NOVI ODGOVORI NA STARE I NOVE PROBLEME

Od legalizacije društvenog i politickog pluralizma, u SR Jugoslaviji nastalo je oko 1.200 NVO. One se u velikoj meri razlikuju od prijašnjih udruženja gradana i društvenih organizacija kojih je trenutno registrovano oko 24.000 (Savezni zavod za statistiku). Novonastale NVO se bave sasvim novim problemima, ukljucene su u politicke akcije, deluju drugacije i usmerene su prvenstveno na promociju demokratskih vrednosti i izgradnju civilnog društva. Najznacajnije vrste ovih organizacija koje su nastajale poslednjih godina kod nas su: mirovne organizacije i grupe, autonomne ženske organizacije, organizacije za zaštitu i unaprednje ljudskih prava, humanitarne organizacije, ekološka društva i pokreti, studentske i omladinske organizacije, razne gradanske inicijative, organizacije za razvoj lokalne zajednice.

Sve ove NVO su nastajale u veoma teškim uslovima (rat, sankcije, inflacija), a pokretali su ih ljudi koji su imali veoma malo iskustva u ovakvom radu. Najveci porast broja ovih NVO se beleži nakon Gradanskog protesta 1996/97, kada je nastao i veci broj studentskih i omladinskih organizacija. Od tada je interesovanje za rad u NVO veoma pojacano. Od 1997. godine, pa do pocetka marta 1999. godine, izgradena je mala, ali veoma znacajna infrastruktura NVO sektora. NVO koje su nastale pocetkom 90-ih godina uspele su da izgrade infrastrukturu, da deluju dugorocno i planski i samim time su i razultati postali veci. Njihovo postojanje je omogucilo dalje širenje slicnih organizacija u unutrašnjosti Srbije kojih je bilo veoma malo do 1997. godine. Danas je ova slika sasvim drugacija, jer se broj NVO u gradovima širom Srbije stalno povecava. Tako pored velikih centara u kojima ima najvise NVO (Beograd, Novi Sad, Subotica, Niš, Podgorica) nastaju nove NVO u Vršcu, Kikindi, Pancevu, Cacku, Kraljevu, Valjevu, Užicu, Kragujevcu, Knjaževcu, Leskovcu, Boru, Novom Pazaru, Pirotu, Smederevu. Glavna uporišta za razvoj ovog sektora su gradovi u kojima je na vlast na lokalnim izborima 1997. godine, došla opozicija (33 slobodna grada, sa oko 3.100,000 stanovnika) što je polovina ukupnog birackog tela u Srbiji.

Sve ovo je nametnulo potrebu povezivanja i umrežavanja NVO. Zato je u Beogradu od 11-13 juna 1998.god. održan Prvi Forum jugoslovenskih nevladinih organizacija na kojem su ucestvovali predstavnici 150 NVO. Forum su organizovali Centar za razvoj neprofitnog sektora (Beograd), Fond Centar za demokratiju (Beograd) i Otvoreni Univerzitet (Subotica) sa ciljem da se formira fleksibilna koordinacija NVO i pocne rad na stvaranju svesti o zajednickim interesima i akcijama na promeni postojeceg statusa i položaja NVO u društvu.

Prvi Forum jugoslovenskih nevladinih organizacija pokazao je, da postoji potreba za kontinuiranom i sistematskom podrškom neprofitnom sektoru u SR Jugoslaviji iz nekoliko razloga:

1. Postojeci statusni problemi NVO i potreba donošenja novih zakona koji ce regulisati osnivanje i delovanje NVO;
2. Represivni i indiferentni stav državnih organa prema NVO i neprofitnom sektoru (napadi i optužbe za neprijateljsku delatnost, špijunažu, strane placenike);
3. Nepostojanje obucenih profesionalnih kadrova za rad u NVO (organizaciona struktura cesto pociva na nedovoljno edukovanom kadru kom nedostaju savremena znanja o rukovodenju organizacijama, prioritetnim problemima, pripremi i izvodenju programa i akcija);
4. Nesigurno finansiranje, nepoznavanje fundraisinga i menadžmenta (nedostatak sredstava i opreme, nestabilni i nedovoljni izvori finansiranja su glavni unutrašnji problem neprofitnog sektora);
5. Nedovoljna zainteresovanost medija za pracenje rada NVO;
6. Slab nivo informisanosti i organizovanosti postojecih NVO, kao i nepostojanje kontinuiranih oblika povezivanja na svim nivoima.

Da bi se ovi problemi umanjili i poceli razrešavati organizatori Foruma, su pocetkom godine zapoceli realizaciju programa podrške NVO pod nazivom "NVO sektor buducnosti". Pored ovog programa i same NVO su krenule u realizaciju razlicitih projekta koje su zapoceli podržavati pored vec postojecih donatora (Fond za otvoreno društvo, IOCC) i novi pristigli donatori: USAID/OTI, The Know How Fund, Friedrich Ebert Foundation, Friedrich Naumann Foundation, Konrad Adenauer Foundation. I pored objektivno teške situacije u zemlji, pocetak 1999. godine cinio se za NVO sektor kao vrlo perspektivan, jer su se uslovi i mogucnosti za delovanje NVO, ipak, stalno uvecavale.

Bombardovanje je ovaj progresivni trend razvoja i uticaja NVO prekinulo. Problemi koji su bili prisutni i pre bombardovanja su drasticno uvecani, a rad NVO je znatno opteretilo i novim momentima kojih do tada nije bilo.

NVO su se održale i opstale uprkos svim tim teškocama. Vecina NVO je radila i za vreme bombardovanja (koje su za to imale mogucnosti), jer neke organizacije nisu mogle da rade zbog ratnih uslova u kojima im je oduzet prostor, oprema, ljudi su mobilisani ili su pak morali zbog zakonski regulisane radne obaveze da dolaze na radna mesta. Svesne situacije koja je sada mnogo gora i da nam niko ne može pomoci ako sami ne budemo pokretaci promena, NVO su se odamh po prestanku bombardovanja aktivirale.

Uprkos teškoca sa kojima se susrecu, motivacija i angažman ljudi u NVO je veci nego ranije, pre bombardovanja. NVO su trenutno u stanju iscekivnja - vide da treba da se nešto radi, ali nemaju sredstava. Manji broj NVO radi neke manje akcije, koje ne zahtevaju veca sredstva, ali uticaj takvih akcija je veoma mali. Najviše poteškoca imaju velike i razvijene NVO, koje imaju razvijene velike projekte, zakupljen prostor, zaposleno osoblje. One su zbog odlaska medjunarodnih donatora u velikim teškocama jer nemaju sredstava da održavaju dalje infrastrukturu. Mnogi zapoceti projekti i akcije su obustavljeni. Osim medjunarodnih humanitarnih organizacija, jedini donator koji je ostao i pomagaže rad NVO, jeste Fond za otvoreno društvo. Ostali donatori su se povukli još u oktobru 1998, kada je bila najava bombardovanja, a definitivno napustili SRJ polovinom marta, kada je bobmardovanje pocelo.

Zato bi medjunarodna podrška trebala bi ici na tri kljucna podrucja problema, koje NVO u SRJ ne mogu same da rešavaju, a to su:

1. Pomoc u podršci i finansiranju projekata - humanitarni rad, ekološke akcije, projekti demokratizacije (kontrola izbora, izrada novih predloga zakona, škole za demokratiju i civilno društvo, izgradnja lokalne zajednice), projekti za poboljšanje medijske prodornosti NVO (unapredivanje novih oblika komunikacija); javne akcije;
2. Pomoc u izgradnji infrastrukture NVO - sva istraživanja neprofitnog sektora pokazuju da je infrastruktura glavna karakteristika slabosti neprofitnog sektora u Istocnoj Evropi i uz svu pomoc koja je u tom pravcu upucena. Situacija u SRJ je u tom pogledu još lošija;
3. Pomoc pri edukaciji za rad u NVO - Dugogodišnja tradicija pasivnosti i zatvorenog društva, doveli su do stvaranja takvih oblika ponašanja i mišljenja, koji ne mogu odgovoriti na brojna pitanja i zahteve složenih društvenih okolnosti. Prisutan je veliki nedostatak iskustava i znanja o oblicima delovanja u NVO, pa je stoga potrebno organizovati i pomoci programe edukacija i treninga za profesionalce i volontere u NVO za pitanja prikupljanja sredstava, pisanja projekata, strategijskog planiranja, upravljanja organizacijom, rešavanje kriza.

Izmenjena situacija u društvu zahteva i nove odgovore NVO, koje ce one potražiti na Drugom Forumu jugoslovenskih NVO (održati ce se od 29. do 31. oktobra 1999. godine u Subotici). Drugi Forum treba da razmotri moguce pravce delovanja i razvoja neprofitnog sektora u narednom periodu posebno u procesima rekonstrukcije zemlje i društva, da utvrdi potencijal NVO za aktivno ucešce u demokratskim procesima, te da utvrdi ulogu jugoslovenskih NVO u okviru Pakta za stabilnost jugoistocne Evrope.