran Markovic / 15-01-2018

Ознаке: , ,

Gostujući na televiziji N1 11. januara 2018. godine, predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju Narodne skupštine Republike Srbije Milovan Drecun nazvao je braću Bytyqi, koje je u julu 1999. godine ubila srpska policija, „teroristima“. Fond za humanitarno pravo takvu kvalifikaciju žrtava, čija porodica više od 18 godina čeka pravdu, smatra nedopustivom, posebno ako se ima u vidu da dolazi od osobe visoko rangirane unutar struktura vlasti Republike Srbije.

Na linku se nalazi saopštenje ovim povodom.

(Fond za humanitarno pravo)

Poljoprivreda u Makedoniji i Grčkoj

Objavio Zoran Markovic / 15-01-2018

Ознаке: ,

Ekološko društvo Dragačevo iz Guče, Udruženje poljoprivrednika Dragačeva iz Guče i Nacionalna Federacija farmera Makedonije iz Skoplja u saradnji sa vodećim organizacijama iz Makedonije i Grčke i ovlašćenom turističkom agencijom, organizuju putovanje: Poljoprivreda u Makedoniji i Grčkoj.

Konkurs za praktikanta

Objavio Zoran Markovic / 15-01-2018

Ознаке: , ,

Fondacija Tempus pruža priliku mladima da steknu praktično iskustvo sa omladinskom komponentom Programa Erazmus+.

Konkurs se raspisuje za praktikanta za Grupu za mlade koja sprovodi aktivnosti u okviru omladinske komponente Erazmus+ programa.

Rok za konkurisanje je 29. januar, 2018 godine u 23:59 časova.

Detalje o uslovima konkursa, kao i zaduženjima možete pogledati na stranici KONKURSI.

(Fondacija Tempus)

Rusinski portal kulture

Objavio Zoran Markovic / 11-01-2018

Ознаке: , ,

Novinarska asocijacija Rusina- NAR je krajem decembra 2017. godine završila prvu fazu projekta Rusinski portal kulture postavljanjem 32 biografske jedinice Rusina koji su svojim delovanjem ostavili značajan trag kako u rusinskoj zajednici tako i u širem okruženju. Biografske jedinice su postavljene na sajt https://nar.org.rs/ i dostupne su na rusinskom i srpskom jeziku.

U ovoj fazi najveći broj biografskih odrednica sa bibliografskim podacima, se odnosi na znamenite Rusine koji su delovali početkom XX veka i imali presudan značaj na buđenje nacionalnog identiteta svoje zajednice. Tim projekta Rusinski portal kulture je među biografskim jedinicama uvrstio i značajan broj pripadnika rusinske zajednice koji su obeležili drugu polovinu XX veka i to na planu nauke, kulture i sporta. Među takvima je arhitekta Pavle Žilnik, vajar Stevan Bodnarov, kompozitor Ivan Kovač, akademik Julijan Tamaš, profesori Novosadskog univerziteta dr Miroslav Plančak i dr Julijan Malacko, glumica Irena Kolesar, glumac Dragen Kolesar, književnik Đura Papharhaji, pisac i prevodilac Đura Laćak.

Rusinski portal kulture je prva digitalna platforma kojom se želi na jednom mestu objediniti rusinsko duhovno stvaralaštvo.Do kraja ovog projekta kojeg su podržali Pokrajiski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama i Budžetski fond za nacioalne manjine, biće postavljeno još pedesetak biografskih jedinica.

(Martica Tamaš, predsednica NAR)

Kalendar

фебруар 2018.
П У С Ч П С Н
« јан    
 1234
567891011
12131415161718
19202122232425
262728  

Arhiva


This site is under Creative Commons license.

Projekat Portal civilnog društva Srbije podržala je Fondacija za otvoreno društvo.
Izradu sajta podržalo Ministarstvo spoljnih poslova Norveške.