sektor

Pravno savetovalište

Projekat Pravno savetovalište je pokrenut u nameri da se obezbedi besplatna pravna pomoć i saveti za NVO u pogledu osnivanja, registrovanja, poslovanja, poreskog planiranja kao i da se kroz promenu postojećih pravnih propisa stvara pozitivan pravni okvir za razvoj trećeg sektora u Srbiji i kroz direktne pravne savete i pomoć predstavnicima NVO omogući lakši i efikasniji rad.

Pravni saveti

Pravni saveti se daju u vezi sa osnivanjem, registracijom i radom udruženja građana (nevladinih organizacija). Građani se pravnom savetovalištu mogu obratiti isključivo preko ove Internet strane.

Traženi pravni saveti se pretežno odnose na postupak za upis u registar, sadržaj potrebne dokumentacije i pomoć u formulisanju pojedinih odredaba statuta, kao i na rokove za podnošenje prijava, iznos administrativne takse i način plaćanja, i slično. Deo pitanja odnosi se i na obaveze prijavljivanja određenih izmena u organizaciji, kao i na postupak izmena statuta i način formulisanja odluke o izmenama istog.
U cilju efikasnijijeg rada pravnog savetovališta pulikovan je priručnik Pravni vodič za NVO (PDF verzija), namenjen već postojećim organizacijama, da bi znale svoje obaveze posle registracije, koje proizlaze kako iz zakona po kojima su registrovane, tako i iz drugih propisa koji se odnose na obaveze pravnih lica u vezi sa knjigovodstvom, računovodstvom, radnim odnosima, i dr.

Monitoring vladinih aktivnosti

U okviru pravnog programa kontinuirano se vrši praćenje (“monitoring”) vladinih aktivnosti, naročito u zakonodavnoj sferi, kako bi nevladine organizacije na vreme bile informisanje o promenama u zakonodavnoj sferi i kako bi se na vreme moglo reagovati na te promene. O svim relevantnim promena zakonskih propisa redovno obaveštavamo NVO.

——————————————————————————–

PRIRUČNIK: Kako osnovati i registrovati NVO

——————————————————————————–

NOVI ZAKON O UDRUŽENJIMA

Aktuelne informacije o registraciji udruženja građana možete pronaći na sajtu Ministarstvu pravde i državne uprave, kao i na sajtu Agencije za privredne registre.

Aktuelne obrasce za registraciju možete pronaći na direktnom linku APR.

Aktuelni cenovnik naknada za usluge u Registru udruženja.

Pitanja i odgovori

Postavite pitanje

  • P: Zastupnik sam jednog rekreativnog udruženja. Radim kao stručni saradnik za fizičko vaspitanje u vrtiću. Zanima me da li mogu imati nekih problema na radnom mestu zato što sam zastupnik udruženja?

    O: Po pravilu, angažovanje u udruženju (tj. korišćenje ustavne slobode udruživanja) ne bi trebalo da dovodi do problema na radnom mestu. Međutim, ako ste i u tom udruženju radno angažovani nekom vrstom ugovora, trebalo bi proveriti da li je takvo angažovanje u skladu sa odredbama Zakona o radu o ukupnom radnom vremenu (čl. 40, 41. i 202) i o zabrani konkurencije (čl. 161. i 162. tog zakona).

  • P: Kako da se finansiraju novootvorena udruženja i da li sredstvima iz budžeta može da se finansira sekretar udruženja?

    O: Pitanje nije dovoljno jasno, ali ako se misli na sredstva iz budžeta države ili jedinice lokalne samouprave, ukazujemo da se takva sredstva mogu dodeljivati za podsticanje programa ili nedostajućeg dela sredstava za finansiranje programa koje realizuju udruženja, a koji su od javnog interesa, na osnovu sprovedenog javnog konkursa i pod unapred utvrđenim kriterijumima i postupku. Udruženje je obavezno da dodeljena sredstva koristi isključivo za realizovanje odobrenih programa.

  • P: Da li udruženje mora da se izjasni o primaocu svoje imovine u slučaju prestanka udruženja, ili može da se navede da svojina u tom slučaju pređe u državnu?

    O: Zakonom o udruženjima predviđeno je da se statutom udruženja, između ostalog, uređuje postupanje sa imovinom udruženja u slučaju prestanka udruženja i da se kao primalac imovine može odrediti samo domaće nedobitno pravno lice koje je osnovano radi ostvarivanja istih ili sličnih ciljeva (član 12. stav 4. i član 42. stav 1). Ako statutom nije određen način raspolaganja imovinom posle prestanka udruženja, imovina udruženja postaje imovina Republike Srbije, s tim što pravo korišćenja pripada jedinici lokalne samouprave na čijoj je teritoriji bilo sedište udruženja (član 43. stav 1).

  • P: Da li udruženje građana može da zaposli lice po ugovoru o delu, kako bi to lice radilo na izvesnom projektu sa kojim udruženje konkuriše za dodelu sredstava?

    O: Da, niti Zakon o radu niti Zakon o udruženjima ne sadrže odredbe kojima bi se udruženjima zabranjivalo da da nekoga zaposle po ugovoru o delu (naravno, podrazumeva se da udruženje ima obezbeđena sredstva za isplatu naknade za rad sa svim pripadajućim porezima i doprinosima).

  • P: Da li udruženje mora da se registruje?

    O: Ne. Prema članu 4. Zakona o udruženjima, upis u registar udruženja je dobrovoljan. Upisom u registar udruženje stiče status pravnog lica, a na udruženja koja nisu registrovana (tj. nemaju status pravnog lica) shodno se primenjuju pravna pravila o građanskom ortakluku. Međutim, i na takva udruženja primenjuje se odredba da ciljevi i delovanje udruženja ne mogu biti usmereni na nasilno rušenje ustavnog poretka i narušavanje teritorijalne celokupnosti Republike Srbije, kršenje zajemčenih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje i podsticanje neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti zasnovane na rasnoj, nacionalnoj, verskoj ili drugoj pripadnosti ili opredeljenju, kao i polu, rodu, fizičkim, psihičkim ili drugim karakteristikama i sposobnostima (član 3. st. 2. i 3). Takođe, Zakonom je predviđeno da Ustavni sud može doneti odluku o zabrani rada neregistrovanog udruženja (član 50).

  • P: U statut treba da unesem šifru privredne delatnosti i da upišem delatnost opisno. Šta podrazumevaju pod tim OPISNO?

    O: Najbolji odgovor na to šta neko podrazumeva pod određenim terminom može se dobiti od onog ko je taj termin upotrebio. Ipak, ovde se osnovano može pretpostaviti da se misli na opis delatnosti koju udruženje ima nameru da obavlja (iz kog bi se, između ostalog, moglo proceniti da li je ta delatnost u vezi sa statutarnim ciljevima udruženja, kao i sa propisima o klasifikaciji delatnosti i navedenom šifrom delatnosti).

  • P: Udruženja kako se finansiraju i da li imaju pomoć države?

    O: Zakonom o udruženjima predviđeno je da udruženje može sticati imovinu od članarine, dobrovoljnih priloga, donacija i poklona (u novcu ili naturi), finansijskih subvencija, ostavina, kamata na uloge, zakupnine, dividendi i na drugi zakonom dozvoljeni način, a pod uslovima predviđenim tim zakonom mogu neposredno da obavljaju i privrednu ili drugu delatnost kojom se stiče dobit. Pored toga, udruženja mogu da dobiju i sredstva iz budžeta za realizaciju programa koji su od javnog interesa. Ta sredstva se dodeljuju na osnovu sprovedenog javnog konkursa, po unapred utvrđenim kriterijumima i postupku.

  • P: Da li udruženje ima pravo da zaposli na određeno vreme radnika?

    O: Da, niti Zakon o radu niti Zakon o udruženjima ne sadrže odredbe kojima bi se udruženjima zabranjivalo da da nekoga zaposle na određeno vreme.

  • P: Da li udruženje koje ima registrovanu privrednu delatnost može da konkuriše za kredit? Na koji nacin da strukturiram svoju delatnost ako želim da imam proizvodnju i izvoz, uvoz (na malo), a želim da imam i projekte edukativnog karaktera.

    O: Odgovor na pitanje da li udruženje može da konkuriše za kredit zavisi od uslova pod kojima se konkretni kredit odobrava. Što se tiče pitanja o „načinu strukturiranja delatnosti“, ukazujemo da udruženje može da obavlja delatnost kojom se stiče dobit pod uslovom da je ta delatnost u vezi sa njegovim statutarnim ciljevima, da je predviđena statutom i da je manjeg obima, odnosno da se delatnost obavlja u obimu potrebnom za ostvarivanje ciljeva udruženja, kao i da je upiana u Registar. Ostvarena dobit može se koristiti samo za ostvarivanje ciljeva udruženja i isto nema pravo da ostvarenu dobit od privredne ili druge delatnosti raspodeljuje svojim osnivačima, članovima, članovima organa udruženja, direktorima, zaposlenima ili sa njima povezanim licima.

  • P: Da li je udruženje dužno da radi finansijske izveštaje?

    O: Da, udruženje je dužno da vodi poslovne knjige i sačinjava finansijske izveštaje u skladu sa propisima o računovodstvu i reviziji.

  • P: Koja je procedura ukoliko treba da se promeni adresa sedišta udruženja?

    O: Promenu adresa sedišta udruženja (kao i svaku drugu promenu podataka koji se upisuju u Registar) treba prijaviti Registratoru u roku od 15 dana od dana nastale promene.

  • P: Da le se početno stanje na tekućem računu kod nedobitnih organizacija iz prethodne godine knjiži kao prihod u tekućoj godini?

    O: Pravno savetovalište CRNPS nije u mogućnosti da daje odgovore na pitanja koja se odnose na načine i tehnike knjiženja i slična pitanja koja se tiču vođenja poslovnih knjiga, sačinjavanja finansijskih i drugih izveštaja i slična pitanja koja ne spadaju u oblast pravne struke.

  • P: Kako sastaviti bilans uspeha za 2013 g. ako je udruženje imalo samo troškove a nije imalo prihode?

    O: Pravno savetovalište CRNPS nije u mogućnosti da daje odgovore na pitanja koja se odnose na načine i tehnike knjiženja i slična pitanja koja se tiču vođenja poslovnih knjiga, sačinjavanja finansijskih i drugih izveštaja i slična pitanja koja ne spadaju u oblast pravne struke.

  • P: Da li poslovne knjige mogu da se vode unutar udruženja i ako je to moguće da li mi možete reći da li je, ukoliko udruženje nema neke prevelike aktivnosti, moguće voditi prosto knjigovodstvo ili mora dvojno?

    O: Pravno savetovalište CRNPS nije u mogućnosti da daje odgovore na pitanja koja se odnose na načine i tehnike knjiženja i slična pitanja koja se tiču vođenja poslovnih knjiga, sačinjavanja finansijskih i drugih izveštaja i slična pitanja koja ne spadaju u oblast pravne struke.

  • P: Zamolila bih Vas da mi pomognete u tumačenju odredaba čl. 11. stav 1. i 22. stav 4. Zakona o udruženjima. Jasno mi je da na osnivačkoj skupštini mora biti izabran zastupnik udruženja, ali član 22. ostavlja mogućnost da se statutom može predvideti i da neki drugi organ bira i razrešava lice ovlašćeno za zastupanje. Pitanje – uzimajući u obzir da ja želim da statutom predvidim da upravni odbor bira i razrešava zastupnika udruženja, a imajuću u vidu gore navedene odredbe, da li to znači da osnivačka skupština mora da izabere prvog zastupnika, a da je moguće statutom predvideti da upravni odbor imenuje i razrešava zastupnika udruženja, tj. donosi odluku o promeni zastupnika?

    O: Da.

  • P: Kako ugasiti udruženje građana?

    O: Ako pod „gašenjem udruženja“ podrazumevate njegovo brisanje iz Registra, ukazujemo da su uslovi za to predviđeni članom 49. stav 2. tač. 1 – 7. Zakona o udruženjima, a postupak zavisi od razloga zbog kog bi udruženje trebalo da bude brisano iz Registra.

  • P: Kako je moguće da udruženje čija je šifra delatnosti 9412 vrši kontinuiranu medicinsku edukaciju iako piše u odredbi da ova delatnost 9412 ne obuhvata: obrazovanje koje nude ove organizacije.

    O: Članom 37. stav 2. Zakona o udrženjima predviđeno je da udruženje može neposredno da obavlja privrednu ili drugu delatnost kojom se stiče dobit u skladu sa zakonom kojim se uređuje klasifikacija delatnosti, što znači da udruženje ne bi moglo da obavlja delatnost koja nije obuhvaćena propisom o klasifikaciji, odnosno šifrom delatnosti koja je upisana u Registar.

  • P: Planiramo da kao fondacija koja je osnovana i radi u svrhu promovisanja ljudskih, građanskih i manjiskih prava, otpočnemo prodaju doniranih sredstava konkretno knjiga, a sredstva bi upotrbili za finansiranje projekata u skladu sa statutom. Zanima nas da li shodno zakonu moramo da uvodimo fiskalnu kasu ili da izdajemo fakture fizičkim licima koji bi sredstva direktno uplaćivala na račun na osnovu izdate fakture i da li po ovom osnovu moramo da vodimo evidenciju magacina, stanje na zalihama i evidenciju prometa u KEPU knjizi, kao i sva ostala privredna društva u prometu. Naglašavamo da smo iz APR-a dobili potvrdu da se možemo baviti sporednom privrednom delatnošću.

    O: Privrednu ili drugu delatnost kojom se stiče dobit i koja je upisana u registar udruženje obavlja u skladu sa propisima kojima je uređena oblast u koju spadaju aktivnosti koje se obavljaju (član 37. stav 3. Zakona o udruženjima).

  • P: Kako osnovati podružnicu penzinera?

    O: U skladu sa statutom udruženja čija se podružnica osniva.

  • P: Naveden sam kao osnivač udruženja i to sam slučajno saznao kada me je predsednik udruženja zamolio telefonom da mu dam moje lične podatke jer mu je bilo potrebno navesti za projekt za koji konkuriše imena osnivača. Interesuje me da li postoji mogućnost da je i moj potpis falsifikovan i koja su moja prava u pogledu zaštite, jer ne želim da budem jedan od osnivača. Kako treba da postupim i koja su moja prava kao osnivača?

    O: Članom 11. st. 1. i 2. Zakona o udruženjima predviđeno ja da se udruženje osniva usvajanjem osnivačkog akta i statuta i izborom lica ovlašćenog za zastupanje, na osnivačkoj skupštini udruženja i da osnivački akt, između ostalog, sadrži i potpise osnivača i njihove jedinstvene matične brojeve građana. Stoga, odgovor na pitanje u vezi sa potpisom zavisi od činjenice da li ste prisustvovali osnivačkoj skupštini i potpisali osnivački akt (što bi se moglo zaključiti iz pitanja koje se odnosi na Vaša prava kao osnivača). Ako više ne želite da budete član tog udruženja, iz istog možete istupiti na način predviđen njegovim statutom.

  • P: Mi smo udruženje građana koje ima nekoliko računa i između ostalog i jedan kod uprave za trezor koji se koristi za realizaciju odobrenih projekata od strane grada. Da li se zarade/honorari osoba koje su budžetirane na projektima odobrenim od strane grada moraju direktno isplaćivati sa trezorskog racuna kada su sredstva za taj projekat uplaćena? Do sada nam je bila praksa da se isplaćuju sa osnovnog računa udruženja, pa se sredstva povlače sa trezorskog, da li je to korektno?

    O: Slično kao i u slučaju nejasnoća u vezi sa zahtevanom dokumentacijom i drugim uslovima po raspisanom javnom pozivu, i u slučaju nejasnoća po određenim pitanjima u toku realizacije projekata odgovor treba potražiti od onog ko finasira projekat. Naime, precizni odgovori na ovakva pitanja se ne mogu dati bez uvida u uslove i pravila javnog poziva za dodelu sredstava i ugovor o finansiranju konkretnog projekta.

  • P: Da li ogranak udruženja može da otvori samostalan tekući račun?

    O: Članom 7. stav 3. Zakona o udruženjima propisano je da deo udruženja (sekcija, grupa, klub, ogranak, podružnica i dr) nema status pravnog lica.

  • P: Naše udruženje se prvi put javlja na javni poziv lokalne samouprave za izbor programa rada i projekata od javnog interesa u oblasti socijalne zaštite. U ovom pozivu se, između ostalog, traži izveštaj o o finansijskom poslovanju za prethodnu godimnu overen od strane nadležnog organa i usvojen godišnji program rada. S obzirom da finansijski izveštaj predajemo do 28. februara, šta ustvari treba da se priloži?

    O: Ukoliko neko pitanje nije dovoljno jasno regulisano pravilima javnog poziva, objašnjenje bi trebalo potražiti od onog ko je raspisao javni poziv (u ovom slučaju – od nadležnog organa lokalne samouprave).

  • P: Da li se na osnovu plana, programa, rada i aktivnosti kako prošlih tako i budućih mogu dobiti sredstva od jednica lokalne samouprave? Inače na svako pitanje koje postavim u opštini o finansiranju dobijem odgovor da je samo projektno finansiranje moguće.

    O: Članom 38. Zakona o udruženjima predviđeno je da se sredstva za podsticanje programa ili nedostajućeg dela sredstava za finansiranje programa koje realizuju udruženja, a koji su od javnog interesa obezbeđuju u budžetu (Republike, autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave). Tom odredbom je, između ostalog, predviđeno i to da se bliži kriterijumi, uslovi, obim, način, postupak dodele, kao i način i postupak vraćanja sredstava (ukoliko se utvrdi da udruženje dobijena sredstva ne koristi za realizovanje odobrenih programa) uređuju aktom Vlade, odnosno nadležnog organa autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave. Stoga se odgovor na postavljeno pitanje može naći u opštim aktima odgovarajuće jedinice lokalne samouprave kojima su regulisani bliži kriterijumi, uslovi, obim, način, postupak dodele sredstava.

  • P: Planiramo da osnujemo udruženje građana koji stanuju u stambenim zgradama sa kolektivnim oblikom stanovanja i sa zajedničkom potrošnjom energenata i komunalnih usluga, pa nas interesuje da li svi budući članovi udruženja moraju biti ujedno i osnivači ili je dovoljno da udruženje osnuju najmanje tri osnivača – inicijatora? Ako je više osnivača da li je dozvoljeno da se u osnivačkom aktu samo konstatuje broj osnivača, a spisak priloži tom aktu.

    O: Zakonom o udruženjima je predviđeno da udruženje mogu osnovati najmanje tri osnivača, što znači da osnivača može biti i više. Međutim, bez obzira na broj osnivača, osnivački akt udruženja mora da sadrži sve elemente predviđene članom 11. stav 2. Zakona, odnosno propisane podatke za sva lica koja su na osnivačkoj skupštini usvojili osnivački akt i statut i izabrali lice ovlašćeno za zastupanje.

  • P: Koja je procedura za upis novih članova u udruženje?

    O: Uslovi i način učlanjivanja i prestanka članstva regulišu se statutom udruženja (član 12.stav 4. Zakona o udruženjima), pa prijem novih članova udruženja treba izvršiti na način predviđen statutom tog udruženja.

  • P: Udruženje sa sedištem u Novom Sadu želi da osnuje ogranak u Somboru. Potrebna su nam uputstva kako da to sprovedemo. Ispunjeni su uslovi predviđeni statutom za formiranje ogranka.

    O: Ogranak treba formirati na način i u postupku predviđenom statutom udruženja.

  • P: Da li zastupnik udruženja ima pravo na naknadu i u kojim situacijama, jer je nelogično da se neko bori i posveti određeno vreme kako bi ispunio neki društveni cilj, a da pritom ne bude stimulisan nekom novčanom naknadom?

    O: Kako je već navedeno u odgovorima na slična pitanja, Zakonom o udruženjima nije predviđeno da zastupnik udruženja ima pravo na naknadu samo na osnovu činjenice da je izabran, odnosno imenovan za zastupnika. Time nije isključena mogućnost da to lice dobije naknadu za obavljanje određenih poslova za udruženje, ako je udruženje za to obezbedilo sredstva na neki od načina predviđenih tim zakonom.

  • P: Da li i gde mogu konkurisati opštinska udruženja ratnih i vojnih invalida za programe tipa pomoć i podrška članovima udruženja, formiranje grupa za pomoć i podršku ili slično?

    O: Udruženja mogu svojim projektima iz navedenih oblasti konkurisati kod donatora koji dodeljuju sredstva za finansiranje takvih projekata, kao i na konkurse koje za podsticanje projekata i programa koji su od javnog interesa raspisuju nadležni republički organi, odnosno organi pokrajine i jedinice lokalne samouprave.

  • P: Do kada je potrebno predati godišnji izveštaj udruženja za 2013. godinu i kome se predaje?

    O: Zakonom o udruženjima predviđeno je da se godišnji obračuni i izveštaji o aktivnosti udruženja podnose članovima udruženja na način utvrđen statutom. Udruženje vodi poslovne knjige, sačinjava finansijske izveštaje i podleže vršenju revizije finansijskih izveštaja, u skladu sa propisima o računovodstvu i reviziji. Pored toga, udruženja koja su iz budžeta Republike, odnosno autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave dobila sredstva za realizovanje programa od javnog interesa najmanje jedanput godišnje čine dostupnim javnosti izveštaj o svom radu i o obimu i načinu sticanja i korišćenja sredstava i taj izveštaj dostavljaju davaocu sredstava, a tu obavezu imaju i udruženja koja su u prethodnoj godini, u skladu sa zakonom, koristila poreske i carinske olakšice. Što se tiče dosavljanja završnog računa, informacije o tome treba potražiti na sajtu Agencije za privredne registre (www.apr.gov.rs) ili se obratiti info centu te agencije.

  • P: S obzirom da osnivači udruženja žele da istupe iz istog, da li je potrebno raditi izmene osnivačkog akta?

    O: Članom 11. Zakona o udruženjima predviđeno je da se udruženje osniva usvajanjem osnivačkog akta i statuta i izborom lica ovlašćenog za zastupanje, na osnivačkoj skupštini udruženja, kao i da osnivački akt, izmđu ostalog, sadrži i lična imena, odnosno nazive osnivača i njihova prebivališta, odnosno sedišta. Osnivački akt se, zajedno sa drugom potrebnom dokumentacijom, dostavlja Agenciji za privredne registre radi upisa u Registar udruženja. Ako osnivači istupe iz udruženja nakon njegovog upisa u Registar, nije potrebno menjati osnivački akt, ali treba voditi računa o mogućnosti nastupanja uslova za brisanje iz Registra predviđenog članom 49. stav 2. tačka 1. Zakona (tj. da se udruženje briše iz registra ako se broj članova smanji ispod broja osnivača potrebnog za osnivanje, a nadležni organ udruženja ne donese odluku o prijemu novih članova u roku od 30 dana).

  • P: Molim vas da mi pomognete. Udruženje ciji sam ja zastupnik odlučilo je da dodamo privrednu delatnost u statut. To smo odradili, pribavili smo i ostale potrebne obrasce koje je trazio APR, međutim odbijeni smo jer nismo naznačili na kojoj skupštini smo doneli odluku da dodamo privrednu delatnost. Taj dokument je imao naziv zapisnik sa skupštine, pa naziv udruženja i stigao je odgovor nazad da mora da se naznači na kojoj skupštini se to donosi. Pa da ne bih ponovo bila odbijena i plaćala novu taksu od 2-500 din. molim vas da mi pomognete. Da li je to u pitanju redovna ili vandredna skupština ili šta već je potrebno naznačiti?

    O: U zapisniku sa sednice skupštine treba naznačiti tačno ono što se na istoj dogodilo, uključujući i to da li je u pitanju redovna ili vanredna sednica. S obzirom da se iz teksta pitanja može zaključiti da se radi o dopuni statuta, posebno je važno da se jasno navedu činjenice iz kojih se može videti da li je poštovana procedura za izmene statuta (koja je tim statutom predviđena), kao i to koje se odredbe statuta menjaju i/ili dopunjuju i kako glase te izmene odnosno dopune.

  • P: Da li osnivač udruženja koji nije deponovao potpis, a određen je na svečanoj skušstini da bude predsednik skupštine može i na koj način da istupi iz udruženja?

    O: Svaki član udruženja može da istupi iz udruženja, na način predviđen statutom istog.

  • P: Gde se mogu procitati odgovori na sva ova postavljena pitanja? – KLIKNITE NA PITANJE!

    O: Odgovori na postavljena pitanja mogu se pročitati ako se klikne na tekst pitanja. Preporučujemo da se pre postavljanja pitanja pregledaju postojeća pitanja i proveri da li je na isto ili slično pitanje već dat odgovor. Takođe, kako je u nekim odgovorima već pomenuto, ovo savetovalište se ne bavi pitanjima koja se odnose na druge vrste pravnih subjekata (privredna društva i druge subjekte koji se osnivanju radi ostvarivanja profita, sportske organizacije, političke stranke, sindikati i t.d.). Treba imati u vidu i to da ovo pravno savetovalište daje odgovore na osnovna pravna pitanja vezana za primenu Zakona o udruženjima, koja mogu da budu od interesa za širi krug korisnika, a nije u mogućnosti da daje odgovore neka pitanja u vezi sa konkretnim situacijima, na koja se ne bi moglo odgovoriti bez uvida u kompletnu dokumentaciju.

  • P: Da li jedna podružnica koja je bila deo udruženja građana može da se samostalno odvoji, bez odluke skupštine, i da formira novo udružnje?

    O: Na postavljeno pitanje moguća su dva odgovora. Naime, moguće je da se, u skladu sa statutom udruženja donese odluka o njegovoj podeli na dva (ili više) udruženja, koja bi imala pravno dejstvo osnivačkog akta novih udruženja, a podeljeno udruženje bi prestalo da postoji (član 48. Zakona o udruženjima). Druga mogućnost je zasnovana na ustavnim odredbama o slobodi udruživanja (član 55. Ustava Republike Srbije) – pojedini članovi udruženja mogu da istupe iz nekog udruženja i da formiraju novo. U postupku osnivanja i registracije novog udruženja treba postupiti u skladu sa odredbama Zakona o udruženjima, uključujući i odredbu da naziv novoosnovanog udruženja ne može biti identičan nazivu drugih udruženja koja su upisana ili uredno prijavljena za upis u registar.

  • P: Naše udruženje već dva puta za redom na sednici skupštine nema kvorum. Problem je što od postojećih 47 članova, više od 15 je neaktivno, tako da se kvorum uopste ne može postići. Pokrenuta je inicijativa za izmene i dopune statuta gde bi se detaljnije regulisalo pitanje članstva, razdvajanje aktivnih od neaktivnih i ostalo. Međutim, zbog nedostatka kvoruma skupština ne može da zaseda i da usvoji te izmene i dopune statuta, tako da je to pravi začarani krug iz koga ne možemo da izađemo. Kako da rešimo ovaj problem, zbog koga nam je praktično blokiran rad udruženja?

    O: Vaše pitanje ilustruje potrebu da statutom jasno i potpuno regulišu sva pitanja navedena u članu 12. stav 4. Zakona o udruženjima, uključujući i uslove i način učlanjivanja i prestanka članstva, kao i druga pitanja od značaja za rad udruženja. Ako je statutom udruženja predviđeno da se član može isključiti iz udruženja zbog neaktivnosti, mogao bi se sprovesti tim statutom predviđen postupak za isključenje neaktivnih članova, pa bi se nakon toga održala skupština čiji bi se kvorum odredio na osnovu novog broja članova. Međutim, ako statut ne sadrži odgovarajuće odredbe o osnovima i postupku za prestanak članstva, postoji mogućnost da dođe do primene odredaba Zakona o brisanju udruženja iz Registra zbog neobavljanja aktivnosti na ostvarivanju statutarnih ciljeva ili zbog proteka dvostruko više vremena od vremena utvrđenog statutom za održavanje sednice skupštine, a da ona nije održana (član 49. stav 2. tačka 5).

  • P: Da li NVO može u svom nazivu imati reč Institut i ako ne može koje su dozvole potrebne da bi registrovanje te reči u imenu bilo moguće?

    O: Članom 16. stav 2. Zakona o udruženjima propisano je da naziv udruženja ne sme da izaziva zabunu, između ostalog, „u pogledu toga o kakvoj se vrsti pravnog lica radi“. S obzirom da su instituti pravna lica koja su regulisana drugim zakonom, nije mogće korišćenje reči „institut“ u nazivu pravnog lica koje bi se osnovalo i registrovalo po Zakonu o udruženjima.

  • P: APR ne omogućava registrovanje više privrednih delatnosti, već nas uverava da se kod njih prijavljuje samo primarna privredna delatnost. Pošto obavljamo dve privredne delatnosti (u skladu sa statutom), za obe delatnosti nam nadležne inspekcije traže da budu prijavljene u APR-u. Kako da prevaziđemo ovaj problem i da li u zakonu postoji negde definisano da se može prijaviti samo jedna delatnost, a druga može obavljati bez prijavljivanja?

    O: Zakon o udruženjima ne sadrži odredbu kojom bi bilo regulisano da se može obavljati privredna delatnost koja nije upisana u Registar. Naprotiv, odredbom člana 37. stav 3. jasno je regulisano da udruženje može otpočeti sa neposrednim obavljanjem delatnosti tek nakon njenog upisa u Registar. Odredba člana 28. istog zakona propisuje da se u Registar, između ostalog, upisuju „privredne i druge delatnosti koje udruženje neposredno obavlja“. Korišćenje množine u pogledu ovog dela sadržaja Registra, po našem mišljenju, jasno ukazuje da bi se u isti mogle upisati i dve ili više delatnosti, tako da ostaju nejasni razlozi za navedenu praksu Agencije za privredne registre. Stoga bi se za preciznija objašnjenja i eventualna uputstva o postupanju u slučaju inspekcijskog nadzora trebalo obratiti toj agenciji.

  • P: Predsednik sam Saveta roditelja vrtića i planiramo da prikupimo donacije za uredjenje vrtića. Da li treba da registrujemo udruženje, jer nam je glavni problem račun na koji će se donacije uplaćivati koji ne sme da bude privatni već od udruženja.

    O: S obzirom da je glavni problem račun za prikupljanje donacija za uređenje vrtića, bilo bi uputno prvo proveriti druge mogućnosti otvaranja posebnog namenskog računa bez registracije udruženja. Ukoliko to ne bi bilo moguće, ovo bi bio tipičan slučaj kada bi se moglo registrovati udruženje na određeno vreme, radi ostvarivanja navedenog zajedničkog cilja.

  • P: Sakupili smo sve papire neophodne da se otvori budžetski račun, ali nam je rečeno u upravi trezora je da nam je neophodna potvrda nekog ministarstva da će nam sredstva iz nekog od ministarstava biti uplaćivana na taj račun. Sad smo u problemu jer smo tek se osnovali i tek želimo da apliciramo sa projektima kod nekih od ministarstava. Kako da unapred dobijemo takvu potvrdu neophodnu za otvaranje budžetskog računa?

    O: S obzirom na objašnjenje koje ste dobili iz uprave trezora, očigledno je da se takav račun može otvoriti tek nakon što bi za neki od projekata, sa kojim nameravate da aplicirate, bila odobrena odobrena sredstva iz budžeta.

  • P: Da li li kada se osnuje NVO teče radni staž osnivaču ili da li se plaća mesečno za penzijsko i socijalno? Planiram da osnujem NVO, a pošto je NVO neprofitna organizacija, računam da se ne plaćaju mesečni troškvi za penzijsko i socijalno.

    O: Sama činjenica da je neko osnivač NVO ne predstavlja osnov za nastanak obaveze plaćanja doprinosa za penzijsko i socijalno osiguranje, pa time ni za sticanje prava iz penzijskog i socijalnog osiguranja.

  • P: Da li zastupnik udruženja može imati u bilo kom smislu veću odgovornost od članova, da li odgovara ličnom imovinom ukoliko je na njegovu adresu registrovano udruženje?

    O: Odgovornost zastupnika udruženja za obaveze udruženja ne zavisi od adrese na kojoj je udruženje osnovano, već od njegovih postupaka. Naime, prema članu 40. Zakona o udruženjima, udruženje za svoje obaveze odgovara celokupnom svojom imovinom, a članovi udruženja i organa udruženja mogu lično odgovarati za obaveze udruženja, ako postupaju sa imovinom udruženja kao da je u pitanju njihova imovina ili zloupotrebe udruženje kao formu za nezakonite ili prevarne svrhe.

  • P: U slučaju kada udruženje ne zapošljava nijedno lice da li je moguće da pojedinci koji su angažovani na realizaciji određenog projekta dobiju odgovarajuću naknadu za svoj angažman ukoliko je to predviđeno statutom udruženja (npr. odredbom da će se deo sredstava dobijenih od donacija, dobrovoljnih priloga itd. trošiti i u te svrhe)?

    O: Da, s tim što udruženje treba sa tim licima da zaključi odgovarajući ugovor (u zavisnosti od vrste posla i angažmana) i da prilikom isplate naknada poštuje i sve propise u pogledu poreza i doprinosa koji se odnose na određenu vrstu naknade. Podrazumeva se i da prilikom isplate naknada za angažovanje na realizaciji projekta treba postupati i u skladu sa ugovorom sa donatorom koji je obezbedio srestva za realizaciju tog projekta.

  • P: Da li NVO iz Crne gore može osnovati ogranak u Srbiji? Da li ogranak u Srbiji može biti pravno lice i poslovati po propisima u Srbiji. Šta je potrebno da za registraciju ogranka NVO iz CG u Srbiji?

    O: Strano udruženje, tj. udruženje sa sedištem u drugoj državi, osnovano po propisima te države radi ostvarivanja nekog zajedničkog ili opšteg interesa ili cilja, može na teritoriji Republike Srbije da deluje preko svog predstavništva, nakon upisa tog predstavništva u Registar koji vodi Agencija za privredne registre. Postupak upisa i delovanje predstavništva stranog udruženja regulisani su odredbama čl. 59 – 68. Zakona o udruženjima („Službeni glasnik RS“, br. 51/09).

  • P: Da li zakonski zastupnik udruženja, koji je zaposlen po drugom osnovu, ima obavezu plaćanja poreza i doprinosa?

    O: Zastupnik udruženja nema obavezu plaćanja poreza i doprinosa samo na osnovu činjenice da je određen za zastupnika. Međutim, ako za neke poslove u vezi sa zastupanjem udruženja (ili za neke druge poslove u udruženju) to lice prima naknadu, postoji obaveza plaćanja propisanih poreza i doprinosa koji se odnose na tu naknadu.

  • P: Kako mogu da promenim šifru delatnosti udruženja? Greškom je napisana šifra.

    O: Postupak zavisi od toga u kom dokumentu je šifra pogrešno napisana. Ako je greška nastala u nekom dokumentu službe nadležne za registraciju, od te službe treba tražiti da izvrši ispravku. U slučaju da je greška nastala u nekom od dokumenata koje je udruženje podnelo toj službi, dalji postupak bi opet zavisio od toga o kom se dokumentu radi i da li je u pitanju samo greška u ciframa ili i u opisu/vrsti delatnosti. U ovom slučaju bi trebalo izvršiti izmene u odgovarajućem dokumentu udruženja i podneti prijavu za upis promene podataka u Registar (član 33. u vezi sa članom 28. Zakona o udruženjima).

  • P: Dobili smo sredstva za sufinansiranje projekta (nakon konkursa i odluke) Kancelarije za dijasporu Vlade Srbije, i kod potpisivanja ugovora smo dobili tumačenje da ne treba otvarati poseban račun u trezoru (budžetski). U potpisanom ugovoru stoji da će nam sredstva uplatiti na naš regularni račun u banci. Da li su nam zaposleni u Kancelariji za dijasporu Vlade Srbije (koji su se i konsultovali sa svojim rukovodiocem) dali ispravnu informaciju?

    O: Osnovano se može pretpostaviti da rukovodioci i službenici navedenog državno organa mogu da daju adekvatne informacije i uputstva u vezi sa pravilima korišćenja budžetskih sredstava koja se dodeljuju za finansiranje određenih projekata. Međutim, prilikom odlučivanja o tome da li će se za ova sredstva koristiti postojeći ili otvoriti novi račun u banci treba imati u vidu i praktična pitanja u vezi sa evidencijom priliva i trošenja, uključujući i to da li udruženje na tom računu ima i sredstva od drugih donatora koji traže da se ta sredstva vode na odvojenom računu.

  • P: Ako je osnivač privrednog društva A drugo privredno društvo B, da li postoje obaveze plaćanja doprinosa i poreza za zakonskog zastupnika (fizičko lice osnivač privrednog društva B)?

    O: Pravno savetovalište Centra za razvoj neprofitnog sektora ne bavi se pitanjima koja se odnose na privredna društva.

  • P: Na koji način može udruženje, čiia je jedini cilj humanitarni rad, odnosno pomoć obolelima od kancera, a finansira se isključivo od poklona i donacija, da podmiri troškove udruženja? Prosto rečeno, ako od jedne kompanije dobijemo neku svotu, da li postoji ikakva zakonska regulativa koja će odobriti i učiniti legalnim da deo tih sredstava (namenjenih za nabavku aparata, lekova i sl.) ode na podmirivanje troškova udruženja (računa, prevoza i sl.) i naknada za rad onome ko je na određenom projektu radio?

    O: Odgovor na navedena pitanja zavisi od sadržine konkretnog ugovora o donaciji, odnosno poklonu.

  • P: Da li je za udruženje obavezno isticanje firme na fasadi zgrade, šta treba da piše i mora li da bude ćirilični natpis?

    O: Zakon o udruženjima ne predviđa obavezu da se na zgradi ili prostorijama u kojima se nalazi sedište udruženja ističe firma sa nazivom istog.

  • P: Osnovali smo udruženje korisnika seoskog vodovoda sa delovanjem u oblasti zaštite životne sredine i snabdevanja korisnika pijaćom vodom. Registrovali smo i delatnost 3600 - sakupljanje, prerada i distibucija vode. Da li možemo naplaćivati utrošenu vodu po kubnom metru ili tu naknadu možemo naplaćivati u formi članarine na mesečnom nivou? Svi korisnici će se učlaniti u udruženje.

    O: Prema članu 37. Zakona o udruženjima delatnost kojom se stiče dobit udruženje mora da se obavlja u skladu sa propisima kojima je uređena oblast u koju spadaju aktivnosti koje se obavljaju. Prema tome, odgovor na pitanje da li udruženje registrovano u skladu sa navedenim zakonom uopšte može da se bavi sakupljanjem, preradom i distribucijom pijaće vode (pa i naplatom tih usluga) zavisi od propisa kojim je regulisana ova komunalna delatnost.

  • P: Kada zastupnik udruženja podnese ostavku, da li treba sam da skine deponovani potpis i sve ostalo ili je dovoljno da da ostavku u pisanoj formi, a kasnije preostali članovi na osnovu te ostavke rade sve što treba. I dali ostavka treba da bude overena pečatom udruženja ili overena u sudu, opstini ili kako već?

    O: U skladu sa članom 33. Zakona o udruženjima, udruženje je dužno da Registratoru prijavi svaku promenu podataka koji se upisuju u Registar, u roku od 15 dana od dana nastale promene. S obzirom da se podaci o zastupniku udruženja upisuju u Registar, udruženje je dužno da promenu zastupnika prijavi Agenciji koja vodi registar, koja če doneti rešenje o upisu novog zastupnika, na osnovu kog se ta promena prijavljuje i drugim organima i službama kod kojih je upisan taj podatak (Poreska uprava, banke i dr.).

  • P: Šta znači ugovor o delu?

    O: Ugovor o delu je ugovor koji poslodavac zaključuje sa određenim licem radi obavljanja poslova koji su van delatnosti poslodavca, a koji imaju za predmet samostalnu izradu ili opravku određene stvari, samostalno izvršenje određenog fizičkog ili intelektualnog posla, ili sa licem koje obavlja umetničku ili drugu delatnost u oblasti kulture u skladu sa zakonom (član 199. Zakona o radu).

  • P: Na koji način osnivač može da istupi iz udruzenja?

    O: U skladu sa odredbama statuta o uslovima i načinu učlanjivanja i prestanku članstva u udruženju.

  • P: Kako osnovati ogranak NVO u drugom gradu?

    O: U skladu sa statutom organizacije.

  • P: Da li student može osnovati neprofitno udruženje radi pružanja usluga programiranja, pravljenja raznoraznih softvera i slično?

    O: Ne. Zakonom je udruženje definisano kao dobrovoljna i nevladina nedobitna organizacija zasnovana na slobodi udruživanja više fizičkih ili pravnih lica, osnovana radi ostvarivanja i unapređenja određenog zajedničkog ili opšteg cilja i interesa, koji nisu zabranjeni Ustavom ili zakonom. Samim tim, cilj osnivanja udruženja ne može biti pružanje usluga uz naplatu, već se u tu svrhu može registrovati određeni privredni subjekt ili samostalna delatnost, u skladu sa propisima koji regulišu tu delatnost. Udruženja mogu, pod uslovima predviđnim Zakonom, da obavljaju određenu delatnost kojom se stiče dobit, ali ta delatnost, između ostalog, mora da bude u manjem obimu, a ostvarena dobit ne može da se raspodeljuje osnivačima, članovima, članovima organa udruženja, direktorima, zaposlenima ili sa njima povezanim licima.

  • P: Kako se knjiže dnevnice službenog puta?

    O: Pravno savetovalište CRNPS ne bavi se savetovnjem u vezi sa pitanjima iz knjigovodstvene struke.

  • P: Statutom našeg udruženja građana predviđeni su sledeći organi: skupština, upravni odbor, nadzorni odbor i direktor. Da li možemo promeniti organe udruženja, naravno menjajući statut na sednici skupštine, tako da organi budu nadzorni organ (koji bi imao funkcije koje imaju sadašnji upravni i nadzorni odbor) i direktor, ili udruženja moraju imati baš odvojeno upravni i nadzorni organ?

    O: Zakonom o udruženjima predviđeno je da članovi upravljaju udruženjem neposredno ili preko svojih izabranih predstavnika u organima udruženja i da je skupština najviši organ udruženja, kao i da se statutom mogu predvideti i drugi organi udruženja. To znači da nema zakonske obaveze da udruženja moraju imati upravni i nadzorni organ i da udruženje svojim statutom može da predvidi koje će organe imati i da reguliše njihova ovlašćenja, sastav, način izbora i opoziva, trajanje mandata i način odlučivanja.

  • P: Na koji način se imenuje novi zastupnik (postojeći zastupnici ostaju) u udruženju građana?

    O: U skladu sa statutom udrućenja.

  • P: Da li je dozvoljeno snimanje sednice skupštine (audio i/ili video), ako statut kaže da je rad skupštine javan (tj. da mogu da prisustvuju i ljudi koji nisu članovi udruženja)? Da li se krši zakon ako se sednica snima, a da su o tome prisutni članovi upoznati, ili svaki član mora da da saglasnost ponaosob?

    O: Ova pitanja nisu regulisana Zakonom o udruženjima. Način rada skupštine bliže se uređuje statutom, pa bi bilo preporučljivo da i pitanje eventualnog snimanja sednica bude uređeno tim aktom.

  • P: Da li novoosnovano udruženje mora odmah da otvori poslovni račun kod banke, bez obzira što još nije počelo da obavlja privrednu delatnost, za koju je, inače, registrovano?

    O: S obzirom da se udruženja ne registruju za obavljanje privredne delatnosti (već istu mogu da obavljaju u obimu potrebnom za ostvarivanje ciljeva udruženja, pod određenim uslovima, uključujući i upis te delatnosti u registar), nastanak obaveze da se finansijsko poslovanje obavlja preko računa u banci nije vezan za početak obavljanja privredne delatnosti, već za činjenicu sticanja svojstva pravnog lica, tj. za samu registraciju udruženja.

  • P: Pri kojim nabavkama je NVO u obavezi da organizuje tender?

    O: Obaveza udruženja da pri određenim nabavkama raspiše tender nije regulisana Zakonom o udruženjima. Međutim, ta obaveza može biti vezana za poreklo sredstava koja se koriste za određene nabavke i to bi onda trebalo da bude regulisano ugovorom o realizaciji projekta u okviru kog se vrše te nabavke. Preporučljivo je da se, u slučaju nejasnoća, objašnjenje zatraži od donatora tih sredstava.

  • P: Da li strani državljani mogu postati članovi udruženja, i da li smeju biti birani za predsednika, člana upravnog odbora i slično?

    O: Zakonom o udruženjima predviđeno je da svako lice može pod jednakim uslovima utvrđenim statutom da postane član udruženja, kao i da zastupnik udruženja mora da bude poslovno sposobno fizičko lice koje ima prebivalište ili boravište na teritoriji Republike Srbije (čl. 19. i 23). To znači da ni mogućnost da se postane član udruženja ili njegov zastupnik nije zakonski uslovljena državljanstvom Republike Srbije.

  • P: Registrovao sam udruženje u APR-u, koja su mi dokumenta potrebna za poresku upravu?

    O: Najprecizniju informacije o ovom pitanju možete dobiti u nadležnoj poreskoj upravi.

  • P: Da li udruženje, pri registraciji, može doneti odluku o imenovanju više lica ovlašćenih za zastupanje?

    O: Članom 23. stav 1. Zakona o udruženjima predviđeno je da udruženje ima jedno ili više lica ovlašćenih za zastupanje udruženja izabranih, odnosno imenovanih na način utvrđen statutom.

  • P: Da li postoje neke specifičnosti prilikom osnivanja i funkcionisanja međunarodnog udruženja? Osnivači će biti državljani Srbije, ali planira se da većina članova bude iz inostranstva.

    O: Udruženje koje je osnovano u Srbiji registruje se i deluje u skladu sa domaćim propisima, bez obzira na državljanstvo njegovih članova. Takvo udruženje nema status stranog ili međunarodnog udruženja u smislu odredaba čl. 59 – 68. Zakona u udruženjima.

  • P: Može li se statutom udruženja predvideti da skupštinu udruženja čine samo osnivači udruženja, ma koliko se članova kasnije učlanilo, kao i da samo osnivači mogu biti birani za predsednika, člana upravnog odbora i sl.?

    O: Članom 22. st. 2. i 3. Zakona o udruženjima regulisano je da skupštinu čine svi članovi udruženja, a da se statutom može odrediti način predstavljanja članova u skupštini udruženja. Odredba po kojoj drugi članovi udruženja ne bi mogli da čine skupštinu niti da u njoj budu predstavljeni, po našem mišljenju, ne bi bila u skladu sa navedenim odredbama Zakona.

  • P: Može li udruženje građana biti osnivač privrednog društva i da kao vlasnik istog stiče profit i raspolaže njime?

    O: Ko može da bude osnivač privrednog društva, kao i uslovi i postupak osnivanja privrednog društva, regulisani su propisima koji se odnose na privredna društva. Prema članu 36. stav 1. Zakona o udruženjima, udruženje može sticati imovinu od članarine, dobrovoljnih priloga, donacija i poklona (u novcu ili naturi), finansijskih subvencija, ostavina, kamata na uloge, zakupnine, dividendi i na drugi zakonom dozvoljeni način. Međutim, imovina udruženja (bez obzira na način sticanja) može da se koristi jedino za ostvarivanje njegovih statutarnih ciljeva i ne može se deliti njegovim članovima, osnivačima, članovima organa udruženja, direktorima, zaposlenima ili sa njima povezanim licima (član 41. Zakona).

  • P: Da li ovlašćeni predstavnik udruženja može da bude lice sa stranim državljanstvom?

    O: Da, ukoliko to lice ima prebivalište ili boravište na teritoriji Republike Srbije (23. stav 2. Zakona o udruženjima).

  • P: Da li postoji sukob interesa ako je predsednik jednog udruženja član upravnog odbora saveza čiji je to udruženje član?

    O: Sastav organa udruženja, kao i organa saveza udruženja, reguliše se njihovim statutima.

  • P: Da li predstavnik saveza udruženja može bez odluke upravnog odbora ili drugog organa davati saopštenja za javnost i da li sme upotrebljavati pečat i potpis na dokumentima koje nije odobrio upravni odbor?

    O: Ova pitanja bi trebalo da budu regulisana statutom udruženja.

  • P: Da li potpisi osnivača udruženja – pravnih lica treba da budu overeni od strane organa naležnih za overu potpisa ili samo pečatom samog osnivača – pravnog lica?

    O: Prema članu 11. stav 3. Zakona o udruženjima, pravno lice kao osnivač potpisuje se tako što njegov zastupnik uz naziv pravnog lica dodaje svoj potpis i pečat, matični broj i poresko identifikacioni broj (PIB) pravnog lica.

  • P: Pošto udruženje mogu osnovati najmanje tri lica, da li je bitno da se oni pojave sa mnom kada budem registrovala organizaciju ili je dovoljno da dam njihove podatke?

    O: Zakonom o udruženjima, kao ni Pravilnikom o sadržini, načinu upisa i vođenja Registra udruženja („Službeni glasnik RS“, br. 80/09), nije predviđena obaveza ličnog prisustva osnivača udruženja prilikom predaje dokumentacije za upis u Registar.

  • P: Da li predsednik upravnog odbora udruženja može biti povremeno radno angažovan u udruženju putem ugovora o autorskom delu ili slično?

    O: Prava, obaveze i odgovornosti članova i organa udruženja regulišu se statutom udruženja. Zakon o udruženjima ne reguliše ovo pitanje, što bi značilo da, ukoliko statutom nije isključena mogućnost radnog angažovanja predsednika udruženja, nema zakonskih smetnji po ovom zakonu. Međutim, treba voditi računa i o mogućim smetnjama koje bi proizilazile iz drugih propisa ili ugovora o radu tog lica u nekom preduzeću, ustanovi ili drugoj službi.

  • P: Da li sportsko udruženje ima pravo da se bavi i privrednom delatnošću (ugostiteljska delatnost) i da li je tu delatnost potrebno upisati u APR?

    O: Rad sportskih udruženja regulisan je Zakonom o sportu, pa odgovor na ovo pitanje treba potražiti u tom zakonu i/ili od organa, službi ili drugih subjekata koja se bave tim pitanjima.

  • P: Da li NVO može uzimati poslove i do koliko novca, tipa 15000 € ili nešto slično?

    O: Postavljeno pitanje nije dovoljno jasno. Ako se pod „uzimanjem poslova“ misli na neposredno obavljanje privredne ili druge delatnosti kojom se stiče dobit, takva delatnost se može obavljati pod uslovima predviđenim članom 37. Zakona o udruženjima. Dakle, pre „uzimanja poslova“ treba proveriti da li su ispunjeni svi uslovi predviđeni navedenom odredbom, kao i oni koji su predviđeni propisima kojima je uređena oblast u koju spadaju aktivnosti koje se obavljaju.

  • P: Da li osnivač udruženja može biti lice koje je korisnik invalidske penzije, odnosno lice koje je trajno radno nesposobno?

    O: Prema članu 10. st. 2. i 3. Zakona o udruženjima, osnivači udruženja mogu biti poslovno sposobna fizička lica, kao i maloletna lica sa navršenih 14 godina (uz saglasnost zakonskog zastupnika). Činjenica da je lice korisnik invalidske penzije, odnosno trajno nesposobno za rad nije, sama po sebi, prepreka da to lice bude osnivač udruženja.

  • P: Da li je negde navedeno konkretno kojim delatnostima se mogu baviti udruženja i koji su propisi za navedene delatnosti? Hteli bi da napravimo neko udruženje, kao klub/kafić, gde bi se mogli praviti skupovi, u kojima bi bilo moguće prodavati piće, s' tim da bi se dobit slivala u budžet udruženja i bila iskorišćena za ulaganja u njegovu delatnost i uređivanje. Da li je moguć takav tip osnivanja i kako bi se zvao (ugostiteljska delatnost)? Da li nam je tom prilikom potrebna fiskalna kasa, ili postoji drugi način? Da li je obavezno da lice koje prodaje piće mora biti zaposleno, imati radnu knjižicu, sanitarni i ostalo? Koliko puta mesečno, ili tokom godine bi mogli da pravimo takve skupove, i od koliko do koliko sati bi to bilo moguće (npr.radno vreme od 21:00h do 3:00h)?

    O: Pravno savetovalište CRNPS ne bavi se pitanjima u vezi sa pravnom regulativom koja se odnosi na rad ugostiteljskih lokala (radno vreme, uslovi koje moraju da ispunjavaju radnici, i t.d.). Međutim, sa aspekta primene Zakona o udruženjima, odgovor na pitanje da li je moguć takav tip osnivanja kluba ili kafića je potpuno jasan – to nije moguće. Naime, prema članu 2. Zakona o udruženjima, udruženje je dobrovoljna i nevladina nedobitna organizacija zasnovana na slobodi udruživanja više fizičkih ili pravnih lica, osnovana radi ostvarivanja i unapređenja određenog zajedničkog ili opšteg cilja i interesa, koji nisu zabranjeni Ustavom ili zakonom. Udruženje može, pod uslovima predviđenim zakonom, da obavlja i delatnost kojom se stiče dobit (između ostalog, ta delatnost mora da bude u vezi sa njegovim statutarnim ciljevima, da bude predviđena statutom i da se obavlja u manjem obimu, t.j. u obimu potrebnom za ostvarivanje ciljeva udruženja). Dobit ostvarena obavljanjem te delatnosti može se koristiti samo za ostvarivanje ciljeva udruženja i ne može se deliti osnivačima, članovima, članovima organa udruženja, direktorima, zaposlenima ili sa njima povezanim licima.

  • P: Da li udruženje može da ima poker aparate u lokalu?

    O: Organizovanje igara na sreću, uključujući i igre na sreću na automatima (igre koje se igraju na elektromehaničkim, elektronskim i sličnim uređajima, a na kojima igrači uplatom određenog iznosa stiču mogućnost ostvarivanja dobitka koji zavisi od slučaja ili nekog drugog neizvesnog događaja), regulisano je Zakonom o igrama na sreću („Službeni glasnik RS“, br. 88/11). Za davanje odobrenja ili saglasnosti za priređivanje igara na sreću nadležna je Uprava za igre na sreću. Tim zakonom su regulisani i uslovi za priređivanje igara na sreću, uključujući i iznos osnovnog kapitala pravnog lica koje može da dobije odobrenje ili saglasnost za priređivanje određene igre na sreću.

  • P: Da li je predsednik udruženja građana ovlašćen da naređuje šta i kako će neko raditi u samom udruženju, recimo pri izradi nečeg kreativnog?

    O: Ovlašćenja organa udruženja uređuju se statutom udruženja, a po potrebi i drugim aktima koja donosi udruženje (u skladu sa statutom). Precizniji odgovor na ovo pitanje nije moguć, jer nije jasno šta se podrazumeva pod „izradom nečeg kreativnog“.

  • P: Kako je moguće regulisati otvaranje bankovnog računa udruženja građana ukoliko je jedan od osnivača istupio iz udruženja?

    O: Otvaranje bankovnog računa treba izvršiti u skladu sa propisima koji se na to odnose i pravilima banke kod koje se račun otvara. Međutim, istupanje jednog od osnivača iz udruženja može da utiče na dalje postojanje istog (ako se time broj članova smanjio ispod broja potrebnog za njegovo osnivanje, a nadležni organ udrženja nije doneo odluku o prijemu novih članova u roku od 30 dana), jer bi to predstavljalo osnov za brisanje udruženja iz Registra (član 49. stav 2. tačka 1. Zakona o udruženjima).

  • P: Da li je delatnost udruženja ujedno i privredna (profitabilna) delatnost tog udruženja?

    O: Ne. Udruženja su po definiciji nedobitne organizacije i ne mogu se osnovati i registrovati sa ciljem obavljanja delatnosti kojom se stiče dobit, već samo radi ostvarivanja i unapređenja određenog zajedničkog ili opšteg cilja i interesa. Pod uslovima propisanim zakonom udruženja mogu, u manjem obimu, da obavljaju privrednu ili drugu delatnost kojom se stiče dobit, ali se ta dobit može koristiti samo za ostvarivanje ciljeva udruženja i ne može da se raspodeljuje osnivačima, članovima, članovima organa udruženja, direktorima, zaposlenima ili sa njima povezanim licima.

  • P: Da li postoji pravnilnik o održavanju godišnje skupštine kao i o sadržaju izveštaja sa iste. Npr. koje tačke dnevnog reda moraju da postoje, itd.? Da li postoji neki primeri izveštaja sa godišnje skupštine kao što postoje primeri osnivačkih dokumenata?

    O: Ako se pod pravilnikom podrazumeva propis donet od strane ovlašćenog državnog organa, odgovor bi bio negativan. Naime, osnovna pravila koja se odnose na skupštinu kao najviši organ upravljanja odruženjem regulisana su članom 22. Zakona o udruženjima kojim je, između ostalog, predviđeno da se način sazivanja skupštine, kao i način rada i donošenje odluka bliže uređuje statutom.

  • P: Bavim se izradom unikatnog nakita. Htela bih da osnujem udruženje gradjana. Da li možete da mi pomognete oko statuta? I da li mogu ostvarivati prihod od prodaje nakita?

    O: Ostvarivanje prihoda prodajom unikatnog nakita u sopstvenoj izradi ne može biti zakoniti cilj udruženja osnovanog u skladu sa Zakonom o udruženjima (to se može postići registracijom odgovarajuće privredne delatnosti, u skladu sa propisima koji regulišu te delatnosti). Naime, po navedenom zakonu udruženja su nedobitne organizacije osnovane radi ostvarivanja i unapređenja određenog zajedničkog ili opšteg cilja i interesa, a eventualna dobit ostvarena obavljanjem privredne delatnosti (u skladu sa članom 37. zog zakona) može se koristiti samo za ostvarivanje ciljeva udruženja i ne može da se raspodeljuje osnivačima, članovima, članovima organa udruženja, direktorima, zaposlenima ili sa njima povezanim licima.

  • P: Da li hranitelj ima pravo na penziju?

    O: Na ovo pitanje treba potražiti odgovor u propisima kojima je regulisano hraniteljstvo i status hraniteljskih porodica i od službi i organizacija koje se bave pitanjima hraniteljstva. Ovde je pitanje navedeno samo kao povod da bi se ukazalo na to se u okviru pravnog savetovališta CRNPS daju odgovori na pitanja koja se odnose na udruženja regulisana Zakonom o udruženjima („Službeni glasnik RS“, br. 51/09), tj. na dobrovoljne i nevladine nedobitne organizacije zasnovane na slobodi udruživanja više fizičkih ili pravnih lica, osnovane radi ostvarivanja i unapređenja određenog zajedničkog ili opšteg cilja i interesa, koji nisu zabranjeni Ustavom ili zakonom. Stoga se na ovom sajtu ne mogu dobiti odgovori na pitanja iz drugih oblasti (kao, na primer, na brojna pitanja koja se odnose na sportske organizacije, zadruge, različite privredne delatnosti, radne odnose, i t.d.). Preporučuje se da se, pre postavljanja pitanja, zainteresovani upoznaju sa tematikom kojom se bavi Pravno savetovalište CRNPS, kao i sa već datim odgovorima na slična pitanja.

  • P: Da li se, prilikom osnivanja NVO, sem naknade za upis udruženja u Registar, plaća jos nešto?

    O: Podatke o troškovima za upis u Registar možete naći na sajtu Agencije za privredne registre.

  • P: Da li naziv novoosnovanog udruženja može biti identičan nazivu udruženja koje je upisano u Direktorijum NVO na vašem sajtu, ako isto nije upisano u Registar APR? I na koje načine se za početak, bez ikakvih sredstava, može obezbediti prostor/kancelarija i osnovna sredstva za rad udruženja (kancelarijska oprema, nameštaj, pribor...)?

    O: Direktorijum objavljen na sajtu CRNPS nije zvaničan registar i sačinjen je na osnovu podatka datih od strane samih udruženja u vreme pripreme tog direktorijuma. Zakonom o udruženjima propisano je da naziv novoosnovanog udruženja ne može biti identičan nazivu drugih udruženja koja su upisana ili uredno prijavljena za upis u registar, kao i da isti ne sme da bude zamenljiv sa nazivom drugog udruženja niti da izaziva zabunu o udruženju, njegovim ciljevima ili u pogledu toga o kakvoj se vrsti pravnog lica radi (član 16). Način obezbeđivanja prostora i sredstava za početak rada udruženja nije regulisan tim zakonom, a kako će se ta sredstva obezbediti (prilozima članova ili donatora, uz pomoć lokalne samouprave ili drugih subjekata, i sl.) je faktičko pitanje.

  • P: Da li može predsednik udruženja roditelja dece sa posebnim potrebama da se isplati autorskim delom i kako to treba regulisati?

    O: Po našem mišljenju, obavljanje dužnosti predsednika udruženja ne sadrži u sebi karakteristike autorskog dela, za koje bi se mogla isplaćivati naknada za autorsko delo. Međutim ukoliko predsednik udruženja ili neko drugo lice ima opravdane troškove nastale ostvarivanjem statutarnih ciljeva udruženja (putni troškovi, dnevnice, troškovi prenoćišta i sl) ti troškovi se mogu nadoknaditi iz sredstava udruženja, kao što se iz istih mogu isplaćivati i zarade zaposlenih, ako ih udruženje ima (član 41. Zakona o udruženjima).

  • P: Da li postoje precizirani rokovi do kada se najkasnije mora održati izborna skupština udruženja?

    O: Rokovi za održavanje izborne skupštine regulišu se statutom udruženja i treba da budu u skladu i sa odredbama statuta o trajanju mandata organa koje bira skupština. Zakonom o udruženjima predviđeno je samo da se redovna skupštna udruženja održava najmanje jednom godišnje, pri čemu se statutom udruženja može predvideti i kraći rok, a predviđeni su i uslovi i način održavanja vanredne sednice. Način sazivanja skupštine, kao i način rada i donošenje odluka takođe se uređuje statutom.

  • P: Koji profil obrazovanja mora imati zastupnik udruženja?

    O: Zakon o udruženjima ne reguliše pitanje nivoa i profila obrazovanja zastupnika udruženja.

  • P: Da li stalno zaposleno lice u jednom savezu (udruženju) može biti predsednik skupštine drugog udruženja?

    O: Ovo pitanje nije regulisano Zakonom o udruženjima, već statutima tih saveza/udruženja, kao i aktima kojima je regulisan radni odnos konkretnog zaposlenog lica.

  • P: Da li udruženje koje obavlja poslovnu delatnost i na osnovu koje plaća porez na dobit ima pravo na dividendu, kao i da li se na dividendu plaća porez?

    O: Zakonom o udruženjima (član 37. stav 6) predviđeno je da udruženje nema pravo da ostvarenu dobit od privredne ili druge delatnosti raspodeljuje svojim osnivačima, članovima, članovima organa udruženja, direktorima, zaposlenima ili sa njima povezanim licima.

  • P: Ako je udruženje promenilo zastupnika i adresu i obavestilo APR o promenama, da li je bilo dužno i da se javi poreskoj upravi jer se sada adresa nalazi na drugoj opštini i da promeni adresu u banci u kojoj ima račun?

    O: Zakonom o udruženjima regulisane su samo obaveze prema službi koja vodi Registar. Međutim, poreski propisi i pravila banaka takođe predviđaju obavezu prijave određenih promena, pa je potrebno da se postupi i u skladu sa obavezama iz tih propisa i akata.

  • P: Da li je za registrovanje privredne delatnosti koju udruženje direktno obavlja nužno da u statutu bude navedena konkretna delatnost i/ili šifra, ili je dovoljno da bude predviđeno obavljanje delatnosti (na primer: "Udruženje može neposredno da obavlja i privrednu ili drugu delatnost kojom se stiče dobit, u skladu sa zakonom kojim se uređuje klasifikacija delatnosti")?

    O: Iz odredbe člana 28. Zakona o udruženjima, prema kojoj se u Registar upisuje privredna ili druga delatnost koju udruženje neposredno obavlja, proizlazi da u statutu treba navesti konkretnu delatnost koji će udruženje obavljati.

  • P: Da li NVO koja ima prijavljenu delatnost, može od dobijenih sredstava da pomogne drugoj NVO u obliku donacije ili nekog drugog vida pomoći?

    O: Članom 41. stav 1. Zakona o udruženjima predviđeno je da se imovina udruženja može koristiti jedino za ostvarivanje njegovih statutarnih ciljeva.

  • P: Može li se udruženje sad, sa zakašnjenjem, preregistrovati u APR pošto su istekli rokovi?

    O: Ne.

  • P: Da li u upravni odbor spadaju sekretar i blagajnik?

    O: – Sastav organa udruženja utvrđuje se njegovim statutom.

  • P: Da li udruženje u čijem statutu stoji da je osnovano radi unapređivanja položaja gradjana, sa naglaskom na decu i mlade, putem edukacije i organizacije sportskih i kulturno-umetničkih sadržaja, može da u saradnji sa drugim organizacijama daje popuste u delatnostima koja stoje u statutu (na primer, na cenu ulaznica u muzeje i sl.)?

    O: Ovo pitanje nije predmet regulative propisa o udruženjima, već zavisi od odgovarajućih akata muzeja i sličnih institucija.

  • P: Da li udruženje koje se bavi obnovljivim izvorima energije i koje u svom statutu predviđa da prihod može da se ostvari putem prodaje električne energije EDB-u, može to i da ostvari, odnosno da li je proizvodnja i prodaja električne energija delatnost koja je samo rezervisana za DOO?

    O: Ovo pitanje nije regulisano Zakonom o udruženjima, već propisima o proizvodnji i distribuciji električne energije. S obzirom da se svaka delatnost kojom se stiče dobit mora obavljati u skladu sa propisima kojima je uređena oblast u koju spadaju aktivnosti koje se obavljaju, odgovor na postavljeno pitanje treba potražiti u tim propisima (preporučljivo je da se to učini i pre usvajanja statuta, odnosno da se u isti ne unose delatnosti koje su, drugim propisima, rezervisane za druge vrste pravnih subjekata).

  • P: Da li jedan od osnivača može da istupi iz udruženja?

    O: Da. Sloboda udruživanja, koja podrazumeva i pravo da se ostane izvan svakog udruženja, zajemčena je članom 55. Ustava Republike Srbije.

  • P: Naziv udruženja je na engleskom jeziku. Kako ga prijaviti/registrovati s obzirom da naziv mora da bude na ćiriličnom pismu? Da li i pečat mora da sarži ćirilični naziv?

    O: Zakonom o udruženjima propisano je da naziv udruženja mora biti na srpskom jeziku i ćiriličkom pismu. Naziv može sadržati pojedine strane reči ako one čine naziv međunarodne organizacije čije je udruženje član, ako su te reči uobičajene u srpskom jeziku, ako za njih nema odgovarajuće reči u srpskom jeziku, ili ako se radi o rečima na mrtvom jeziku. Ako je to predviđeno statutom, naziv udruženja može se upisati u registar i u prevodu na jedan ili više stranih jezika, posle upisa naziva udruženja na srpskom jeziku i ćiriličkom pismu. Naziv udruženja upotrebljava se u pravnom saobraćaju u obliku u kome je upisan u registar što, po našem mišljenju, podrazumeva i upotrebu tog naziva na pečatu udruženja.

  • P: Udruženje postoji i negovi osnivači su tri osobe, ali jedna od njih ne želi da i dalje bude angažovana u udruženju. Da li je moguće izvršiti promenu osnivača, odnosno brisati postojećeg i upisati novu osobu kao novog osnivača u postojećem udruženju?

    O: Osnivači su ona lica koja so osnovala udruženje time što su na osnivačkoju skupštini usvojili osnivački akt i statut i izabrali lice ovlašćeno za zastupanje (član 11. stav 1. Zakona o udruženjima). Kasniji prestanak članstva nekog od osnivača nije osnov za prestanak udruženja, ukoliko se ukupan broj njegovih članova nije smanjio ispod broja potrebnog za osnivanje (član 49. stav 1. tačka 1). Imena osnivača se ne upisuju u Registar udruženja, pa ne postoji obaveza da se službi koja vodi registar prijavi prestanak članstva nekog od osnivača (osim u slučaju kad je to lice bilo upisano kao zastupnik udruženja – čl. 28. i 33. Zakona).

  • P: Za osnivanje udruženja potrebno je najmanje tri osnivača. Da li je potrebno plaćati bilo koje poreze i doprinose (doprinose za socijalno osiguranje) za osnivače NVO?

    O: Ne. Kako je već navedeno u ranijim odgovorima na slična pitanja, ne postoji obaveza plaćanja doprinosa samo po osnovu činjenice da je neko osnivač ili član udruženja.

  • P: Da li udruženje građana kod nabavki određenih roba mora raspisati tender?

    O: Način nabavke pojedinih stvari od strane udruženja građana (raspisivanje tendera, u nekim slučajevima i poreklo robe, i sl.) zavisi, pre svega, od pravila donatora iz čijih se sredstava realizuje projekt u okviru kog se te stvari nabavljaju. Stoga se, u slučaju nejasnoća, treba obratiti donatoru radi potrebnih razjašnjenja.

  • P: Da li osnivači udruženja, koji nisu zaposleni u njemu, ali su registrovani kao zastupnici, imaju obavezu plaćanja doprinosa, ili ta obaveza nastaje samo pri eventualnoj isplati honorara?

    O: Ne postoji obaveza plaćanja doprinosa samo po osnovu činjenice da je neko osnivač ili član udruženja. Međutim, ako udruženje isplaćuje naknade za rad nekom licu (uključujući i članove i osnivače), ono ima iste obaveze u pogledu uplata svih propisanih poreza i doprinasa kao i svaki drugi poslodavac.

  • P: Da li postoji sukob interesa ako je jedan od osnivača udruženja zaposlen u lokalnoj samoupravi?

    O: Odgovor na ovo pitanje ne može se dati unapred za svaku situaciju. U principu, zaposleni u lokalnoj samoupravi mogu da ostvaruju svoje ustavno pravo na udruživanje kao i sva druga lica. Međutim, potencijalni sukob interesa bi mogao da nastupi ako bi lice zaposleno u lokalnoj samoupravi trebalo da odlučuje o nekom pitanju u vezi sa udruženjem čiji je član (na primer, o dodeli sredstava iz budžeta lokalne samouprave za realizaciju projekta tog udruženja).

  • P: Da li se ovlašćenom predstavniku udruženja, inače jednom od četiri upisanih osnivača, može odlukom ostala tri osnivača uskratiti, odnosno oduzeti funkcija predstavljanja, jer izbegava i odbija da sazove sastanak, iako se to od njega traži od ostala tri osnivača?

    O: Iz postavljenog pitanja nije dovoljno jasno šta se podrazumeva pod „oduzimanjem funkcije predstavljanja“ udruženja, da li (pored osnivača) udruženje ima i druge članove, da li se radi o sastanku skupštine ili nekog drugog organa, i t.d. U svakom slučaju, nastalu sitiuaciju treba rešiti u skladu sa statutom udruženja.

  • P: Da li NVO može da održi godišnju skupština pre urađenog završnog računa odnosno overe istog od strane nadležnog organa (npr. u januaru mesecu iako je rok za predavanje završnog računa kraj februara ), ako to predlože članovi skupštine?

    O: Član 22. Zakona o udruženjima, koji reguliše osnovna pitanja u vezi sa sastavom, radom i ovlašćenjima skupštine udruženja, ne vezuje rokove za njeno održavanje sa rokovima za izradu završnog računa. Prema tome, ako je rok za održavanje redovne skupštine u januaru, ili ako postoji predlog za održavanje vanredne skupštine podnet u skladu sa Zakonom i statutom, nema smetnji da se ista održi u tom mesecu.

  • P: Da li osnivanje međunarodnog udruženja u Srbiji (koje nije predstavništvo postojećih međunarodnih udruženja iz inostranstva nego se prvi put osniva u Srbiji) nosi sa sobom neke specifičnosti u izradi statuta.

    O: Ako se radi o udruženju sa sedištem na teritoriji Republike Srbije, na njegovo osnivanje i upis u registar primenjuju se iste odredbe Zakona o udruženjima koje se odnose i na druga domaća udruženja. Statutom udruženja se moraju urediti sva pitanja predviđena tim zakonom, a mogu se urediti i druga pitanja od značaja za rad udruženja.

  • P: Da li možete da pojasnite kakva je procedura prilikom angažovanja osobe po osnovu ugovora o delu, da li je potrebno izvršiti prijavu u PIO fond ako se radi o nezaposlenoj osobi, koji obrasci se popunjavaju?

    O: – Udruženje koje angažuje neko lice za obavljanje određenih poslova ima sve obaveze koje ima svaki poslodavac u vezi sa određenom vrstom ugovora o radu.

  • P: Da li članovi udruženja koji su studenti imaju pravo na dnevnice i troškove goriva?

    O: Niko nema pravo na bilo kakve naknade samo na osnovu članstva u udruženju. Međutim, ako član udruženja obavlja određene poslove ima pravo na naknadu troškova u skladu sa ugovorom o obavljanju tih poslova.

  • P: Šta se dogadja sa udruženjem čiji je predsednik dao ostavku, a ne postoji dalji interes za izborom novog predsednika i nastavkom aktivnosti?

    O: Takvo udruženje bi, u skladu sa svojim statutom, trebalo da donese odluku o prestanku rada i da istu dostavi Agenciji za privredne registre, radi njegovog brisanja iz Registra.

  • P: Da li udruženje mora da otvori račun u banci?

    O: Da, registrovano udruženje, kao i svako drugo pravno lice, svoje finansijsko poslovanje vrši preko odgovarajućeg računa.

  • P: Da li su udruženja oslobođena plaćanja infostana i drugih komunalnih troškova?

    O: Ne, ne postoji opšti propis koji bi sva udruženja oslobađao plaćanja naknada za komunalne usluge.

  • P: Da li dva osnivača NVO mogu biti strana lica iz druge države, ako je treći osnivač iz Srbije?

    O: Da. Prema članu 10. stav 1. Zakona o udruženjima, udruženje mogu osnovati najmanje tri osnivača, s tim što najmanje jedan od osnivača mora imati prebivalište, odnosno sedište na teritoriji Republike Srbije.

  • P: Da li zastupnik jedne NVO može da bude istovremeno i član upravnog odbora druge NVO koja ima slične ciljeve i sedište u istoj opštini?

    O: Zakon o udruženjima ne predviđa zabrane u tom pogledu, a sama udruženja bi trebalo da procene da li je za njih takav izbor prihvatljiv, imajući u vidu mogući sukob interesa i druge probleme do kojih bi takvo rešenje moglo da dovede.

  • P: Da li nedobitno udruženje ima obavezu uvođenja fiskalne kase ukoliko u prostorijama otvori klub u kom prodaje piće svojim članovima, kako bi steklo sredstva za ostvarivanje svojih ciljeva? U statutu je navedeno da udruženje može sticati prihode pružanjem usluga članovima, organizovanjem ekskurzija za članove.

    O: Kako je već više puta navedeno u odgovorima na slična pitanja, delatnost kojom se stiče dobit upisuje se u registar udruženja i obavlja se u skladu sa propisima kojima je uređena oblast u koju spadaju aktivnosti koje se obavljaju. Dakle, ako je navedena ugostiteljska delatnost upisana u Registar, prilikom njenog obavljanja moraju se poštovati svi propisi koji istu regulišu, uključujući i one koji se odnose na to da li postoji obaveza korišćenja fiskalne kase.

  • P: Da li NVO mogu osnovati maloletna lica ?

    O: Da. Prema članu 10. st. 3. i 4. Zakona o udruženjima maloletno lice sa navršenih 14 godina života može biti osnivač udruženja, uz overenu izjavu o davanju saglasnosti njegovog zakonskog zastupnika u skladu sa zakonom.

  • P: Da li zastupnik udruženja ima pravo na platu i da li ta plata sme da bude veća od prosečne u Srbiji?

    O: Zakon o udruženjima (u članu 23. koji se odnosi na zastupnika udruženja, kao ni u drugim odredbama) ne reguliše pravo zastupnika udruženja na naknadu. To znači da to lice nema pravo na naknadu samo po osnovu činjenice da je izabran, odnosno imenovan za zastupnika. Time, naravno, nije isključena mogućnost da se za obavljanje određenih poslova po ugovoru o radu ili nekom drugom ugovoru isplati naknada, ako je udruženje za to obezbedilo sredstva na neki od načina predviđenih Zakonom o udruženjima.

  • P: Da li je neophodno da na tekućem računu neprofitnog udruženja građana već postoji odredjeni depozit kako bi tek formiranoj organizaciji mogla biti odobrena sredstva za realizaciju projekta?

    O: Ovo pitanje nije regulisano Zakonom o udruženjima, već zavisi od pravila onog ko dodeljuje sredstva za realizaciju projekta (kome se i treba obratiti za dodatna objašnjenja).

  • P: Da li umetničko udruženje može da otvori prodajnu galeriju, gde bi se izlagali i prodavali radovi nastali u okviru delatnosti udruženja, u cilju sticanja dobiti za održavanje i dalji rad udruženja? Da li udruženje pri tom mora da ima fiskalnu kasu? Delatnost organizovanja prodajnih izložbi predviđena je statutom, ali šifra te delatnosti nije upisana u statut.

    O: Jedan od bitnih uslova za obavljanje delatnosti kojom se stiče dobit je to da je ta delatnost upisana u Registar. S obzirom da APR u praksi traži da se, prilikom upisa privredne delatnosti, obavezno navede i njena šifra u skladu sa zakonom kojim se uređuje klasifikacija delatnosti, navod da šifra nije upisana u statut mogao bi da znači i to je udruženje počelo sa obavljanjem delatnosti pre upisa iste u Registar, što bi bilo suprotno članu 37. stav 4. Zakona o udruženjima. Delatnost se mora obavljati u skladu sa propisima kojima je uređena oblast u koju spadaju aktivnosti koje se obavljaju (što bi se odnosilo i na pitanje evidentiranja prodaje putem fiskalne kase) – stav 3. iste odredbe Zakona.

  • P: Da li zastupnik udruženja za obaveze udruženja odgovara svojom ličnom imovinom?

    O: Zakonom o udruženjima predviđeno je da za svoje obaveze udruženje odgovara celokupnom svojom imovinom, a članovi udruženja i organa udruženja mogu lično odgovarati za obaveze udruženja ako postupaju sa imovinom udruženja kao da je u pitanju njihova imovina ili zloupotrebe udruženje kao formu za nezakonite ili prevarne svrhe (član 40. Zakona).

  • P: Udruženje ima bankovni račun u blokadi pa nas interesuje da li kao pravni subjekt možemo da delujemo u partnerstvu sa drugim organizacijama čiji je račun aktivan i da li je partnerstvo sa tim organzacijama bezbedno za njih, u smislu da naše obaveze partnerstvom neče preći na partnerske organizacije?

    O: Odgovor na ovo pitanje nije moguć bez kompletnog poznavanja konkretne situacije (razlozi za blokadu računa, delatnost koja bi se obavljala „u partnerstvu sa drugim organizacijama“, vrsta ugovora sa drugim organizacijom, i t.d.) i uvida u dokumentaciju, te stoga prevazilazi okvire i mogućnosti ovog pravnog savetovališta, koje daje odgovore na osnovna pravna pitanja vezana za primenu Zakona o udruženjima, koja mogu da budu od interesa za širi krug korisnika.

  • P: Da li udruženje mladih može da organizuje kurs knjigovodstva i preduzetništva i da to naplati polaznicima kursa? Da li ima obavezu da plati porez prilikom plaćanja kursa?

    O: Kako je već više puta navedeno u odgovorima na slična pitanja, udruženje može obavljati delatnost kojom se stiče dobit pod uslovima predviđenim Zakonom o udruženjima (član 37). To bi značilo da, ako je održavanje takvih kurseva u skladu sa statutarnim ciljevima udruženja, predviđeno statutom i upisano u Registar, udruženje može da organizuje i naplaćuje takve kurseve. Ta delatnost se može obavljati samo u obimu potrebnom za ostvarivanje ciljeva udruženja i isto nema pravo da ostvarenu dobit raspodeljuje svojim osnivačima, članovima, članovima organa udruženja, direktorima, zaposlenima ili sa njima povezanim licima. Delatnost se mora obavljati u skladu sa propisima kojima je uređena oblast u koju spadaju aktivnosti koje se obavljaju.

  • P: Koliko najmanje članova može da osnuje udruženje i da li sa tim minimalnim brojem članova udruženje može da funkcioniše bez prijavljivanja novih članova?

    O: Osnovna uputstva o postupku osnivanja i registracije udruženja možete naći u brošuri „Kako osnovati i registrovati NVO“, objavljenoj na ovom sajtu. Zakon o udruženjima ne predviđa obavezu prijavljivanja novih članova Agenciji koja vodi Registar, već samo obavezu udruženja da vodi evidenciju o svojim članovima (član 19. stav 5). Međutim, smanjenje broja članova ispod broja potrebnog za osnivanje (ako se u roku od 30 dana ne donese odluka o prijemu novih članova) je jedan od osnova za brisanje udruženja iz Registra (član 49.stav 2. tačka 1).

  • P: Da li udruženje građana može imati devizni račun i vršiti plaćanja i primati uplate u i iz inostranstva?

    O: Da, pod uslovima predviđenim propisima o deviznom poslovanju i platnom prometu sa inostranstvom.

  • P: Da li udruženje može da otvori knjižaru ili fotokopir radnju ili DOO koje obavlja te poslove? Kako treba da se registruje u APR da bi moglo i time da se bavi?

    O: Zakonom o udruženjima propisano je da udruženje može, pod uslovima predviđenim tim zakonom, neposredno da obavlja privrednu ili drugu delatnost kojom se stiče dobit u skladu sa zakonom kojim se uređuje klasifikacija delatnosti i nakon upisa te delatnosti u registar, kao i da se pitanje obavljanja privredne delatnosti reguliše statutom. Znači, ako je delatnost knjižare ili fotokopir radnje u vezi sa statutarnim ciljevima udruženja i predviđena statutom, udruženje može, nakon njenog upisa u Registar, neposredno da obavlja tu delatnost, u skladu sa Zakonom o udruženjima i propisima koji regulišu navedene delatnosti.

  • P: Treba li registrovati djelatnost ako ona nije sama sebi cilj (sticanje dobiti) već je osmišljena da bi se dobit koristila za troškove i ulagala u druge projekte u skladu sa ciljem i delatnošću udruženja?

    O: Da. Udruženje ne može da obavlja privrednu ili drugu delatnost kojom se stiče dobit pre njenog upisa u registar. Takva delatnost se ne bi mogla niti registrovati niti obavljati ako bi njen isklučivi cilj bio sticanje dobiti (član 37. Zakona o udruženjima).

  • P: Prilikom registracije privredne delatnosti udruženja, APR je odbila zahtev, jer traži prethodnu izmenu i dopunu statuta (promenu šifre delatnosti u statutu). Koja prateća dokumenta treba dostaviti APR-u uz novi (izmenjeni statut)?

    O: Obaveštenja o potrebnoj dokumentaciji, kao i iznosima i načunu plaćanja administrativne takse, možeti naći na sajtu Agencije za privredne registre (www.apr.gov.rs).

  • P: Da li se pri osnivanju udrženja podnosi poreska prijava?

    O: Ne, samo osnivanje udruženja nije osnov za oporezivanje. Međutim, odmah nakon registracije udruženja podnosi se prijava nadležnoj poreskoj upravi radi dobijanja poreskog identifikacionog broja pravnog lica.

  • P: Da li udruženje penzionera koje nema registrovanu privrednu delatnost može da zaposli radnika u stalni radni odnos i da ga prijavi na zdravstveno i socijalno osiguranje i koje uslove treba da ispuni da bi se to moglo uraditi?

    O: Udruženje može da zaposli radnika na neodređeno vreme, u skladu sa propisima o zapošljavanju, kao i sa statutom i drugim opštim aktima udruženja. Pri tome udruženje ima sve obaveze kao i drugi poslodavci, uključujući i podnošenje odgovarajućih prijava i plaćanje doprinosa za zdravstveno i socijalno osiguranje.

  • P: Da li članovi upravnog odbora udruženja mogu istovremeno biti i članovi nadzornog odbora? Da li dodatna privredna aktivnost udruženja zahteva da ono ima stalno zaposlenog radnika?

    O: Zakonom o udruženjima je predviđeno da je skupština najviši organ udruženja, a da se statutom mogu predvideti i drugi organi udruženja, kao i da se unutrašnja organizacija, organi udruženja, njihova ovlašćenja, sastav, način izbora i opoziva, trajanje mandata i način odlučivanja uređuju statutom. Zakon ne sadrži odredbe koje bi regulisale pitanja sastava upravnog i nadzornog odbora udruženja. Međutim, rešenje po kom bi ista lica bila u sastavu oba organa (ako ih udruženje ima) bilo bi krajnje neobično i nije u skladu sa prirodom i ovlašćenjima takvih organa. Što se tiče privredne delatnosti, ista se mora obavljati u skladu sa propisima koji regulišu tu delatnost, što podrazumeva i kvalifikacije lica koja su angažovana na njenom obavljanju, bez obzira da li se radi o zaposlenima ili licima koja su angažovana na drugi način.

  • P: Da li pojedinac može osnovati humanitarnu organizaciju?

    O: Ako pod „humanitarnom organizacijom“ podrazumevate udruženje koje bi se bavilo humanitarnim aktivnostima, za njegovo osnivanje su potrebna najmanje tri osnivača (član 10. Zakona o udruženjima). Pojedinac može osnovati zadužbinu ili fondaciju, u skladu sa Zakonom o zadužbinama i fondacijama („Službni glasnik RS“, br. 88/10).

  • P: Da li udruženja moraju da plaćaju knjigovođu i da vode knjige?

    O: Udruženja moraju da vode propisanje knjige, a da li moraju da plaćaju knjigovođu ili mogu da nađu lice sa propisanim kvalifikacijama koje bi taj posao obavljalo volonterski, jeste faktičko pitanje.

  • P: U APR-u su nam rekli da je dovoljno da prijavimo samo jednu privrednu delatnost bez obzira na to što udruženje obavlja više delatnosti od kojih stiče dobit. Da li to znači da ostale daletnosti definišemo samo statutom i možemo ih obavljati paralelno, bez obzira sto nisu prijavljene u APR-u?

    O: Prema članu 28. Zakona o udruženjima, u Regisar se, između ostalog, upisuju „privredne i druge delatnosti koje udruženje neposredno obavlja“. Članom 37. stav 4. istog zakona predviđeno je da udruženje može otpočeti sa neposrednim obavljanjem delatnosti „tek nakon upisa delatnosti u Registar“. To bi značilo da, prema navedenim odredbama Zakona o udruženjima, udruženje ne može da obavlja privredne ili druge delatnosti kojima se stiče dobit, a koje nisu upisane u Registar. Međutim, s obzirom na ovlašćenja i delatnost Agencije, dodatno objašnjenje o tome da li postoji neki drugi propis čija bi primena mogla da omogući obavljanje delatnosti koje nisu upisane u Registar i pod kojim uslovima bi to bilo moguće, treba zatražiti od odgovarajućih službi te agencije.

  • P: Da li udruženje koje nije registrovano za privrednu delatnost može imati stalno zaposljenog sekretara? Da li se njegova plata i doprinosi mogu isplaćivati od članarine i dobrovoljnih priloga udruženju?

    O: Mogućnost zapošljavanja u udruženju nije uslovljena registracijom privredne delatnosti. Način sticanja sredstava za ostvarivanje ciljeva i raspolaganje sredstvima (što podrazumeva i sredstva za isplatu naknada za rad) uređuju se statutom udruženja.

  • P: Šta treba od dokumenata da bi se registrovao sportski klub, npr. šah klub i sl.?

    O: Udruženja u oblasti sporta regisruju se u skladu sa Zakonom o sportu („Službeni glasnik RS“, br. 24/11). Registar udruženja, društava i saveza u oblasti sporta vodi Agencija za privredne registre i neka uputstva u vezi sa postupkom i potrebnom dokumentacijom se mogu naći na sajtu te agencije.

  • P: Da li su lovačka udruženja u obavezi da promet od prodaje divljači i njenih delova i usluga od organizovanja lovova evidentiraju preko fiskalne kase?

    O: – Kao što je već više puta naglašeno u odgovorima na ranije postavljena pitanja, delatnosti kojima se stiče dobit moraju se obavljati u skladu sa propisima kojima je uređena oblast u koju spadaju aktivnosti koje se obavljaju. Preporučuje se da se sa svim propisima koji regulišu određenu delatnost, kao i uslovima za njeno obavljanje, udruženje upozna pre nego što otpočne sa obavljanjem te delatnosti.

  • P: Da li udruženje mora imati poslovni pravilnik, pored statuta?

    O: Prema članu 12. Zakona o udruženjima, statut je osnovni opšti akt udruženja. Drugi opšti akti, ako ih udruženje donosi, moraju biti u saglasnosti sa statutom. Ako udruženje donosi druge opšte akte, postupak njihovog donošenja takođe mora biti uređen statutom.

  • P: Koliko košta Pravni vodič za NVO?

    O: Priručnik „Pravni vodič za NVO“ je bio objavljen u štampanom obliku i njegova distribucija je bila besplatna, ali je tiraž odavno iscrpljen.

  • P: Da li u statutu moze da se definiše da udruženje ima ispisan naziv na latiničnom pismu umesto na ćiriličnom?

    O: Prema članu 13. Zakona o udruženjima, naziv udruženja mora biti na srpskom jeziku i ćiriličkom pismu. Istom odredbom predviđena je i mogućnost da se statutom utvrdi i naziv udruženja na jeziku i pismu nacionalne manjine, kao i na stranom jeziku, s tim što se takav naziv upisuje u registar posle naziva na srpskom jeziku i ćiriličkom pismu.

  • P: Da li može negde da se pročita kojim privrednim delatnostima udruženje ne može da se bavi?

    O: Prema članu 37. stav 3. Zakona o udruženjima, privredna ili druga delatnost kojom se stiče dobit obavlja se u skladu sa propisima kojima je uređena oblast u koju spadaju aktivnosti koje se obavljaju. To, između ostalog, znači da udruženje ne bi moglo da obavlja delatnost koja je propisima rezervisana za određene druge vrste pravnih lica (na primer, preduzeća, ustanove i t.d.). Stoga bi, pre odlučivanja da li će se statutom predvideti obavljanje privredne ili druge delatnosti kojom se stiče dobit i koja je u vezi sa statutarnim ciljevima udruženja, trebalo dobro upoznati i propise kojima je uređena oblast u koju spadaju aktivnosti koje bi se obavljale.

  • P: Kako se određuje visina članarine i kako se ista knjiži?

    O: Visina članarine određuje se u skladu sa statutom udruženja, a knjiži se u skladu sa propisima o knjiženju te vrste prihoda.

  • P: Kako sportsko društvo može da osnuje sektore i koji su uslovi osnivanja sportskih sektora?

    O: Pitanja koja se odnose na pravni položaj, organizaciju i registraciju pravnih lica u sistemu sporta (organizacije u oblasti sporta) regulisana su Zakonom o sportu („Službeni glasnik RS“, br. 24/11).

  • P: Koliko udruženja može osnovati jedna osoba, konkretno jedno fizičko lice je već osnivač dva udruženja sa različitim ciljevima i želi da registruje još jedno sa potpuno različitim ciljevima od prethodna dva?

    O: Zakon o udruženjima ne predviđa ograničenja u pogledu broja udruženja čiji osnivač ili član može da bude jedan građanin.

  • P: Postoje li olakšice za NVO za iznos takse za isticanje firme?

    O: Takse za isticanje firme utvrđuju se propisima jedinica lokalne samouprave, a ti propisi obično sadrže i odredbu kojom se za nevladine neprofitne organizacije predviđaju niži iznosi takse u odnosu na taksu koju plaćaju preduzeća.

  • P: Domaće udruženje je deo međunarodne organizacije kojoj je dužno da plaća članarinu čija visina zavisi od broja članova u Srbiji. Kako to učiniti?

    O: Članarinu treba uplaćivati u skladu sa pravilima te međunarodne organizacije i domaćim propisima o deviznom poslovanju (ako se članarina uplačuje na račun koji se vodi u inostranstvu).

  • P: Da li imate primjerak pravila i procedura neke od organizacija civilnog društva ili pravilnik o radu?

    O: CRNPS ne raspolaže statutima i drugim opštim aktima organizacija civilnog društva niti bi takve akte jedne organizacije dostavljalo nekoj drugoj organizaciji.

  • P: Kako da se postojeće udruženje koje se bavilo nautičkom delatnošću preregistruje u udruženje za sport i rekreaciju?

    O: U skladu sa propisima o registraciji sportskih udruženja.

  • P: Kako osnovati ogranak NVO u drugom gradu?

    O: U skladu sa statutom te NVO.

  • P: Ukoliko udruženje odluči da za stalno zaposli osobu na mesto telefonskog operatera, da li može da joj isplaćuje primanja preko studentske zadruge ili mora da je prijavi nekoj drugoj nadležnoj instituciji i na neki drugi način isplaćuje zaradu?

    O: Ako formulacija „odluči da za stalno zaposli“ znači da je doneta odluka o prijemu u radni odnos na neodređeno vreme, treba zaključiti odgovarajući ugovor o radu, prijavu o tome podneti nadležnim službama i zaradu isplaćivati na način propisan zakonom.

  • P: Da li se, kada zastupnik udruženja nije vlasnik nekretnine na koju se udruženje registruje, APR-u podnosi još neki dokument (ugovor o zakupu ili sl.)?

    O: Ne, propisi o registraciji udruženja ne predviđaju podnošenje takvog dokumenta. Napominjemo da se na sajtu Agencije za privredne registre nalaze uputstva o dokumentaciji potrebnoj za upis u registre koje vodi ta agencija i da bi bilo korisno da se pre podnošenja zahteva proveri koja je dokumentacija potrebna za određeni upis.

  • P: Hoće li registracija udruženja na privatnu seosku kuću automatski značiti da će čitava kuća morati da plaća industrijsku cenu struje i vode, iako se za rad udruženja koristi samo jedna prostorija? Kako se to može praktično rešiti?

    O: Kako je već navedeno u odgovoru na slična pitanja, o konkretnim obavezama u vezi sa plaćanjem pojedinih komunalnih usluga treba se raspitati kod pružalaca tih usluga za područje na kom bi se nalazilo sedište udruženja.

  • P: Ukoliko je udruženje građana poslovalo sa gubitkom, da li je moguće podneti krivičnu prijavu protiv odgovornog lica?

    O: Do gubitka u poslovanju može da dođe iz različitih razloga. Ukoliko je gubitak posledica krivičnog dela treba podneti krivičnu prijavu protiv lica za koje se sumnja da je izvršilo to delo.

  • P: Udruženje od svog osnivanja 2001. godine nije radilo, ali su uredno podnošeni godinšnji (prazni) izveštaji. Kad smo odlučili da ga ugasimo advokat nam je rekao da prvo moramo da se preregistrujemo, što smo i učinili 2011. godine. Sad smo na sajtu pročitali da nije ni bilo potrebe da vršimo preregistraciju i da bi se udruženje samo po sebi ugasilo, šta sad da uradimo da ugasimo neaktivno udurženje?

    O: Razlozi za brisanje iz Registra predviđeni su članom 49. Zakona o udruženjima. U vašem slučaju, s obzirom da ste (nepotrebno) izvršili preregistraciju, potrebno je da se, u skladu sa statutom, donese odluka o prestanku rada i ista dostavi Agenciji za privredne registre.

  • P: Kako i na koju adresu se šalje završni račun udruženja, poštomom i u elektronskom obliku?

    O: Informacije u vezi sa dostavljanjem završnog računa treba potražiti na sajtu Agencije za privredne registre (www.apr.gov.rs) ili se obratiti info-centru te agencije (telefon 011/2023350).

  • P: Da li udruženje plaća porez na dobit?

    O: Da, ali je propisima o porezu na dobit pravnih lica predviđeno i oslobađanje od tog poreza u slučaju da dobit ne prelazi određeni iznos predviđen tim propisima.

  • P: Koji je postupak gašenja udruženja koje je osnovano pre godinu dana i nije obavljalo nikakvu delatnost?

    O: Ovlašćeni organ udruženja, u postupku predviđenom njegovim statuitom, treba da donese odluku o prestanku rada i da o tome obavesti Agenciju za privredne registre. Brisanje iz registra vrši se nakon sprovedenog postupka likvidacije, a predlog za pokretanje postupka likvidacije podnosi Registrator (čl. 49. i 52. Zakona o udruženjima). Udruženje može prestati po skraćenom postupku likvidacije (član 57. Zakona) ako posle donošenja odluke o prestanku rada udruženja većina članova skupštine dâ Registratoru overenu izjavu da su izmirene sve poreske obaveze, obaveze udruženja prema poveriocima i da su regulisani svi odnosi sa zaposlenima. U tom slučaju članovi skupštine udruženja odgovaraju solidarno za obaveze udruženja tri godine od dana brisanja udruženja iz Registra, a njihovi podaci se upisuju u Registar, sa naznačenjem njihove solidarne odgovornosti za obaveze udruženja.

  • P: Da li udruženje može zaključiti ugovor o saradnji sa preduzetnikom?

    O: U načelu udruženje, kao pravno lice, može da zaključuje različite ugovore sa drugim pravnim licima i pojedincima, u skladu sa opštim pravilima obligacionog prava i sa važećim zakonima i drugim propisima. S obzirom da nije jasno šta se podrazumeva pod „ugovorom o saradnji“ u konkretnom slučaju, precizniji odgovor na postavljeno pitanje nije moguć.

  • P: Da li udruženje u okviru sticanja sredstava može u statutu da predvidi više od jedne privredne delatnosti?

    O: Po našem mišljenju, Zakon o udruženjima ne isključuje mogućnost da se statutom predvidi više privrednih delatnosti kojima se stiče dobit, pod uslovom da su te delatnosti u vezi sa njegovim statutarnim ciljevima.

  • P: Naše udruženje nije podnelo zahtev za preregistraciju, pa je brisano iz registra. Da li mi podnosimo redovan finansijski izveštaj za 2011 godinu do dana brisanja iz registra?

    O: Da.

  • P: Da li se negde može pronaći primer kako izgleda promena statuta udruženja? Preciznije, udruženje želi da promeni naziv, pečat, i da statut dopuni nekim članovima.

    O: Postupak izmena i dopuna statuta treba sprovesti u skladu sa odredbama važećeg statuta koje se na to odnose (pokretanje postupka, priprema predloga, organ nadležan za odlučivanje, kvorum i većina glasova potrebna za usvajanje novog statuta). U preambuli odluke o izmenama i dopunama statuta navodi se datum održavanja sednice skupštine udruženja na kojoj je ta odluka doneta, a u tekstu odluke treba precizno navesti koje se odredbe statuta menjaju i kako (na primer: Član 5. menja se i glasi: „.....“ ili: Posle člana 7. dodaje se novi član 7a. koji glasi: „.....“ ili: U članu 8. posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi: „.....“, i t.d.). U završnoj odredbi odluke treba navesti kada ta odluka stupa na snagu. S obzirom da se u pitanju pominje i promena naziva udruženja, prva odredba odluke bi trebala da se odnosi na promenu naziva statuta, a izmenama bi trebalo obuhvatiti i sve odredbe u kojima se pominje naziv udruženja. Naravno, moguće je usvojiti i potpuno novi tekst statuta (u kom bi neke odredbe bile iste kao u starom, a neke bi bile izmenjene ili potpuno nove). Ovakav postupak je pravno-tehnički lakši i preporučuje se naročito kada su planirane izmene većeg broja odredaba važećeg statuta. U tom slučaju u preambuli statuta navodi se datum održavanja sednice na kojoj je on usvojen, a u završnoj odredbi treba navesti kada počinje da važi novi statut, kao i da stupanjem na snagu tog statuta prestaje da važi raniji statut udruženja. O izmenama i dopunama statuta, odnosno donošenju novog statuta, treba obavestiti Agenciju za privredne registre u roku od 15 dana od njigovog usvajanja (čl. 28. i 33. Zakona o udruženjima).

  • P: Da li udruženje može da prima donacije u gotovom novcu i da li donator mora donaciju da uplati na račun udruženja?

    O: Donacije u novcu su jedan od dozvoljenih načina sticanja imovine udruženja (član 36. stav 1. Zakona o udruženjima). U pogledu finansijskog poslovanja (uključujući i prijem i korišćenje donacija u gotovom novcu) važe pravila koja se odnose i na druga pravna lica, uključujući i poslovanje preko računa i vođenje poslovnih knjiga, sačinjavanje finansijskih izveštaja i druge obaveze po propisima o finansijskom poslovanju, računovodstvu i reviziji.

  • P: Kako osnovati i registrovati NVO?

    O: Priručnik „Kako osnovati i registrovati NVO“, kao i Zakon o udruženjima, objavljeni su na sajtu Centra za razvoj neprofitnog sektora (http://www.crnps.org.rs/pravno-savetovaliste).

  • P: Da li zastupnik i član udruženja može biti lice koje je stalno zaposleno u jednoj ustanovi i još je vlasnik i zastupnik svog d.o.o.?

    O: Činjenica da je građanin zaposlen i/ili vlasnik privatnog preduzeća ne ograničava njegovo ustavno pravo na udruživanje. To bi značilo da lice koje je istovremeno zaposleno u nekoj ustanovi i vlasnik i zastupnik privatnog preduzeća može da se učlani u udruženje i da bude izabran za zastupnika istog. Ipak, prilikom prihvatanja funkcije u udruženju trebalo bi voditi računa o mogućem sukobu interesa i eventualnim ograničenjima koja mogu da postoje u odgovarajućim aktima ustanove u kojoj je to lice zaposleno, društva sa ograničenom odgovornošču ili udruženja.

  • P: Nas je desetak nezaposlenih (svi smo na evidenciji kod Nacionalne službe za zapošljavanje), koji se bavimo različitim vrstama ručnog rada (od unikatnog nakita, preko sveća i upotrebnih predmeta do ručno rađenih suvenira i sl.) i svoje radove prodajemo po raznim improvizovanim tezgama i prodajnim izložbema. Pošto nam je dosadilo da nas ganja policija i inspekcija, da li je moguće da osnujemo udruženje koje bi se bavilo očuvanjem veština ručnog rada i moglo samostalno da organizuje prodajne izložbe i slične manifestacije, humanitarne prodaje i kreativne radionice?

    O: Zakon o udruženjima ne isključuje mogućnost da nezaposlena lica koja se bave navedenim aktivnostima budu osnivači udruženja za očuvanje veština ručnog rada. Međutim, pri tome treba imati u vidu da je jedan od uslova za obavljanje privredne delatnosti od strane udruženja i to da je delatnost manjeg obima, kao i da udruženje nema pravo da ostvarenu dobit od privredne ili druge delatnosti raspodeljuje svojim osnivačima, članovima, članovima organa udruženja, direktorima, zaposlenima ili sa njima povezanim licima. Stoga, ako bi prvenstveni cilj osnivanja udruženja bila prodaja proizvoda koje izrađuju osnivači udruženja, pravi put bi bio registracija samostalne delatnosti ili osnivanje zadruge ili drugog privrednog subjekta. S obzirom da se radi o nezaposlenim licima, verovatno bi savetodavnu, a možda i neku drugu pomoć, mogla da pruži NSZ.

  • P: Može li politička partija osnovati udruženje?

    O: Prema članu 10. stav 2. Zakona o udruženjima osnivači udruženja mogu biti poslovno sposobna fizička ili pravna lica. S obzirom da politička stranka upisom u registar stiče svojstvo pravnog lica, ona bi se, u skladu sa navedenom odredbom, mogla pojaviti i kao osnivač udruženja. Međutim, ciljevi i način rada udruženja i u tom slučaju morali bi da budu u skladu sa odredbama Zakona o udruženjima.

  • P: Privredna organizacija je izdala po ugovoru na poslugu neiskorišćen prostor (odnosno napusten industrijski prostor) za aktivnosti članova nedobitne organizacije. Da li može sada privredna organizacija da donese odluku o iseljenju nedobitne organizacije, ako nema valjan poslovni razlog i kako treba sada da postupi nedobitna organizacija?

    O: S obzirom da je o ustupanju prostora zaključen ugovor, ugovorne strane treba da postupaju u skladu sa tim ugovorom za vreme korišćenja prostora, kao i u slučaju raskida ugovora (razlozi za raskid, otkazni rokovi i t.d.).

  • P: Da li je neko trebao da obavesti registrovana udruženja o obavezi preregistrovanja ili ne?

    O: Ne. Obaveza registrovanih udruženja građana, društvenih organizacija i njihovih saveza da svoje statute usklade sa novim zakonom i rok za podnošenje prijave usklađivanja predviđeni su odredbama čl. 78. i 79. Zakona o udruženjima.

  • P: Da li udruženje može da sakuplja dobrovoljne priloge u toku nekog od svojih programa, kako ih knjiži?

    O: Dobrovoljni prilozi su jedan od dozvoljenih načina sticanja imovine udruženja (član 36.stav 1. Zakona o udruženjima). Ti prihodi se evidentiraju u poslovnim knjigama udruženja u skladu sa propisima o računovodstvu (član 39. istog zakona).

  • P: Koji je obavezan oblik pečata za udruženja?

    O: Zakonom o udruženjima predviđeno je da se izgled i sadržina pečata udruženja uređuju statutom (član 12. stav 4).

  • P: Koje su obaveze nadzornog odbora udruženja? Imam utisak da se kod nekih udruženja meša funkcija nadzornog odbora u privrednim drustvima sa radom u NVO.

    O: Ovlašćenja, obaveze i druga pitanja u vezi sa organima udruženja, uključujući i nadzorni odbor, regulišu se statutom udruženja.

  • P: U slučaju da se podnese prijava za upis privredne delatnosti udruženja, da li je dovoljno da se u statutu opisno navede privredna delatnost ili mora da bude navedena i tačna šifra privredne delatnosti?

    O: Zakonom o udruženjima propisano je da udruženje može, pod uslovima predviđenim tim zakonom, neposredno da obavlja privrednu ili drugu delatnost kojom se stiče dobit u skladu sa zakonom kojim se uređuje klasifikacija delatnosti i nakon upisa te delatnosti u registar, kao i da se pitanje obavljanja privredne delatnosti reguliše statutom. Zakonom nije predviđena obaveza da se u statutu navede šifra privredne delatnosti, ali bi njen opis trebalo da bude usklađen sa propisima o klasifikaciji delatnosti. Bliža uputstva i obrasci za registraciju privredne delatnosti udruženja mogu se naći na sajtu Agencije za privredne registre.

  • P: Može li predsednik upravnog odbora udruženja biti u radnom odnosu u udruženju? Da li je to sukob interesa?

    O: Zakonom o udruženjima nije regulisano pitanje radnih odnosa u udruženju (ta pitanja su regulisana Zakonom o radu) niti je predviđena zabrana koja bi se odnosila na eventualno članstvo zaposlenog lica u upravnom odboru udruženja. Sastav upravnog odbora i druga pitanja koja se odnose na taj organ regulišu se statutom udruženja.

  • P: Ukoliko NVO dobije na korišćenje privatni stan kako bi odatle obavljalo svoje aktivnosti, bez plaćanja kirije već samo tekućih troškova (telefon, internet, struja i sl.) i overi ugovor o ustupanju prostora na korišćenje u sudu sa vlasnikom stana, da li je NVO može da nastavi plaćanje tih troškova a da oni i dalje glase na vlasnika stana? I da li mora prijaviti taj stan kao ogranak APR-u?

    O: Propisi o udruženjima ne sadrže odredbe koje bi predstavljale smetnju da se određeni troškovi u vezi sa radom udruženja plaćaju na opisani način. Međutim, moguće je da neke odredbe ugovora između vlasnika stana i pružaoca određenih telekomunikacionih i drugih usluga drugačije regulišu ta pitanja, pa bi to trebalo proveriti sa pružaocima tih usluga i vlasnikom stana. Pitanje u vezi sa „prijavljivanjem stana kao ogranka udruženja“ nije jasno, jer su sekcija, grupa, klub, ogranak, podružnica i dr., delovi udruženja koji nemaju svojstvo pravnog lica (član 7. stav 3. Zakona). Međutim, adresa udruženja, kao i promena te adrese, moraju se prijaviti Agenciji za privredne registre.

  • P: Pošto smo u nemogućnosti da platimo dug poveriocu, račun nam je blokiran. U predlogu za izvršenje se traži da se popiše imovina i zapleni i zatim proda. Udruženje nema nikakve imovine a registrovano je na adresu zastupnika udrženja. Da li mogu da popišu i zaplene ličnu imovinu zastupnika ili udruženje odgovara samo svojom imovinom?

    O: Članom 40. Zakona o udruženjima predviđeno je da za svoje obaveze udruženje odgovara celokupnom svojom imovinom. Članovi udruženja i organa udruženja mogu lično odgovarati za obaveze udruženja, ako postupaju sa imovinom udruženja kao da je u pitanju njihova imovina ili zloupotrebe udruženje kao formu za nezakonite ili prevarne svrhe.

  • P: Da li udruženje građana koje pruža ugostiteljske usluge svojim članovima mora imati prijavljene radnike na zdradstveno i PIO ili može radnike prijaviti kao volontere?

    O: Pravno lice ne može radnike, angažovane na obavljanju privredne delatnosti, prijaviti kao volontere. Članom 8. Zakona o volontiranju („Službeni glasnik RS“, br. 36/10) zabranjeno je organizovanje volontiranja u cilju sticanja dobiti, kao i volontiranje kojim se zamenjuje rad koji obavljaju lica u skladu sa propisima o radu. Nepoštovanje ove zabrane predstavlja prekršaj za koji je za pravno lice predviđena novčana kazna u iznosu od 100.000,00 do 500.000,00 dinara, a za odgovorno lice u pravnom licu u iznosu od 10.000,00 do 100.000,00 dinara (član 32. navedenog zakona).

  • P: Da li nevladina organizacija osnovana u junu 2010, koja do sada nije imala nikakav priliv na računu i ne poseduje imovinu, plaća porez na imovinu? Da li treba da se plati komunalna taksa za isticanje firme ako firma nije istaknuta (zbog toga što vlasnik prostora u kom se nalazi sedište udruženja to ne dozvoljava)?

    O: Opšti princip kod utvrđivanja poreza na imovinu jeste da se isti plaćaju na određenu imovinu koju poreski obveznik poseduje, odnosno stekne (a za koju je zakonom predviđeno plaćanje tog poreza). Što se tiče takse za isticanje firme, ista se plaća upravo na isticanje firme, odnosno natpisa sa nazivom pravnog lica (na ulazu zgrade, poslovnog prostora, poštanskog sandučeta i sl.).

  • P: Da li pečat udruženja može da bude četvrtastog oblika?

    O: Izgled i sadržina pečata uređuju se statutom udruženja (član 12. stav 4. Zakona o udruženjima).

  • P: Da li se podelom udruženja određuje ko je pravni sledbenik udruženja koje se deli i da li se iskustvene reference (realizacija projekata i sl.) takođe mogu podeliti na nova udruženja?

    O: Članom 48. Zakona o udruženjima predviđeno je, između ostalog, da podeljeno udruženje prestaje da postoji, a na postupak upisa novonastalih udruženja primenjuju se odredbe tog zakona o osnivanju udruženja, s tim što se ta nova udruženja upisuju u Registar posle razgraničenja sredstava, prava i obaveza (deobni bilans). Prema tome, Zakonom je jasno regulisano da podelom nastaju nova udruženja. Da li bi se ta nova udruženja mogla pozivati na reference udruženja koje je prestalo da postoji zavisi od kriterijuma i uslova eventualnog konkursnog ili nekog drugog postupka, ali bi se kao vreme osnivanja novih udruženja svakako smatralo vreme donošenja odluke o podeli, koja ima pravno dejstvo osnivačkog akta novih udruženja.

  • P: Da li udruženja gradjana podležu obavezi plaćanja firmarine kao što je to slučaj sa profitnim organizacijama?

    O: Taksa za isticanje firme se utvrđuje propisima jedinica lokalne samouprave. Većina lokalnih propisa predviđa da tu obavezu imaju sva pravna lica, ali se za udruženja i druga neprofitna pravna lica predviđaju manji iznosi te takse u odnosu na preduzeća i druge profitne organizacije.

  • P: Da li osnivač udruženja, koji je prilikom osnivanja imao manje od 14 godina, može naknadno da bude upisan kao osnivač, a ne kao novi član?

    O: Prema članu 11. stav 1. Zakona o udruženjima udruženje se osniva usvajanjem osnivačkog akta i statuta i izborom lica ovlašćenog za zastupanje, na osnivačkoj skupštini udruženja. Lice koje, iz bilo kog razloga (uključujući i neispunjavanje uslova iz člana 10. Zakona), nije osnivač udruženja, može postati njegov član u skladu sa odredbama člana 19. Zakona i statutom udruženja. Zakon ne predviđa mogućnost da neko postane „osnivač“ udruženja koje je već osnovano.

  • P: U realizaciji projekta koji se finansira iz sredstava EU imamo obavezu da zaposlimo na šest meseca eksperta iz države članice EU. Kakve su obaveze u vezi sa plaćanjem poreza na zaradu tog eksperta i u kojoj zemlji to lice plaća porez na zaradu koju će primiti u našoj zemlji?

    O: Odgovor na postavljena pitanja zavisi, između ostalog, od ugovora između Srbije i odgovarajuće strane države, kao i od unutrašnjih propisa strane države koji se odnose na oporezivanje zarada njenih državljana ostvarenih u inostranstvu. Stoga se o ovim pitanjima mora voditi računa već prilikom pripreme budžeta projekta, a odgovarajuća uputstva se mogu dobiti od nadležnih službi prilikom prijavljivanja ugovora o radu na određeno vreme i isplata po tom ugovoru.

  • P: Da li udruženje koje je brisano iz registra može da podnese zahtev za upis u registar pod istim imenom i na istoj adresi?

    O: Da, s tim što se pri tom postupa po proceduri predviđenoj za upis novog udruženja, uključujući i to da će udruženje biti upisano pod istim imenom samo ako u međuvremenu u Registar nije upisano drugo udruženje sa tim imenom (čl. 16. i 30. tačka 1. Zakona o udruženjima).

  • P: Da li udruženje može sticati sredstva preko svog sajta, tipa - prodajom reklamnog prostora za banere?

    O: Kako je više puta naglašeno u odgovorima na pitanja koja se odnose na obavljanje delatnosti kojom se stiče dobit, ta delatnost se obavlja pod uslovima predviđenim u članu 37. Zakona o udruženjima, uključujući i to da delatnost mora, pre početka njenog obavljanja, biti upisana u Registar privrednih subjekata.

  • P: Da li je tačno da po novom zakonu o nevladinim organizacijama postoji obaveza plaćanja doprinosa za ovlašćeno lice kao da je ono zaposleno?

    O: Obaveze koje se odnose na plaćanje doprinosa ne regulišu se Zakonom o udruženjima, kao ni Zakonom o zadužbinama i fondacijama.

  • P: Koji su kriterijumi i ko je ovlašćen da donosi odluku o visini članarine u lokalnim sportskim klubovima? Inače opština odvaja određena sredstva za iste.

    O: Pitanja koja se odnose na organizacije u oblasti sporta regulisana su Zakonom o sportu („Službeni glasnik RS“, br. 24/11). S obzirom na različite vrste pravnih lica koja obavljaju delatnosti u oblasti sporta, odgovor na ovo pitanje treba tražiti u skladu sa statutom sprotske organizacije o kojoj se radi, navedenim zakonom i drugim aktima koje se odnose na delatnosti u oblasti sporta.

  • P: Da li udruženje koje je brisano iz registra može doneti odluku o prenosu finansijskih sredstava na novoosnovano udruženje koje nastavlja sa radom u istoj oblasti nevladinog angažovanja?

    O: Ne. Zakonom o udruženjima nije predviđena mogućnost da udruženje, nakon brisanja iz registra i gubitka svojstva pravnog lica, donosi odluku o prenosu finansijskih sredstava na drugo udruženje. Naime, odredbama čl. 42 – 44. Zakona predviđeno je, između ostalog, da se sa imovinom udruženja u slučaju njegovog prestanka postupa na način predviđen statutom, regulisano je postupanje u slučaju da statutom nije određen način raspolaganja imovinom posle prestanka udruženja ili ako se ne može postupiti u skladu sa tom odredbom, a predviđeno je i to da je raspolaganje imovinom suprotno odredbama tog zakona ništavo.

  • P: Da li ista osoba može istovremeno biti zastupnik dva ili više udruženja građana?

    O: Zakon o udruženjima ne predviđa ograničenje u pogledu broja udruženja čiji zastupnik može da bude ista osoba.

  • P: Ako udruženje posle brisanja iz registra zbog neusklađjivanja, nastavi da radi kao građanski ortakluk, da li mu u tom slučaju ostaje imovina kojom raspolaže i kako se ovaj ortakluk onda gasi? Može li u trenutku gašenje ortakluka da se imovina prenese na novoosnovano udruženje koje je sledbenik brisanog?

    O: Članom 79. stav 2. Zakona o udruženjima predviđeno je da se udruženje građana koje ne podnese prijavu za upis usklađivanja u roku predviđenom tim zakonom, po sprovedenom postupku likvidacije, briše iz registra i gubi status pravnog lica, a njegova imovina prelazi na lica određena statutom, odnosno zakonom. Nikakvi izuzeci u pogledu postupanja sa imovinom udruženja koje izgubi svojstvo pravnog lica zbog navedenog razloga nisu predviđeni Zakonom o udruženjima.

  • P: Da li je udruženje dramskih umetnika ovlašćeno da izdaje račune za rad na honorarnim projektima svojih članova?

    O: Ako se pod „radom na honorarnim projektima članova udruženja“ podrazumeva pružanje određenih usluga tim licima uz naknadu, i ako je ta delatnost registrovana u skladu sa članom 37. Zakona o udruženjima, udruženje može naplaćivati te usluge i za to izdavati račune.

  • P: Da li udruženje koje nema registrovanu delatnost može da ostvaruje prihode na osnovu izdatih računa za pružene usluge trećim licima?

    O: Ne. Prema članu 37. Zakona o udruženjima, udruženje može neposredno da obavlja privrednu ili drugu delatnost kojom se stiče dobit pod uslovima predviđenim tim zakonom i nakon i nakon upisa te delatnosti u Registar.

  • P: Da li se kulturna ustanova, osnovana 1970. godine ugovorom između SFRJ i strane države, može tretirati kao predstavništvo stranog udruženja i kako treba da izgleda njen statut?

    O: Za odgovor na ova pitanja od bitnog značaja je sadržaj međudržavnog ugovora kojim je osnovana ta ustanova. Međutim, ako se ima u vidu definicija stranog udruženja, utvrđena članom 59. stav 1. Zakona o udruženjima (udruženje sa sedištem u drugoj državi, osnovano po propisima te države radi ostvarivanja nekog zajedničkog ili opšteg interesa ili cilja, a čije delovanje nije usmereno na sticanje dobiti, kao i međunarodno udruženje ili druga strana, odnosno međunarodna nevladina organizacija koja ima članove koji su se na dobrovoljnoj osnovi povezali radi ostvarivanja nekog zajedničkog ili opšteg interesa ili cilja koji nije usmeren na sticanje dobiti), malo je verovatno da bi se kulturna ustanova sa sedištem u Srbiji, osnovana međudržavnim ugovorom, mogla registrovati kao predstavništvo stranog udruženja.

  • P: Da li se plaća porez na donacije iz inostranstva i da li postoji spisak zemalja sa kojima Srbija ima neki sporazum, na osnovu koga je moguće biti oslobođen istog?

    O: Poreski tretman sredstava dobijenih iz inostranstva zavisi od vrste ugovora kojim su ta srestva data udruženju, a u određenim slučajevima i od statusa lica (pravnog ili fizičkog) koji daje tu donaciju i od eventualnog ugovora između Srbije i zemlje porekla tog lica.

  • P: Da li udruženje građana mora imati fiskalnu kasu ako mu je jedna od delatnosti uslužna?

    O: Kako je već navedeno u ranijim odgovorima na slična pitanja, privredna ili druga delatnost koje udruženje obavlja radi sticanja dobiti mora se, između ostalog, obavljati u skladu sa propisima kojima je uređena oblast u koju spadaju aktivnosti koje se obavljaju. To znači da, ako je propisima kojim je regulisana navedena uslužna delatnost, kao i drugim propisima koji se odnose na njeno vršenje (uključujući i poreske propise), predviđena obaveza korišćenja fiskalne kase, udruženje treba da poštuje tu obavezu. U slučaju nejasnoća možete zatražiti objašnjenje od nadležne poreske uprave.

  • P: Da li je moguće odmah promeniti ime udruženja koje je dobilo rešenje o registraciji ali još uvek nema pečat i nije prijavljeno poreskoj upravi?

    O: S obzirom na kratke rokove za podnošenje propisanih prijava novoregistriranog pravnog lica nadležnim poreskim i drugim organima, kao i na to da je za promenu naziva udruženja neophodno prethodno sprovesti postupak izmene statuta (u postupku koji je tim statutom predviđen) i tu promenu upisati u Registar, ta mogućnost, iako zakonom nije isključena, u praksi bi bila teško ostvarljiva.

  • P: Da li predstavništvo stranog udruženja ili strane fondacije ima pravo da se bavi nekom sporednom privrednom delatnošću?

    O: Članom 66. Zakona o udruženjima predviđeno je da predstavništvo stranog udruženja može iz inostranstva unositi finansijska sredstva za rad predstavništva i za ostvarivanje svog programa, kao i da privremeno uveze predmete i opremu potrebno za njegov rad. Istom odredbom predviđena je i mogućnost da se preostala finansijska sredstva, kao i predmeti i oprema, mogu izneti iz zemlje u skladu sa carinskim propisima i propisima o deviznom i spoljnotrgovinskom poslovanju. Mogućnost registracije i obavljanja privredne delatnosti od strane predstavništva stranog udruženja nije predviđena odredbama čl. 59 – 68. Zakona o udruženjima. Zakonom o zadužbinama i fondacijama mogućnost sticanja sredstava neposrednim obavljanjem privredne delatnosti (pod propisanim uslovima i uz upis te delatnosti u registar) je takođe predviđena samo za domaće zadužbine i fondacije.

  • P: Da li se honorar psihologu za održane radionice isplaćuje na osnovu autorskog ugovora ili ugovora o delu?

    O: Precizniji odgovor na ovo pitanje bi se mogao dati samo na osnovu opisa aktivnosti koje obavlja angažovano lice u okviru radionice, tj. da li bi se te aktivnosti mogle smatrati autorskim delom u smislu propisa koji regulišu autorska i srodna prava.

  • P: Da li umetničko udruženje, čijim statutom nije predviđeno sticanje sredstava putem neposrednog obavljanja delatnosti kojom se stiče dobit, može da održava kurseve koje bi naplaćivalo i sredstva koristilo za isplatu plata i pokrivanje operativnih troškova?

    O: Ne. Članom 37. Zakona o udruženjima predviđeno je da udruženje može neposredno da obavlja i privrednu ili drugu delatnost kojom se stiče dobit u skladu sa zakonom kojim se uređuje klasifikacija delatnosti, pod sledećim uslovima: da je delatnost u vezi sa njegovim statutarnim ciljevima, da je delatnost predviđena statutom i da je delatnost manjeg obima, odnosno da se delatnost obavlja u obimu potrebnom za ostvarivanje ciljeva udruženja. Delatnost se upisuje se u Registar privrednih subjekata i obavlja se u skladu sa propisima kojima je uređena oblast u koju spadaju aktivnosti koje se obavljaju. Udruženje može otpočeti sa neposrednim obavljanjem delatnosti tek nakon njenog upisa delatnosti u Registar privrednih subjekata.

  • P: Može li knjigovođa ili agencija za vođenje poslovnih knjiga udruženja da bude izvan sedišta udruženja (na primer, za udruženje iz Novog Sada da knjigovođa bude iz Subotice)?

    O: Zakon ne predviđa obavezu da knjigovođa pravnog lica ima sedište u istom mestu.

  • P: Da li može da se vidi model statuta u skladu sa zakonom, za udruženja?

    O: Da, na ovom sajtu, u okviru priručnika „Kako osnovati i registrovati NVO“.

  • P: Da li mogu prostorije NVO da budu u privatnom stanu?

    O: Da

  • P: Da li se nepreregistrovanom udruženju dostavlja pismeni akt o skraćenom postupku likvidacije i da li se na isti može izjaviti žalba?

    O: Zakonom o udruženjima predviđeno je pravo na žalbu na rešenje o brisanju iz registra zbog nepodnošenja prijave za upis usklađivanja u predviđenom roku (član 79). Što se tiče postupka likvidacije (redovnog ili skraćenog), taj postupak se sprovodi u skladu sa odredbama čl. 52 – 57. tog zakona i uz shodnu primenu odgovarajućih odredaba Zakona o privrednim društvima. S obzirom na uslove i način sprovođenja tog postupka, nije jasno na kakav i čiji akt o skraćenom postupku likvidacije mislite. U svakom slučaju, ako se radi o aktu koji sadrži neku odluku organa uprave ili drugog nadležnog organa, taj akt mora da sadrži i pouku o pravnom leku.

  • P: Da li udruženja građana pri realizaciji donacija koje nisu iz Budžeta RS podpadaju pod Zakon o javnim nabavkama?

    O: Zakon o javnim nabavkama reguliše nabavke koje se vrše od strane direktnih ili indirektnih korisnika budžetskih sredstava i drugih subjekata navedenih u tom zakonu. Međutim, i udruženja koja ralizuju projekte iz donacija/grantova koji nisu iz budžeta (republike, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave) obično imaju neke obaveze u vezi sa nabavkama iz sredstava donacije, koje su predviđene ugovorom između donatora i udruženja (bilo posebnim odredbama o dodeli donacije/granta ili odredbama o opštim uslovima koje je korisnik dužan da primenjuje prilikom realizacije projekta).

  • P: Ako imamo volontera u udruženju, da li smo obavezni da ga prijavimo kao zaposleno lice?

    O: Prava i obaveze volontera i organizatora volontiranja regulisana su Zakonom o volontiranju („Službeni glasnik RS“, br. 36/10). Tim zakonom je, između ostalog, jasno regulisano da volontiranje nije radni odnos i zabranjeno je organizovanje volontiranja u cilju sticanja dobiti, kao i volontiranje kojim se zamenjuje rad koji obavljaju lica u skladu sa propisima o radu. Stoga ako pod „prijavljivanjem volontera kao zaposlenog lica“ mislite na prijavljivnje nadležnim organima i službama u skladu sa propisima o radnom odnosu, takve obaveze se ne odnose na lice koje volontira u udruženju. Međutim, organizator volontiranja je dužan da vodi evidenciju o volontiranju, da nadležnom ministarstvu podnese prijavu o organizovanju volontiranja i izveštaj o volontiranju, kao i da postupa u skladu sa drugim obavezama propisanim Zakonom, uključujući i obavezu da da volontera osigura za slučaj povrede i profesionalnog oboljenja tokom volontiranja ako je tako predviđeno ugovorom o volontiranju ili ako se radi o dugoročnom volontiranju (tj. volontiranju koje traje duže od 10 časova nedeljno, najmanje tri meseca bez prekida).

  • P: Da li udruženje nakon upisa privredne delatnosti u Registar, ima mesečnu obavezu nekog plaćanja poreza ili nekog drugog plaćanja prema državi (kao što to na primer imaju preduzetnici dok im je firma aktivna bez obzira imaju li priliv na računu ili ne) ili se porez plaća isključivo ukoliko ostvari prihod?

    O: S obzirom da postoje različite obaveze „plaćanja prema državi“ (različite vrste poreza, doprinosa, taksi sl.), na ovo pitanje se ne može dati generalni odgovor. Neke od tih obaveza ne zavise samo od toga da li je registrovana privredna delatnost, već i od drugih okolnosti (doprinosi u vezi sa naknadama za rad, taksa za isticanje naziva pravnog lica – tzv. „firmarina“ i t.d.). Stoga je prilikom odlučivanja o upisu privredne delatnosti naročito važno da se dobro upoznate sa uslovima za obavljanje te delatnosti, uključujući i poreske i druge dažbine, i procenite realne mogućnosti i efekte njenog obavljanja.

  • P: Ako je statutom predviđeno da se postaje član udruženja na osnovu preporuke člana udruženja i odlukom skupštine udruženja, da li može neko da postane član na bilo koji drugi način a da to ne žele članovi skupštine udruženja?

    O: Članom 19. stav 1. Zakona o udruženjima predviđeno je da svako lice može pod jednakim uslovima utvrđenim statutom da postane član udruženja. Stoga precizan odgovor na ovo pitanje zavisi od tačne formulacije odredaba statuta konkretnog udruženja o uslovima da neko postane član udruženja. Na primer, ako je statutom predviđeno da o prijemu u članstvo odlučuje skupština udruženja, a skupština o tome uopšte nije odlučivala ili ta odluka nije dobila potrebnu većinu glasova, to lice nije postalo član udruženja, jer taj uslov (odluka skupštine o prijemu određenog lica u članstvo) nije ispunjen.

  • P: Da li su NVO u obavezi da plate neki porez i koliko on iznosi na sredstva dobijena na javnom konkursu?

    O: Kako je već više puta navedeno u odgovorima na ranije postavljena pitanja, precizan odgovor na ovo pitanje zavisi od vrste ugovora kojim se ta sredstva dodeljuju. Stoga bi u ovom slučaju bilo uputno iskoristiti pravo poreskog obveznika da od Poreske uprave i poreskog odeljenja jedinice lokalne samouprave besplatno dobije informacije o poreskim propisima iz kojih proizlazi njegova poreska obaveza, kao i da u pismenom obliku dobije odgovor na pitanje koje je u takvom obliku postavio Poreskoj upravi, odnosno poreskom odeljenju jedinice lokalne samouprave, a tiče se njegove poreske situacije (član 24. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji - „Službeni glasnik RS“, br. 80/02, 70/03, 55/04, 61/05, 61/07 i 20/09).

  • P: Zbog nekih okolnosti nismo uspeli da podnesemo zahtev za preregistraciju udruženja u predviđenom roku. Da li postoji mogućnost da ne dođe do gašenja udruženja ili moramo da registrujemo novu organizaciju? Ako registrujemo novu organizaciju, da li možemo da zadržimo prethodno ime? Koliki su troškovi?

    O: Prema članu 79. stav 2. Zakona o udruženjima, udruženja koja u propisanom roku ne podnesu prijavu za upis usklađivana, gube status pravnog lica i, po sprovedenom postupku likvidacije, brišu se iz registra, a njihova imovina prelazi na lica određena statutom, odnosno zakonom. Osnivanje i registrovanje nove organizacije je naravno moguće, a u pogledu naziva će se primenjivati odredba člana 16. Zakona o udruženjima. Podatke o troškovima registracije koji se odnose na administrativnu taksu možete naći na sajtu Agencije za privredne registre (http://www.apr.gov.rs).

  • P: Da li je prekršen član 16. Zakona o udruženjima ako je u Registar udruženja, u kom je ranije upisano udruženje sa nazivom „Društvo za unapređenje kvaliteta života na levoj obali Dunava **********“, kasnije upisano udruženje sa nazivom „Pokret za novu opštinu **********“? Oba udruženja imaju sedište na teritoriji iste opštine i identične ciljeve.

    O: Prema članu 16. Zakona o udruženjima, naziv novoosnovanog udruženja ne može biti identičan nazivu drugih udruženja koja su upisana ili uredno prijavljena za upis u registar niti da bude zamenljiv sa nazivom drugog udruženja ili da izaziva zabunu o udruženju, njegovim ciljevima ili u pogledu toga o kakvoj se vrsti pravnog lica radi. Kako se iz teksta pitanja može videti, kod ovih udruženja identičan je samo deo naziva (koji je ovde označen zvezdicama), pa se nazivi tih udruženja, po našem mišljenju, mogu jasno razlikovati. Činjenica da oba udruženja imaju iste ciljeve i sedište na teritoriji iste opštine nije prepreka za njihov upis u registar, jer Zakonom nije zabranjeno da se osnivaju i registruju udruženja sa istim ili sličnim ciljevima niti da više takvih udruženja ima sedište na teritoriji iste opštine (takva zabrana ne bi bila u skladu sa Ustavom zagarantovnom slobodom udruživanja).

  • P: Gde se može naći neko uputstvo za vođenje knjiga NVO? Našao sam priručnik u kom je napisano šta treba ali ne i kako.

    O: Ako pod „vođenjem knjiga NVO“ mislite na obaveze vođenja poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja predviđenih propisima o računovodstvu, za vođenje tih knjiga u skladu sa propisima i profesionalnim standardima i regulativom potrebno je određeno stručno obrazovanje i znanje. Stoga većina NVO koristi mogućnost predviđenu članom 17. stav 1. Zakona o računovodstvu i reviziji i vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja ugovorom poverava privrednom društvu ili preduzetniku registrovanom za pružanje takvih usluga. Nije nam poznato da li postoji neko uputstvo koje bi omogućilo ispunjavanje svih zakonskih obaveza u vezi sa vođenjem poslovnih knjiga i sastavljanjem finansijskih izveštaja bez posedovanja potrebnog stručnog znanja.

  • P: Da li se može skinuti negde arhiva ovih pitanja i odgovora ?

    O: Pitanja i odgovori se mogu pročitati na sajtu CRNPS. Ona su uvek dostupna i preporučuje se da, pre postavljanja pitanja, pregledate već postojeća pitanja i proverite da li je na isto ili slično pitanje već dat odgovor.

  • P: Pri osnivanju NVO da li osnivači za početak mogu da budu i jedini članovi Skupštine, a da u isto vreme jedan od osnivača bude lice ovlašćeno za zastupanje?

    O: Da.

  • P: Da li iz sredstava za realizaciju projekta mogu da se isplaćuju dnevnice angažovanom osoblju? Koja su plaćanja moguća po ugovoru o volonterskom radu?

    O: Prilikom isplate dnevnica, kao i drugih isplata osoblju angažovanom na realizaciji određenog projekta, treba postupati u skladu sa ugovorom o realizaciji projekta, posebno delom koji se odnosi na budžet, kao i sa važećim propisima o načinu isplate pojedinih naknada. Što se tiče volontiranja, članom 10. stav 1. Zakona o volontiranju („Službeni glasnik RS“, br. 36/10) predviđeno je da volonter nema pravo na novčanu naknadu ili drugu imovinsku korist za volontiranje. Međutim, Zakon dopušta naknadu određenih troškova volontiranja, i to za: radnu odeću i sredstva i opremu za ličnu zaštitu volontera; putovanja, smeštaj i ishranu volontera i drugih troškova koji nastanu u vezi sa izvršavanjem volonterskih usluga i aktivnosti; lekarske preglede obezbeđene za potrebe volontiranja; obuke za obavljanje volonterskih usluga i aktivnosti; premije osiguranja isplaćene za slučaj povrede ili profesionalne bolesti tokom volontiranja, odnosno novčane naknade u svrhu osiguranja od odgovornosti za štetu nastalu kod organizatora volontiranja ili trećeg lica, kao i za isplatu džeparca, kod dugoročnog volontiranja, čiji mesečni iznos ne može biti veći od 30% od neto iznosa minimalne mesečne zarade za puno radno vreme u Republici Srbiji (st. 2. i 3. istog člana).

  • P: Da li udruženje nastavlja da radi neometano dok je u fazi preregistracije, ili su sve funkcije i računi blokirani dok proces ne bude završen?

    O: Ako se pod „udruženjem koje je u fazi preregistracije“ podrazumeva udruženje koje je, u skladu sa odredbama čl. 78. i 79. stav 1. Zakona o udruženjima, blagovremeno podnelo prijavu za upis usklađivanja i čeka na odluku APR po toj prijavi, to udruženje nastavlja sa radom za vreme dok traje postupak po prijavi.

  • P: Na koji način se mogu isplatiti sredstva (dobijena od donacija) članovima udruženja, na ime njihovog rada na realizaciji projekta za koji je dodeljena donacija?

    O: Način isplate zavisi od vrste ugovora o angažovanju lica za određene aktivnosti na realizaciji projekta (ugovor o radu, ugovor o delu, ugovor o autorskom delu), a organizacija u vezi sa tim isplatama ima sva prava i obaveze poslodavca, uključujući i one koje se odnose na uplatu propisanih poreza i doprinosa.

  • P: Ako se radi o humanitarnoj akciji tokom koje bi se prikupila novčana sredstva putem ulične prodaje umetničkih radova i ta sredstva poklonila određenoj ustanovi, da li se na ta sredstva plaća porez i koliki je?

    O: Kako je već više puta naglašeno u odgovorima na ranije postavljena pitanja, precizan odgovor na pitanja u vezi sa vrstom i visinom poreskih obaveza zavisi od više okolnosti i te obaveze su regulisane različitim propisima. S obzirom na brojnost i promenljivost tih propisa, treba imati u vidu pravo poreskog obveznika, predviđeno članom 24. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, br. 80/02, 70/03, 55/04, 61/05, 61/07 i 20/09), da od Poreske uprave i poreskog odeljenja jedinice lokalne samouprave besplatno dobije informacije o poreskim propisima iz kojih proizlazi njegova poreska obaveza, kao i da u pismenom obliku dobije odgovor na pitanje koje je u takvom obliku postavio, a tiče se njegove poreske situacije. Podrazumeva se da bi, prilikom postavljanja pitanja trebalo precizno opisati konkretnu situaciju (uključujući i to ko organizuje akciju, kojoj ustanovi bi se poklonila prikupljena sredstva i t.d.).

  • P: Da li udruženje plaća firmarinu i porez na građevinsko zemljište?

    O: Takse za isticanje firme i za korišćenje gradskog građevinskog zemljišta regulisane su propisima organa lokalne samouprave, pa bi se o postojanju i visini tih obaveza trebalo raspitati kod nadležnih organa lokalne samouprave.

  • P: Dali je potrebno da se, u slučaju da zastupnik udruženja pismeno ovlasti člana udruženja ili neko drugo lice da ga zameni u slučaju sprečenosti (bolest, put u inostranstvo i sl.), o tom ovlašćenju obavesti Agenciju za privredne registre?

    O: Članom 33. Zakona o udruženjima predviđeno ja da je udruženje dužno da prijavi svaku promenu podataka koji se upisuju u Registar (u roku od 15 dana od dana nastale promene). S obzirom da se u Registar upisuje zastupnik udruženja, smatramo da Registratoru treba prijaviti samo izbor odnosno imenovanje novog zastupnika, a ne i svaki slučaj privremenog prenosa ovlašćenja.

  • P: Kada se pravi novi pečat u slučaju preregistracije udruženja, nakon podnetog zahteva ili nakon dobijanja rešenja?

    O: Novi pečat treba izraditi nakon dobijanja rešenja.

  • P: Dali se statutom može predvideti da je, u slučaju nanošenja materijalne štete od strane upravnog odbora, nadzorni odbor udruženja ovlašćen da pokrene postupak pred sudom?

    O: Da. Članom 25. stav 2. Zakona o udruženjima predviđeno je da se postupak za naknadu štete pokreće na osnovu odluke organa određenog statutom udruženja ili statutom određenog dela članova udruženja.

  • P: Dali je karate klub koji je osnovan kao udruženje građana 1997. godine obavezan izdavati fiskalni račun prilikom naplate članarine?

    O: Tretman članarine sportskih klubova regulisan je Zakonom o sportu i poreskim propisima, a u slučaju nejasnoće treba se obratiti nadležnoj poreskoj upravi.

  • P: Udruženje koje se bavi muzičko scenskim stvaralaštvom, afirmacijom scenskih i muzičkih dela, ima i svoju dramsku radionicu za koju deca-polaznici placaju nadoknadu. Šta se navodi kao privredna delatnost, dali samo jedna ili obe delatnosti?

    O: Kao privredna delatnost se navodi ona delatnost kojom se stiče dobit.

  • P: Dali se preregistracija odnosi na sva udruženja osnovana pre donošenja novog zakona? Ako ima izuzetaka na koga se odnose?

    O: Odredbama čl. 78. i 79. Zakona o udruženjima propisano je da su društvene organizacije, udruženja građana i njihovi savezi osnovani prema Zakonu o društvenim organizacijama i udruženjima građana i Zakonu o udruživanju građana u udruženja, društvene organizacije i političke organizacije koje se osnivaju za teritoriju SFRJ dužni roku od 18 meseci od dana početka primene novog zakona usklade svoj statut i druge opšte akte sa odredbama tog zakona i da u tom roku podnesu Registratoru prijavu za upis usklađivanja sa pratećom dokumentacijom. One organizacije koje ne podnesu prijavu se, po sprovedenom postupku likvidacije, rešenjem Registratora brišu se iz Registra i gube status pravnog lica, a njihova imovina prelazi na lica određena statutom, odnosno zakonom. Ovim odredbama nisu predviđeni nikakvi izuzeci u odnosu na preregistraciju. Međutim, članom 2. stav 2. Zakona o udruženjima predviđeno ja da se na sportska udruženja (kao i na neke druge oblike udruživanja) odredbe ovog zakona primenjuju samo u pitanjima koja nisu uređena posebnim zakonom. S obzirom da je novim Zakonom o sportu („Službeni glasnik RS“ br. 24/11) predviđen drugačiji rok za preregistraciju sportskih saveza i drugih organizacija u oblasti sporta, registrovanih prema Zakonu o udruživanju građana u udruženja, društvene organizacije i političke organizacije koje se osnivaju za teritoriju SFRJ, na te organizacije bi se, u pogledu rokova i postupka za preregistraciju, primenjivale odredbe Zakona o sportu, a ne Zakona o udruženjima.

  • P: Ако смо основали удружење после почетка примене новог Закона значи ли то да немамо обавезу пререгистрације? Да ли у наше органе, оне које имамо уз скупштину, могу бити убројани председник Главног одбора и председник Скупштине?

    O: Организације регистроване у складу са новим Законом о удружењима немају обавезу пререгистрације. Органи удружења се регулишу статутом.

  • P: Da li statut, osnivački akt i ostala dokumentacija koja se predaje prilikom registrovanja može biti izpisana na latiničnom pismu, osim imena udruženja za koje zakon nalaže da bude na ćirilici?

    O: Da, koliko nam je poznato, registracioni organ prihvata dokumentaciju pisanu latinicom, s tim što naziv udruženja mora da bude napisan ćiriličnim pismom.

  • P: Da li se prilikom preregistracije može promeniti naziv i sedište organizacije? Da li se pečat mora menjati ako je latiničnim pismom?

    O: S obzirom da se naziv i sedište udruženja regulišu statutom, prilikom izmena statuta radi njegovog usaglašavanja sa novim zakonom mogu se izmeniti i te odredbe. Sama promena naziva udruženja podrazumeva i izradu novog pečata, jer naziv na pečatu mora da odgovara nazivu upisanom u Registar udruženja.

  • P: Da li postoje neki troškovi likvidacije udruženja, pod uslovom da nema nikakvu imovinu, niti dugove?

    O: Likvidacija udruženja sprovodi se u skladu sa odredbama čl. 52 – 57. Zakona o udruženjima, a na pitanja koja nisu uređena tim zakonom, shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se reguliše likvidacija privrednog društva (tj. čl. 347 – 385. Zakona o privrednim društvima, „Službeni glasnik RS“ br. 125/04). Taj postupak svakako mora podrazumevati neke troškove (upis te činjenice u Registar, objavljivanje odluke i poziva poveriocima u „Službenom glasniku“, priprema propisanih izveštaja, eventualni troškovi likvidacionog upravnika i dr.).

  • P: Da li je moguće osnovati lovačko udruženje na teritoriji jednog naseljenog mesta ili je to moguće samo na nivou opštine?

    O: Zakonom o udruženjima nisu predviđena ograničenja koja bi osnivanje i delovanje udruženja vezivale za „nivo“ opštine ili naseljenog mesta. Međutim, time se ne zadire u eventualna ograničenja predviđena propisima koji regulišu lovstvo i javna ovlašćenja udruženja iz te oblasti i/ili saveza tih udruženja.

  • P: Да ли удружење може да обавља угоститељску делатност, ако у статуту пише да се средства за рад обезбеђују од чланарине, накнаде за услуге, накнаде за обављање делатности, прилога донатора и спонзора, давања из буџета и других извора?

    O: Не. Како је већ више пута наведено у одговорима на ранија питања, статутом мора да буде предвиђено која ће се делатност обављати, иста мора да буде у вези са статутарним циљевима удружења и да се обавља у складу са прописима којима је уређена област у коју спада делатност која ће се обављати, као и да буде уписана у Регистар привредних субјеката. Обављање делатности која није у складу са статутарним циљевима или није предвиђена статутом, као и обављање делатности иако је надлежни орган утврдио да нису испуњени услови за њено обављање, претставља привредни преступ (члан 72. Закона).

  • P: Ako osnivačku skupštinu čine tri lica, da li jedno od njih može da bude zastupnik udruženja a drugo zamenik zastupnika?

    O: Da.

  • P: Koje mogu biti druge delatnosti, pored privredne, koje udruženje može da obavlja?

    O: Radi se o delatnostima u skladu sa zakonom kojim se uređuje klasifikacija delatnosti, koje se mogu obavljati pod uslovima predviđenim članom 37. Zakona o udruženjima. Posebno treba imati u vidu obavezu da se delatnost obavlja u skladu sa propisima kojima je uređena oblast u koju spadaju aktivnosti koje se obavljaju (stav 4. navedenog člana). To, između ostalog, znači da udruženje ne bi moglo da obavlja delatnost koja je tim propisima rezervisana samo za određenu vrstu pravnih lica, među koja ne spadaju i udruženja.

  • P: Da li pravno lice može biti član udruženja, njegove skupštine i drugih organa?

    O: Uslove i način učlanjivanja i prestanak članstva, kao i prava, obaveze i odgovornost članova, treba regulisati statutom udruženja (član 12. stav 4. Zakona o udruženjima). To, između ostalog, znači da statutom treba regulisati i uslove i način učlanjivanja pravnog lica i način njegovog predstavljanja u organima udruženja.

  • P: Da li osnivači udruženja mogu da budu nezaposlena lica i ako su nezaposleni, moraju li plaćati doprinose u udruženju?

    O: Radni status građana (tj. pitanje da li su oni zaposleni ili ne) ne utiče na ostvarivanje njihovog ustavnog prava na udruživanje, uključujući i pravo da budu osnivači udruženja. Ako se pod „plaćanjem doprinosa u udruženju“ misli na plaćanje članarine kao jedan od načina sticanja sredstava za ostvarivanje njegovih ciljeva, odgovor na to pitanje zavisi od sadržine statuta udruženja (kojim se, između ostalog, regulišu i prava, obaveze i odgovornost članova i način sticanja sredstava za ostvarivanje ciljeva). Što se tiče poreza i doprinosa koji su u vezi sa isplatom naknada za rad (plate, honorari), udruženje ima iste obaveze kao i svaki drugi poslodavac.

  • P: Da li se Zakon o udruženjima odnosi i na klubove koji se bave sportskim vazduhoplovstvom i članovi su Vazduhoplovnig saveza Srbije ili se na njih odnosi Zakon o sportu.

    O: Prema članu 2. stav 2. Zakona o udruženjima, odredbe tog zakona se shodno primenjuju i na sportske organizacije i udruženja, u pitanjima koja nisu uređena posebnim zakonom kojim je uređen rad tih udruženja. To znači da se na sportske klubove koji se bave vazduhoplovstvom prvenstveno odnosi Zakon o sportu, a Zakon o udruženjima se primenjuje u pitanjima koja nisu uređena Zakonom o sportu.

  • P: Da li postoje posebni propisi o izgledu pečata za udruženja?

    O: Zakonom o udruženjima predviđeno je da se statutom udruženja, između ostalog, uređuje izgled i sadržina pečata. Naravno, prilikom uređivanja izgleda i sadržine pečata udruženja treba imati u vidu i odredbe o nazivu udruženja, kao i o upotrebi naziva udruženja. Tim zakonom nije predviđeno donošenje posebnog podzakonskog propisa koji bi se odnosio na izgled pečata udruženja.

  • P: Ako udruženje po statutu ima više podružnica (koje nemaju status pravnog lica) i jedna podružnica jednostrano donese odluku o odvajanju (izlasku) iz udruženja, da li se to smatra podelom udruženja po članu 48. Zakona o uduženjima?

    O: Članom 22. stav 4. Zakona o udruženjima predviđeno je da o statusnim promenama (tj. o pripajanju, spajanju ili podeli udruženja) odlučuje skupština udruženja. Ako skupština udruženja donese odluku o podeli istog na dva ili više udruženja, takva odluka ima pravno dejstvo osnivačkog akta (novih udruženja), podeljeno udruženje prestaje da postoji, a udruženja nastala podelom upisuju se u Registar posle razgraničenja sredstava, prava i obaveza (deobni bilans). Kako se iz postavljenog pitanja može zaključiti da nije doneta odluka skupštine udruženja o njegovoj podeli, jednostrano istupanje članova jedne podružnice iz udruženja se ne bi mogla smatrati njegovom podelom u smislu člana 48. Zakona o udruženjima.

  • P: U smislu poreskih olakšica, da li zadužbina i fondacija koje su osnovane u opštem inetersu imaju veće pogodnosti od udruženja? I drugo, osim poreza na poklon, da li su trenutno zadužbine i fondacije oslobođene i od drugih poreza?

    O: Zakonske odredbe o poreskom tretmanu, sadržane u zakonima kojima se uređuju pravni položaj, imovina i druga pitanja od značaja za rad zadužbina i fondacija, odnosno udruženja, ukazuju da je, u startu, poreski tretman zadužbina osnovanih radi ostvarivanja opštekorisnog cilja i fondacija povoljniji od poreskog tretmana udruženja. Naime, poresko oslobađanje za prve je predviđeno samim Zakonom o zadužbinama i fondacijama (kojim je izričito propisano da se na sredstva koja zadužbina koja je osnovana radi ostvarivanja opštekorisnog cilja i fondacija stiču od dobrovoljnih priloga, poklona, donacija, finansijskih subvencija, zaostavština, i sl. ne plaćaju se porezi ustanovljeni zakonom – član 7). S druge strane, Zakonom o udruženjima je samo predviđena mogućnost da se, drugim zakonima, propiše oslobađanje od poreskih obaveza za fizička i pravna lica koja daju priloge i poklone udruženjima (član 36. stav 2). Što se tiče drugih poreskih oslobađanja, odnosno olakšica koje se odnose na zadužbine i fondacije (i na udruženja), one postoje i predviđene su poreskim propisima, koji regulišu pravo na korišćenje tih olakšica i uslove pod kojima one mogu da se koriste. Takve olakšice su, na primer, predviđene u slučajevima davanja, odnosno primanja humanitarne pomoći u robi, davanja novčanih sredstava na ime donatorstva, izdataka za zdravstvene, kulturne, obrazovne, naučne, humanitarne i slične namene, oslobađanje građana od poreza na primanja koja dobijaju u vidu pomoći, i sl. S obzirom na brojnost i promenljivost tih propisa, treba imati u vidu i pravo poreskog obveznika, predviđeno članom 24. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, da od Poreske uprave i poreskog odeljenja jedinice lokalne samouprave besplatno dobije informacije o poreskim propisima iz kojih proizlazi njegova poreska obaveza, kao i da u pismenom obliku dobije odgovor na pitanje koje je u takvom obliku postavio, a tiče se njegove poreske situacije.

  • P: Da li svaki član udruženja mora da plaća članarinu, ili statutom može da se propiše da članovi ne plaćaju članarinu?

    O: Prema članu 12. stav 4. Zakona o udruženjima statutom udruženja se, između ostalog, uređuju prava, obaveze i odgovornost članova i način sticanja sredstava za ostvarivanje ciljeva udruženja. To znači da statutom može, ali i ne mora, da se predvidi da se sredstva stiču putem članarine, odnosno da članovi udruženja imaju obavezu da plaćaju članarinu.

  • P: Može li član neke političke stranke da bude osnivač NVO.

    O: Da.

  • P: Da li je moguće da se osnuje opštinski odbor kao deo republičke asocijacije koji bi bio samostalno pravno lice, a u svom nazivu bi sadržao naziv asocijacije i oznaku da se radi o opštinskom odboru u određenoj opštini?

    O: Članom 7. stav 3. Zakona o udruženjima predviđeno je da deo udruženja (sekcija, grupa, klub, ogranak, podružnica i dr) nema status pravnog lica.

  • P: 1. Da li reč udruženje mora da bude sastavni deo naziva udruženja? 2. Da li u satutu mora da stoji odredba vezana za maloletna lica u članu kojim se uređuje način učlanjavanja u udruženje? 3. Da li preporučujete da malo udruženje od šest članova ima i upravni i nadzorni odbor?

    O: 1. Odredbama čl. 13 – 16. Zakona o udruženjima, koje se odnose na naziv udruženja, nije predviđena obaveza da reč „udruženje“ bude sastavni deo njegovog naziva. Međutim, prilikom određivanja nazva udruženja treba, pored ostalog, voditi računa da isti ne treba da zabunu o njegovim ciljevima ili u pogledu toga o kakvoj se vrsti pravnog lica radi (član 16. stav 2). 2. Po našem mišljenju, odredba člana 19. stav 3. Zakona o udruženjima, koja se odnosi na način učlanjivanja maloletnog lica, može se primeniti neposredno i nije neophodno da bude sastavni deo statuta udruženja. Ipak, ako se radi o udruženju koje, prema prirodi svojih ciljeva i planiranih aktivnosti, očekuje učlanjivanje većeg broja maloletnih lica, bilo bi preporučljivo da se ta pitanja urede i statutom udruženja. 3. Zakonom o udruženjima predviđeno je da je skupština najviši organ udruženja, a da se statutom mogu predvideti i drugi organi (čl. 22. i 24). To znači da ne postoji zakonska obaveza da udruženje ima upravni i nadzorni odbor, već da o tome odlučuju osnivači prilikom usvajanja statuta, vodeći računa i o vrstama planiranih aktivnosti udruženja, mogućem povećanju broja njegovih članova i drugim okolnostima od značaja za rad udruženja. Naravno, postoji i mogućnost da udruženje, prema ukazanim potrebama, naknadno izmeni/dopuni statut i predvidi i druge organe (i o tome obavesti službu koji vodi registar udruženja).

  • P: Da li NVO može da naplaćuje ulaznice za neke kulturne događaje (koje ona organizuje), a da to nigde ne piše u statutu?

    O: Sticanje sredstava putem naplaćivanja ulaznica bi se moglo smatrati obavljanjem privredne ili druge delatnosti kojom se stiče dobit. Takva delatnost se može obavljati u skladu sa odgovarajućim odredbama Zakona o udruženjima, a posebno čl. 37. i 41. tog zakona. To, između ostalog, podrazumeva da je delatnost predviđena statutom udruženja i upisana u Registar privrednih subjekata. Udruženje može otpočeti sa neposrednim obavljanjem delatnosti tek nakon njenog upisa u taj registar.

  • P: Da li osnivači mogu da budu članovi porodičnog domaćinstva, od kojih je jedan penzioner i jedan zaposleni i da li imaju obavezu da uplaćuju doprinose za PIO?

    O: Zakon o udruženjima ne postavlja ograničenja u pogledu porodičnih veza ili radnog statusa osnivača udruženja. Što se tiče obaveza plaćanja doprinosa, one nisu vezane za status osnivača ili člana udruženja, već za isplatu naknada za rad (plate, honorari) i udruženja u pogledu takvih isplata imaju iste obaveze kao i svaki drugi poslodavac.

  • P: Da li nevladina organizacija koja ima pečat na latiničnom pismu, nakon upisa usklađivanja sa novim zakonom u registar udruženja, mora izraditi novi pečat na ćiriličnom pismu?

    O: Iz odredaba Zakona o udruženjima koje se odnose na način pisanja i upotrebe naziva udruženja (čl. 13. i 15) proizlazi da bi naziv udruženja na pečatu trebalo da bude ispisan ćiriličnim pismom.

  • P: Koja sve dokumenta treba podneti i u koliko primeraka da bi se izvršila preregistracija udruženja?

    O: Preciznija uputstva o potrebnoj dokumentaciji možete naći na sajtu Agencije za privredne registre (http://www.apr.gov.rs).

  • P: Šta treba da se menja u statutu pošto vidim da se traži dva primerka novog statuta, ali ne znam šta nedostaje starom.

    O: Da bi se utvrdilo šta nedostaje starom statutu treba njegov sadržaj uporediti sa odredbama novog zakona koje se odnose na sadržaj statuta, odnosno pitanja koja se istim moraju regulisati. Pored samog Zakona o udruženjima (koji se može naći na sajtu Narodne skupštine, kao i na sajtovima Agencije za privredne registre i Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu), od koristi mogu biti i priručnici i drugi tekstovi koji se odnose na Zakon o udruženjima i registraciju udruženja, uključujući i priručnik „Kako osnovati i registrovati NVO“, objavljenu na ovom sajtu.

  • P: Do kada i kako predati završni račun, ukoliko još nije završena preregistracija?

    O: Završni račun treba predati u roku propisanom za to, s obzirom na to da postupak „preregistracije“ ne utiče na rok u kom su pravna lica dužna da nadležnom organu predaju svoje završne račune.

  • P: Da li negde može da se nađe tekst modela statuta na engleskom jeziku (verzija koju je priložena uz priručnik objavljen na vašem sajtu)?

    O: Uputstva i modeli objavljeni na našem sajtu namenjeni su udruženjima koja se registruju u Republici Srbiji i objavljeni su samo na srpskom jeziku.

  • P: Poslali smo dokumentaciju za preregistraciju udruženja. Dat nam je rok od nedelju dana da pošaljemo zapisnik sa osnivačke skupštine. Ne možemo da nađemo zapisnik. Kome da se obratimo za kopiju? Registrovani smo pri ranijem Saveznom ministarstvu pravde.

    O: Kopija celokupne dokumentacije koju ste priložili prilikom registracije udruženja nalazi se kod Agencije za privredne registre koja je, u skladu sa članom 87. Zakona o udruženjima, preuzela od ranije nadležnih organa registre društvenih organizacija i udruženja građana, predmete, arhivu i registraturski materijal nastao u radu na vođenju registara. Međutim, zapisnik sa osnivačke skupštine ne spada u dokumentaciju koja se obavezno prilaže uz prijavu za upis usklađivanja u Registar koji vodi APR (član 79. stav 1. Zakona o udruženjima i član 30. Pravilnika o sadržini, načinu upisa i vođenja Registra udruženja; oba propisa se mogu naći i na sajtu APR).

  • P: Ukoliko sadašnja skupstina udruženja ima 10 članova, koliko je po starom zakonu bilo potrebno za njegovo osnivanje, da li je moguće prvo smanjiti broj članova skupštine, pa nakon toga preregistrovati udruženje?

    O: Postupak izmena važećeg statuta i njegovog usaglašavanja sa novim zakonom treba sprovesti na način predviđen važećim statutom, što podrazumeva i kvorum potreban za punovažno odlučivanje i većinu potrebnu za donošenje odluke o izmenama statuta.

  • P: Ako se navede u statutu da je jedan od vidova finansiranja prodaja pića u klubu gde se okupljaju članovi, da li se može to realizovati i da li postoji neka zakonska regulativa u vezi sa tim?

    O: Članom 37. Zakona o udruženjima predviđeno je da udruženje može neposredno da obavlja i privrednu ili drugu delatnost kojom se stiče dobit, pod uslovima predviđenim tim zakonom i u skladu sa propisima kojima je uređena oblast u koju spadaju aktivnosti koje se obavljaju (u ovom slučaju – regulativa o ugostiteljskoj delatnosti). Udruženje može otpočeti sa neposrednim obavljanjem delatnosti tek nakon upisa delatnosti u Registar privrednih subjekata.

  • P: Kako sprovesti odredbu člana 22. Zakona o udruženjima, po kojoj skupštinu čine svi članovi, ako udruženje broji nekoliko stotina članova?

    O: Stavom 3. člana 22. Zakona o udruženjima predviđena mogućnost da se statutom odredi način predstavljanja članova udruženja u skupštini udruženja. U tom slučaju skupštinu čine predstavnici članova, a statum treba urediti broj tih predstavnika, način njihovog izbora i trajanje mandata.

  • P: Da li u statutu mora biti definisan izgled logotipa i memoranduma ili je dovljno samo navesti da oni postoje, a da izgled, nakon sprovedenog konkursa, određuje Upravni odbor?

    O: Prema članu 18. Zakona o udruženjima, udruženje može imati svoj znak, logotip i druge simbole, u skladu sa statutom i ti simboli ne mogu biti identični simbolima drugih udruženja koja su upisana ili uredno prijavljena za upis u registar niti izazivati zabunu o udruženju, njegovim ciljevima ili u pogledu toga o kakvoj se vrsti pravnog lica radi. To podrazumeva da služba nadležna za registraciju treba da ima mogućnost da proveri da li ti simboli ispunjavaju navedene uslove, odnosno da isti treba da budu opisani u statutu. Međutim, s obzirom da simboli vizuelnog identiteta ne spadaju u obavezan sadržaj statuta (član 12. stav 4. Zakona), postoji mogućnost da se udruženje registruje i ako statutom nisu utvrđeni ti simboli, a da se nakon sprovedenog konkursa izvrši dopuna statuta i ta dopuna prijavi Agenciji koja vodi Registar udruženja.

  • P: Da li udruženje građana koje se ne preregistruje po novom zakonu može nastaviti rad kao neregistrovano udruženje?

    O: Prema članu 79. stav 2. Zakona o udruženjima, udruženja koja u propisanom roku ne podnesu prijavu za upis usklađivana, gube status pravnog lica i, po sprovedenom postupku likvidacije, brišu se iz registra, a njihova imovina prelazi na lica određena statutom, odnosno zakonom. S obzirom da Zakon dopušta mogućnost delovanja udruženja koja nemaju status pravnog lica, udruženje bi moglo da nastavi sa radom i na njega bi se shodno primenjivaa pravila o građanskom ortakluku.

  • P: Ukoliko se ne izvrši preregistracija udruženja građana da li se ono briše iz registra?

    O: Da. Takvo udruženje se, po sprovedenom postupku likvidacije, rešenjem Registratora briše se iz Registra i gubi status pravnog lica, a njegova imovina prelazi na lica određena statutom, odnosno zakonom.

  • P: Da li je potrebno da svako udruženje upiše delatnost u registar privrednih delatnosti i postoji li zakonski rok za to od momenta osnivanja?

    O: Ne. Privredna delatnost se upisuje u registar samo ako je predviđena statutom udruženja. Ako ona nije predviđena statutom, prvo treba izvršiti odgovarajuće izmene istog, a zatim podneti zahtev za upis delatnosti u Registar. Prilikom izmena statuta i obavljanja privredne delatnosti treba voditi računa o uslovima i ograničenjima predviđenim članom 37. Zakona o udruženjima. Udruženje može započeti obavljanje delatnosti tek nakon njenog upisa u Registar.

  • P: Partnerska organizacija iz inostranstva dodelila nam je sredstva za razvoj organizacije. Sredstva su devizna i uskoro će biti uplaćena na račun našeg udruženja. Da li je tačno da treba da platimo porez na ta sredstva kao na poklon?

    O: Odgovor na ovo pitanje zavisi od vrste ugovora kojim se ta sredstva dodeljuju. Stoga bi u ovom slučaju bilo uputno iskoristiti pravo poreskog obveznika da od Poreske uprave i poreskog odeljenja jedinice lokalne samouprave besplatno dobije informacije o poreskim propisima iz kojih proizlazi njegova poreska obaveza, kao i da u pismenom obliku dobije odgovor na pitanje koje je u takvom obliku postavio Poreskoj upravi, odnosno poreskom odeljenju jedinice lokalne samouprave, a tiče se njegove poreske situacije (član 24. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji - „Službeni glasnik RS“, br. 80/02, 70/03, 55/04, 61/05, 61/07 i 20/09).

  • P: Ukoliko postoje dve sestre NGO, jedna domaća a druga strana, da li je moguče priložiti finansijske informacije jedne radi dokazivanja finansijske stabilnosti druge - ukoliko to projektni konkurs zahteva?

    O: Uobičajena praksa donatora je da traže informacije i dokumentaciju o onoj organizaciji koja podnosi projekat, a ne o nekoj drugoj (domaćoj ili stranoj) organizaciji. Treba imati u vidu i to da neki donatori omogućavaju da se u toku trajanja konkursa traže razjašnja u vezi sa nekim pitanjima koja se odnose na uslove konkursa, pa bi i tu mogućnost trebalo iskoristiti ako postoji.

  • P: Da li je neophodno da u novoformiranom udruženju koje bi se bavilo pitanjima obrazovanja postoji zaposleni u stalnom radnom odnosu i pre dobijanja prvih finansijskih sredstava?

    O: Zakonom o udruženjima nije predviđena obaveza da udruženje mora da ima zaposlena lica, pa svako udruženje o tome odlučuje u skladu sa svojim potrebama i mogućnostima.

  • P: U slučaju da se promeni zastupnik (u nasem udruženju to je direktor) i izabere drugi, da li se takva promena tj. taj novi zastupnik prijavljuje APR-u kao promena lica za zastupanje?

    O: Da, podaci o zastupniku udruženja se upisuju u Registar i njihovu promenu treba prijaviti Agenciji u roku od 15 dana od dana nastale promene.

  • P: Da li se statutom može predvideti da će u slučaju prestanka rada imovina udruženja pripasti crkvi?

    O: Zakonom o udruženjima je predviđeno da se za slučaj prestanka udruženja kao primalac njegove imovine statutom može odrediti samo domaće nedobitno pravno lice koje je osnovano radi ostvarivanja istih ili sličnih ciljeva. S obzirom da se ciljevi radi kojih se osnivaju verske zajednice različiti od onih radi kojih se osnivaju udruženja, po našem mišljenju takva odredba statuta ne bi bila u skladu sa Zakonom o udruženjima.

  • P: Da li se može osnovati udruženje u Novom Sadu ako postoji udruženje pod istim imenom u Beogradu?

    O: Prema članu 16. Zakona o udruženjima, naziv novoosnovanog udruženja ne može biti identičan nazivu drugih udruženja koja su upisana ili uredno prijavljena za upis u registar, niti sme da bude zamenljiv sa nazivom drugog udruženja ili da izaziva zabunu o udruženju, njegovim ciljevima ili u pogledu toga o kakvoj se vrsti pravnog lica radi. Znači, udruženje se može osnovati, ali prilikom utvrđivanja njegovog naziva treba voditi računa da njegov naziv ne bude isti kao naziv već postojećeg udruženja, jer bi u tom slučaju prijava za upis u registar bila odbačena (član 30. tač. 1. i 2. Zakona).

  • P: Na koji način se mogu dobiti prostorije na korišćenje od grada?

    O: O mogućnosti dobijanja poslovnog prostora na korišćenje, uslovima i postupku treba se raspitati kod nadležnih organa lokalne samouprave.

  • P: Da li udruženje koje je osnovano 1991. godine i nema otvoren račun u banci napravilo neki prekršaj jer nikada nije podnelo završni račun i da li sada mora da otvori račun, dobije PIB i dostavi podatke o knjigovođi?

    O: Odgovor na oba pitanja je da. Registrovano udruženje, kao i svako drugo pravno lice, mora svoje finansijsko poslovanje da vrši u skladu sa propisima, što uključuje i poslovanje preko računa, podnošenje propisanih finansijskih izveštaja i angažovanje lica sa propisanim stručnim kvalifikacijama za vođenje računovodstva.

  • P: Interesuje nas tačna definicija organizacija civilnog društva (OCD) i nevladine organizacije (NVO) i koje su suštinske razlike?

    O: Definicija navedenih pojmova nije pravno pitanje. Međutim, novi zakoni koji regulišu dve najznačajnije vrste nevladinih neprofitnih organizacija definišu pojmove udruženja, odnosno zadužbine i fondacije. Prema članu 2. stav 1. Zakona o udruženjima udruženje je dobrovoljna i nevladina nedobitna organizacija zasnovana na slobodi udruživanja više fizičkih ili pravnih lica, osnovana radi ostvarivanja i unapređenja određenog zajedničkog ili opšteg cilja i interesa, koji nisu zabranjeni Ustavom ili zakonom. Zakonom o zadužbinama i fondacijama zadužbina je definisana kao pravno lice bez članova kojem je osnivač namenio određenu imovinu (osnovna imovina) radi dobročinog ostvarivanja opštekorisnog cilja ili privatnog interesa, odnosno cilja koji nije zabranjen Ustavom ili zakonom, dok je fondacija pravno lice bez članova i osnovne imovine koje je osnovano radi dobročinog ostvarivanja opštekorisnog cilja koji nije zabranjen Ustavom ili zakonom.

  • P: Da li postoji neki godišnji limit u obavljanju privredne delatnosti udruženja, pošto zakon to definiše kao delatnost manjeg obima, odnosno u obimu potrebnom za ostvarivanje ciljeva udruženja. Ako limit postoji koliki je i da li se odnosi na prihod ili na dobit koju udruženje ostvaruje i kojim zakonskim propisima je to regulisano?

    O: Ograničenje u pogledu obavljanja privredne ili druge delatnosti kojom se stiče dobit, predviđeno Zakonom o udruženjima, određeno je opisno, odnosno nije propisan novčani iznos dobiti koja bi se u toku godine mogla ostvariti na taj način, već se ispunjenost ovog uslova ocenjuje u odnosu na ukupne aktivnosti udruženja i ostvarivanje njegovih ciljeva.

  • P: Osnovali smo pre 6 meseci udruženje, koje do sada nema nikakve prihode, osim članarina, a ni rashode. Interesuje nas da li je u tom slučaju potrebno podnositi godišnji finansijski izveštaj i završni račun i kome? Da li jedno takvo udruženje, bez prihoda (osim članarina) i rashoda treba da vodi u toku godine neke poslovne, finansijske knjige?

    O: Propisima o računovodstvu predviđena je obaveza da računovodstvo svakog pravnog lica, pa tako i registrovanog udruženja, vodi računovođa sa propisanim kvalifikacijama i stručnim ispitom. Ta obaveza nastaje samom činjenicom sticanja svojstva pravnog lica (tj. registracijom udruženja) i ne zavisi od načina sticanja sredstava za rad. Isto se odnosi i na obavezu podnošenja propisanih finansijskih izveštaja.

  • P: Koji su izvori finansiranja neprofitnih organizaicja u Srbiji?

    O: Zakonom o udruženjima predviđeno je da udruženje može sticati imovinu od članarine, dobrovoljnih priloga, donacija i poklona (u novcu ili naturi), finansijskih subvencija, ostavina, kamata na uloge, zakupnine, dividendi i na drugi zakonom dozvoljeni način. Zakon dopušta i mogućnost da se deo sredstava stiče i obavljanjem privredne ili druge delatnosti, pod uslovim predviđenim tim zakonom i propisima koji regulišu određene delatnosti. Budžetom Republike Srbije, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave se takođe mogu predvideti sredstva za finansiranje programa udruženja, koji su od javnog interesa. Slična rešenja su predviđena i Zakonom o zadužbinama i fondacijama. Ove neprofitne organizacije mogu sticati imovinu od dobrovoljnih priloga, poklona, donacija, finansijskih subvencija, zaostavština, kamata na uloge, zakupnine, autorskih prava, dividendi i drugih prihoda ostvarenih na zakonom dozvoljen način. Ovaj zakon takođe dopušta i mogućnost neposrednog obavljanja privredne delatnosti, kao i mogućnost pribavljanja sredstava iz budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.

  • P: Da li u procesu preregistracije udruženja, koje postoji već decenijama treba, pored donošenja novog statuta u skladu sa novim zakonom, da izaberemo i tri člana osnivača (iako je udruženje osnovano pre više decenija)?

    O: Ne. Ranije registrovana udruženja treba da usklade svoj statut sa odredbama novog zakona i da Agenciji za privredne registre podnesu rešenje o ranijem upisu u registar, odluku o izboru zastupnika udruženja i overenu fotokopiju lične karte zastupnika udruženja, kao i dva primerka novog statuta.

  • P: Kako se vode članovi udruženja koji nisu ni aktivni, ni počasni, ni pomažući, već dolaze radi druženja i uredno plaćaju članarinu, a nisu aktivni u radu društva?

    O: Zakonom o udruženjima predviđeno je da se, između ostalog, statutom udruženja obavezno uređuju uslovi i način učlanjivanja i prestanka članstva i prava, obaveze i odgovornost članova, kao i da udruženje vodi evidenciju o svojim članovima. Ako udruženje ima različite kategorije članova, statutom treba jasno regulisati uslove i način učlanjivanja i prestanka članstva i prava i obaveze svake od tih kategorija, i naravno o tome voditi urednu evidenciju. Dakle, članove koji u udruženje dolaze radi druženja i uredno plaćaju članarinu treba evidentirati u skladu sa odgovarajućim odredbama statuta tog udruženja.

  • P: Šta je potrebno uraditi nakon odluke da dva od pet osnivača napuste organizaciju? Da li je potrebno promenu prijaviti APR-u?

    O: S obzirom da imena osnivača ne spadaju među podatke koji se upisuju u Registar udruženja (član 28. Zakona o udruženjima), ne postoji obaveza obaveštavanja Agencije za privredne registre o tome da je neko od osnivača napustio udruženje. Zakonom je jedino predviđena obaveza da udruženje vodi evidenciju o svojim članovima (član 19. stav 5), pa prestanak članstva tih lica (kao i prijem ili prestanak članstva drugih članova) treba evidentirati u evidenciji članova udruženja.

  • P: Da li Zakon o udruženjima važi za osnivanje sindikata van preduzeća udruživanjem sindikata po preduzećima?

    O: Prava radnika na sindikalno udruživanje radi zastupanja, predstavljanja, unapređenja i zaštite svojih profesionalnih, radnih, ekonomskih, socijalnih, kulturnih i drugih pojedinačnih i kolektivnih interesa, kao i osnivanje i registracija sindikata, regulisani su Zakonom o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05 i 61/05), a registracija sindikata regulisana je podzakonskim propisom donetim na osnovu tog zakona. Odredbe Zakona o udruženjima se ne primenjuju neposredno na osnvanje, registraciju i rad sindikalnih organizacija. Članom 2. stav 2. tog zakona je za sindikate, kao i za neke druge oblike udruživanja, predviđena samo njegova shodna primena u pitanjima koja nisu uređena posebnim zakonom kojim su regulisani ti drugi oblici udruživanja.

  • P: Да ли удружење које је основано ради обављања и задовољавања културно – забавних активности може да наплаћује коришћење интернета у својим канцеларијама?

    O: Нови Закон о удружењима допушта могућност да удружење обавља привредну или другу делатност којом се стиче добит, укључујући и пружање услуга уз наплату, под условима који су предвиђени тим законом (да је та делатност у вези са статутарним циљевима удружења, да је предвиђена статутом и да је мањег обима, односно да се обавља у обиму потребном за остваривање циљева удружења). Делатност се може обављати тек након њеног уписа у регистар који води Агенција за привредне регистре и мора се обављати у складу са прописима којима је уређена област у коју спадају активности које се обављају. То практично значи да, пре почетка обављања планиране делатности, морате проверити какви су услови прописани за њено обављање (на пример, да ли се она може обављати у канцеларијама које користи удружење или се за то мора обезбедити посебан пословни простор и опрема), као и да исту (ако је у складу са статутарним циљевима удружења и предвиђена статутом) упишете у регистар који води Агенција за привредне регистре. Добит остварена од привредне или друге делатности може се користити искључиво за остваривање циљева удружења, односно удружење нема право да исту расподељује оснивачима, члановима, члановима органа удружења, директорима, запосленима или са њима повезаним лицима.

  • P: Da li u statutu može da stoji da po prestanku rada udruženja, sva imovina ostaje predsedništvu udruženja, ili ta imovina mora da ide u humanitarne svrhe?

    O: Odredba o postupanju sa imovinom u slučaju prestanka rada udruženja, po kojoj bi imovina pripala članovima udruženja, članovima organa udruženja, zaposlenima u udruženju ili sa njima povezanim licima, bila bi u suprotnosti sa neprofitnim karakterom udruženja. Odredbama čl. 42. i 43. Zakona o udruženjima predviđeno je da se za slučaj prestanka udruženja kao primalac njegove imovine statutom može odrediti samo domaće nedobitno pravno lice koje je osnovano radi ostvarivanja istih ili sličnih ciljeva. Ako se u trenutku prestanka udruženja ne može postupiti na način određen ovim zakonom ili statutom, ili statutom nije određen način raspolaganja imovinom, imovina udruženja postaje imovina Republike Srbije.

  • P: Možete li nam dati sve podatke vezane za preregistraciju udruženja u politicku partiju?

    O: Važeći zakoni ne predviđaju "preregistraciju" udruženja građana u političku stranku, već je potrebno da se postupak osnivanja i registracije političke stranke sprovedu u skladu sa Zakonom o politickim strankama ("Službeni glasnik RS", br. 36/09), a postupak donošenja odluke o prestanku rada udruženja u skladu sa statutom udruženja i Zakonom o udruženjima.

  • P: Da li zaposleni građani mogu da osnuju udruženje građana i kako to utiče na njihov status u firmi u kojoj rade? Da li lica koja su zaposlena mogu da rade u neke poslove u udruženju i da primaju i naknadu za taj rad i da li bi se za tu naknadu plaćali porezi i doprinosi?

    O: Čnjenica da je građanin zaposlen ne ograničava njegovo ustavno pravo na udruzivanje, odnosno mogućnost da bude osnivač ili član udruženja građana, pa članstvo u udruženju ne bi trebalo da utiče na njegov radnopravni status. Što se tiče mogućnosti da lice zaposleno kod drugog poslodavca radi i u NVO, Zakonom o radu predviđeno je da zaposleni koji radi sa punim radnim vremenom kod poslodavca može da zaključi ugovor o dopunskom radu sa drugim poslodavcem, a najviše do jedne trećine punog radnog vremena. Kako bi to moglo da utiče na status tog lica u firmi zavisi od pravilnika i ugovora o radu koji je zaključio sa tom firmom, uključijući i eventualne odredbe o zabrani konkurencije (tj. angažovanja kod drugog poslodavca za rad na istim ili sličnim poslovima). Ako udruženje ima zaposlena lica, ili ako na drugi način angažuje lica za obavljanje određenih poslova (npr. po ugovoru o delu ili ugovoru o autorskom delu) ono ima isti položaj i obaveze kao i svaki drugi poslodavac, uključujući i plaćanje propisanih poreza i doprinosa.

  • P: Kako da registrujem nove članove i članove upravnog odbora (one koji nisu bili u sastavu udruženja u vreme osnivanja) već registrovanog udruženja građana?

    O: Prijem novih članova udruženja i njihovo evidentiranje vrši se u skladu sa odgovarajućim odredbama statuta udruženja. U skadu sa statutom se vrši i izbor članova upravnog odbora. Zakonom nije predviđena obaveza udruženja da prijavljuju prijem novih članova ili izbor novih članova upravnog odbora. Obaveza prijavljivanja postoji u odnosu na podatke koji se upisuju u registar (naziv i skraćeni naziv udruženja, sedište i adresa udruženja; podaci o zastupniku udruženja, o izmenama statuta i dr. – čl. 28. i 33. Zakona o udruženjima).

  • P: Pripremamo preregistraciju našeg udruženja u skladu sa novim zakonom, pa imamo nekoliko pitanja. Da li opet moramo da organizujemo osnivačku skupštinu ili samo izbornu skupštinu na kojoj ce biti usvojen novi Statut i izabrani novi organi NVO? Da li u novom statutu možemo da imamo funkciju sekretara upravnog odbora (u primeru statuta na vašem sajtu ne stoji ova funkcija)? Da li upravni odbor može da ima više od pet članova?

    O: Usklađivanje statuta treba izvršiti na način i u postupku koji je, za izmene statuta udruženja, predviđen važećim statutom (to, između ostalog, znači da o izmenama treba da odluči organ koji je za to ovlašćen važecim statutom, uz poštovanje odredaba o kvorumu potrebnom za punovažno odlučivanje i večini glasova potrebnih za donošenje odluke o izmenama statuta). Nije potrebno održavanje nove osnivačke skupštine. Što se tiče organa udruženja, Zakonom o udruženjima je predviđeno da je skupština najviši organ udruženja i regulisana su neka osnovna pitanja u vezi sa sastavom skupštine i njenim ovlašćenjima. Drugi organi udruženja se mogu predvideti statutom, a Zakon ne sadrži neka posebna ograničenja u pogledu broja članova tih organa.

  • P: Pripremamo osnivanje udruženja koje bi se bavilo aktivnostima iz oblasti kulture. Kako da definišemo ciljeve i delatnosti? Da li udruženje mora da ima naziv i na engleskom jeziku?

    O: Definisanje ciljeva i delatnosti udruženja je stvar njegovih osnivača, s tim što se prilikom definisanja i obavljanja delatnosti mora voditi računa i o drugim propisima koji regulišu pojedine delatnosti (na primer, organizovanje koncerata, proizvodnju i distribuciju filmova, i t.d.). Zakon o udruženjima predviđa mogućnost, ali ne i obavezu, da udruženje koristi i naziv na stranom jeziku.

  • P: Da li osnivači udruženja moraju da plaćaju članarinu?

    O: Zakonom o udruženjima predviđeno je da udruženje može sticati imovinu od članarine, dobrovoljnih priloga, donacija i poklona (u novcu ili naturi), finansijskih subvencija, ostavina, kamata na uloge, zakupnine, dividendi i na drugi zakonom dozvoljeni način). To znači da članarina može, ali ne mora, da bude jedan od načina sticanja imoine udruženja, što se reguliše statutom udruženja.

  • P: Da li udruženje registrovano u Srbiji može pojedine aktivnosti da realizuje u inostranstvu?

    O: Obavljanje pojedinih delatnosti udruženja u inostranstvu zavisi od propisa zemlje u kojoj bi se neka delatnost/aktivnost obavljala.

  • P: Da li postoje olakšice u vezi sa isplatom honorara saradnicima koji bi bili angažovani po ugovoru na realizaciji neprofitnog projekta?

    O: Što se tiče isplate zarada i drugih naknada za rad, udruženje ima iste obaveze kao i svaki drugi poslodavac.

  • P: Da li ja kao osnivač udruženja imam prava na svoju platu za uloženi trud i vreme, i iz kojih izvora?

    O: Niko od osnivača nema pravo na platu ili bilo kakvu zaradu samo po osnovu činjenice da je osnivač udruženja. To naravno ne isključuje mogućnost da se za obavljanje određenih poslova po ugovoru o radu ili nekom drugom ugovoru može primiti naknada, ako je udruženje za to obezbedilo sredstva na neki od načina predviđenih Zakonom o udruženjima.

  • P: Ko, kad i pod kojim uslovima može da zaposli lice za rad u udruženju?

    O: Prilikom odlučivanje u vezi sa zapošljavanjem u udruženju treba postupati u skladu sa zakonom kojim su regulisani radni odnosi i statutom udruženja.

  • P: Da li svi punoletni gradjani koji kao fizičko lice postanu članovi nekog neprofitnog udruženja građana, moraju imati i pravo glasa (tj. odlučivanja) u skuštini istog neprofitnog udruženja građana.

    O: Zakonom o udruženjima predviđeno je da je skupština najviši organ udruženja, koji usvaja statut udruženja, njegove izmene i dopune, bira i razrešava lice ovlašćeno za zastupanje udruženja, ako statutom udruženja nije predviđeno drugačije, odlučuje o udruživanju u saveze, o usvajanju godišnjeg finansijskog izveštaja udruženja, o statusnim promenama udruženja i prestanku rada udruženja, kao i drugim pitanjima utvrđenim statutom udruženja. Po pravilu, skupštinu čine svi članovi udruženja, ali je Zakonom predviđena i mogućnost da se statutom odredi način predstavljanja članova udruženja u skupštini udruženja. U tom slučaju skupštinu čine predstavnici članova, a statum treba urediti broj tih predstavnika, način njihovog izbora i trajanje mandata. Način sazivanja skupštine, kao i način rada i donošenje odluka bliže se uređuje statutom. Po našem mišljenju, članstvo u skupštini (bilo da je čine svi članovi ili njihovi izabrani predstavnici) podrazumeva i pravo odlučivanja, tj. pravo glasa pri odlučivanju o pitanjima o kojima ta skupština odlučuje.

  • P: Da li i promena mail-adrese udruzenja spada u 'promenu podataka'?

    O: Ne. Sadržina registra utvrđena je članom 28. Zakona o udruženjima, a e-mail adresa ne spada u podatke koje se upisuju u registar, što znači da ne postoji obaveza da se o njenoj promeni obaveštava organ koji vodi registar.

  • P: Да ли се донација микробус са 15 места за невладину организацију може ослободити царине?

    O: С обзиром да могућност ослобађања од царине зависи од више околности (врсте возила, његове намене, увозника и др.) најпоузданији одговор на ово питање би се могао добити од надлежне царинске службе, уз прецизан опис конкретне ситуације. Према члану 18. Царинског закона („Службени гласник РС“, бр. 18/10), на писмени захтев заинтересованог лица царински орган издаје обавештење о примени царинских прописа, без накнаде и у року од 30 дана од дана подношења захтева. Иначе, одредбом члана 217. став 1. тачка 5. Царинског закона предвиђено је ослобођење од плаћања увозних дажбина за правно лице на робу коју бесплатно прими из иностранства за научне, просветне, културне, спортске, хуманитарне, верске, здравствене и социјалне сврхе, као и за заштиту животне средине, осим алкохола и алкохолних пића, дуванских производа и путничких моторних возила.

  • P: Ako je broj članova udruženja manji od broja propisanog zakonom, da li se sprovodi likvidacija ili skarćeni postupak likvidacije?

    O: Zakonom o udruženjima predviđeno je da se udruženje briše iz registra, između ostalog, ako se broj članova smanji ispod broja osnivača potrebnog za osnivanje, a nadležni organ udruženja ne donese odluku o prijemu novih članova u roku od 30 dana. Udruženje se, u tom slučaju, briše iz registra nakon sprovedenog postupka likvidacije, ako zakonom nije drugačije određeno. Skraćeni postupak likvidacije se može sprovesti ako posle donošenja odluke o prestanku rada udruženja većina članova skupštine dâ Registratoru izjavu da su izmirene sve poreske obaveze, obaveze udruženja prema poveriocima i da su regulisani svi odnosi sa zaposlenima. Ta izjava mora da sadrži potvrdu o overi potpisa u skladu sa zakonom, a u Registar se, pored činjenice brisanja udruženja, u tom slučaju upisuju i podaci o članovima skupštine koji su dali pomenutu izjavu, sa naznačenjem njihove solidarne odgovornosti za obaveze udruženja, koja traje tri godine od dana brisanja udruženja iz Registra.

  • P: Da li je potrebno obavestiti Agenciju za privredne registre kada se radi o izmenama i dopunama statuta udruženja?

    O: Da, Agenciju treba obavestiti o izmenama i dopunama statuta udruženja. Zakonom o udruženjima predviđeno je da je udruženje dužno da Registratoru prijavi svaku promenu podataka koji se upisuju u Registar, u roku od 15 dana od dana nastale promene.

  • P: Da li udruženje može da održava časove, koje bi naplaćivalo. Da li je za takvu vrstu posla potrebno otvoriti posebnu firmu?

    O: Način pribavljanja sredstava za ostvarivanje ciljeva udruženja regulisan je članom 37. Zakona o udruženjima ("Službeni glasnik RS" br. 51/09). Prema toj odredbi, udruženje može neposredno da obavlja i privrednu ili drugu delatnost kojom se stiče dobit, pod sledećim uslovima: da je delatnost u vezi sa njegovim statutarnim ciljevima; da je delatnost predviđena statutom; da je delatnost manjeg obima, odnosno da se delatnost obavlja u obimu potrebnom za ostvarivanje ciljeva udruženja. Ta delatnost se upisuje u Registar privrednih subjekata i obavlja se u skladu sa propisima kojima je uređena oblast u koju spadaju aktivnosti koje se obavljaju. Udruženje može otpočeti sa neposrednim obavljanjem delatnosti tek nakon upisa delatnosti u Registar. To bi značilo da, ukoliko je održavanje časova u vezi sa statutarnim ciljevima udruženja i predviđeno statutom, udruženje moglo da tu delatnost obavlja neposredno, bez osnivanja posebne firme, ali tek nakon njenog upisa u registar privrednih subjekata. U vezi sa korišćenjem sredstava ostvarenih davanjem časova uz naplatu, treba imati u vidu i to da, prema istoj odredbi Zakona, udruženje nema pravo da ostvarenu dobit od privredne ili druge delatnosti raspodeljuje svojim osnivačima, članovima, članovima organa udruženja, direktorima, zaposlenima ili sa njima povezanim licima, odnosno da se ta sredstva mogu koristiti isključivo za ostvarivanje ciljeva udruženja.

  • P: Da li postoji razlika između udruženja građana i fonda?

    O: Udruženje i fond su različite vrste neprofitnih organizacija i regulisane su posebnim zakonima (Zakon o udruženjima - "Službeni glasnik RS" br. 51/09, odnosno Zakon o zadužbinama, fondovima i fondajama - "Službeni glasnik SRS" br. 59/89). Za koju će se vrstu neprofitne organizacije odlučiti osnivači zavisi, pre svega, od osnovnih ciljeva zbog kojih bi se ista osnovala i planiranog načina ostvarivanja tih ciljeva. NAPOMENA: Novembra 2010. godine donet novi Zakon o zadužbinama i fondacijama, koji je objavljen u „Službenom glasniku RS“ br. 88/10.

  • P: Da li udruženje mora da ima nekoga zaposlenog?

    O: Pošto zakonom nije predviđena obaveza da udruženje mora da ima zaposlena lica, svako udruženje o tome odlučuje u skladu sa svojim potrebama i mogućnostima.

  • P: Kada udruženje registruje privrednu delatnost, da li mora uzeti fiskalnu kasu ako se bavi prodajom usluga, kao na primer fotokopiranje, skeniranje, usluge prevoda itd.

    O: Pitanja koja se odnose na fiskalne kase i izdavanje fiskalnih računa nisu regulisana Zakonom o udruženjima, već propisima o finansijskom poslovanju i propisima kojima su regulisane pojedine delatnosti, pa se u pogledu obaveze posedovanja fiskalne kase treba pridržavati tih propisa.

  • P: Šta uraditi u situaciji kada bivši predsednici udruženja ne žele da izvrše redovnu primopredaju dužnosti, koja je posledica valjano donetih odluka na redovnim/ izbornim skupštinama?

    O: Ove situacije nisu posebno regulisane Zakonom o udruženjima. Međutim, navedenim zakonom propisano je da je zastupnik udruženja dužan da se pridržava ovlašćenja određenih statutom i odlukom nadležnog organa udruženja (član 23. stav 3), kao i da se imovina udruženja može koristiti jedino za ostvarivanje njegovih statutarnih ciljeva (član 41. stav 1). Zakonom je takođe predviđeno da članovi udruženja i organa udruženja mogu lično odgovarati za obaveze udruženja, ako postupaju sa imovinom udruženja kao da je u pitanju njihova imovina ili zloupotrebe udruženje kao formu za nezakonite ili prevarne svrhe (član 40. stav 2). Navedene zakonske odredbe, kao i odredbe propisa o radnom odnosu (ako su pomenuti predsednici obavljali posao po osnovu ugovora o radu, tj. bili zaposleni u udruženju), po našem mišljenju, pružaju osnov da se, ukoliko se do rešenja ne dođe putem sporazuma, povratak imovine i dokumentacije udruženja traži pokretanjem sudskog spora pred nadležnim sudom.

  • P: Da li po novom Zakonu o udruženju građana, udruženje mora da ima nadzorni odbor?

    O: Zakonom o udruženjima je predviđeno da je skupština najviši organ udruženja, a da se statutom mogu predvideti i drugi organi udruženja (čl. 22. i 24). To znači da postojanje nadzornog odbora nije obavezno, odnosno udruženje samo odlučuje o tome da li će formirati i nadzorni odbor kao jedan od organa udruženja.

  • P: Kako osnovati regionalne kancelarije, koje se nalaze van sedišta organizacije?

    O: Pitanje osnivanja regionalnih kancelarija nije posebno regulisano Zakonom o udruženjima ("Službeni glasnik RS", br. 51/09), tako da bi to pitanje trebalo regulisati statutom udruženja. Pri tome treba imati u vidu i odredbu člana 7. stav 3. Zakona, po kojoj deo udruženja (sekcija, klub, ogranak, podružnica i dr.) nema status pravnog lica.

  • P: Da li su osnivači NVO oslobođeni plaćanja poreza?

    O: Na pitanje o porezima nije moguće dati jedinstveni odgovor, jer mogućnost korišćenja poreskih oslobađanja i olakšica zavisi od vrse aktivnosti i vrste poreza i regulisana je nizom različitih propisa. Naravno, mogućnost korišćenja poreskih olakšica bi se odnosila jedino na određene poreze i određene aktivnosti pravnog lica, a ne na osnivače kao pojedince.

  • P: Koliko koštaju administrativne takse prilikom osnivanja NVO?

    O: Podatke o iznosu administrativne takse i načinu plaćanja možete naći na sajtu Agencije za privredne registre (http://www.apr.gov.rs).

  • P: Koje su tačno knjigovodstvene obaveze NVO koja se ne bavi privrednom delatnošću već isključivo donacijama stiče sredstva?

    O: Propisima o računovodstvu predviđena je obaveza da računovodstvo svakog pravnog lica, pa tako i registrovanog udruženja, vodi računovođa sa propisanim kvalifikacijama i stručnim ispitom. Ta obaveza nastaje samom činjenicom sticanja svojstva pravnog lica (tj. registracijom udruženja) i ne zavisi od načina sticanja sredstava za rad.

  • P: Koja je procedura brisanja iz registra udruženja građana registrovanog 1999. godine, ukoliko ono već godinama postoji samo na papiru odnosno ne obavlja nikakvu delatnost, a broj članova Udruženja se sveo na dva-tri.

    O: Neobavljanje delatnosti udruženja u određenom periodu, kao i smanjenje broja članova udruženja ispod broja potrebnog za njegovo osnivanje, takođe predstavljaju osnov za brisanje iz registra, i u tom slučaju nije potrebna odluka skupštine udruženja, već samo treba obavestiti nadležni organ radi brisanja udruženja iz registra.

  • P: Koja je procedura prilikom gašenja NVO?

    O: Udruženje može prestati sa radom, između ostalog, na osnovu odluke ovlašćenog organa udruženja donete u skladu sa njegovim statutom. Tu odluku treba dostaviti organu nadležnom za vođenje registra, koji će udruženje brisati iz registra. Bliža uputstva o potrebnoj dokumentaciji, adresi, administrativnoj taksi možete naći na sajtu Agencije za privredne registre (http://www.apr.gov.rs).

  • P: Kako osnovati NVO? Da li postoji mogućnost stručne pomoći u smislu saveta i konsultacije.

    O: Bliža uputstva u vezi sa osnivanjem i registracijom udruženja možete naći u brošuri "Kako osnovati i registrovati NVO", koja je objavljena na veb-sajtu CRNPS (http://www.crnps.org.rs/kako-osnovati-i-registrovati-NVO). Brošura sadrži osnovna uputstva o osnivanju i registraciji udruženja, kao i modele dokumenata potrebnih za registraciju udruženja. Brošura je pripremljena u skladu sa novim Zakonom o udruženjima ("Službeni glasnik RS", br. 51/09).

  • P: Koji je rok za preregistraciju NVO

    O: Rok za izvršavanje preregistracije udruženja građana je 18 meseci od početka primene novog Zakona (22. oktobar 2009. godine). Dakle, rok za preregistraciju je 22. april 2011. godine.

  • P: Da li se honorar za održano predavanje može uplatiti i članovima osnivačima i ako može na koji način?

    O: Autorski honorar se može uplatiti i članovima osnivačima, kao i stalno zaposlenim, ukolko su ispunjeni uslovi za potpisivanje takvog ugovora. Savetujemo da se konsultujete sa vašim knjigovodstvom.


This site is under Creative Commons license.

Projekat Portal civilnog društva Srbije podržala je Fondacija za otvoreno društvo.
Izradu sajta podržalo Ministarstvo spoljnih poslova Norveške.