Pitanja i odgovori

• P: Da li udruženje plaća porez na dobit?

  O: Da, ali je propisima o porezu na dobit pravnih lica predviđeno i oslobađanje od tog poreza u slučaju da dobit ne prelazi određeni iznos predviđen tim propisima.

• P: Koji je postupak gašenja udruženja koje je osnovano pre godinu dana i nije obavljalo nikakvu delatnost?

  O: Ovlašćeni organ udruženja, u postupku predviđenom njegovim statuitom, treba da donese odluku o prestanku rada i da o tome obavesti Agenciju za privredne registre. Brisanje iz registra vrši se nakon sprovedenog postupka likvidacije, a predlog za pokretanje postupka likvidacije podnosi Registrator (čl. 49. i 52. Zakona o udruženjima). Udruženje može prestati po skraćenom postupku likvidacije (član 57. Zakona) ako posle donošenja odluke o prestanku rada udruženja većina članova skupštine dâ Registratoru overenu izjavu da su izmirene sve poreske obaveze, obaveze udruženja prema poveriocima i da su regulisani svi odnosi sa zaposlenima. U tom slučaju članovi skupštine udruženja odgovaraju solidarno za obaveze udruženja tri godine od dana brisanja udruženja iz Registra, a njihovi podaci se upisuju u Registar, sa naznačenjem njihove solidarne odgovornosti za obaveze udruženja.

• P: Da li udruženje može zaključiti ugovor o saradnji sa preduzetnikom?

  O: U načelu udruženje, kao pravno lice, može da zaključuje različite ugovore sa drugim pravnim licima i pojedincima, u skladu sa opštim pravilima obligacionog prava i sa važećim zakonima i drugim propisima. S obzirom da nije jasno šta se podrazumeva pod „ugovorom o saradnji“ u konkretnom slučaju, precizniji odgovor na postavljeno pitanje nije moguć.

• P: Da li udruženje u okviru sticanja sredstava može u statutu da predvidi više od jedne privredne delatnosti?

  O: Po našem mišljenju, Zakon o udruženjima ne isključuje mogućnost da se statutom predvidi više privrednih delatnosti kojima se stiče dobit, pod uslovom da su te delatnosti u vezi sa njegovim statutarnim ciljevima.

• P: Naše udruženje nije podnelo zahtev za preregistraciju, pa je brisano iz registra. Da li mi podnosimo redovan finansijski izveštaj za 2011 godinu do dana brisanja iz registra?

  O: Da.

• P: Da li se negde može pronaći primer kako izgleda promena statuta udruženja? Preciznije, udruženje želi da promeni naziv, pečat, i da statut dopuni nekim članovima.

  O: Postupak izmena i dopuna statuta treba sprovesti u skladu sa odredbama važećeg statuta koje se na to odnose (pokretanje postupka, priprema predloga, organ nadležan za odlučivanje, kvorum i većina glasova potrebna za usvajanje novog statuta). U preambuli odluke o izmenama i dopunama statuta navodi se datum održavanja sednice skupštine udruženja na kojoj je ta odluka doneta, a u tekstu odluke treba precizno navesti koje se odredbe statuta menjaju i kako (na primer: Član 5. menja se i glasi: „.....“ ili: Posle člana 7. dodaje se novi član 7a. koji glasi: „.....“ ili: U članu 8. posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi: „.....“, i t.d.). U završnoj odredbi odluke treba navesti kada ta odluka stupa na snagu. S obzirom da se u pitanju pominje i promena naziva udruženja, prva odredba odluke bi trebala da se odnosi na promenu naziva statuta, a izmenama bi trebalo obuhvatiti i sve odredbe u kojima se pominje naziv udruženja. Naravno, moguće je usvojiti i potpuno novi tekst statuta (u kom bi neke odredbe bile iste kao u starom, a neke bi bile izmenjene ili potpuno nove). Ovakav postupak je pravno-tehnički lakši i preporučuje se naročito kada su planirane izmene većeg broja odredaba važećeg statuta. U tom slučaju u preambuli statuta navodi se datum održavanja sednice na kojoj je on usvojen, a u završnoj odredbi treba navesti kada počinje da važi novi statut, kao i da stupanjem na snagu tog statuta prestaje da važi raniji statut udruženja. O izmenama i dopunama statuta, odnosno donošenju novog statuta, treba obavestiti Agenciju za privredne registre u roku od 15 dana od njigovog usvajanja (čl. 28. i 33. Zakona o udruženjima).

• P: Da li udruženje može da prima donacije u gotovom novcu i da li donator mora donaciju da uplati na račun udruženja?

  O: Donacije u novcu su jedan od dozvoljenih načina sticanja imovine udruženja (član 36. stav 1. Zakona o udruženjima). U pogledu finansijskog poslovanja (uključujući i prijem i korišćenje donacija u gotovom novcu) važe pravila koja se odnose i na druga pravna lica, uključujući i poslovanje preko računa i vođenje poslovnih knjiga, sačinjavanje finansijskih izveštaja i druge obaveze po propisima o finansijskom poslovanju, računovodstvu i reviziji.

• P: Kako osnovati i registrovati NVO?

  O: Priručnik „Kako osnovati i registrovati NVO“, kao i Zakon o udruženjima, objavljeni su na sajtu Centra za razvoj neprofitnog sektora (http://www.crnps.org.rs/pravno-savetovaliste).

• P: Da li zastupnik i član udruženja može biti lice koje je stalno zaposleno u jednoj ustanovi i još je vlasnik i zastupnik svog d.o.o.?

  O: Činjenica da je građanin zaposlen i/ili vlasnik privatnog preduzeća ne ograničava njegovo ustavno pravo na udruživanje. To bi značilo da lice koje je istovremeno zaposleno u nekoj ustanovi i vlasnik i zastupnik privatnog preduzeća može da se učlani u udruženje i da bude izabran za zastupnika istog. Ipak, prilikom prihvatanja funkcije u udruženju trebalo bi voditi računa o mogućem sukobu interesa i eventualnim ograničenjima koja mogu da postoje u odgovarajućim aktima ustanove u kojoj je to lice zaposleno, društva sa ograničenom odgovornošču ili udruženja.

• P: Nas je desetak nezaposlenih (svi smo na evidenciji kod Nacionalne službe za zapošljavanje), koji se bavimo različitim vrstama ručnog rada (od unikatnog nakita, preko sveća i upotrebnih predmeta do ručno rađenih suvenira i sl.) i svoje radove prodajemo po raznim improvizovanim tezgama i prodajnim izložbema. Pošto nam je dosadilo da nas ganja policija i inspekcija, da li je moguće da osnujemo udruženje koje bi se bavilo očuvanjem veština ručnog rada i moglo samostalno da organizuje prodajne izložbe i slične manifestacije, humanitarne prodaje i kreativne radionice?

  O: Zakon o udruženjima ne isključuje mogućnost da nezaposlena lica koja se bave navedenim aktivnostima budu osnivači udruženja za očuvanje veština ručnog rada. Međutim, pri tome treba imati u vidu da je jedan od uslova za obavljanje privredne delatnosti od strane udruženja i to da je delatnost manjeg obima, kao i da udruženje nema pravo da ostvarenu dobit od privredne ili druge delatnosti raspodeljuje svojim osnivačima, članovima, članovima organa udruženja, direktorima, zaposlenima ili sa njima povezanim licima. Stoga, ako bi prvenstveni cilj osnivanja udruženja bila prodaja proizvoda koje izrađuju osnivači udruženja, pravi put bi bio registracija samostalne delatnosti ili osnivanje zadruge ili drugog privrednog subjekta. S obzirom da se radi o nezaposlenim licima, verovatno bi savetodavnu, a možda i neku drugu pomoć, mogla da pruži NSZ.

• P: Može li politička partija osnovati udruženje?

  O: Prema članu 10. stav 2. Zakona o udruženjima osnivači udruženja mogu biti poslovno sposobna fizička ili pravna lica. S obzirom da politička stranka upisom u registar stiče svojstvo pravnog lica, ona bi se, u skladu sa navedenom odredbom, mogla pojaviti i kao osnivač udruženja. Međutim, ciljevi i način rada udruženja i u tom slučaju morali bi da budu u skladu sa odredbama Zakona o udruženjima.

• P: Privredna organizacija je izdala po ugovoru na poslugu neiskorišćen prostor (odnosno napusten industrijski prostor) za aktivnosti članova nedobitne organizacije. Da li može sada privredna organizacija da donese odluku o iseljenju nedobitne organizacije, ako nema valjan poslovni razlog i kako treba sada da postupi nedobitna organizacija?

  O: S obzirom da je o ustupanju prostora zaključen ugovor, ugovorne strane treba da postupaju u skladu sa tim ugovorom za vreme korišćenja prostora, kao i u slučaju raskida ugovora (razlozi za raskid, otkazni rokovi i t.d.).

• P: Da li je neko trebao da obavesti registrovana udruženja o obavezi preregistrovanja ili ne?

  O: Ne. Obaveza registrovanih udruženja građana, društvenih organizacija i njihovih saveza da svoje statute usklade sa novim zakonom i rok za podnošenje prijave usklađivanja predviđeni su odredbama čl. 78. i 79. Zakona o udruženjima.

• P: Da li udruženje može da sakuplja dobrovoljne priloge u toku nekog od svojih programa, kako ih knjiži?

  O: Dobrovoljni prilozi su jedan od dozvoljenih načina sticanja imovine udruženja (član 36.stav 1. Zakona o udruženjima). Ti prihodi se evidentiraju u poslovnim knjigama udruženja u skladu sa propisima o računovodstvu (član 39. istog zakona).

• P: Koji je obavezan oblik pečata za udruženja?

  O: Zakonom o udruženjima predviđeno je da se izgled i sadržina pečata udruženja uređuju statutom (član 12. stav 4).

• P: Koje su obaveze nadzornog odbora udruženja? Imam utisak da se kod nekih udruženja meša funkcija nadzornog odbora u privrednim drustvima sa radom u NVO.

  O: Ovlašćenja, obaveze i druga pitanja u vezi sa organima udruženja, uključujući i nadzorni odbor, regulišu se statutom udruženja.

• P: U slučaju da se podnese prijava za upis privredne delatnosti udruženja, da li je dovoljno da se u statutu opisno navede privredna delatnost ili mora da bude navedena i tačna šifra privredne delatnosti?

  O: Zakonom o udruženjima propisano je da udruženje može, pod uslovima predviđenim tim zakonom, neposredno da obavlja privrednu ili drugu delatnost kojom se stiče dobit u skladu sa zakonom kojim se uređuje klasifikacija delatnosti i nakon upisa te delatnosti u registar, kao i da se pitanje obavljanja privredne delatnosti reguliše statutom. Zakonom nije predviđena obaveza da se u statutu navede šifra privredne delatnosti, ali bi njen opis trebalo da bude usklađen sa propisima o klasifikaciji delatnosti. Bliža uputstva i obrasci za registraciju privredne delatnosti udruženja mogu se naći na sajtu Agencije za privredne registre.

• P: Može li predsednik upravnog odbora udruženja biti u radnom odnosu u udruženju? Da li je to sukob interesa?

  O: Zakonom o udruženjima nije regulisano pitanje radnih odnosa u udruženju (ta pitanja su regulisana Zakonom o radu) niti je predviđena zabrana koja bi se odnosila na eventualno članstvo zaposlenog lica u upravnom odboru udruženja. Sastav upravnog odbora i druga pitanja koja se odnose na taj organ regulišu se statutom udruženja.

• P: Ukoliko NVO dobije na korišćenje privatni stan kako bi odatle obavljalo svoje aktivnosti, bez plaćanja kirije već samo tekućih troškova (telefon, internet, struja i sl.) i overi ugovor o ustupanju prostora na korišćenje u sudu sa vlasnikom stana, da li je NVO može da nastavi plaćanje tih troškova a da oni i dalje glase na vlasnika stana? I da li mora prijaviti taj stan kao ogranak APR-u?

  O: Propisi o udruženjima ne sadrže odredbe koje bi predstavljale smetnju da se određeni troškovi u vezi sa radom udruženja plaćaju na opisani način. Međutim, moguće je da neke odredbe ugovora između vlasnika stana i pružaoca određenih telekomunikacionih i drugih usluga drugačije regulišu ta pitanja, pa bi to trebalo proveriti sa pružaocima tih usluga i vlasnikom stana. Pitanje u vezi sa „prijavljivanjem stana kao ogranka udruženja“ nije jasno, jer su sekcija, grupa, klub, ogranak, podružnica i dr., delovi udruženja koji nemaju svojstvo pravnog lica (član 7. stav 3. Zakona). Međutim, adresa udruženja, kao i promena te adrese, moraju se prijaviti Agenciji za privredne registre.

• P: Pošto smo u nemogućnosti da platimo dug poveriocu, račun nam je blokiran. U predlogu za izvršenje se traži da se popiše imovina i zapleni i zatim proda. Udruženje nema nikakve imovine a registrovano je na adresu zastupnika udrženja. Da li mogu da popišu i zaplene ličnu imovinu zastupnika ili udruženje odgovara samo svojom imovinom?

  O: Članom 40. Zakona o udruženjima predviđeno je da za svoje obaveze udruženje odgovara celokupnom svojom imovinom. Članovi udruženja i organa udruženja mogu lično odgovarati za obaveze udruženja, ako postupaju sa imovinom udruženja kao da je u pitanju njihova imovina ili zloupotrebe udruženje kao formu za nezakonite ili prevarne svrhe.

• P: Da li udruženje građana koje pruža ugostiteljske usluge svojim članovima mora imati prijavljene radnike na zdradstveno i PIO ili može radnike prijaviti kao volontere?

  O: Pravno lice ne može radnike, angažovane na obavljanju privredne delatnosti, prijaviti kao volontere. Članom 8. Zakona o volontiranju („Službeni glasnik RS“, br. 36/10) zabranjeno je organizovanje volontiranja u cilju sticanja dobiti, kao i volontiranje kojim se zamenjuje rad koji obavljaju lica u skladu sa propisima o radu. Nepoštovanje ove zabrane predstavlja prekršaj za koji je za pravno lice predviđena novčana kazna u iznosu od 100.000,00 do 500.000,00 dinara, a za odgovorno lice u pravnom licu u iznosu od 10.000,00 do 100.000,00 dinara (član 32. navedenog zakona).

• P: Da li nevladina organizacija osnovana u junu 2010, koja do sada nije imala nikakav priliv na računu i ne poseduje imovinu, plaća porez na imovinu? Da li treba da se plati komunalna taksa za isticanje firme ako firma nije istaknuta (zbog toga što vlasnik prostora u kom se nalazi sedište udruženja to ne dozvoljava)?

  O: Opšti princip kod utvrđivanja poreza na imovinu jeste da se isti plaćaju na određenu imovinu koju poreski obveznik poseduje, odnosno stekne (a za koju je zakonom predviđeno plaćanje tog poreza). Što se tiče takse za isticanje firme, ista se plaća upravo na isticanje firme, odnosno natpisa sa nazivom pravnog lica (na ulazu zgrade, poslovnog prostora, poštanskog sandučeta i sl.).

• P: Da li pečat udruženja može da bude četvrtastog oblika?

  O: Izgled i sadržina pečata uređuju se statutom udruženja (član 12. stav 4. Zakona o udruženjima).

• P: Da li se podelom udruženja određuje ko je pravni sledbenik udruženja koje se deli i da li se iskustvene reference (realizacija projekata i sl.) takođe mogu podeliti na nova udruženja?

  O: Članom 48. Zakona o udruženjima predviđeno je, između ostalog, da podeljeno udruženje prestaje da postoji, a na postupak upisa novonastalih udruženja primenjuju se odredbe tog zakona o osnivanju udruženja, s tim što se ta nova udruženja upisuju u Registar posle razgraničenja sredstava, prava i obaveza (deobni bilans). Prema tome, Zakonom je jasno regulisano da podelom nastaju nova udruženja. Da li bi se ta nova udruženja mogla pozivati na reference udruženja koje je prestalo da postoji zavisi od kriterijuma i uslova eventualnog konkursnog ili nekog drugog postupka, ali bi se kao vreme osnivanja novih udruženja svakako smatralo vreme donošenja odluke o podeli, koja ima pravno dejstvo osnivačkog akta novih udruženja.

• P: Da li udruženja gradjana podležu obavezi plaćanja firmarine kao što je to slučaj sa profitnim organizacijama?

  O: Taksa za isticanje firme se utvrđuje propisima jedinica lokalne samouprave. Većina lokalnih propisa predviđa da tu obavezu imaju sva pravna lica, ali se za udruženja i druga neprofitna pravna lica predviđaju manji iznosi te takse u odnosu na preduzeća i druge profitne organizacije.

• P: Da li osnivač udruženja, koji je prilikom osnivanja imao manje od 14 godina, može naknadno da bude upisan kao osnivač, a ne kao novi član?

  O: Prema članu 11. stav 1. Zakona o udruženjima udruženje se osniva usvajanjem osnivačkog akta i statuta i izborom lica ovlašćenog za zastupanje, na osnivačkoj skupštini udruženja. Lice koje, iz bilo kog razloga (uključujući i neispunjavanje uslova iz člana 10. Zakona), nije osnivač udruženja, može postati njegov član u skladu sa odredbama člana 19. Zakona i statutom udruženja. Zakon ne predviđa mogućnost da neko postane „osnivač“ udruženja koje je već osnovano.

• P: U realizaciji projekta koji se finansira iz sredstava EU imamo obavezu da zaposlimo na šest meseca eksperta iz države članice EU. Kakve su obaveze u vezi sa plaćanjem poreza na zaradu tog eksperta i u kojoj zemlji to lice plaća porez na zaradu koju će primiti u našoj zemlji?

  O: Odgovor na postavljena pitanja zavisi, između ostalog, od ugovora između Srbije i odgovarajuće strane države, kao i od unutrašnjih propisa strane države koji se odnose na oporezivanje zarada njenih državljana ostvarenih u inostranstvu. Stoga se o ovim pitanjima mora voditi računa već prilikom pripreme budžeta projekta, a odgovarajuća uputstva se mogu dobiti od nadležnih službi prilikom prijavljivanja ugovora o radu na određeno vreme i isplata po tom ugovoru.

• P: Da li udruženje koje je brisano iz registra može da podnese zahtev za upis u registar pod istim imenom i na istoj adresi?

  O: Da, s tim što se pri tom postupa po proceduri predviđenoj za upis novog udruženja, uključujući i to da će udruženje biti upisano pod istim imenom samo ako u međuvremenu u Registar nije upisano drugo udruženje sa tim imenom (čl. 16. i 30. tačka 1. Zakona o udruženjima).

• P: Da li udruženje može sticati sredstva preko svog sajta, tipa - prodajom reklamnog prostora za banere?

  O: Kako je više puta naglašeno u odgovorima na pitanja koja se odnose na obavljanje delatnosti kojom se stiče dobit, ta delatnost se obavlja pod uslovima predviđenim u članu 37. Zakona o udruženjima, uključujući i to da delatnost mora, pre početka njenog obavljanja, biti upisana u Registar privrednih subjekata.

• P: Da li je tačno da po novom zakonu o nevladinim organizacijama postoji obaveza plaćanja doprinosa za ovlašćeno lice kao da je ono zaposleno?

  O: Obaveze koje se odnose na plaćanje doprinosa ne regulišu se Zakonom o udruženjima, kao ni Zakonom o zadužbinama i fondacijama.

• P: Koji su kriterijumi i ko je ovlašćen da donosi odluku o visini članarine u lokalnim sportskim klubovima? Inače opština odvaja određena sredstva za iste.

  O: Pitanja koja se odnose na organizacije u oblasti sporta regulisana su Zakonom o sportu („Službeni glasnik RS“, br. 24/11). S obzirom na različite vrste pravnih lica koja obavljaju delatnosti u oblasti sporta, odgovor na ovo pitanje treba tražiti u skladu sa statutom sprotske organizacije o kojoj se radi, navedenim zakonom i drugim aktima koje se odnose na delatnosti u oblasti sporta.

• P: Da li udruženje koje je brisano iz registra može doneti odluku o prenosu finansijskih sredstava na novoosnovano udruženje koje nastavlja sa radom u istoj oblasti nevladinog angažovanja?

  O: Ne. Zakonom o udruženjima nije predviđena mogućnost da udruženje, nakon brisanja iz registra i gubitka svojstva pravnog lica, donosi odluku o prenosu finansijskih sredstava na drugo udruženje. Naime, odredbama čl. 42 – 44. Zakona predviđeno je, između ostalog, da se sa imovinom udruženja u slučaju njegovog prestanka postupa na način predviđen statutom, regulisano je postupanje u slučaju da statutom nije određen način raspolaganja imovinom posle prestanka udruženja ili ako se ne može postupiti u skladu sa tom odredbom, a predviđeno je i to da je raspolaganje imovinom suprotno odredbama tog zakona ništavo.

• P: Da li ista osoba može istovremeno biti zastupnik dva ili više udruženja građana?

  O: Zakon o udruženjima ne predviđa ograničenje u pogledu broja udruženja čiji zastupnik može da bude ista osoba.

• P: Ako udruženje posle brisanja iz registra zbog neusklađjivanja, nastavi da radi kao građanski ortakluk, da li mu u tom slučaju ostaje imovina kojom raspolaže i kako se ovaj ortakluk onda gasi? Može li u trenutku gašenje ortakluka da se imovina prenese na novoosnovano udruženje koje je sledbenik brisanog?

  O: Članom 79. stav 2. Zakona o udruženjima predviđeno je da se udruženje građana koje ne podnese prijavu za upis usklađivanja u roku predviđenom tim zakonom, po sprovedenom postupku likvidacije, briše iz registra i gubi status pravnog lica, a njegova imovina prelazi na lica određena statutom, odnosno zakonom. Nikakvi izuzeci u pogledu postupanja sa imovinom udruženja koje izgubi svojstvo pravnog lica zbog navedenog razloga nisu predviđeni Zakonom o udruženjima.

• P: Da li je udruženje dramskih umetnika ovlašćeno da izdaje račune za rad na honorarnim projektima svojih članova?

  O: Ako se pod „radom na honorarnim projektima članova udruženja“ podrazumeva pružanje određenih usluga tim licima uz naknadu, i ako je ta delatnost registrovana u skladu sa članom 37. Zakona o udruženjima, udruženje može naplaćivati te usluge i za to izdavati račune.

• P: Da li udruženje koje nema registrovanu delatnost može da ostvaruje prihode na osnovu izdatih računa za pružene usluge trećim licima?

  O: Ne. Prema članu 37. Zakona o udruženjima, udruženje može neposredno da obavlja privrednu ili drugu delatnost kojom se stiče dobit pod uslovima predviđenim tim zakonom i nakon i nakon upisa te delatnosti u Registar.

• P: Da li se kulturna ustanova, osnovana 1970. godine ugovorom između SFRJ i strane države, može tretirati kao predstavništvo stranog udruženja i kako treba da izgleda njen statut?

  O: Za odgovor na ova pitanja od bitnog značaja je sadržaj međudržavnog ugovora kojim je osnovana ta ustanova. Međutim, ako se ima u vidu definicija stranog udruženja, utvrđena članom 59. stav 1. Zakona o udruženjima (udruženje sa sedištem u drugoj državi, osnovano po propisima te države radi ostvarivanja nekog zajedničkog ili opšteg interesa ili cilja, a čije delovanje nije usmereno na sticanje dobiti, kao i međunarodno udruženje ili druga strana, odnosno međunarodna nevladina organizacija koja ima članove koji su se na dobrovoljnoj osnovi povezali radi ostvarivanja nekog zajedničkog ili opšteg interesa ili cilja koji nije usmeren na sticanje dobiti), malo je verovatno da bi se kulturna ustanova sa sedištem u Srbiji, osnovana međudržavnim ugovorom, mogla registrovati kao predstavništvo stranog udruženja.

• P: Da li se plaća porez na donacije iz inostranstva i da li postoji spisak zemalja sa kojima Srbija ima neki sporazum, na osnovu koga je moguće biti oslobođen istog?

  O: Poreski tretman sredstava dobijenih iz inostranstva zavisi od vrste ugovora kojim su ta srestva data udruženju, a u određenim slučajevima i od statusa lica (pravnog ili fizičkog) koji daje tu donaciju i od eventualnog ugovora između Srbije i zemlje porekla tog lica.

• P: Da li udruženje građana mora imati fiskalnu kasu ako mu je jedna od delatnosti uslužna?

  O: Kako je već navedeno u ranijim odgovorima na slična pitanja, privredna ili druga delatnost koje udruženje obavlja radi sticanja dobiti mora se, između ostalog, obavljati u skladu sa propisima kojima je uređena oblast u koju spadaju aktivnosti koje se obavljaju. To znači da, ako je propisima kojim je regulisana navedena uslužna delatnost, kao i drugim propisima koji se odnose na njeno vršenje (uključujući i poreske propise), predviđena obaveza korišćenja fiskalne kase, udruženje treba da poštuje tu obavezu. U slučaju nejasnoća možete zatražiti objašnjenje od nadležne poreske uprave.

• P: Da li je moguće odmah promeniti ime udruženja koje je dobilo rešenje o registraciji ali još uvek nema pečat i nije prijavljeno poreskoj upravi?

  O: S obzirom na kratke rokove za podnošenje propisanih prijava novoregistriranog pravnog lica nadležnim poreskim i drugim organima, kao i na to da je za promenu naziva udruženja neophodno prethodno sprovesti postupak izmene statuta (u postupku koji je tim statutom predviđen) i tu promenu upisati u Registar, ta mogućnost, iako zakonom nije isključena, u praksi bi bila teško ostvarljiva.

• P: Da li predstavništvo stranog udruženja ili strane fondacije ima pravo da se bavi nekom sporednom privrednom delatnošću?

  O: Članom 66. Zakona o udruženjima predviđeno je da predstavništvo stranog udruženja može iz inostranstva unositi finansijska sredstva za rad predstavništva i za ostvarivanje svog programa, kao i da privremeno uveze predmete i opremu potrebno za njegov rad. Istom odredbom predviđena je i mogućnost da se preostala finansijska sredstva, kao i predmeti i oprema, mogu izneti iz zemlje u skladu sa carinskim propisima i propisima o deviznom i spoljnotrgovinskom poslovanju. Mogućnost registracije i obavljanja privredne delatnosti od strane predstavništva stranog udruženja nije predviđena odredbama čl. 59 – 68. Zakona o udruženjima. Zakonom o zadužbinama i fondacijama mogućnost sticanja sredstava neposrednim obavljanjem privredne delatnosti (pod propisanim uslovima i uz upis te delatnosti u registar) je takođe predviđena samo za domaće zadužbine i fondacije.

• P: Da li se honorar psihologu za održane radionice isplaćuje na osnovu autorskog ugovora ili ugovora o delu?

  O: Precizniji odgovor na ovo pitanje bi se mogao dati samo na osnovu opisa aktivnosti koje obavlja angažovano lice u okviru radionice, tj. da li bi se te aktivnosti mogle smatrati autorskim delom u smislu propisa koji regulišu autorska i srodna prava.

• P: Da li umetničko udruženje, čijim statutom nije predviđeno sticanje sredstava putem neposrednog obavljanja delatnosti kojom se stiče dobit, može da održava kurseve koje bi naplaćivalo i sredstva koristilo za isplatu plata i pokrivanje operativnih troškova?

  O: Ne. Članom 37. Zakona o udruženjima predviđeno je da udruženje može neposredno da obavlja i privrednu ili drugu delatnost kojom se stiče dobit u skladu sa zakonom kojim se uređuje klasifikacija delatnosti, pod sledećim uslovima: da je delatnost u vezi sa njegovim statutarnim ciljevima, da je delatnost predviđena statutom i da je delatnost manjeg obima, odnosno da se delatnost obavlja u obimu potrebnom za ostvarivanje ciljeva udruženja. Delatnost se upisuje se u Registar privrednih subjekata i obavlja se u skladu sa propisima kojima je uređena oblast u koju spadaju aktivnosti koje se obavljaju. Udruženje može otpočeti sa neposrednim obavljanjem delatnosti tek nakon njenog upisa delatnosti u Registar privrednih subjekata.

• P: Može li knjigovođa ili agencija za vođenje poslovnih knjiga udruženja da bude izvan sedišta udruženja (na primer, za udruženje iz Novog Sada da knjigovođa bude iz Subotice)?

  O: Zakon ne predviđa obavezu da knjigovođa pravnog lica ima sedište u istom mestu.

• P: Da li može da se vidi model statuta u skladu sa zakonom, za udruženja?

  O: Da, na ovom sajtu, u okviru priručnika „Kako osnovati i registrovati NVO“.

• P: Da li mogu prostorije NVO da budu u privatnom stanu?

  O: Da

• P: Da li se nepreregistrovanom udruženju dostavlja pismeni akt o skraćenom postupku likvidacije i da li se na isti može izjaviti žalba?

  O: Zakonom o udruženjima predviđeno je pravo na žalbu na rešenje o brisanju iz registra zbog nepodnošenja prijave za upis usklađivanja u predviđenom roku (član 79). Što se tiče postupka likvidacije (redovnog ili skraćenog), taj postupak se sprovodi u skladu sa odredbama čl. 52 – 57. tog zakona i uz shodnu primenu odgovarajućih odredaba Zakona o privrednim društvima. S obzirom na uslove i način sprovođenja tog postupka, nije jasno na kakav i čiji akt o skraćenom postupku likvidacije mislite. U svakom slučaju, ako se radi o aktu koji sadrži neku odluku organa uprave ili drugog nadležnog organa, taj akt mora da sadrži i pouku o pravnom leku.

• P: Da li udruženja građana pri realizaciji donacija koje nisu iz Budžeta RS podpadaju pod Zakon o javnim nabavkama?

  O: Zakon o javnim nabavkama reguliše nabavke koje se vrše od strane direktnih ili indirektnih korisnika budžetskih sredstava i drugih subjekata navedenih u tom zakonu. Međutim, i udruženja koja ralizuju projekte iz donacija/grantova koji nisu iz budžeta (republike, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave) obično imaju neke obaveze u vezi sa nabavkama iz sredstava donacije, koje su predviđene ugovorom između donatora i udruženja (bilo posebnim odredbama o dodeli donacije/granta ili odredbama o opštim uslovima koje je korisnik dužan da primenjuje prilikom realizacije projekta).

• P: Ako imamo volontera u udruženju, da li smo obavezni da ga prijavimo kao zaposleno lice?

  O: Prava i obaveze volontera i organizatora volontiranja regulisana su Zakonom o volontiranju („Službeni glasnik RS“, br. 36/10). Tim zakonom je, između ostalog, jasno regulisano da volontiranje nije radni odnos i zabranjeno je organizovanje volontiranja u cilju sticanja dobiti, kao i volontiranje kojim se zamenjuje rad koji obavljaju lica u skladu sa propisima o radu. Stoga ako pod „prijavljivanjem volontera kao zaposlenog lica“ mislite na prijavljivnje nadležnim organima i službama u skladu sa propisima o radnom odnosu, takve obaveze se ne odnose na lice koje volontira u udruženju. Međutim, organizator volontiranja je dužan da vodi evidenciju o volontiranju, da nadležnom ministarstvu podnese prijavu o organizovanju volontiranja i izveštaj o volontiranju, kao i da postupa u skladu sa drugim obavezama propisanim Zakonom, uključujući i obavezu da da volontera osigura za slučaj povrede i profesionalnog oboljenja tokom volontiranja ako je tako predviđeno ugovorom o volontiranju ili ako se radi o dugoročnom volontiranju (tj. volontiranju koje traje duže od 10 časova nedeljno, najmanje tri meseca bez prekida).

• P: Da li udruženje nakon upisa privredne delatnosti u Registar, ima mesečnu obavezu nekog plaćanja poreza ili nekog drugog plaćanja prema državi (kao što to na primer imaju preduzetnici dok im je firma aktivna bez obzira imaju li priliv na računu ili ne) ili se porez plaća isključivo ukoliko ostvari prihod?

  O: S obzirom da postoje različite obaveze „plaćanja prema državi“ (različite vrste poreza, doprinosa, taksi sl.), na ovo pitanje se ne može dati generalni odgovor. Neke od tih obaveza ne zavise samo od toga da li je registrovana privredna delatnost, već i od drugih okolnosti (doprinosi u vezi sa naknadama za rad, taksa za isticanje naziva pravnog lica – tzv. „firmarina“ i t.d.). Stoga je prilikom odlučivanja o upisu privredne delatnosti naročito važno da se dobro upoznate sa uslovima za obavljanje te delatnosti, uključujući i poreske i druge dažbine, i procenite realne mogućnosti i efekte njenog obavljanja.

• P: Ako je statutom predviđeno da se postaje član udruženja na osnovu preporuke člana udruženja i odlukom skupštine udruženja, da li može neko da postane član na bilo koji drugi način a da to ne žele članovi skupštine udruženja?

  O: Članom 19. stav 1. Zakona o udruženjima predviđeno je da svako lice može pod jednakim uslovima utvrđenim statutom da postane član udruženja. Stoga precizan odgovor na ovo pitanje zavisi od tačne formulacije odredaba statuta konkretnog udruženja o uslovima da neko postane član udruženja. Na primer, ako je statutom predviđeno da o prijemu u članstvo odlučuje skupština udruženja, a skupština o tome uopšte nije odlučivala ili ta odluka nije dobila potrebnu većinu glasova, to lice nije postalo član udruženja, jer taj uslov (odluka skupštine o prijemu određenog lica u članstvo) nije ispunjen.

• P: Da li su NVO u obavezi da plate neki porez i koliko on iznosi na sredstva dobijena na javnom konkursu?

  O: Kako je već više puta navedeno u odgovorima na ranije postavljena pitanja, precizan odgovor na ovo pitanje zavisi od vrste ugovora kojim se ta sredstva dodeljuju. Stoga bi u ovom slučaju bilo uputno iskoristiti pravo poreskog obveznika da od Poreske uprave i poreskog odeljenja jedinice lokalne samouprave besplatno dobije informacije o poreskim propisima iz kojih proizlazi njegova poreska obaveza, kao i da u pismenom obliku dobije odgovor na pitanje koje je u takvom obliku postavio Poreskoj upravi, odnosno poreskom odeljenju jedinice lokalne samouprave, a tiče se njegove poreske situacije (član 24. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji - „Službeni glasnik RS“, br. 80/02, 70/03, 55/04, 61/05, 61/07 i 20/09).

• P: Zbog nekih okolnosti nismo uspeli da podnesemo zahtev za preregistraciju udruženja u predviđenom roku. Da li postoji mogućnost da ne dođe do gašenja udruženja ili moramo da registrujemo novu organizaciju? Ako registrujemo novu organizaciju, da li možemo da zadržimo prethodno ime? Koliki su troškovi?

  O: Prema članu 79. stav 2. Zakona o udruženjima, udruženja koja u propisanom roku ne podnesu prijavu za upis usklađivana, gube status pravnog lica i, po sprovedenom postupku likvidacije, brišu se iz registra, a njihova imovina prelazi na lica određena statutom, odnosno zakonom. Osnivanje i registrovanje nove organizacije je naravno moguće, a u pogledu naziva će se primenjivati odredba člana 16. Zakona o udruženjima. Podatke o troškovima registracije koji se odnose na administrativnu taksu možete naći na sajtu Agencije za privredne registre (http://www.apr.gov.rs).

• P: Da li je prekršen član 16. Zakona o udruženjima ako je u Registar udruženja, u kom je ranije upisano udruženje sa nazivom „Društvo za unapređenje kvaliteta života na levoj obali Dunava **********“, kasnije upisano udruženje sa nazivom „Pokret za novu opštinu **********“? Oba udruženja imaju sedište na teritoriji iste opštine i identične ciljeve.

  O: Prema članu 16. Zakona o udruženjima, naziv novoosnovanog udruženja ne može biti identičan nazivu drugih udruženja koja su upisana ili uredno prijavljena za upis u registar niti da bude zamenljiv sa nazivom drugog udruženja ili da izaziva zabunu o udruženju, njegovim ciljevima ili u pogledu toga o kakvoj se vrsti pravnog lica radi. Kako se iz teksta pitanja može videti, kod ovih udruženja identičan je samo deo naziva (koji je ovde označen zvezdicama), pa se nazivi tih udruženja, po našem mišljenju, mogu jasno razlikovati. Činjenica da oba udruženja imaju iste ciljeve i sedište na teritoriji iste opštine nije prepreka za njihov upis u registar, jer Zakonom nije zabranjeno da se osnivaju i registruju udruženja sa istim ili sličnim ciljevima niti da više takvih udruženja ima sedište na teritoriji iste opštine (takva zabrana ne bi bila u skladu sa Ustavom zagarantovnom slobodom udruživanja).

• P: Gde se može naći neko uputstvo za vođenje knjiga NVO? Našao sam priručnik u kom je napisano šta treba ali ne i kako.

  O: Ako pod „vođenjem knjiga NVO“ mislite na obaveze vođenja poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja predviđenih propisima o računovodstvu, za vođenje tih knjiga u skladu sa propisima i profesionalnim standardima i regulativom potrebno je određeno stručno obrazovanje i znanje. Stoga većina NVO koristi mogućnost predviđenu članom 17. stav 1. Zakona o računovodstvu i reviziji i vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja ugovorom poverava privrednom društvu ili preduzetniku registrovanom za pružanje takvih usluga. Nije nam poznato da li postoji neko uputstvo koje bi omogućilo ispunjavanje svih zakonskih obaveza u vezi sa vođenjem poslovnih knjiga i sastavljanjem finansijskih izveštaja bez posedovanja potrebnog stručnog znanja.

• P: Da li se može skinuti negde arhiva ovih pitanja i odgovora ?

  O: Pitanja i odgovori se mogu pročitati na sajtu CRNPS. Ona su uvek dostupna i preporučuje se da, pre postavljanja pitanja, pregledate već postojeća pitanja i proverite da li je na isto ili slično pitanje već dat odgovor.

• P: Pri osnivanju NVO da li osnivači za početak mogu da budu i jedini članovi Skupštine, a da u isto vreme jedan od osnivača bude lice ovlašćeno za zastupanje?

  O: Da.

• P: Da li iz sredstava za realizaciju projekta mogu da se isplaćuju dnevnice angažovanom osoblju? Koja su plaćanja moguća po ugovoru o volonterskom radu?

  O: Prilikom isplate dnevnica, kao i drugih isplata osoblju angažovanom na realizaciji određenog projekta, treba postupati u skladu sa ugovorom o realizaciji projekta, posebno delom koji se odnosi na budžet, kao i sa važećim propisima o načinu isplate pojedinih naknada. Što se tiče volontiranja, članom 10. stav 1. Zakona o volontiranju („Službeni glasnik RS“, br. 36/10) predviđeno je da volonter nema pravo na novčanu naknadu ili drugu imovinsku korist za volontiranje. Međutim, Zakon dopušta naknadu određenih troškova volontiranja, i to za: radnu odeću i sredstva i opremu za ličnu zaštitu volontera; putovanja, smeštaj i ishranu volontera i drugih troškova koji nastanu u vezi sa izvršavanjem volonterskih usluga i aktivnosti; lekarske preglede obezbeđene za potrebe volontiranja; obuke za obavljanje volonterskih usluga i aktivnosti; premije osiguranja isplaćene za slučaj povrede ili profesionalne bolesti tokom volontiranja, odnosno novčane naknade u svrhu osiguranja od odgovornosti za štetu nastalu kod organizatora volontiranja ili trećeg lica, kao i za isplatu džeparca, kod dugoročnog volontiranja, čiji mesečni iznos ne može biti veći od 30% od neto iznosa minimalne mesečne zarade za puno radno vreme u Republici Srbiji (st. 2. i 3. istog člana).

• P: Da li udruženje nastavlja da radi neometano dok je u fazi preregistracije, ili su sve funkcije i računi blokirani dok proces ne bude završen?

  O: Ako se pod „udruženjem koje je u fazi preregistracije“ podrazumeva udruženje koje je, u skladu sa odredbama čl. 78. i 79. stav 1. Zakona o udruženjima, blagovremeno podnelo prijavu za upis usklađivanja i čeka na odluku APR po toj prijavi, to udruženje nastavlja sa radom za vreme dok traje postupak po prijavi.

• P: Na koji način se mogu isplatiti sredstva (dobijena od donacija) članovima udruženja, na ime njihovog rada na realizaciji projekta za koji je dodeljena donacija?

  O: Način isplate zavisi od vrste ugovora o angažovanju lica za određene aktivnosti na realizaciji projekta (ugovor o radu, ugovor o delu, ugovor o autorskom delu), a organizacija u vezi sa tim isplatama ima sva prava i obaveze poslodavca, uključujući i one koje se odnose na uplatu propisanih poreza i doprinosa.

• P: Ako se radi o humanitarnoj akciji tokom koje bi se prikupila novčana sredstva putem ulične prodaje umetničkih radova i ta sredstva poklonila određenoj ustanovi, da li se na ta sredstva plaća porez i koliki je?

  O: Kako je već više puta naglašeno u odgovorima na ranije postavljena pitanja, precizan odgovor na pitanja u vezi sa vrstom i visinom poreskih obaveza zavisi od više okolnosti i te obaveze su regulisane različitim propisima. S obzirom na brojnost i promenljivost tih propisa, treba imati u vidu pravo poreskog obveznika, predviđeno članom 24. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, br. 80/02, 70/03, 55/04, 61/05, 61/07 i 20/09), da od Poreske uprave i poreskog odeljenja jedinice lokalne samouprave besplatno dobije informacije o poreskim propisima iz kojih proizlazi njegova poreska obaveza, kao i da u pismenom obliku dobije odgovor na pitanje koje je u takvom obliku postavio, a tiče se njegove poreske situacije. Podrazumeva se da bi, prilikom postavljanja pitanja trebalo precizno opisati konkretnu situaciju (uključujući i to ko organizuje akciju, kojoj ustanovi bi se poklonila prikupljena sredstva i t.d.).

• P: Da li udruženje plaća firmarinu i porez na građevinsko zemljište?

  O: Takse za isticanje firme i za korišćenje gradskog građevinskog zemljišta regulisane su propisima organa lokalne samouprave, pa bi se o postojanju i visini tih obaveza trebalo raspitati kod nadležnih organa lokalne samouprave.

• P: Dali je potrebno da se, u slučaju da zastupnik udruženja pismeno ovlasti člana udruženja ili neko drugo lice da ga zameni u slučaju sprečenosti (bolest, put u inostranstvo i sl.), o tom ovlašćenju obavesti Agenciju za privredne registre?

  O: Članom 33. Zakona o udruženjima predviđeno ja da je udruženje dužno da prijavi svaku promenu podataka koji se upisuju u Registar (u roku od 15 dana od dana nastale promene). S obzirom da se u Registar upisuje zastupnik udruženja, smatramo da Registratoru treba prijaviti samo izbor odnosno imenovanje novog zastupnika, a ne i svaki slučaj privremenog prenosa ovlašćenja.

• P: Kada se pravi novi pečat u slučaju preregistracije udruženja, nakon podnetog zahteva ili nakon dobijanja rešenja?

  O: Novi pečat treba izraditi nakon dobijanja rešenja.

• P: Dali se statutom može predvideti da je, u slučaju nanošenja materijalne štete od strane upravnog odbora, nadzorni odbor udruženja ovlašćen da pokrene postupak pred sudom?

  O: Da. Članom 25. stav 2. Zakona o udruženjima predviđeno je da se postupak za naknadu štete pokreće na osnovu odluke organa određenog statutom udruženja ili statutom određenog dela članova udruženja.

• P: Dali je karate klub koji je osnovan kao udruženje građana 1997. godine obavezan izdavati fiskalni račun prilikom naplate članarine?

  O: Tretman članarine sportskih klubova regulisan je Zakonom o sportu i poreskim propisima, a u slučaju nejasnoće treba se obratiti nadležnoj poreskoj upravi.

• P: Udruženje koje se bavi muzičko scenskim stvaralaštvom, afirmacijom scenskih i muzičkih dela, ima i svoju dramsku radionicu za koju deca-polaznici placaju nadoknadu. Šta se navodi kao privredna delatnost, dali samo jedna ili obe delatnosti?

  O: Kao privredna delatnost se navodi ona delatnost kojom se stiče dobit.

• P: Dali se preregistracija odnosi na sva udruženja osnovana pre donošenja novog zakona? Ako ima izuzetaka na koga se odnose?

  O: Odredbama čl. 78. i 79. Zakona o udruženjima propisano je da su društvene organizacije, udruženja građana i njihovi savezi osnovani prema Zakonu o društvenim organizacijama i udruženjima građana i Zakonu o udruživanju građana u udruženja, društvene organizacije i političke organizacije koje se osnivaju za teritoriju SFRJ dužni roku od 18 meseci od dana početka primene novog zakona usklade svoj statut i druge opšte akte sa odredbama tog zakona i da u tom roku podnesu Registratoru prijavu za upis usklađivanja sa pratećom dokumentacijom. One organizacije koje ne podnesu prijavu se, po sprovedenom postupku likvidacije, rešenjem Registratora brišu se iz Registra i gube status pravnog lica, a njihova imovina prelazi na lica određena statutom, odnosno zakonom. Ovim odredbama nisu predviđeni nikakvi izuzeci u odnosu na preregistraciju. Međutim, članom 2. stav 2. Zakona o udruženjima predviđeno ja da se na sportska udruženja (kao i na neke druge oblike udruživanja) odredbe ovog zakona primenjuju samo u pitanjima koja nisu uređena posebnim zakonom. S obzirom da je novim Zakonom o sportu („Službeni glasnik RS“ br. 24/11) predviđen drugačiji rok za preregistraciju sportskih saveza i drugih organizacija u oblasti sporta, registrovanih prema Zakonu o udruživanju građana u udruženja, društvene organizacije i političke organizacije koje se osnivaju za teritoriju SFRJ, na te organizacije bi se, u pogledu rokova i postupka za preregistraciju, primenjivale odredbe Zakona o sportu, a ne Zakona o udruženjima.

• P: Ако смо основали удружење после почетка примене новог Закона значи ли то да немамо обавезу пререгистрације? Да ли у наше органе, оне које имамо уз скупштину, могу бити убројани председник Главног одбора и председник Скупштине?

  O: Организације регистроване у складу са новим Законом о удружењима немају обавезу пререгистрације. Органи удружења се регулишу статутом.

• P: Da li statut, osnivački akt i ostala dokumentacija koja se predaje prilikom registrovanja može biti izpisana na latiničnom pismu, osim imena udruženja za koje zakon nalaže da bude na ćirilici?

  O: Da, koliko nam je poznato, registracioni organ prihvata dokumentaciju pisanu latinicom, s tim što naziv udruženja mora da bude napisan ćiriličnim pismom.

• P: Da li se prilikom preregistracije može promeniti naziv i sedište organizacije? Da li se pečat mora menjati ako je latiničnim pismom?

  O: S obzirom da se naziv i sedište udruženja regulišu statutom, prilikom izmena statuta radi njegovog usaglašavanja sa novim zakonom mogu se izmeniti i te odredbe. Sama promena naziva udruženja podrazumeva i izradu novog pečata, jer naziv na pečatu mora da odgovara nazivu upisanom u Registar udruženja.

• P: Da li postoje neki troškovi likvidacije udruženja, pod uslovom da nema nikakvu imovinu, niti dugove?

  O: Likvidacija udruženja sprovodi se u skladu sa odredbama čl. 52 – 57. Zakona o udruženjima, a na pitanja koja nisu uređena tim zakonom, shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se reguliše likvidacija privrednog društva (tj. čl. 347 – 385. Zakona o privrednim društvima, „Službeni glasnik RS“ br. 125/04). Taj postupak svakako mora podrazumevati neke troškove (upis te činjenice u Registar, objavljivanje odluke i poziva poveriocima u „Službenom glasniku“, priprema propisanih izveštaja, eventualni troškovi likvidacionog upravnika i dr.).

• P: Da li je moguće osnovati lovačko udruženje na teritoriji jednog naseljenog mesta ili je to moguće samo na nivou opštine?

  O: Zakonom o udruženjima nisu predviđena ograničenja koja bi osnivanje i delovanje udruženja vezivale za „nivo“ opštine ili naseljenog mesta. Međutim, time se ne zadire u eventualna ograničenja predviđena propisima koji regulišu lovstvo i javna ovlašćenja udruženja iz te oblasti i/ili saveza tih udruženja.

• P: Да ли удружење може да обавља угоститељску делатност, ако у статуту пише да се средства за рад обезбеђују од чланарине, накнаде за услуге, накнаде за обављање делатности, прилога донатора и спонзора, давања из буџета и других извора?

  O: Не. Како је већ више пута наведено у одговорима на ранија питања, статутом мора да буде предвиђено која ће се делатност обављати, иста мора да буде у вези са статутарним циљевима удружења и да се обавља у складу са прописима којима је уређена област у коју спада делатност која ће се обављати, као и да буде уписана у Регистар привредних субјеката. Обављање делатности која није у складу са статутарним циљевима или није предвиђена статутом, као и обављање делатности иако је надлежни орган утврдио да нису испуњени услови за њено обављање, претставља привредни преступ (члан 72. Закона).

• P: Ako osnivačku skupštinu čine tri lica, da li jedno od njih može da bude zastupnik udruženja a drugo zamenik zastupnika?

  O: Da.

• P: Koje mogu biti druge delatnosti, pored privredne, koje udruženje može da obavlja?

  O: Radi se o delatnostima u skladu sa zakonom kojim se uređuje klasifikacija delatnosti, koje se mogu obavljati pod uslovima predviđenim članom 37. Zakona o udruženjima. Posebno treba imati u vidu obavezu da se delatnost obavlja u skladu sa propisima kojima je uređena oblast u koju spadaju aktivnosti koje se obavljaju (stav 4. navedenog člana). To, između ostalog, znači da udruženje ne bi moglo da obavlja delatnost koja je tim propisima rezervisana samo za određenu vrstu pravnih lica, među koja ne spadaju i udruženja.

• P: Da li pravno lice može biti član udruženja, njegove skupštine i drugih organa?

  O: Uslove i način učlanjivanja i prestanak članstva, kao i prava, obaveze i odgovornost članova, treba regulisati statutom udruženja (član 12. stav 4. Zakona o udruženjima). To, između ostalog, znači da statutom treba regulisati i uslove i način učlanjivanja pravnog lica i način njegovog predstavljanja u organima udruženja.

• P: Da li osnivači udruženja mogu da budu nezaposlena lica i ako su nezaposleni, moraju li plaćati doprinose u udruženju?

  O: Radni status građana (tj. pitanje da li su oni zaposleni ili ne) ne utiče na ostvarivanje njihovog ustavnog prava na udruživanje, uključujući i pravo da budu osnivači udruženja. Ako se pod „plaćanjem doprinosa u udruženju“ misli na plaćanje članarine kao jedan od načina sticanja sredstava za ostvarivanje njegovih ciljeva, odgovor na to pitanje zavisi od sadržine statuta udruženja (kojim se, između ostalog, regulišu i prava, obaveze i odgovornost članova i način sticanja sredstava za ostvarivanje ciljeva). Što se tiče poreza i doprinosa koji su u vezi sa isplatom naknada za rad (plate, honorari), udruženje ima iste obaveze kao i svaki drugi poslodavac.

• P: Da li se Zakon o udruženjima odnosi i na klubove koji se bave sportskim vazduhoplovstvom i članovi su Vazduhoplovnig saveza Srbije ili se na njih odnosi Zakon o sportu.

  O: Prema članu 2. stav 2. Zakona o udruženjima, odredbe tog zakona se shodno primenjuju i na sportske organizacije i udruženja, u pitanjima koja nisu uređena posebnim zakonom kojim je uređen rad tih udruženja. To znači da se na sportske klubove koji se bave vazduhoplovstvom prvenstveno odnosi Zakon o sportu, a Zakon o udruženjima se primenjuje u pitanjima koja nisu uređena Zakonom o sportu.

• P: Da li postoje posebni propisi o izgledu pečata za udruženja?

  O: Zakonom o udruženjima predviđeno je da se statutom udruženja, između ostalog, uređuje izgled i sadržina pečata. Naravno, prilikom uređivanja izgleda i sadržine pečata udruženja treba imati u vidu i odredbe o nazivu udruženja, kao i o upotrebi naziva udruženja. Tim zakonom nije predviđeno donošenje posebnog podzakonskog propisa koji bi se odnosio na izgled pečata udruženja.

• P: Ako udruženje po statutu ima više podružnica (koje nemaju status pravnog lica) i jedna podružnica jednostrano donese odluku o odvajanju (izlasku) iz udruženja, da li se to smatra podelom udruženja po članu 48. Zakona o uduženjima?

  O: Članom 22. stav 4. Zakona o udruženjima predviđeno je da o statusnim promenama (tj. o pripajanju, spajanju ili podeli udruženja) odlučuje skupština udruženja. Ako skupština udruženja donese odluku o podeli istog na dva ili više udruženja, takva odluka ima pravno dejstvo osnivačkog akta (novih udruženja), podeljeno udruženje prestaje da postoji, a udruženja nastala podelom upisuju se u Registar posle razgraničenja sredstava, prava i obaveza (deobni bilans). Kako se iz postavljenog pitanja može zaključiti da nije doneta odluka skupštine udruženja o njegovoj podeli, jednostrano istupanje članova jedne podružnice iz udruženja se ne bi mogla smatrati njegovom podelom u smislu člana 48. Zakona o udruženjima.

• P: U smislu poreskih olakšica, da li zadužbina i fondacija koje su osnovane u opštem inetersu imaju veće pogodnosti od udruženja? I drugo, osim poreza na poklon, da li su trenutno zadužbine i fondacije oslobođene i od drugih poreza?

  O: Zakonske odredbe o poreskom tretmanu, sadržane u zakonima kojima se uređuju pravni položaj, imovina i druga pitanja od značaja za rad zadužbina i fondacija, odnosno udruženja, ukazuju da je, u startu, poreski tretman zadužbina osnovanih radi ostvarivanja opštekorisnog cilja i fondacija povoljniji od poreskog tretmana udruženja. Naime, poresko oslobađanje za prve je predviđeno samim Zakonom o zadužbinama i fondacijama (kojim je izričito propisano da se na sredstva koja zadužbina koja je osnovana radi ostvarivanja opštekorisnog cilja i fondacija stiču od dobrovoljnih priloga, poklona, donacija, finansijskih subvencija, zaostavština, i sl. ne plaćaju se porezi ustanovljeni zakonom – član 7). S druge strane, Zakonom o udruženjima je samo predviđena mogućnost da se, drugim zakonima, propiše oslobađanje od poreskih obaveza za fizička i pravna lica koja daju priloge i poklone udruženjima (član 36. stav 2). Što se tiče drugih poreskih oslobađanja, odnosno olakšica koje se odnose na zadužbine i fondacije (i na udruženja), one postoje i predviđene su poreskim propisima, koji regulišu pravo na korišćenje tih olakšica i uslove pod kojima one mogu da se koriste. Takve olakšice su, na primer, predviđene u slučajevima davanja, odnosno primanja humanitarne pomoći u robi, davanja novčanih sredstava na ime donatorstva, izdataka za zdravstvene, kulturne, obrazovne, naučne, humanitarne i slične namene, oslobađanje građana od poreza na primanja koja dobijaju u vidu pomoći, i sl. S obzirom na brojnost i promenljivost tih propisa, treba imati u vidu i pravo poreskog obveznika, predviđeno članom 24. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, da od Poreske uprave i poreskog odeljenja jedinice lokalne samouprave besplatno dobije informacije o poreskim propisima iz kojih proizlazi njegova poreska obaveza, kao i da u pismenom obliku dobije odgovor na pitanje koje je u takvom obliku postavio, a tiče se njegove poreske situacije.

• P: Da li svaki član udruženja mora da plaća članarinu, ili statutom može da se propiše da članovi ne plaćaju članarinu?

  O: Prema članu 12. stav 4. Zakona o udruženjima statutom udruženja se, između ostalog, uređuju prava, obaveze i odgovornost članova i način sticanja sredstava za ostvarivanje ciljeva udruženja. To znači da statutom može, ali i ne mora, da se predvidi da se sredstva stiču putem članarine, odnosno da članovi udruženja imaju obavezu da plaćaju članarinu.

• P: Može li član neke političke stranke da bude osnivač NVO.

  O: Da.

• P: Da li je moguće da se osnuje opštinski odbor kao deo republičke asocijacije koji bi bio samostalno pravno lice, a u svom nazivu bi sadržao naziv asocijacije i oznaku da se radi o opštinskom odboru u određenoj opštini?

  O: Članom 7. stav 3. Zakona o udruženjima predviđeno je da deo udruženja (sekcija, grupa, klub, ogranak, podružnica i dr) nema status pravnog lica.

• P: 1. Da li reč udruženje mora da bude sastavni deo naziva udruženja? 2. Da li u satutu mora da stoji odredba vezana za maloletna lica u članu kojim se uređuje način učlanjavanja u udruženje? 3. Da li preporučujete da malo udruženje od šest članova ima i upravni i nadzorni odbor?

  O: 1. Odredbama čl. 13 – 16. Zakona o udruženjima, koje se odnose na naziv udruženja, nije predviđena obaveza da reč „udruženje“ bude sastavni deo njegovog naziva. Međutim, prilikom određivanja nazva udruženja treba, pored ostalog, voditi računa da isti ne treba da zabunu o njegovim ciljevima ili u pogledu toga o kakvoj se vrsti pravnog lica radi (član 16. stav 2). 2. Po našem mišljenju, odredba člana 19. stav 3. Zakona o udruženjima, koja se odnosi na način učlanjivanja maloletnog lica, može se primeniti neposredno i nije neophodno da bude sastavni deo statuta udruženja. Ipak, ako se radi o udruženju koje, prema prirodi svojih ciljeva i planiranih aktivnosti, očekuje učlanjivanje većeg broja maloletnih lica, bilo bi preporučljivo da se ta pitanja urede i statutom udruženja. 3. Zakonom o udruženjima predviđeno je da je skupština najviši organ udruženja, a da se statutom mogu predvideti i drugi organi (čl. 22. i 24). To znači da ne postoji zakonska obaveza da udruženje ima upravni i nadzorni odbor, već da o tome odlučuju osnivači prilikom usvajanja statuta, vodeći računa i o vrstama planiranih aktivnosti udruženja, mogućem povećanju broja njegovih članova i drugim okolnostima od značaja za rad udruženja. Naravno, postoji i mogućnost da udruženje, prema ukazanim potrebama, naknadno izmeni/dopuni statut i predvidi i druge organe (i o tome obavesti službu koji vodi registar udruženja).

• P: Da li NVO može da naplaćuje ulaznice za neke kulturne događaje (koje ona organizuje), a da to nigde ne piše u statutu?

  O: Sticanje sredstava putem naplaćivanja ulaznica bi se moglo smatrati obavljanjem privredne ili druge delatnosti kojom se stiče dobit. Takva delatnost se može obavljati u skladu sa odgovarajućim odredbama Zakona o udruženjima, a posebno čl. 37. i 41. tog zakona. To, između ostalog, podrazumeva da je delatnost predviđena statutom udruženja i upisana u Registar privrednih subjekata. Udruženje može otpočeti sa neposrednim obavljanjem delatnosti tek nakon njenog upisa u taj registar.

• P: Da li osnivači mogu da budu članovi porodičnog domaćinstva, od kojih je jedan penzioner i jedan zaposleni i da li imaju obavezu da uplaćuju doprinose za PIO?

  O: Zakon o udruženjima ne postavlja ograničenja u pogledu porodičnih veza ili radnog statusa osnivača udruženja. Što se tiče obaveza plaćanja doprinosa, one nisu vezane za status osnivača ili člana udruženja, već za isplatu naknada za rad (plate, honorari) i udruženja u pogledu takvih isplata imaju iste obaveze kao i svaki drugi poslodavac.

• P: Da li nevladina organizacija koja ima pečat na latiničnom pismu, nakon upisa usklađivanja sa novim zakonom u registar udruženja, mora izraditi novi pečat na ćiriličnom pismu?

  O: Iz odredaba Zakona o udruženjima koje se odnose na način pisanja i upotrebe naziva udruženja (čl. 13. i 15) proizlazi da bi naziv udruženja na pečatu trebalo da bude ispisan ćiriličnim pismom.

• P: Koja sve dokumenta treba podneti i u koliko primeraka da bi se izvršila preregistracija udruženja?

  O: Preciznija uputstva o potrebnoj dokumentaciji možete naći na sajtu Agencije za privredne registre (http://www.apr.gov.rs).

• P: Šta treba da se menja u statutu pošto vidim da se traži dva primerka novog statuta, ali ne znam šta nedostaje starom.

  O: Da bi se utvrdilo šta nedostaje starom statutu treba njegov sadržaj uporediti sa odredbama novog zakona koje se odnose na sadržaj statuta, odnosno pitanja koja se istim moraju regulisati. Pored samog Zakona o udruženjima (koji se može naći na sajtu Narodne skupštine, kao i na sajtovima Agencije za privredne registre i Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu), od koristi mogu biti i priručnici i drugi tekstovi koji se odnose na Zakon o udruženjima i registraciju udruženja, uključujući i priručnik „Kako osnovati i registrovati NVO“, objavljenu na ovom sajtu.

• P: Do kada i kako predati završni račun, ukoliko još nije završena preregistracija?

  O: Završni račun treba predati u roku propisanom za to, s obzirom na to da postupak „preregistracije“ ne utiče na rok u kom su pravna lica dužna da nadležnom organu predaju svoje završne račune.

• P: Da li negde može da se nađe tekst modela statuta na engleskom jeziku (verzija koju je priložena uz priručnik objavljen na vašem sajtu)?

  O: Uputstva i modeli objavljeni na našem sajtu namenjeni su udruženjima koja se registruju u Republici Srbiji i objavljeni su samo na srpskom jeziku.

• P: Poslali smo dokumentaciju za preregistraciju udruženja. Dat nam je rok od nedelju dana da pošaljemo zapisnik sa osnivačke skupštine. Ne možemo da nađemo zapisnik. Kome da se obratimo za kopiju? Registrovani smo pri ranijem Saveznom ministarstvu pravde.

  O: Kopija celokupne dokumentacije koju ste priložili prilikom registracije udruženja nalazi se kod Agencije za privredne registre koja je, u skladu sa članom 87. Zakona o udruženjima, preuzela od ranije nadležnih organa registre društvenih organizacija i udruženja građana, predmete, arhivu i registraturski materijal nastao u radu na vođenju registara. Međutim, zapisnik sa osnivačke skupštine ne spada u dokumentaciju koja se obavezno prilaže uz prijavu za upis usklađivanja u Registar koji vodi APR (član 79. stav 1. Zakona o udruženjima i član 30. Pravilnika o sadržini, načinu upisa i vođenja Registra udruženja; oba propisa se mogu naći i na sajtu APR).

• P: Ukoliko sadašnja skupstina udruženja ima 10 članova, koliko je po starom zakonu bilo potrebno za njegovo osnivanje, da li je moguće prvo smanjiti broj članova skupštine, pa nakon toga preregistrovati udruženje?

  O: Postupak izmena važećeg statuta i njegovog usaglašavanja sa novim zakonom treba sprovesti na način predviđen važećim statutom, što podrazumeva i kvorum potreban za punovažno odlučivanje i većinu potrebnu za donošenje odluke o izmenama statuta.

• P: Ako se navede u statutu da je jedan od vidova finansiranja prodaja pića u klubu gde se okupljaju članovi, da li se može to realizovati i da li postoji neka zakonska regulativa u vezi sa tim?

  O: Članom 37. Zakona o udruženjima predviđeno je da udruženje može neposredno da obavlja i privrednu ili drugu delatnost kojom se stiče dobit, pod uslovima predviđenim tim zakonom i u skladu sa propisima kojima je uređena oblast u koju spadaju aktivnosti koje se obavljaju (u ovom slučaju – regulativa o ugostiteljskoj delatnosti). Udruženje može otpočeti sa neposrednim obavljanjem delatnosti tek nakon upisa delatnosti u Registar privrednih subjekata.

• P: Kako sprovesti odredbu člana 22. Zakona o udruženjima, po kojoj skupštinu čine svi članovi, ako udruženje broji nekoliko stotina članova?

  O: Stavom 3. člana 22. Zakona o udruženjima predviđena mogućnost da se statutom odredi način predstavljanja članova udruženja u skupštini udruženja. U tom slučaju skupštinu čine predstavnici članova, a statum treba urediti broj tih predstavnika, način njihovog izbora i trajanje mandata.

• P: Da li u statutu mora biti definisan izgled logotipa i memoranduma ili je dovljno samo navesti da oni postoje, a da izgled, nakon sprovedenog konkursa, određuje Upravni odbor?

  O: Prema članu 18. Zakona o udruženjima, udruženje može imati svoj znak, logotip i druge simbole, u skladu sa statutom i ti simboli ne mogu biti identični simbolima drugih udruženja koja su upisana ili uredno prijavljena za upis u registar niti izazivati zabunu o udruženju, njegovim ciljevima ili u pogledu toga o kakvoj se vrsti pravnog lica radi. To podrazumeva da služba nadležna za registraciju treba da ima mogućnost da proveri da li ti simboli ispunjavaju navedene uslove, odnosno da isti treba da budu opisani u statutu. Međutim, s obzirom da simboli vizuelnog identiteta ne spadaju u obavezan sadržaj statuta (član 12. stav 4. Zakona), postoji mogućnost da se udruženje registruje i ako statutom nisu utvrđeni ti simboli, a da se nakon sprovedenog konkursa izvrši dopuna statuta i ta dopuna prijavi Agenciji koja vodi Registar udruženja.

• P: Da li udruženje građana koje se ne preregistruje po novom zakonu može nastaviti rad kao neregistrovano udruženje?

  O: Prema članu 79. stav 2. Zakona o udruženjima, udruženja koja u propisanom roku ne podnesu prijavu za upis usklađivana, gube status pravnog lica i, po sprovedenom postupku likvidacije, brišu se iz registra, a njihova imovina prelazi na lica određena statutom, odnosno zakonom. S obzirom da Zakon dopušta mogućnost delovanja udruženja koja nemaju status pravnog lica, udruženje bi moglo da nastavi sa radom i na njega bi se shodno primenjivaa pravila o građanskom ortakluku.

• P: Ukoliko se ne izvrši preregistracija udruženja građana da li se ono briše iz registra?

  O: Da. Takvo udruženje se, po sprovedenom postupku likvidacije, rešenjem Registratora briše se iz Registra i gubi status pravnog lica, a njegova imovina prelazi na lica određena statutom, odnosno zakonom.

• P: Da li je potrebno da svako udruženje upiše delatnost u registar privrednih delatnosti i postoji li zakonski rok za to od momenta osnivanja?

  O: Ne. Privredna delatnost se upisuje u registar samo ako je predviđena statutom udruženja. Ako ona nije predviđena statutom, prvo treba izvršiti odgovarajuće izmene istog, a zatim podneti zahtev za upis delatnosti u Registar. Prilikom izmena statuta i obavljanja privredne delatnosti treba voditi računa o uslovima i ograničenjima predviđenim članom 37. Zakona o udruženjima. Udruženje može započeti obavljanje delatnosti tek nakon njenog upisa u Registar.

• P: Partnerska organizacija iz inostranstva dodelila nam je sredstva za razvoj organizacije. Sredstva su devizna i uskoro će biti uplaćena na račun našeg udruženja. Da li je tačno da treba da platimo porez na ta sredstva kao na poklon?

  O: Odgovor na ovo pitanje zavisi od vrste ugovora kojim se ta sredstva dodeljuju. Stoga bi u ovom slučaju bilo uputno iskoristiti pravo poreskog obveznika da od Poreske uprave i poreskog odeljenja jedinice lokalne samouprave besplatno dobije informacije o poreskim propisima iz kojih proizlazi njegova poreska obaveza, kao i da u pismenom obliku dobije odgovor na pitanje koje je u takvom obliku postavio Poreskoj upravi, odnosno poreskom odeljenju jedinice lokalne samouprave, a tiče se njegove poreske situacije (član 24. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji - „Službeni glasnik RS“, br. 80/02, 70/03, 55/04, 61/05, 61/07 i 20/09).

• P: Ukoliko postoje dve sestre NGO, jedna domaća a druga strana, da li je moguče priložiti finansijske informacije jedne radi dokazivanja finansijske stabilnosti druge - ukoliko to projektni konkurs zahteva?

  O: Uobičajena praksa donatora je da traže informacije i dokumentaciju o onoj organizaciji koja podnosi projekat, a ne o nekoj drugoj (domaćoj ili stranoj) organizaciji. Treba imati u vidu i to da neki donatori omogućavaju da se u toku trajanja konkursa traže razjašnja u vezi sa nekim pitanjima koja se odnose na uslove konkursa, pa bi i tu mogućnost trebalo iskoristiti ako postoji.

• P: Da li je neophodno da u novoformiranom udruženju koje bi se bavilo pitanjima obrazovanja postoji zaposleni u stalnom radnom odnosu i pre dobijanja prvih finansijskih sredstava?

  O: Zakonom o udruženjima nije predviđena obaveza da udruženje mora da ima zaposlena lica, pa svako udruženje o tome odlučuje u skladu sa svojim potrebama i mogućnostima.

• P: U slučaju da se promeni zastupnik (u nasem udruženju to je direktor) i izabere drugi, da li se takva promena tj. taj novi zastupnik prijavljuje APR-u kao promena lica za zastupanje?

  O: Da, podaci o zastupniku udruženja se upisuju u Registar i njihovu promenu treba prijaviti Agenciji u roku od 15 dana od dana nastale promene.

• P: Da li se statutom može predvideti da će u slučaju prestanka rada imovina udruženja pripasti crkvi?

  O: Zakonom o udruženjima je predviđeno da se za slučaj prestanka udruženja kao primalac njegove imovine statutom može odrediti samo domaće nedobitno pravno lice koje je osnovano radi ostvarivanja istih ili sličnih ciljeva. S obzirom da se ciljevi radi kojih se osnivaju verske zajednice različiti od onih radi kojih se osnivaju udruženja, po našem mišljenju takva odredba statuta ne bi bila u skladu sa Zakonom o udruženjima.

• P: Da li se može osnovati udruženje u Novom Sadu ako postoji udruženje pod istim imenom u Beogradu?

  O: Prema članu 16. Zakona o udruženjima, naziv novoosnovanog udruženja ne može biti identičan nazivu drugih udruženja koja su upisana ili uredno prijavljena za upis u registar, niti sme da bude zamenljiv sa nazivom drugog udruženja ili da izaziva zabunu o udruženju, njegovim ciljevima ili u pogledu toga o kakvoj se vrsti pravnog lica radi. Znači, udruženje se može osnovati, ali prilikom utvrđivanja njegovog naziva treba voditi računa da njegov naziv ne bude isti kao naziv već postojećeg udruženja, jer bi u tom slučaju prijava za upis u registar bila odbačena (član 30. tač. 1. i 2. Zakona).

• P: Na koji način se mogu dobiti prostorije na korišćenje od grada?

  O: O mogućnosti dobijanja poslovnog prostora na korišćenje, uslovima i postupku treba se raspitati kod nadležnih organa lokalne samouprave.

• P: Da li udruženje koje je osnovano 1991. godine i nema otvoren račun u banci napravilo neki prekršaj jer nikada nije podnelo završni račun i da li sada mora da otvori račun, dobije PIB i dostavi podatke o knjigovođi?

  O: Odgovor na oba pitanja je da. Registrovano udruženje, kao i svako drugo pravno lice, mora svoje finansijsko poslovanje da vrši u skladu sa propisima, što uključuje i poslovanje preko računa, podnošenje propisanih finansijskih izveštaja i angažovanje lica sa propisanim stručnim kvalifikacijama za vođenje računovodstva.

• P: Interesuje nas tačna definicija organizacija civilnog društva (OCD) i nevladine organizacije (NVO) i koje su suštinske razlike?

  O: Definicija navedenih pojmova nije pravno pitanje. Međutim, novi zakoni koji regulišu dve najznačajnije vrste nevladinih neprofitnih organizacija definišu pojmove udruženja, odnosno zadužbine i fondacije. Prema članu 2. stav 1. Zakona o udruženjima udruženje je dobrovoljna i nevladina nedobitna organizacija zasnovana na slobodi udruživanja više fizičkih ili pravnih lica, osnovana radi ostvarivanja i unapređenja određenog zajedničkog ili opšteg cilja i interesa, koji nisu zabranjeni Ustavom ili zakonom. Zakonom o zadužbinama i fondacijama zadužbina je definisana kao pravno lice bez članova kojem je osnivač namenio određenu imovinu (osnovna imovina) radi dobročinog ostvarivanja opštekorisnog cilja ili privatnog interesa, odnosno cilja koji nije zabranjen Ustavom ili zakonom, dok je fondacija pravno lice bez članova i osnovne imovine koje je osnovano radi dobročinog ostvarivanja opštekorisnog cilja koji nije zabranjen Ustavom ili zakonom.

• P: Da li postoji neki godišnji limit u obavljanju privredne delatnosti udruženja, pošto zakon to definiše kao delatnost manjeg obima, odnosno u obimu potrebnom za ostvarivanje ciljeva udruženja. Ako limit postoji koliki je i da li se odnosi na prihod ili na dobit koju udruženje ostvaruje i kojim zakonskim propisima je to regulisano?

  O: Ograničenje u pogledu obavljanja privredne ili druge delatnosti kojom se stiče dobit, predviđeno Zakonom o udruženjima, određeno je opisno, odnosno nije propisan novčani iznos dobiti koja bi se u toku godine mogla ostvariti na taj način, već se ispunjenost ovog uslova ocenjuje u odnosu na ukupne aktivnosti udruženja i ostvarivanje njegovih ciljeva.

• P: Osnovali smo pre 6 meseci udruženje, koje do sada nema nikakve prihode, osim članarina, a ni rashode. Interesuje nas da li je u tom slučaju potrebno podnositi godišnji finansijski izveštaj i završni račun i kome? Da li jedno takvo udruženje, bez prihoda (osim članarina) i rashoda treba da vodi u toku godine neke poslovne, finansijske knjige?

  O: Propisima o računovodstvu predviđena je obaveza da računovodstvo svakog pravnog lica, pa tako i registrovanog udruženja, vodi računovođa sa propisanim kvalifikacijama i stručnim ispitom. Ta obaveza nastaje samom činjenicom sticanja svojstva pravnog lica (tj. registracijom udruženja) i ne zavisi od načina sticanja sredstava za rad. Isto se odnosi i na obavezu podnošenja propisanih finansijskih izveštaja.

• P: Koji su izvori finansiranja neprofitnih organizaicja u Srbiji?

  O: Zakonom o udruženjima predviđeno je da udruženje može sticati imovinu od članarine, dobrovoljnih priloga, donacija i poklona (u novcu ili naturi), finansijskih subvencija, ostavina, kamata na uloge, zakupnine, dividendi i na drugi zakonom dozvoljeni način. Zakon dopušta i mogućnost da se deo sredstava stiče i obavljanjem privredne ili druge delatnosti, pod uslovim predviđenim tim zakonom i propisima koji regulišu određene delatnosti. Budžetom Republike Srbije, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave se takođe mogu predvideti sredstva za finansiranje programa udruženja, koji su od javnog interesa. Slična rešenja su predviđena i Zakonom o zadužbinama i fondacijama. Ove neprofitne organizacije mogu sticati imovinu od dobrovoljnih priloga, poklona, donacija, finansijskih subvencija, zaostavština, kamata na uloge, zakupnine, autorskih prava, dividendi i drugih prihoda ostvarenih na zakonom dozvoljen način. Ovaj zakon takođe dopušta i mogućnost neposrednog obavljanja privredne delatnosti, kao i mogućnost pribavljanja sredstava iz budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.

• P: Da li u procesu preregistracije udruženja, koje postoji već decenijama treba, pored donošenja novog statuta u skladu sa novim zakonom, da izaberemo i tri člana osnivača (iako je udruženje osnovano pre više decenija)?

  O: Ne. Ranije registrovana udruženja treba da usklade svoj statut sa odredbama novog zakona i da Agenciji za privredne registre podnesu rešenje o ranijem upisu u registar, odluku o izboru zastupnika udruženja i overenu fotokopiju lične karte zastupnika udruženja, kao i dva primerka novog statuta.

• P: Kako se vode članovi udruženja koji nisu ni aktivni, ni počasni, ni pomažući, već dolaze radi druženja i uredno plaćaju članarinu, a nisu aktivni u radu društva?

  O: Zakonom o udruženjima predviđeno je da se, između ostalog, statutom udruženja obavezno uređuju uslovi i način učlanjivanja i prestanka članstva i prava, obaveze i odgovornost članova, kao i da udruženje vodi evidenciju o svojim članovima. Ako udruženje ima različite kategorije članova, statutom treba jasno regulisati uslove i način učlanjivanja i prestanka članstva i prava i obaveze svake od tih kategorija, i naravno o tome voditi urednu evidenciju. Dakle, članove koji u udruženje dolaze radi druženja i uredno plaćaju članarinu treba evidentirati u skladu sa odgovarajućim odredbama statuta tog udruženja.

• P: Šta je potrebno uraditi nakon odluke da dva od pet osnivača napuste organizaciju? Da li je potrebno promenu prijaviti APR-u?

  O: S obzirom da imena osnivača ne spadaju među podatke koji se upisuju u Registar udruženja (član 28. Zakona o udruženjima), ne postoji obaveza obaveštavanja Agencije za privredne registre o tome da je neko od osnivača napustio udruženje. Zakonom je jedino predviđena obaveza da udruženje vodi evidenciju o svojim članovima (član 19. stav 5), pa prestanak članstva tih lica (kao i prijem ili prestanak članstva drugih članova) treba evidentirati u evidenciji članova udruženja.

• P: Da li Zakon o udruženjima važi za osnivanje sindikata van preduzeća udruživanjem sindikata po preduzećima?

  O: Prava radnika na sindikalno udruživanje radi zastupanja, predstavljanja, unapređenja i zaštite svojih profesionalnih, radnih, ekonomskih, socijalnih, kulturnih i drugih pojedinačnih i kolektivnih interesa, kao i osnivanje i registracija sindikata, regulisani su Zakonom o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05 i 61/05), a registracija sindikata regulisana je podzakonskim propisom donetim na osnovu tog zakona. Odredbe Zakona o udruženjima se ne primenjuju neposredno na osnvanje, registraciju i rad sindikalnih organizacija. Članom 2. stav 2. tog zakona je za sindikate, kao i za neke druge oblike udruživanja, predviđena samo njegova shodna primena u pitanjima koja nisu uređena posebnim zakonom kojim su regulisani ti drugi oblici udruživanja.

• P: Да ли удружење које је основано ради обављања и задовољавања културно – забавних активности може да наплаћује коришћење интернета у својим канцеларијама?

  O: Нови Закон о удружењима допушта могућност да удружење обавља привредну или другу делатност којом се стиче добит, укључујући и пружање услуга уз наплату, под условима који су предвиђени тим законом (да је та делатност у вези са статутарним циљевима удружења, да је предвиђена статутом и да је мањег обима, односно да се обавља у обиму потребном за остваривање циљева удружења). Делатност се може обављати тек након њеног уписа у регистар који води Агенција за привредне регистре и мора се обављати у складу са прописима којима је уређена област у коју спадају активности које се обављају. То практично значи да, пре почетка обављања планиране делатности, морате проверити какви су услови прописани за њено обављање (на пример, да ли се она може обављати у канцеларијама које користи удружење или се за то мора обезбедити посебан пословни простор и опрема), као и да исту (ако је у складу са статутарним циљевима удружења и предвиђена статутом) упишете у регистар који води Агенција за привредне регистре. Добит остварена од привредне или друге делатности може се користити искључиво за остваривање циљева удружења, односно удружење нема право да исту расподељује оснивачима, члановима, члановима органа удружења, директорима, запосленима или са њима повезаним лицима.

• P: Da li u statutu može da stoji da po prestanku rada udruženja, sva imovina ostaje predsedništvu udruženja, ili ta imovina mora da ide u humanitarne svrhe?

  O: Odredba o postupanju sa imovinom u slučaju prestanka rada udruženja, po kojoj bi imovina pripala članovima udruženja, članovima organa udruženja, zaposlenima u udruženju ili sa njima povezanim licima, bila bi u suprotnosti sa neprofitnim karakterom udruženja. Odredbama čl. 42. i 43. Zakona o udruženjima predviđeno je da se za slučaj prestanka udruženja kao primalac njegove imovine statutom može odrediti samo domaće nedobitno pravno lice koje je osnovano radi ostvarivanja istih ili sličnih ciljeva. Ako se u trenutku prestanka udruženja ne može postupiti na način određen ovim zakonom ili statutom, ili statutom nije određen način raspolaganja imovinom, imovina udruženja postaje imovina Republike Srbije.

• P: Možete li nam dati sve podatke vezane za preregistraciju udruženja u politicku partiju?

  O: Važeći zakoni ne predviđaju "preregistraciju" udruženja građana u političku stranku, već je potrebno da se postupak osnivanja i registracije političke stranke sprovedu u skladu sa Zakonom o politickim strankama ("Službeni glasnik RS", br. 36/09), a postupak donošenja odluke o prestanku rada udruženja u skladu sa statutom udruženja i Zakonom o udruženjima.

• P: Da li zaposleni građani mogu da osnuju udruženje građana i kako to utiče na njihov status u firmi u kojoj rade? Da li lica koja su zaposlena mogu da rade u neke poslove u udruženju i da primaju i naknadu za taj rad i da li bi se za tu naknadu plaćali porezi i doprinosi?

  O: Čnjenica da je građanin zaposlen ne ograničava njegovo ustavno pravo na udruzivanje, odnosno mogućnost da bude osnivač ili član udruženja građana, pa članstvo u udruženju ne bi trebalo da utiče na njegov radnopravni status. Što se tiče mogućnosti da lice zaposleno kod drugog poslodavca radi i u NVO, Zakonom o radu predviđeno je da zaposleni koji radi sa punim radnim vremenom kod poslodavca može da zaključi ugovor o dopunskom radu sa drugim poslodavcem, a najviše do jedne trećine punog radnog vremena. Kako bi to moglo da utiče na status tog lica u firmi zavisi od pravilnika i ugovora o radu koji je zaključio sa tom firmom, uključijući i eventualne odredbe o zabrani konkurencije (tj. angažovanja kod drugog poslodavca za rad na istim ili sličnim poslovima). Ako udruženje ima zaposlena lica, ili ako na drugi način angažuje lica za obavljanje određenih poslova (npr. po ugovoru o delu ili ugovoru o autorskom delu) ono ima isti položaj i obaveze kao i svaki drugi poslodavac, uključujući i plaćanje propisanih poreza i doprinosa.

• P: Kako da registrujem nove članove i članove upravnog odbora (one koji nisu bili u sastavu udruženja u vreme osnivanja) već registrovanog udruženja građana?

  O: Prijem novih članova udruženja i njihovo evidentiranje vrši se u skladu sa odgovarajućim odredbama statuta udruženja. U skadu sa statutom se vrši i izbor članova upravnog odbora. Zakonom nije predviđena obaveza udruženja da prijavljuju prijem novih članova ili izbor novih članova upravnog odbora. Obaveza prijavljivanja postoji u odnosu na podatke koji se upisuju u registar (naziv i skraćeni naziv udruženja, sedište i adresa udruženja; podaci o zastupniku udruženja, o izmenama statuta i dr. – čl. 28. i 33. Zakona o udruženjima).

• P: Pripremamo preregistraciju našeg udruženja u skladu sa novim zakonom, pa imamo nekoliko pitanja. Da li opet moramo da organizujemo osnivačku skupštinu ili samo izbornu skupštinu na kojoj ce biti usvojen novi Statut i izabrani novi organi NVO? Da li u novom statutu možemo da imamo funkciju sekretara upravnog odbora (u primeru statuta na vašem sajtu ne stoji ova funkcija)? Da li upravni odbor može da ima više od pet članova?

  O: Usklađivanje statuta treba izvršiti na način i u postupku koji je, za izmene statuta udruženja, predviđen važećim statutom (to, između ostalog, znači da o izmenama treba da odluči organ koji je za to ovlašćen važecim statutom, uz poštovanje odredaba o kvorumu potrebnom za punovažno odlučivanje i večini glasova potrebnih za donošenje odluke o izmenama statuta). Nije potrebno održavanje nove osnivačke skupštine. Što se tiče organa udruženja, Zakonom o udruženjima je predviđeno da je skupština najviši organ udruženja i regulisana su neka osnovna pitanja u vezi sa sastavom skupštine i njenim ovlašćenjima. Drugi organi udruženja se mogu predvideti statutom, a Zakon ne sadrži neka posebna ograničenja u pogledu broja članova tih organa.

• P: Pripremamo osnivanje udruženja koje bi se bavilo aktivnostima iz oblasti kulture. Kako da definišemo ciljeve i delatnosti? Da li udruženje mora da ima naziv i na engleskom jeziku?

  O: Definisanje ciljeva i delatnosti udruženja je stvar njegovih osnivača, s tim što se prilikom definisanja i obavljanja delatnosti mora voditi računa i o drugim propisima koji regulišu pojedine delatnosti (na primer, organizovanje koncerata, proizvodnju i distribuciju filmova, i t.d.). Zakon o udruženjima predviđa mogućnost, ali ne i obavezu, da udruženje koristi i naziv na stranom jeziku.

• P: Da li osnivači udruženja moraju da plaćaju članarinu?

  O: Zakonom o udruženjima predviđeno je da udruženje može sticati imovinu od članarine, dobrovoljnih priloga, donacija i poklona (u novcu ili naturi), finansijskih subvencija, ostavina, kamata na uloge, zakupnine, dividendi i na drugi zakonom dozvoljeni način). To znači da članarina može, ali ne mora, da bude jedan od načina sticanja imoine udruženja, što se reguliše statutom udruženja.

• P: Da li udruženje registrovano u Srbiji može pojedine aktivnosti da realizuje u inostranstvu?

  O: Obavljanje pojedinih delatnosti udruženja u inostranstvu zavisi od propisa zemlje u kojoj bi se neka delatnost/aktivnost obavljala.

• P: Da li postoje olakšice u vezi sa isplatom honorara saradnicima koji bi bili angažovani po ugovoru na realizaciji neprofitnog projekta?

  O: Što se tiče isplate zarada i drugih naknada za rad, udruženje ima iste obaveze kao i svaki drugi poslodavac.

• P: Da li ja kao osnivač udruženja imam prava na svoju platu za uloženi trud i vreme, i iz kojih izvora?

  O: Niko od osnivača nema pravo na platu ili bilo kakvu zaradu samo po osnovu činjenice da je osnivač udruženja. To naravno ne isključuje mogućnost da se za obavljanje određenih poslova po ugovoru o radu ili nekom drugom ugovoru može primiti naknada, ako je udruženje za to obezbedilo sredstva na neki od načina predviđenih Zakonom o udruženjima.

• P: Ko, kad i pod kojim uslovima može da zaposli lice za rad u udruženju?

  O: Prilikom odlučivanje u vezi sa zapošljavanjem u udruženju treba postupati u skladu sa zakonom kojim su regulisani radni odnosi i statutom udruženja.

• P: Da li svi punoletni gradjani koji kao fizičko lice postanu članovi nekog neprofitnog udruženja građana, moraju imati i pravo glasa (tj. odlučivanja) u skuštini istog neprofitnog udruženja građana.

  O: Zakonom o udruženjima predviđeno je da je skupština najviši organ udruženja, koji usvaja statut udruženja, njegove izmene i dopune, bira i razrešava lice ovlašćeno za zastupanje udruženja, ako statutom udruženja nije predviđeno drugačije, odlučuje o udruživanju u saveze, o usvajanju godišnjeg finansijskog izveštaja udruženja, o statusnim promenama udruženja i prestanku rada udruženja, kao i drugim pitanjima utvrđenim statutom udruženja. Po pravilu, skupštinu čine svi članovi udruženja, ali je Zakonom predviđena i mogućnost da se statutom odredi način predstavljanja članova udruženja u skupštini udruženja. U tom slučaju skupštinu čine predstavnici članova, a statum treba urediti broj tih predstavnika, način njihovog izbora i trajanje mandata. Način sazivanja skupštine, kao i način rada i donošenje odluka bliže se uređuje statutom. Po našem mišljenju, članstvo u skupštini (bilo da je čine svi članovi ili njihovi izabrani predstavnici) podrazumeva i pravo odlučivanja, tj. pravo glasa pri odlučivanju o pitanjima o kojima ta skupština odlučuje.

• P: Da li i promena mail-adrese udruzenja spada u 'promenu podataka'?

  O: Ne. Sadržina registra utvrđena je članom 28. Zakona o udruženjima, a e-mail adresa ne spada u podatke koje se upisuju u registar, što znači da ne postoji obaveza da se o njenoj promeni obaveštava organ koji vodi registar.

• P: Да ли се донација микробус са 15 места за невладину организацију може ослободити царине?

  O: С обзиром да могућност ослобађања од царине зависи од више околности (врсте возила, његове намене, увозника и др.) најпоузданији одговор на ово питање би се могао добити од надлежне царинске службе, уз прецизан опис конкретне ситуације. Према члану 18. Царинског закона („Службени гласник РС“, бр. 18/10), на писмени захтев заинтересованог лица царински орган издаје обавештење о примени царинских прописа, без накнаде и у року од 30 дана од дана подношења захтева. Иначе, одредбом члана 217. став 1. тачка 5. Царинског закона предвиђено је ослобођење од плаћања увозних дажбина за правно лице на робу коју бесплатно прими из иностранства за научне, просветне, културне, спортске, хуманитарне, верске, здравствене и социјалне сврхе, као и за заштиту животне средине, осим алкохола и алкохолних пића, дуванских производа и путничких моторних возила.

• P: Ako je broj članova udruženja manji od broja propisanog zakonom, da li se sprovodi likvidacija ili skarćeni postupak likvidacije?

  O: Zakonom o udruženjima predviđeno je da se udruženje briše iz registra, između ostalog, ako se broj članova smanji ispod broja osnivača potrebnog za osnivanje, a nadležni organ udruženja ne donese odluku o prijemu novih članova u roku od 30 dana. Udruženje se, u tom slučaju, briše iz registra nakon sprovedenog postupka likvidacije, ako zakonom nije drugačije određeno. Skraćeni postupak likvidacije se može sprovesti ako posle donošenja odluke o prestanku rada udruženja većina članova skupštine dâ Registratoru izjavu da su izmirene sve poreske obaveze, obaveze udruženja prema poveriocima i da su regulisani svi odnosi sa zaposlenima. Ta izjava mora da sadrži potvrdu o overi potpisa u skladu sa zakonom, a u Registar se, pored činjenice brisanja udruženja, u tom slučaju upisuju i podaci o članovima skupštine koji su dali pomenutu izjavu, sa naznačenjem njihove solidarne odgovornosti za obaveze udruženja, koja traje tri godine od dana brisanja udruženja iz Registra.

• P: Da li je potrebno obavestiti Agenciju za privredne registre kada se radi o izmenama i dopunama statuta udruženja?

  O: Da, Agenciju treba obavestiti o izmenama i dopunama statuta udruženja. Zakonom o udruženjima predviđeno je da je udruženje dužno da Registratoru prijavi svaku promenu podataka koji se upisuju u Registar, u roku od 15 dana od dana nastale promene.

• P: Da li udruženje može da održava časove, koje bi naplaćivalo. Da li je za takvu vrstu posla potrebno otvoriti posebnu firmu?

  O: Način pribavljanja sredstava za ostvarivanje ciljeva udruženja regulisan je članom 37. Zakona o udruženjima ("Službeni glasnik RS" br. 51/09). Prema toj odredbi, udruženje može neposredno da obavlja i privrednu ili drugu delatnost kojom se stiče dobit, pod sledećim uslovima: da je delatnost u vezi sa njegovim statutarnim ciljevima; da je delatnost predviđena statutom; da je delatnost manjeg obima, odnosno da se delatnost obavlja u obimu potrebnom za ostvarivanje ciljeva udruženja. Ta delatnost se upisuje u Registar privrednih subjekata i obavlja se u skladu sa propisima kojima je uređena oblast u koju spadaju aktivnosti koje se obavljaju. Udruženje može otpočeti sa neposrednim obavljanjem delatnosti tek nakon upisa delatnosti u Registar. To bi značilo da, ukoliko je održavanje časova u vezi sa statutarnim ciljevima udruženja i predviđeno statutom, udruženje moglo da tu delatnost obavlja neposredno, bez osnivanja posebne firme, ali tek nakon njenog upisa u registar privrednih subjekata. U vezi sa korišćenjem sredstava ostvarenih davanjem časova uz naplatu, treba imati u vidu i to da, prema istoj odredbi Zakona, udruženje nema pravo da ostvarenu dobit od privredne ili druge delatnosti raspodeljuje svojim osnivačima, članovima, članovima organa udruženja, direktorima, zaposlenima ili sa njima povezanim licima, odnosno da se ta sredstva mogu koristiti isključivo za ostvarivanje ciljeva udruženja.

• P: Da li postoji razlika između udruženja građana i fonda?

  O: Udruženje i fond su različite vrste neprofitnih organizacija i regulisane su posebnim zakonima (Zakon o udruženjima - "Službeni glasnik RS" br. 51/09, odnosno Zakon o zadužbinama, fondovima i fondajama - "Službeni glasnik SRS" br. 59/89). Za koju će se vrstu neprofitne organizacije odlučiti osnivači zavisi, pre svega, od osnovnih ciljeva zbog kojih bi se ista osnovala i planiranog načina ostvarivanja tih ciljeva. NAPOMENA: Novembra 2010. godine donet novi Zakon o zadužbinama i fondacijama, koji je objavljen u „Službenom glasniku RS“ br. 88/10.

• P: Da li udruženje mora da ima nekoga zaposlenog?

  O: Pošto zakonom nije predviđena obaveza da udruženje mora da ima zaposlena lica, svako udruženje o tome odlučuje u skladu sa svojim potrebama i mogućnostima.

• P: Kada udruženje registruje privrednu delatnost, da li mora uzeti fiskalnu kasu ako se bavi prodajom usluga, kao na primer fotokopiranje, skeniranje, usluge prevoda itd.

  O: Pitanja koja se odnose na fiskalne kase i izdavanje fiskalnih računa nisu regulisana Zakonom o udruženjima, već propisima o finansijskom poslovanju i propisima kojima su regulisane pojedine delatnosti, pa se u pogledu obaveze posedovanja fiskalne kase treba pridržavati tih propisa.

• P: Šta uraditi u situaciji kada bivši predsednici udruženja ne žele da izvrše redovnu primopredaju dužnosti, koja je posledica valjano donetih odluka na redovnim/ izbornim skupštinama?

  O: Ove situacije nisu posebno regulisane Zakonom o udruženjima. Međutim, navedenim zakonom propisano je da je zastupnik udruženja dužan da se pridržava ovlašćenja određenih statutom i odlukom nadležnog organa udruženja (član 23. stav 3), kao i da se imovina udruženja može koristiti jedino za ostvarivanje njegovih statutarnih ciljeva (član 41. stav 1). Zakonom je takođe predviđeno da članovi udruženja i organa udruženja mogu lično odgovarati za obaveze udruženja, ako postupaju sa imovinom udruženja kao da je u pitanju njihova imovina ili zloupotrebe udruženje kao formu za nezakonite ili prevarne svrhe (član 40. stav 2). Navedene zakonske odredbe, kao i odredbe propisa o radnom odnosu (ako su pomenuti predsednici obavljali posao po osnovu ugovora o radu, tj. bili zaposleni u udruženju), po našem mišljenju, pružaju osnov da se, ukoliko se do rešenja ne dođe putem sporazuma, povratak imovine i dokumentacije udruženja traži pokretanjem sudskog spora pred nadležnim sudom.

• P: Da li po novom Zakonu o udruženju građana, udruženje mora da ima nadzorni odbor?

  O: Zakonom o udruženjima je predviđeno da je skupština najviši organ udruženja, a da se statutom mogu predvideti i drugi organi udruženja (čl. 22. i 24). To znači da postojanje nadzornog odbora nije obavezno, odnosno udruženje samo odlučuje o tome da li će formirati i nadzorni odbor kao jedan od organa udruženja.

• P: Kako osnovati regionalne kancelarije, koje se nalaze van sedišta organizacije?

  O: Pitanje osnivanja regionalnih kancelarija nije posebno regulisano Zakonom o udruženjima ("Službeni glasnik RS", br. 51/09), tako da bi to pitanje trebalo regulisati statutom udruženja. Pri tome treba imati u vidu i odredbu člana 7. stav 3. Zakona, po kojoj deo udruženja (sekcija, klub, ogranak, podružnica i dr.) nema status pravnog lica.

• P: Da li su osnivači NVO oslobođeni plaćanja poreza?

  O: Na pitanje o porezima nije moguće dati jedinstveni odgovor, jer mogućnost korišćenja poreskih oslobađanja i olakšica zavisi od vrse aktivnosti i vrste poreza i regulisana je nizom različitih propisa. Naravno, mogućnost korišćenja poreskih olakšica bi se odnosila jedino na određene poreze i određene aktivnosti pravnog lica, a ne na osnivače kao pojedince.

• P: Koliko koštaju administrativne takse prilikom osnivanja NVO?

  O: Podatke o iznosu administrativne takse i načinu plaćanja možete naći na sajtu Agencije za privredne registre (http://www.apr.gov.rs).

• P: Koje su tačno knjigovodstvene obaveze NVO koja se ne bavi privrednom delatnošću već isključivo donacijama stiče sredstva?

  O: Propisima o računovodstvu predviđena je obaveza da računovodstvo svakog pravnog lica, pa tako i registrovanog udruženja, vodi računovođa sa propisanim kvalifikacijama i stručnim ispitom. Ta obaveza nastaje samom činjenicom sticanja svojstva pravnog lica (tj. registracijom udruženja) i ne zavisi od načina sticanja sredstava za rad.

• P: Koja je procedura brisanja iz registra udruženja građana registrovanog 1999. godine, ukoliko ono već godinama postoji samo na papiru odnosno ne obavlja nikakvu delatnost, a broj članova Udruženja se sveo na dva-tri.

  O: Neobavljanje delatnosti udruženja u određenom periodu, kao i smanjenje broja članova udruženja ispod broja potrebnog za njegovo osnivanje, takođe predstavljaju osnov za brisanje iz registra, i u tom slučaju nije potrebna odluka skupštine udruženja, već samo treba obavestiti nadležni organ radi brisanja udruženja iz registra.

• P: Koja je procedura prilikom gašenja NVO?

  O: Udruženje može prestati sa radom, između ostalog, na osnovu odluke ovlašćenog organa udruženja donete u skladu sa njegovim statutom. Tu odluku treba dostaviti organu nadležnom za vođenje registra, koji će udruženje brisati iz registra. Bliža uputstva o potrebnoj dokumentaciji, adresi, administrativnoj taksi možete naći na sajtu Agencije za privredne registre (http://www.apr.gov.rs).

• P: Kako osnovati NVO? Da li postoji mogućnost stručne pomoći u smislu saveta i konsultacije.

  O: Bliža uputstva u vezi sa osnivanjem i registracijom udruženja možete naći u brošuri "Kako osnovati i registrovati NVO", koja je objavljena na veb-sajtu CRNPS (http://www.crnps.org.rs/kako-osnovati-i-registrovati-NVO). Brošura sadrži osnovna uputstva o osnivanju i registraciji udruženja, kao i modele dokumenata potrebnih za registraciju udruženja. Brošura je pripremljena u skladu sa novim Zakonom o udruženjima ("Službeni glasnik RS", br. 51/09).

• P: Koji je rok za preregistraciju NVO

  O: Rok za izvršavanje preregistracije udruženja građana je 18 meseci od početka primene novog Zakona (22. oktobar 2009. godine). Dakle, rok za preregistraciju je 22. april 2011. godine.

• P: Da li se honorar za održano predavanje može uplatiti i članovima osnivačima i ako može na koji način?

  O: Autorski honorar se može uplatiti i članovima osnivačima, kao i stalno zaposlenim, ukolko su ispunjeni uslovi za potpisivanje takvog ugovora. Savetujemo da se konsultujete sa vašim knjigovodstvom.